Категорија: Први светски рат

  • Код Забрежја

    Резултати борбе са Аустријанцима?

    (Званичан извештај).

    Забрежје, 28. јула.

    Код Забрежја непријатељ је у борби од 25. јула, која је почела у 4 часа по подне, избацио на наше сто топовских метака.

    Ту су тога дана наши губици: свега два мртва и седам рањених, док је непријатељ имао бескрајно више жртава, поред једног рањеног заробљеног и три здрава заробљена на нашој обали.

  • Церовић опљачкан

    Фајумански полицајци опљачкали нашег полицајца Церовића

    Јуче смо саопштили причање г-ђе Христине Зорић [јуче писало Зарић] о страдањима наших поданика, који су били на Приморју око Фијуме. Госпођа је поменула да је г. Михаила Церовића, инспектора полиције, нестало у недељу 18. јула изјутра из Фијуме, и да је он то био отпутовао за Земун. То, међутим, није тачно.

    Г. Церовић је стигао у Београд тек прексиноћ и једва је изнео живу главу из аустријских томрука. Њега ја полиција у Фајуми ухапсила поменутога дана. У недељу изјутра, чим је доведен у полицију, опљачкан је до голе коже. Узет му је сав новац и све друге стварчице које је имао при себи.

    Чудним случајем г. Церовић је успео да побегне из затвора и да се сакрије на једном броду који га је превезао у Бриндизи. Наш конзул у тој талијанској вароши, један од Талијана који су одушевљени Србијом нашао се г. Церовићу као и свима нашим поданицима.

    У томе су наишли из Париза г. др Мика Петровић, професор Универзитета, др. Мита Николић, начелник санитета др. Милутин Миљковић, апелациски судија, апотекар Викторовић, дрогериста Октавић и још шездесетак Срба, који су на глас о рату хитали у домовину.

    Заједно с њима г. Церовић је допутовао у Београд. Његова госпођа била је остала у Фијуми и данас он не зна шта је с њом. Како се чује, пошла је из Фијуме за Земун, али је у путу вероватно негде задржана.

  • Уговори са Аустријом

    Раскидање уговора, конвенција и аранжмана

    (Извештај „Политике“.)

    Ниш, 28. јула.

    Министарство Иностраних Дела издало је ово званично саопштење:

    Пошто је А-Угарска 15. јула ове године огласила рат Краљевини Србији и налази се са њом у ратном стању, престају важити од тог дана:

    • Трговински уговор закључен између А-Угарске и Србије 14/27. јула 1910. год;
    • Конзуларна конвенција од 17/30, марта 1911 год;
    • Конвенција о узајамној помоћи у судским делима од 17/30. марта 1911. године;
    • Конвенција о издавању криваца 17/30. марта 1911. године;
    • Конвенција о наслеђима од 17/30. марта 1911. године;
    • Железничка конвенција од 28 марта/9 априла 1880. године;
    • Конвенција о железничким везама од 9. маја 1883. год. у колико се односи на односе између Србије и А-Угарске.

    Као и сви остали уговори, конвенције и аранжмани закључени између Аустро-Угарске и Србије.

  • Пред Вишеградом

    Детаљи о борби према Прибоју

    (Извештај „Политици“)

    Ниш, 27. јула.

    Званичне новине, које излазе сада у Нишу, саопштавају детаљан телеграм Пресбироа у Нишу о борбама наших одреда на граници према Прибоју.

    У телеграму се вели: „Пушкарање на граници према Прибоју почело је од 22. ов. м-ца. Аустријске су се трупе повукле и наши одреди су их гонили преко границе на путу за Вишеград. Једно одељење наше војске успело је пресећи одступницу и у борби, која се отворила, погинуо је један аустријски официр, један аустријски подофицир тешко је рањен и 20 војника је убијено. Аустријске трупе повукле су се ка Вишеграду и ту се утврђују. Наше предстраже налазе се пред Вишеградом.

  • Неранџаста књига

    Руска дипломатска документа о догађајима у очи европског рата

    Руска влада објавила је књигу о преговорима, који су предходили рату. Ова документа доказују мирољубиве намере Русије до последње тренутка. Два руска предлога, у циљу да се изгладе несугласице, Аустрија је одбила. Затим је Русија примила посредовање, које је преложио Греј, али ово посредовање одбиле су и Немачка и Аустрија. Приступајући војним мерама због аустриске мобилизације, Русија је објаснила у Берлину, да те мере нису управљене против Немачке. Потом је дошла мобилизација, ултиматум и објава рата од стране Немачке, и то усред преговора, а упркос изјаве немачког цара, да непријатељства неће почети пре завршетка преговора.

    Документима у овој — Неранџастој Књизи — утврђује се изазивање од стране Аустрије и потпуна одговорност Немачке за рат, а види се тако исто отворено и искрено пријатељство Француске и Енглеске, у пркос немачких интрига.

  • Белгиско-немачки рат

    Лијеж није пао

    Париз, 28. јула.

    Из строго званичног извора, демантује се, да је Лијеж заузет. До синоћ још није било пало у немачке руке ниједно утврђење. Једна белгиска дивизија брани позиције са највећом храброшћу. Немци су имали огромне губитке-

    Петроград, 28. јула.

    Белгијанци још држе Лијеж. Одбили су немачки предлог којим траже примирје од 24 часа. Уништили су једну немачку коњичку дивизију при прелазу реке Мезе. Белгиска војска дошла је у контакт са Француском.

    Пораз немачке коњице

    Јављају из Брисела, да је једна немачка коњичка дивизија, која је била прешла Мезу, скоро потпуно уништена.

    Француске трупе наступају ка Индузу.

    У Лијежу тридесет и пет хиљада Белгијанаца држи у шаху три немачка корпуса. Ова вест потврђује као и белгиски успеси о којима је раније јављено.

    Заробљен немачки генерал

    Парма, 27. јула.

    Утврђења код Лијежа и даље дају херојски отпор. Немци признају да су изгубили 25.000 људи код Лијежа и 34 топа; један немачки генерал заробљен је.

    Помоћ из Енглеске

    Париз, 27. јула.

    Тридесет хиљада Енглеза већ се искрцало у Кало-у, енглеске трупе искрцавају се такође у Останди и Дункерку, оне ће се упутити у помоћ Белгијанцима.

    Лондон, 27. јула.

    Аскит је изјавио у Доњем Дому, да се Белгиска влада обратила Великој Британији за заштиту своје територије. Исто тако белгиска влада тражила је од Француске, да њене кооперишу са белгиским трупама. С тим у вези поглаварима бегиских провинција издате су наредбе, да појаву француских трупа не сматрају као повреду границе.

  • Бомбардовање Бара

    Аустријанци исти под Баром као и код Београда

    (Телеграми Пресбироу)

    Цетиње, 28. јула.

    Аустријанци нису пре бомбардовања Бара дали становништву рок, да би се могло иселити. У току бомбардовања талијански конзул послао је Аустријанцима парламентара, који је уложио протест због рушења талијанских грађевина у пристаништу. Аустријанци су одговорили конзулу, да се Талијани уклоне у хотел „Марину“ и талијански конзулат, па су по томе продужили бомбардовање.

    Порушено је више магацина и других постројења у пристаништу. Гађали су и железничку пругу и околину пристаништа, тражећи очигледно наше батерије и пешадију. Затим су се ратне лађе повукле и отпловиле у северном правцу према Далмацији. Људских жртава није било, а причињена штета у пристаништу велика је.

    После два часа по подне наше батерије са Кука, на Ловћену, са Његушког Крстаца отвориле су ватру на непријатељска утврђења над Котором. После трећег метка погођено утврђење Вршац, изнад самог Котора. Непријатељ је одговорио и гранате су падале на Његуш. Једна од њих ударила је пред телеграфску станицу у вароши, али није причинила никакве штете. Артилериски двобој трајао је до предвече.

  • Бугарска

    Мораторијум — Опсадно стање — Амнестија стамбуловиста

    Софија, 27. јула.

    Собрање је изгласало мораторијум од три месеца и усвојило предлог о обустави кривичне истраге над бившим министрима Стамбуловистима.

    Софија, 27. јула.

    У добро обавештеним круговима уверавају, да ће сутра у Собрању бити нотификована објава опсадног стања с обзиром на међународне заплете.

  • Дума за рат

    Неколико манифестација у руској скупштини

    Петроград, 27. јула.

    Данас је у Думи свечано објављено ратно стање у земљи, уз громке узвике: „Ура“. — Цару и народу „Боже Царја храни!“ певала је цела Дума неколико пута. Прочитане су депеше српске и црногорске скупштине, после чега је српски посланик, г. Спалајковић, одушевљено акламиран. Председник Думе је одмах предложио, да се Српској и Црногорској Скупштини одговори а тако исто поздрави скупштине француска и енглеска и да се британском народу пошаље поздрав на јуначком држању.

    Чињене су акламације и посланицима Француске, Енглеске и Белгије, који су тако исто били у дипломатској ложи. У Наранџастој књизи, у којој је изложен рад дипломатски све до рата, објављена је и депеша Престолонаследника Александра и одговор Цара Николе.

    Говори министра Горемикина и Сазанова у Думи, једнодушно су поздрављени. Неколико законских пројеката, као и ванредни кредит од 760 милиона рубаља примљени су једнодушно. Присталице свих партија и народности изјавили су беспримерну једнодушност и одлучност. После овога, Дума је распуштена до фебруара идуће године.

  • Са нашег ратишта

    Ниш, 27. јула.

    Стање на нашем ратишту у току од 26. и 27. јула: Црногорци су заузели Челебџић и дошли у везу са нашим трупама.

    Наше су трупе заузеле Вардиште и Добрун. У Вардишту је заплењено доста материјала. У борби код Добруна непријатељ је имао седам рањених и 12 заробљених, од којих један граничар.

    На целом осталом фронту није било ничег важнијег, сем незнатних чарки код Забрежја Смедерева, села Шалинца и Дубравице.

    Са Чука, на Ловћену, почело је бомбардовање Вршче и Гораждо са успешном паљбом. Дивизијар Вукотић заузео је непријатељске позиције: Сосмач, Клобак и Корјениче све до Асан-агина моста. Губитци са црногорске стране: један мртав и четири рањено. Непријатељски губици знатни; заробљено је 13 подофицира и војника.

    Аустриска флота јуче је бомбардовала Бар, порушила Марконијеву станицу бежичне телеграфије и шест кућа, већином талијанског друштва.

    Цетиње, 27. јула.

    Наша северна колона заузела је јуче варош Чајниче, непријатељ се повукао према Фочи.

    Херцеговачки одред, под командом дивизијара Вукотића, пошто је заузео Корјениче, наступа у правцу Требиња.