Категорија: Здравље

Спавала седамнаест година

Гезина Мајер у Грампку крај Бремена, 44 године стара, спавала је 17 година без прекида. Пре него што је заспала, била је потпуно здрава, само се последњих дана жалила да има неку чудновату главобољу, да не може ништа да памти и да није у стању да чита. Тих последњих недеља пред седамнаестогодишњи сан била је често врло уморна и неколико је пута спавала по читав дан, док јануара месеца 1886, год. није сасвим заспала.

За све време спавања узимала је у себе храну сасвим добро, јела је и пила све што и њена породица, само су јој морали јело добро исецкати и омекшати. Кад је била жедна, мљећкала је устима докле год јој не би дали да пије, а сва се увек узнемирила кад би прошло време у које је обично добијала да једе. Кад су јој давали да једе, подизали су је да седне усправно и придржавали рукама да не падне.

Док је спавала, често је патила од назеба, једанпут је имала и инфлуенцу, а кад су јој дали да једе што није могла поднети, она је повраћала, — патила ја дакле као и сви будни људи. Очи су јој биле увек затворене, у сну се сасвим слободно мицала, окретала се с леве стране на десну, пружала је и скупљала ноге и руке, понашала се дакле као и сваки нормални човек кад спава.

Кад се прошле јесени пробудила, мислила је да је проспавала свега једну ноћ, викнула је сестри, да је време за устајање, и чудила се, зашто јој брат, који је пре 17 година био војник, не носи више униформу. Оцу је одмах рекла: „Отац, сад ми је глава сасвим чиста“, те су и лекари и њена породица мишљења, да се сан неће више повраћати. Памћење јој је потпуно добро, тако да се лепо сећа свију ситница, које су се десиле пре 17 година, као да их је доживела дан пре тога. Очи су јој постаде мало кратковиде, иначе лепо види. У телу је јако окрупњала, те изгледа као и друге жене њених година. Кад сам је питао, да ли је за то време сањала, одговорила ми је да није. Понашање јој је од прилике онако, како се виђа на личностима које су 17 година млађе од ње. Кад је почела говорити, мучила се испрва по мало, можда због тога што су јој, док је спавала, поиспадали зуби. И рукама и ногама могла је слободно мицати само што још тешко хода; међутим и то се брао поправља. У младости је била добар ђак и често је помагала браћи и сестрама у раду. —

Тако описује тај истинити случај у једном лекарском листу бременски лекар др. Е. Хербст, који је Гезину посматрао и за време спавања и чим се пробудила.

Та је пријатно провела свој век!

Министар унутрашњих дела г. Стојан Протић поднео је Народној Скупштини један законски пројект, по коме би требало Рибарску Бању уступити Врачарској Штедионици у експлоатацију за време од четрдесет година.

Г. Протић констатује општи познати факат да држава не може ла се занима уређењем наших бања, а за овај специјалан случај, у спроводном акту уз пројекат, вели: „Убеђен да се погодбе за успешно развиће и напредовање бање рибарске налазе у приватној иницијативи привременог концесионара, и налазећи да су државни и интереси бање у довољној мери обезбеђени у законском предлогу, част ми је умолити Народну Скупштину да изволи понова узети у претрес предлог мог претходника и тиме осигурати напредовање и будућност ове бање, која је и за ове три године приватне експлоатације у рукама привременог концесионара показала знатне напретке“.

Поред оваквог одређеног исказа министровог и поред тога што он наглашава материјалну солидност привременог концесионара т. ј. Врачарске Штедионице — налазе се људи који ремете овај посао једино зато да Рибарска Бања и даље на вјеки вјеков остане неуређена, те да њени посетиоци и даље живе по влажним страћарама и крај свију осталих досадашњих неприлика.

Какве нове повољније понуде играће само улогу једног обичног маневра у смислу „обећање — радовање“ са сигурним ресултатом, ла би се уређење Рибарске Бање за вечита времена обесило о клин на општу штету.

Изгледа да ће ситничарења и површност и овом приликом ликовати, ако се не би десило оно што треба да се деси: да паметни људи буду у надмоћности, те да добро проучени министров пројекат буде свршено дело.

Пре неки дан позваше ме да брзо дођем једној болесној госпођи. Добила, веле, црвени ветар, па тражи што пре лекара. Кад сам отишао, нашао сам је у кревету. Лице јој отечено, црвено, врело. Она уплашена, узнемирена, вајка се како је то могла добити ту опасну болест. У соби седи неколико жена. Направиле озбиљна, забринута лица — жале је.

А цео тај страх и цела парада били су без узрока. Нити је та госпођа имала црвени ветар, нити су јој комшике морале долазити на жаљење и на кафу. Јасно се видело, да је била намазала лице нечим оштрим, љутим, па се кожа запалила, а они помислили да се развио црвени ветар.

Распитивао сам се и размишљао, шта је то могло бити, и најпосле сам дошао до уверења, да је свему био крив — рђав сапун. Једва сам успео да ми жене у соби то поверују. У осталом, можда су се оне само правиле да ми верују, можда су се већ унапред спремале да сутрадан зову другог лекара, ако болесници не буде боље, Али сутрадан њој је било добро, и оне су ваљада дошле до уверења, да сам ја имао право.

Кад сам после размишљао о том случају, опет ми је пало на ум, како се код нас много греши у том погледу. Свака женска с правом жели да јој лице буде чисто, глатко, нежно. Може она имати најправилније црте, ипак неће бити задовољна са својим лицем, ако јој је кожа рапава, испуцана, или ако је масна, груба, бубуљичава. И не само девојка и жена, него је и многи младић несрећан што му кожа на лицу није лепа.

Нико од њих, међутим, не помишља, колико важну улогу играју у томе не помаде и којекакве водице за лице, већ најобичнија ствар у кући — сапун. У томе се највише греши. Пре свега многи не знају, какав сапун треба да узимају, а затим, многи га погрешно употребљавају.

Домаћице махом знају како се од прилике сапун прави. Узме се толико и толико лоја или масти, па се то скува са толико и толико соде или цеђа, и онда се добије сапун. Тако се прави сапун у кући, а тако од прилике и по фабрикама. Само што се добрим фабрикама најтачније одмерава колико соде треба да дође на извесну количину масти. И квалитет сапуна зависи од тог тачног одмеравања, само од њега.

Кад се лепо удеси, да и масти и со и сода дође управо онолико колико треба, и да у сапуну не буде никаквих других, споредних састојака, онда имамо добар, т. зв. неутралан сапун. Кад се узме соде или цеђа више него што је потребно, онда се добије оштар, љут сапун, који шкоди кожи. Кад се дода мало више масти, онда имамо мастан сапун, који за извесна лица такође није добар.

Као што рекох, само од тога зависи, ваља ли сапун или не. Све је друго сасвим споредно. Никада не треба гледати на цену. И за јевтине паре може се добити добар, неутралан сапун. Скуп је сапун само зато скуп, што фабрикант троши много на рекламе или што меће у њега фине мирисе. А то има неку вредност само за нос, али за лице никакву. Ја бих могао навести фирме, које дају добар еспап, али би то личило на рекламу. Сем тога, сваки може и иначе изабрати за себе добар сапун, само ако пази на две ствари. Прво, после обичног умивања кожа не сме остати сува, рапава, крута; друго, сапун мора остати од почетка па све до краја гладак једноставан; ако се круни и ломи, ако постане нераван, онда не ваља.

Наћи добар сапун, то је дакле први важан посао за онога, који хоће да има лепу кожу на лицу. Друга је важна ствар знати колико и како се ваља њиме умивати. Ту нема општег правила за све. Што је за једног добро, то другом може шкодити. Али и ту се је лако наћи.

Сваки зна шта сапун ради с кожом: скида с ње маст и суши је. Ко дакле има масно лице и дебелу кожу, коме се по лицу виде оне познате црне пегице (то су већином људи црне косе), тај треба што више да употребљава сапун. Најбоље је да се у вече, пред спавање умива, и добро да се исапуни. Ако му по лицу избијају и бубуљице, може по каткад да узме и љут сапун, само га мора оставити чим опази, да му се кожа сасвим осушила и да се почела перутати. Таквим ће лицима дакле сапун добро чинити. Разуме се, да се тада не сме употребљавати мастан сапун, пошто је лице и иначе сувише масно.

Сасвим је друга ствар са оним личностима (махом плаве или отворено — смеђе косе), које имају танку, фину, суву кожу на лицу. Оне се морају клонити сувишне употребе сапуна. Кожа им је и иначе сува, па кад би се често прала сапуном, она би испуцала, почела би се перутати, а могла би и букнути и запалити се. У сваком случају, они никад не смеју употребити љут сапун, већ само неутралан или мастан. На то није пазила она госпођа, коју сам у почетку споменуо, и зато је страдала.

За први конгрес српских лекара и природњака пријавило се до сада одбору доста велики број лекара и природњака који ће из разних области науке држати предавања. Судећи по досадањим пријавама, можемо са задовољством констатовати како и велико интересовање за сами конгрес, тако и готовост многих наших лекара и природњака да са што више радова изађу пред посетиоце конгреса. Ово је један леп знак живота и воље наше интелигенције, да са што разноврснијим програмом отворе први српски конгрес и ми ту појаву радосно поздрављамо. Уверени смо, да ће се још јавити много наших раденика на томе пољу за предавања, јер видимо, да се још нису јавили доста њих, од којих се с правом очекује, да се и они јаве са по којим радом. До сада су се јавила ова господа:

• Милутин Савић, начелник привреде у пензији са радом: „Стогодишњица развијања виноградарства и воћарства у Србији.“
• Др. Јован Данић, управник луднице: „О ендемичном кретинизму у Србији.“
• Д-р Владан Ђорђевић: „Првих сто година у развитку лекарске струке.“
• Д-р Лаза Илић, окр. физикус: „Пелагра.“
• Д-р Радивој Вукадиновић овд. физикус у пензији: „О популарисању Игијене. “
• Професор Милан Недељковић : „Астрономија у Србији.“
• Д-р Демостен Николајевић, овд. физикус: „Статистични подаци о умирању у Београду.“
• Д-р Чеда Ђурђевић, санит. мајор, „О своме резултату радикалне операције киле ингвиналне. “
• Д-р Миленко Протић, лекар општински: „Значај радног дана с хигијенске тачке гледишта, специјално с погледом на радно време у Београду.“
• Д-р Воја Кујунџић, општински лекар: „Проституција у Београду и обавезна предохрана полних болести.“
• Д-р Аврам Винавер, приватан лекар из Шапца:
  1. „Диагностична важност Рентгенових зракова болести плућа, нарочито код почетне туберкулозе.“
  2. „Пет година лечења рентгеновим зрацима.“
  3. „Неколико примера за решење питања, да ли је очев сифилис наследан.“
• Д-р Чеда Михаиловић, санитет. капетан:
  1. „О боловању и умирању деце код нас услед нерационалног хранења.“
  2. „Резултат лечења туберкулозе убризгавањем: olei kreosito.“
  3. „О општем лечењу о општинском трошку.“
• Д-р Димитрија Мицић, окр. физикус: „О сифилису у округу Тимочком.“
• Д-р Војислав Суботић, млађи:
  1. „Русање у Србији.“
  2. „Судска психиатрија у Србији на основу материјала из београдске луднице од 1861. до 1904.“
  3. „Прогресивна парализа у Србији.“
• Д-р: Милутин Миљковић, судија: „О алкохолизму у Србији.“
• Професор Светислав Мостић: Један интересантан облик код Zea majus (кукуруза).
• Професор Миливој С. Добросављевић из Солуна: „О биолошко-механичиим узроцима који су извршили диферецирање организма биљних и животињских и еволуцију упутили у два правца.“
• Професор Ђорђе Мелентијевић из Лесковца: „Ургон и Апт у Грлишту и Голт у Леновцу.“
• Освалд Ретић, марвени лекар: „Свињска куга и њено сузбијање.“

За предавање се пријавили али теме о чему ће говорити нису још изнели: Д-р Марко Леко ректор Велике Школе, Јован Жујовић, професор Велике Школе, Ђока Станојевић, проф. Велике Школе.

Од Чеха се пријавио си радом професор агрономске школе у Прерови у Моравској Мацалих и од Хрвата се јавио за предавања Д-р Чачковић из Загреба.