Категорија: Вести

Поводом смутљивачких прича београдских бегунаца

Г. Милан Вапа, индустријалац из Београда, замолио нас је, да преко „Политике“ објавимо ово његово писмо :

Кукавице, које су побегле из Београда и које су из кола викале београдским улицама: „Бежите, побиће вас“, да би оправдало то своје неваљало бегство разнеле су својим прљавим устима масу лажи које су узнемириле земљу, како је Београд сав у пламену, и небројено клевета и измишљотина, које су узрујале сроднике, пријатеље и познанике нас, Београђана.

Тако су ти смутљивци употребили и моје име причајући да сам ухваћен у шпијунажи и да сам стрељан на Торлаку. Моји пријатељи могли су одмах и сами знали, да је то једна нитковска измишљотина. И што ја сада ово објављујем није било потребно да чиним због њих и мојих многобројних поштованих муштерија, него да жигошем прљаве душе тих београдских бегунаца и да опоменем наше суграђане да се клоне њих и њихових прича.

Што се нас Београђана тиче, можда је и срећа што је у овим мучним данима нестало таквих типова из наше средине. Јер кад су они тамо, ван домашаја ратно ватре, способни за такве кукавичлуке и гадлуке, ко гарантује да они овде у Београду не би први истакли беле барјаке?

Ми смо ипак срећни, што њима страх није толико поткресао ноге, да остану у Београду, те је тако наша војска спасена једно срамоте а ми једног неваљалог шљама.

Аустријско посланство није пусто

Чим су се чланови аустријског посланства иселили из Београда и чим су прекинути односи, зграда тога посланства престала је уживати екстериторијалност. Она је постала обична кућа и због тога је било наређено, да се сви иселе.

Међутим, прекјуче је неочекивано из аустријског посланства излетео један голуб и полетео је право ка Земуну. Овог голуба су одмах многи приметили, али је нарочито пало уочи то што он лети преко Саве — јер тице као што је познато — осећају пуцњаву, грмљаву и сваку опасност у ваздуху, па лете на сасвим другу страну.

Мало после извршен је претрес у згради бившег посланства и тамо је ухваћен црквењак католичке капеле. Са збуњен он није знао објаснити своје присуство у тој згради.

Апел београдског општинског суда

Председник суда општине београдске г. Ђорђе Несторовић упутио је овај проглас на добре људе у Београду:

Суд општине београдске позван је да се у овим ратним данима постара за издржавање сиротиње. Али налазећи се још пре рата у новчаној оскудици, општина није у стању да одговори овој хуманој дужности. Она, шта више, није у стању да плаћа ни своје службенике, јер су трошарински приходи ништавни а кланични приходи су готово никакви. Свет налази да у ово ратно доба не треба општини ништа да плаћа.

Стога суд Општине Београдске узима слободу обратити са на београдске добре и имућне грађане да варошку сиротињу помогну у овим тешким данима. Сваки, и најмањи, прилог биће примљен са највећом захвалношћу. А у своје време објавиће се имена свих тих приложника.

Прилози се могу слати непосредно суду а тако исто и образованом одбору у коме су: г.г. Младен Боторић, кмет; Софроније Јовановић, индустријалац, и Таса Милојевић, инжењер и општински одборник.

⁂

Општински суд сада се налази у Згради основне школе у Макензијевој улици, преко пута кафане „Нови Београд“.

Страховита погибија аустријске војске

(Извештај „Политици“)

Вел. Градиште, 1. августа.

Јуче су наше трупе страховито потукле Аустријанце, који су покушали да се искрцају на нашу обалу.

Велики број Аустријанаца остао је мртав на нашој страни. Остало је и доста оружја.

Аустрија жели мир

(Извештај „Политици“)

Ниш, 30. јула.

Према овде добијеним извештајима из Беча, аустријска влада, која је изазивач европског конфликта, налазећи се пред поразима на свима странама, намерава да предложи ратујућим странама споразум за мир, као своју жељу.

Очекује се у томе смислу нота аустријске владе.

Једна значајна изјава генерала Оранског

Једну групу наших резервних официра, које је објава рата затекла у Немачкој и који су похитали преко Русије у домовину, примио је у Варшави шеф тамошњег ђенерал-штаба генерал Орански.

У тој посети, у којој се, наравно, разговарало искључиво о рату и ратним припремама, генерал Орански изјавио је нашем резервном пешадијском капетану г. Васи Н. Вулковићу:

— Русија је неисцрпна. Она има сто осамдесет милиона становника. И ако би каква сила уништила сву нашу мобилисану војну снагу до последњег човека, ми би били у стању да одмах мобилишемо још једну толико исто велику војску. Али те силе нема!…