Категорија: Књижевност

  • Из живота наших помораца

    Бура на мору У месецу смо јулу 187[4]. године, сунце тоне пружајући крваве зракове иза непомичних пепељавих облака, који праве као неки зид на северо-западноме видику. — Ни мало ми се не допада ова гомила облака на оризонту; у ово доба године а на паралелу Азора може свега и свашта бити, говораше капетан Криле нострому…

  • Лов на људе

    (Наставак.) Некада је она имала јаку, али, види се да је одсецана с времена на време, било да се остало крпи било из каквог другог узрока и сад се једва примећивало траг од ње, дизлуци и опанци слагали су се с блузом и изгледали су начињени од истога парчета. И они беху прљаво мрке боје,…

  • Лов на људе

    (Наставак.) Један од њих беше млади ловац чије сам одело описао, други неки Индијанац, кога нисам пре видео. Обе пушке грунуше у исти мах, и чапља, опруживши свој дуги врат, сурви све обрћући се међу дрвећем, и окачи се о једну грану. С позиција, које беху заузели, ови ловци нису могли видети да су обоје…

  • Лов на људе

    Ово је одело састављено из једне блузе од учињене дамске коже димом гипко дотеране као рукавица; дугих дизлука, које допиру до појаса, и опанака од исте материје, али удешених дебелим ђоновима од бивоље коже. Блуза, тесна око паса, а раздрљена на грудима и око врата, свршава се лепом, посувраћеном јаком, која допире до рамена. Испод…

  • Лов на људе

    Пошто опишу велики лук око земље, они се згусну и падају у долине Охија и Мисисипа. Ма скоје стране да прилазите овоме континенту, што се више приближујете центру, земља је све неплоднија, што долази једино услед недостатка воде. На много места, свуда где се може опазити траг траве, земља садржи све елементе за обилну вегетацију.…

  • Лов на људе

    Одмарасмо се око један сат у пријатној ладовини, док нам се коњи поткрепљаваху изврсном травом, које беше у изобиљу око њих. Разговарасмо о чудној земљи, коју намеравасмо прећи; чудној по својој географији, геологији, ботаници и историји; чудној најзад у сваком погледу. Ја сам, то могу рећи, професионални путник. Јако ме је интересовало, да упознам дивље…

  • Последњи дан једног непризнатог песника

    Поноћ је[1] Пред „Албанијом“ је, уз багрем наслоњен, суморно стајао усамљени самар, а у „Албанији“ је за столом, су осмејком на лицу, седео последњи гост, позвати престонички носач Алимпије. С презрењем гледајући на празан чокањ пред собом, он, се с поносом сећао својих данашњих успеха. Ништа не говорећи, напрезао је обе мишице, па силовито опружао…

  • Лов на људе

    Ви знате ваљда, да ја имам још једну кћер коју су ми Индијанци отели док је још била мала. Ја знам где се она налази и годинама већ скупљам људе, да је ослободим ропства. Сутра се крећем. Ако хоћете да добијете Зоу, пођите са мном, да ослободимо њену старију сестру. Ви сте сада опет сасвим…

  • Лов на људе

    Напротив, ако мислиш да се добро проведеш и опет кући дођеш, а ти прегледај најпре оба твоја револвера, јесу ли у исправном стању. Они ти могу бити много потребнији, но фрак и лаковане ципеле. у сам се мало чудио свему томе, али учиних како ми је он рекао, те мало после тога уђох са Сен-Вреном…

  • „Дим у дим“

    Скица — Па молим вас, плану ревизор, зар нисам хтео деци да поклон учиним, а ви ми не дадосте… — …Па — наставља учитељ и не слушајући онога — ово није гробље, а данас нису задушнице, — па за бабину душу раним и појим људе из бела света!!… — Не вређајте, а изјашњавајте се јасније.…