Политика 1904

Лист „Политика“ 1904—1941.

Категорија: Друштво

  • Паланачка касарна

    Јутрос је министар војни одговарао у Нар. Скупштини на интерпелацију посланика А. Ратарца о паланачкој касарни. Округ београдски задужио се код управе фондова са неких пола милиона динара, који је новац у своје време узело министарство војно за зидање касарне у Паланци па је тај новац утрошило на сасвим друге ствари. Интерпелант је тражио да…

  • Из Народне Скупштине

    На јучерањој седници Народне Скупштине једногласно (са [?] гласова) је усвојен у начелу и у појединостима министров предлог закона о устројству војске. У краткој и незнатној дебати, која се водила тим поводом учествовали су сви посланици, који о томе предмету и појма немају, те се говорило тек колико да се говори. Као да је једини…

  • Питање о Негоју

    О овоме питању, које толико интересује цео свет у Србији, доносимо данас исцрпан чланак, из којега ће наши читаоци моћи да се упознају са свима фазама те одиста скандалозне афере. Сви наведени подаци су апсолутно аутентични.

  • Зашто?

    До јутрос Варошки суд још није донео решење да ли има места стављању у притвор г. Веље Тодоровића адвоката и М. Петронијевића секретара краља Александра. Ово збиља изгледа чудновато, кад се зна, да је највећи рок за доношење таквог решења 24 сата.

  • Ко коме дугује?

    Један овдашњи лист покушава да образложи суму од 93.550 динара, која се потражује од г. Веље Тодоровића, бившег министра полиције, и штавише наглашава да ће г. Веља имати још да потражује 8-10 хиљада динара од државе. Он тврди да ће поднесени рачун за награду при заступању г. Тодоровић чак и премашити суму која се од…

  • Аустрија се спрема за рат

    „С. П. Велемости“ доносе разговор свога бечкога дописника Д-ра Соколовског са једним аустриским дипломатом. У току разговора рекао му је овај државник, да Турска не мисли озбиљно на извршење рефорама, те ће Аустро-Угарска морати да предузме одсудније мере, да оствари „реформе“. По себи се разуме, да она тај посао неће извршити без икакве награде.

  • Кандидатска теза митрополита Севастијана

    Митрополит Севастијан по свршетку својих студија на Халци, написао је своју тезу: „О пећкој патријаршији“. У својој тези бранио је митрополит Севастијан, автономију и автономну организацију српске цркве. Ма да резултати до којих је митрополит Севастијан, дошао у својој тези, не иду Грцима у рачун, ипак су је професори (Грци), одлично оценили.

  • Спремање кандидата за српске митрополије у Турској

    За кратко време од кад је српски народ у Турској, добио два своја митрополита, већ је и скопска и рашко-призренска митрополија била по по једанпут смрћу свога митрополита упражњена. Срећом су се оба пута убрзо нашли погодни кандидати за митрополита. Али при свем том, озбиљних кандидата за избор било је врло мало. Ми мислимо да…

  • Г. Љуба Стојановић и учитељи

    Предлог закона о школама претресан је већ на три састанка радикалног клуба већине. Ни око једног пројекта није вођена тако жива дебата као око овог. Већина посланика била је за побољшање учитељског положаја који се овим законом још погоршала. Нећемо овде износити поједине одредбе тога закона, али толико можемо рећи, да се учитељи од њега…

  • Посланици пред бирачима

    Г. Сима Катић, посланик, отпутовао је својим бирачима, да им поднесе нов Пројекат Закона о шумама и да чује њихово мишљење о њему.