Категорија: Први светски рат

И јуче и данас Аустријанци су поново бомбардовали Београд

Јуче пре подне у 10 часова поново је почело бомбардовање Београда. Свакако је неко од шпијуна, којих, нажалост, још има у Београду, доставио, где треба, за кретање једне коморске колоне, која је тада полазила из Доњег Града. На ту колону је одмах осута топовска ватра, која је онда упућивана за колоном. Али у исто време прешло се у бомбардовање вароши, и то, како изгледа, из тешких топова.

На варош је избачено око 20 метака, који су причинили ову штету:

• Једна граната ударила је у двокатну кућу на углу Васине и Добрачине улице, где се налази радња јорганџије Лазара Матића. Граната је избила цео један велики прозор на приземном спрату из Добрачине улице, и отворила је ту огромну рупу и разбила околне прозоре. Прозор, у који је ударила, осветљавао је јорганџиску радионицу, у којој је у томе тренутку радило неколико младића. Срећом нико није повређен.
• Други један метак ударио је у кућу г-ђе Милеве, мајке г. г. Драгомира, артилериског, и Војислава Николајевића, пешачког потпуковника, што се налази у Милетиној улици, одмах до угла Видинске улице. Граната је скоро разорила целу кућу. Ударила је у тавански прозор, кроз таван упала у стан и све разорила па испала пред апотеку Пере Ђорђевића.
• Трећа једна граната експлодирала је пред апотеком д-р. Косте Николића на углу Македонске и Битољске улице; она је причинила само мало квара.
• Опет једна граната ударила је у двориште куће Македонска ул. бр. 13, преко пута кафане Гинића. Експлозија је разрушила неколико станова и берберницу, што се налази у тој кући.

Сем тога знатно су оштећене још и ове куће:

• Кућа гђе Јелена Даде у Јевремовој улици; кућа Димитрија Бибе у улици Краља Петра (готово сав намештај разорен); кућа Јована Савића, електротехничара у Вишњићевој улици; и једна кућа у Кнез Даниловој улици.

⁂

Јутрос, тачно у 5 и по часова поново је почело бомбардовање вароши, и то сразмерно великом брзином и силином. Изгледа, да се с нарочитим планом гађа део вароши: од града па Васином улицом, Кнез Михајловом, до испод „Руског Цара“ и Управе Фондова; међутим многе гранате иду и даље у варош.

Колико смо до овога тренутка, под кишом од граната могли видети и сазнати, јутрошњим бомбардовањем, које још траје, знатно су оштећене ове зграде:

• Класна Лутрија (ту су рањени неколико дечака и један млекаџија);
• зграда Прометне Банке;
• зграда, у којој је радња Лазаревића и Стојанкића;
• кафана Стари Мајдан;
• део куће до Прометне Банке;
• кућа, у којој је кафана „Српска Краљица“, на Великој Пијаци;
• Жандармериска Касарна (три жандарма тешко повређена; једноме однета нога);
• кућа Владана Ђорђевића.

Народна револуција на Приморју

Јуче смо саопштили телеграм, који је пресбироу стигао из Рима, да је у Далмацији букнула општа побуна.

Јутрос је из Ниша стигао и други телеграм који потврђује ту вест. Тај телеграм гласи:

Ниш, 27. јула.

Сазнајемо из доброг извора, да је у Далмацији букнула народна револуција.

Једнодушност у рускоме парламенту. Изјава Сазонова о Србији

Петроград, 27. јула.

Дума у ванредном сазиву дискутовала је о мерама, које изискује рат.

После говора председника Думе узео је реч председник министарског савета. Оба говорника изјавили су, да је Русија нагнана на овај оружан сукоб, и да ће употребити све своје силе, да савлада, уз припомоћ својих пријатеља, свог непромишљеног противника.

После тога узео је реч Сазонов и истакао нелојалност и лицемерност Немачке, која је парализовала све мирољубиве напоре Русије. Он је објаснио, да је Русија морала одговорити на изазивања, јер би одбијање, да узме Србију у заштиту, значило за Русију одрицање својих вековних традиција..

Министар Финансија истакао је финансиско и економско стање Русије, које допушта земљи, да са спокојством помишља на жртве које изискује рат. Министар је затим побројао мере, које мисли предузети, да би нашао извора.

Сви говорници, из свију партија, свију народности, истакли су, да ће Русија у садашњем рату представљати једну велику уједињену породицу, у којој ће се све неслоге заборавити и у којој чланови имају једну једину мисао: спасти част заједничке отаџбине.

Дума је једногласно примила све законске пројекте, које је влада поднела. После гласања председник је прочитао царски указ о закључивању седница и о новом сазиву за 1. фебруар 1915. године.

Царевински савет усвојио је све законске пројекте, које је Дума изгласала. Он је чинио топле овације члановима владе.

Енглези у Белгији

Петроград, 27. јула.

Данашњи руски листови имају телеграм из Париза, да је почело искрцавање енглеских трупа на копно по предвиђеном плану.

Из Брисела имају телеграм, да су Немци тражили, да се обуставе војне операције за 24 часа. Немци признају, да су им из борбеног строја избачени 15 до 20 хиљада људи.

Русија и непријатељски поданици

Петроград, 27. јула.

Министарски савез израдио је правила о поступању са поданицима оних земаља које су у рату са Русијом.

Они ће бити подељени у две категорије. У прву категорију долазе они, који су војни обвезници у непријатељским војскама, а у другу категорију долазе страни поданици који нису војни обвезници.

Они из прве категорије биће задржани као ратни заробљеници, а поданици из друге категорије моћи ће напустити Русију или остати у њој у местима, које власти буду назначиле.

Улазак у Русију поданика зараћених земаља моћи ће се чинити нарочитим допуштењем.

Непријатељске трговачке лађе, које се затеку у руским пристаништима, биће узапћене и конфисковане.

Петроград и Беч

Петроград, 27. јула.

У осам часова и 30 минута аустроугарски амбасадор са чиновницима амбасаде и са 80 аустро-угарских поданика отпутовао је из Петрограда преко Финске.

На руско-немачкој граници

Петроград, 27, јула.

Код Воличиска Аустријанци су дигли мост на пограничној реци Збручу. Аустријанци нису прешли границу.

На линији Тарнуда-Саванов почела је пушчана борба. 23. јула немачка артилерија пуцала је на руске патроле. Станице Илово и Нарвим (источна Пруска) спаљене су.

Заробљена „Стела“

Петроград, 27. јула.

Аустриски пароброд „Стела“ који је ухваћен на мору, доведен је у Николајевск, у губернији Хервон.

Немачки губитци

Лондон, 21. јула.

Немци су код Лијежа изгубили 25.000 људи и молили су Белгију за примирје од 24 часа.

Петроград, 27. јула.

Десети корпус немачке војске, потпомогнут коњицом, напао је прошле ноћи на Лијеж, али је био одбијен, изгубивши 15.000 људи. Једна ваздушна лађа „Цепелин“ , која је за време борбе летела изнад Лијежа, уништена је ватром из пушака.

Енглеске победе

Петроград, 27. јула.

У Северном Мору почела је борба између немачке и енглеске флоте. Према извештајима енглеског адмиралитета Енглези су отерали непријатељску флоту ка холандским обалама.

Генерал Димитријев

Петроград, 27. јула.

Генерал Ратко Димитријев, ранији бугарски министар у Петрограду, ступио је у руску војску.

Погубљени немачки официри

Петроград, 27. јула.

Шест немачких официра, преобучени као енглеске туристе, продрли су у кућу гувернера Лијежа, али су их познали.

Сва шесторица су одмах стрељани.

У Берлину зорт!

Берлин, 27. јула.

Сви кругови сматрају стање као веома озбиљно.

Каже се, да ће Савезно Веће бити ускоро сазвано. Јутрос је одржана дуга конференцији код канцелара. Присуствовали су: принц Хенрих, пруски генерал Молтев и друге личности.

Тучеви и заробљени Немци

Петроград, 27. јула.

По вестима, које је добио Главни Генералштаб, Немци су изгубили за два последња дана у сукобима близу Ајдкунена до сто људи, међу њима и једног официра.

Ми смо заробили шест војника. Немци су евакуисали велики број рањеника железницом и пронели их у близину Ајдкунена. Једна немачка коњичка бригада избегла је борбу с руском коњицом и побегла је гоњена руском артилериском ватром.

Баш за баш!

Петроград, 27. јула.

Пошто су у Немци конфисковали аутомобиле разних руских путника у Немачкој, не дајући за то никакве оштете, министар војни наредио је, да се иста мера примени на све немачке и аустриске аутомобилисте, који би се налазили у Русији.

Данас у 9 и 50 часова пре подне једно парче од гранате, која је експлодирала над градом, ранило је у главу Краљевића Ђорђа. Рана је лака.

Крвав и насмејан Краљевић Ђорђе се провезао на аутомобилу до Теразија, где му је у апотеци Викторовића указана прва лекарска помоћ.

На путу од града до Теразија свет је дочекивао Краљевића Ђорђа урнебесним клицањем.

Краљевић је врло лако окрзнут иза левог ува. У тренутку кад је са још два своја пријатеља стајао на градском бедему.

(Извештај Пресбироа).

Црна Гора и Немачка

Цетиње, 27. јула.

Пошто је Немачка објавила рат Русији, заштитници Црне Горе, влада је данас по подне вратила пасош овдашњем немачком дипломатском представнику.

Црногорски успеси

Цетиње, 27. јула.

Непријатељства су отпочела од раног јутра. Аустриска флота бомбардује Бар. Херцеговачки одред заузео је аустриска утврђења Косенач и Клобук и неколико мањих утврђења.

Дуж границе, према Прахову, јуче у 6 часа по подне, лева колона заузела је на граници Санџака Челебић, који је непријатељ упорно бранио. У томе правцу заузето је све до реке Таре. Непријатељ се повлачи у правцу Фоче. Заробљено 7 аустриских војника. Данас по подне, овде и у целој земљи служено је свечано молепствије за победу нашег и савезничког оружја.

Немачка зверства

Париз, 27. јула.

Немци и даље стрељају Елзашане, који су осумњичени да дају обавештења Французима.

Шта је Аустрија хтела?

Лондон, 27. јула.

Енглеска влада објавила је преписку, која је пре рата измењана између Сер Едварда Греја и амбасадора у Лондону. Примећује се нарочито нота аустро-угарског амбасадора, у којој се говори о жалосном економском стању Солуна под грчком управом и о помоћи, коју би аустро-угарска војска донела незадовољном становништву, које је под српском владом.

На Северном Мору

Лондон, 27. јула.

Јављају, да је у Северном Мору била битка између енглеске и немачке флоте, у којој су како изгледа, две немачка оклопњаче потопљене, једна ухваћена, а четврта побегла.

Французи наступају

Париз, 27. јула.

Јуче су француске трупе прошле на немачку територију. Одреди коњице врше извиђења на немачком земљишту.

Повећање енглеске војске

Лондон, 27. јула.

Аскит је, у име Киченера, тражио од Доњег Дома овлашћење, да се војна снага Енглеске повећа са 500.000 људи.

Заробљени бродови

Лондон, 27. јула.

Енглеска флота ухватила је више немачких трговачких бродова.

Борбе у Лијежу

Петроградска Телеграфска Агенција саопштава нам ове телеграме из Петрограда:

Белгијанци и даље храбро бране Лијеж. Четрдесет хиљада Белгијанаца боре се против два немачка корпуса, и нанели су непријатељу губитка, који се цени на 20.000 људи. Француска влада подарила је вароши Лијежу Орден Почасне Легије.

Париз, 27. јула.

Немци су ушли у Лијеж, не заузевши ни једно утврђење. Борба се продужује по улицама. Немачки губитци су врло велики, Белгијанци су отели непријатељима 27 топова.

Кина неутрална

Петроград, 27. јула.

Из Пекинга јављају, да је Кина изјавили своју неутралност.

Један нитковлук

Петроград, 27. јула.

По обавештењима Главног Генералштаба, Аустријанци су, на 12 сати пре објаве рата Русији од стране Аустро-Угарске, отворили ватру против наших пограничних стража.

По обавештењима из Цариграда, може се рачунати на предусретљиво држање Турске.

Египат у рату

Александрија, 27. јула.

Египат је, по владиној одлуци, објавио рат Немачкој.

„Албионова“ пропаст

Лондон, 27 јула. (Службено).

Јутрос је енглеска крстарица „Албион“ наишла на подморску мину и потонула је. Има 180 мртвих, а 152 лица из послуге спасла су се. Међу овима последњима налази се један капетан и 16 официра.

Са нашег ратишта

Ниш, 27. јула.

Стање на ратишту:

Црногорски ловћенски одред 26. јула изјутра заузео је Спич, Паштровић и варош Будву. Исто тако заузети су на јуриш: Метаљка, Сјенокос и околни висови.

Код Руда, у Босни, наше трупе трећег позива одузимају оружје од Турака и наоружавају Србе.

Дана 26. јула у 10 часова пре подне чула се јака пушчане ватра на босанској страни више цркве села Урвице.

Началник среза мачванског јавља:

Јуче око 6 часова по подне била је јака пушчана ватра на Самуровића ади. Испаљено је у исто време два топовска метка. Граница је неповређена.

Код Црнобарског салаша било је пушкарења. Погинуо је Живан, син Јована Вукашиновића.

Хиљаде наших поданика налазило се у Аустро-Угарској у тренутку када је поднет ултиматум Србији. Знало се одмах што може доћи и зато су одмах сви ти наши поданици похитали да се врате у домовину. Али су их Аустријанци и Мађари почели одмах хапсити и данас се ко зна колико стотина поданика — не изузимајући ни жене, ни децу — налази ухапшено или интернирано.

Некима је ипак пошло за руком да се докопају Србије. То су они који су одмах, у недељу и понедеоник — 13. и 14. јула — пошли кући. То су готово само жене и деца — мушкарци који су с њима пошли већ су задржани.

Једна од тих спасених госпођа — госпођа Зарић — допутовала је прекјуче у Београд и она је била љубазна да нам саопшти ове појединости о томе како су она и њени сапутници прошли од приморја до Оршаве. Ево шта она прича:

У суботу увече пукао је кроз Фијуму глас, да је Србија мобилисала. Још одмах у недељу изјутра један од наших пријатеља Срба ставио нам је до знања, да би требали да се што пре склањамо. Ми сви, из Краљевице, Црквенице, Новог, Ловране, и где нас је све било, почели смо се одиста спремати да сви пођемо. У томе спремању прошао нам је цео дан. Међутим, г. Михаило Церовић, инспектор полиције, још у недељу изјутра кренуо се сам за Београд и, како чујем, пошло му је за руком да се пробије кроз Земун.

Учинио је врло добро јер још истог дана, полиција у Фијуми ухапсила је Негована Рајића, чиновника Главне Контроле, затим Кујачића, Робичека, чиновника Министарства Финансија, Ореља, адвоката из Шапца и једног малог, пуног адвоката кога сам често виђала око општине београдске. Нама осталима, жени и деци, речено је да можемо ићи из Фијума.

У понедеоник, 14. јула изјутра, кренули смо се; само су госпође Рајић и Кујачић остале да чекају шта ће бити с њиховим мужевима. Али већ на фијумској железничкој станици чекало нас је изненађење. Саопштили су нам, да не можемо у Земун, јер је тамо већ сваки саобраћај прекинут него да нас могу избацити једино у Оршави за Румунију.

И онда је нестао један дуг очајан пут. Изузимајући наше вагоне и један официрски вагон, цео воз је био препуњек руљама пијаних војника. Били су мртви пијани и час су певали а час псовали. Било је жалосно гледати, како ти пијани војници певају а на станицама жене, деца, стари из гласа кукају испраћајући своје војнике и дрхтећи већ унапред од рата.

Кад смо стигли у Загреб, већ је било објављено ратно стање са преким судом. И ту смо већ чули о страшним стварима које су почињене над загребачким Србима. Загребачка железничка станица такође је била закрчена војницима и официрима.

Наставили смо пут преко Угарске. Целу ноћ, сутрадан, у уторак, и целу идућу ноћ уши су нам биле заглунуте дреком пијаних војника и урликањем „Доле Србија“. И свуда, на свакој станици исте сцена: кукњава, плач, ридање трезних и очајних.

Чули смо, да до среде на подне треба да будемо у Оршави, јер тога часа све железничке станице прелазе коначно у војничке руке и онда ће нас избацити из воза на оној станици на којој се затекнемо. Воз је милео, Ноћ између уторника и среде, учинила нам се вечност и чинило нам се да никада нећемо доспети до румунске границе.

Па ипак у среду изјутра стигли смо у Оршаву. Ту нас је дочекала јака стража и под том стражом спроведени смо у једну одају у којој је већ била интернирана маса Срба. У другој одаји до нас, били су остали наши поданици којима је било допуштено да се врате у Србију, па су само чекали румунски брод који ће их провести. И онда су почели саслушавати нас тражећи кога ће да задрже.

Пред подне је стигао румунски брод и на подне смо се кренули за Турну Северин. Али су пустили само нас, жене и децу, а од мушких само г. Душана Алимпића и старца Ешкеназија.

У Оршави су задржани:

• син пок. Мише Марковића (мати и сестре прешле су у Неготин);
• Влада Марковић, шеф ложионице (жена и деца прешла у Неготин);
• д-р. Јован Крикнер, секретар трговачке коморе, (жена пуштена и већ стигла у Ниш);
• д-р. Чеда Митровић, професор Универзитета, (жена пуштена и стигла У Ниш);
• Чеда Станковић, чиновник Управе Фондова;
• Милорад Антула, управник Класне Лутрије;
• син Тоше Михаиловића, трговца из Београда;
• син Велислава Вуловића, бившег министра;
• Павле Љотић, директор учитељске школе у Неготину (жена и деца пуштени да пређу у Неготин);
• један судија (Спаса?) из Крагујевца;
• Никола Несторовић, професор Универзитета и инжењер (жена и свастика отпутовале у Букурешт);
• Алкалај, банкарски чиновник из Шапца (породица му је пуштена и већ допутовала у Ваљево);
• један дечко рођак трговца Матића (фирма Матић и Солдатовић).

Поред тога у Оршави су задржани и ухапшени неки наши официри, који су такође били на лечењу и чија имена не знам.

Ми остали, осим породице Данила Владисављевића која је отпутовала у Букурешт, одвезли смо се у Турну Северин. Румуни су нас лепо дочекали. Била је већ среда увече, кад сам чула да ту лежи тешко болестан Војвода Путник. Пошла сам одмах да обиђем његову ћерку која је такође била с њим. И баш кад сам улазила у кућу излазили су лекари, који су држали конзилијум. Срећом, опасна криза је већ била прошла и могло се надати брзом опорављењу. Војвода Путник је лежао у кући Франасовића…

⁂

У четвртак изјутра повезао нас је брод у Прахово. Не треба да вам описујем како нам је било када смо крочили на нашу земљу. Ту нас је већ чекао воз који нас је однео у Неготин. Стигли смо, дакле, најзад срећно, само је на путу од Турне до Прахова госпођи Јели др. Драгог Николића, лекара, и једној њеној рођаци нестало свог пртљага а и другима, од путника биле с испреметане и десетковане ствари.

Тако се ишло и такве се ствари дешавале, да не могу ни да се сетим свих имена. Али поред породица које сам поменула, допутовале су с нама у Неготин још и породице пок. Мите Ђорђевића-Мерџана из Београда; Тоше Михаиловића; госпођа Живојина Дачића; Ешкеназијеви (отпутовали у Аранђеловац) и још неке које не знам.

У Новоме, на мору, остала је ћерка Андре Николића, председника Народне Скупштине, да са Јеленом Лазаревићевом, наставницом, отпутује у Швајцарску. Остале су такође на приморју госпође Јаше и Тасе Продановића, са ћеркама и госпођа Домановић са ћерком, па су и оне одмах сутрадан отпутовале у Швајцарску.

Госпођа Магдић и једна њена пријатељица остале су у Новоме. Чуло се, да је ухапшен син гђе Магдић.

Жена доктора Крстића остала у Абацији. Њен девер ухапшен.

Адвокат Миливојевић ухапшен, а жена му остала у Фијуми. Адвокат Голубовић такође задржан.

Син Стеве Ивковића ухапшен у Оршави (жена, отпутовала за Ниш);

породица Стеве Зарића, остала је у Неготину;

инжењер Милојковић са породицом отпутовао је из Неготина негде у унутрашњост Србије;

госпођа Сабо са децом отишла је у Врњце.

⁂

Шта је са осталима нашим који су били на приморју — завршила је г-ца Зарић — ја не знам. Само знам, да они који до уторника, 16. јула, нису пошли из Фијуме, после тога дана више нису могли на ову страну…