Категорија: Први светски рат

  • У Софији

    Влада сматра да је крунско веће непотребно

    Софија, 7. августа.

    Издано је полузванично саопштење, у коме се каже, да међународна ситуација не задаје Бугарској нимало страха од какве непосредне опасности.

    Са тог разлога Председник Министарског Савета није тражио од краља да сазове Крунин Савет, који су захтевали шефови опозиције.

  • Заробљеници у Нишу

    Како су дочекани први аустријски заробљеници у Нишу

    Ниш, Среда

    Јуче су спроведени у Ниш први аустријски заробљени војници и подофицири. Официри су задржани у Ваљеву.

    На нишке улице биле су се слегле масе света, као што се никада не памти. Цело варошко становништво, они који су од почетка рата склонили у Нишу, Београђани — добеглице (како их званично назива општина нишка) сељаци из околних села, па чак и чланови дипломатског кора били су се стекли на улицама да виде прве заробљенике „силне“ Аустрије која се спремала да за пет дана умаршира у Ниш.

    Крај Нишаве и око уласка у градску тврђаву све ограде, сви кровови сва дрвета били су начичкани светом. Војници и жандармерија једва су одржавали ред.

    Кад су наишли заробљеници — две стотине четрдесет њих — свет се усколебао. Утисак од дивљаштава, које је аустријска војска починила по Подрињу и Мачви, био је толико свеж, да су раздражени хтели линчовати заробљенике. Жандарми и друга стража успели су да их заклоне. После се свет стишао и заробљеничка поворка наставила је на миру пут у тврђаву.

    Заробљеници су ишли утучени, оборене главе. Страх и муке што су их претрпели били су јасно исписани на њиховим лицима. И кад су се изгубили испод градске капије свет је још дуго био на улицама и радосно коментарисао последње догађаје и данашње вести са Дрине.

    Заробљеница су кроз град спроведени у градско поље. Успео сам да разговарам са некима од њих. Већина су Словени, подофицири су им Мађара, Пољаци и Чеси а официри су им били Немци.

    — Имали смо да бирамо ропство или смрт, рекао ми је један од њих. Јер пред нама је била српска војска а иза нас су били мађарски пукови, који су имали наредбу да нас убијају ако се само окренемо да бежимо.

    — Ја ништа не жалим, рекао ми је други, један занатлија из Новога Сада. Ми смо своја пребринули. И ја вас уверавам, да би многи и многи аустријски војници пристали да деле нашу судбину.

    Из разговора са свима добио сам утисак, да је у аустријским војном редовима већ настало расуло и да је сва њихова војска резигнирана. Оскудица у храни била је врло велика, али је спрема иначе добра.

    Пошто велике партије заробљеника имају тек да стигну, то је образована нарочита заробљеничка команда. Њено седиште није у Нишу.

  • У Тракији

    Паника у новим бугарским крајевима

    Софија, 6. августа.

    Из Ђумурџане, Дедеагача, Ксантија, Суфлија и осталих већих места у Новој Бугарској стижу вести о паници која је обхрвала тамошње бугарско становништво поводом гласова, да ће Турци упасти у тај део Тракије.

    Хасково, Свиленград (Мустафа Паша), Станимака и цела стара погранична зона пуне су бегунаца. Чује се, да су пре пет вечери и многи чиновници из околине Ђумурџиме и Димотике умакли из својих службених места бежећи за Пловдив, али су још у путу враћени.

    Влада је издала наредбу, да се обзнани становништву Нове Бугарске како нема никакве опасности. Међутим, према аутентичним извештајима, узбуђење у тим крајевима није се ни најмање стишало.

  • Зликовачки упади

    Арнаути покушавају нове упаде и нове пљачке. — Напад на српску зграду

    Ниш, 8. августа.

    Стигли су извештаји, да су десет оружаних Арнаута прешли из Албаније и отерали из села Дуфа 45 грла говеди. Наређена је за њима потера, која је после пушкарања успела, спасти половину стоке, а остало су Арнаути претерали преко границе.

    Дана 6. ов. м. око 9 и по часова у вече непознати зликовци Арнаути привукли су се селу Бистри и осули ватру на српску зграду, па том приликом кроз призор ранили два жандарма. Жандарми су предузели потеру.

    Предузете су мере да се стане на пут овим узнемиравањима која ће бити најенергичније сузбијена.

  • Срушена пумпа

    Један успех српске артилерије. — Наше извиднице у Срему

    Овако исто као што су српску православну цркву у Купинову изабрали за своју митраљеску позицију, тако су Аустријанци и пумпу за исушивање Срема (према селу Јакову) употребили у борби против нас. —

    Та пумпа израђена од армираног бетона била је Аустријанцима врло згодно склониште из кога су тукли наше трупе. Али је сад нашој артилерији пошло за руком да сруши и ту пумпу. Чим је пумпа начета Аустријанци су се дали у бегство оставивши сву своју војну опрему коју су наши онда покупили.

    Наше извиднице на неколико места прешле су Саву и вратиле се неузнемирене у своме извиђању. Аустријске трупе утекле су од Саве, и кад чују шта је било у Подрињу ко зна где ће се зауставити.

  • Око Оршаве

    Састанак аустријско-румунске комисије. — Неутрална зона

    Кладово, 8. Августа.

    Дана 6. овог месеца састала се анкетна румунско-аустријска војна комисија у Верчерови поводом повреде границе од стране аустријских трупа 5. ов. м. Мешовита комисија утврдила је, да повреде није било, али је утврђена неутрална зона за 50 метара од румунске границе.

  • Потера

    Чиновницима и службеницима општине београдске и војним властима

    Суд београдске општине позива све оне своје чиновнике и службенике који су се удалили из Београда, а нису распоређени на војне дужности, да се најдаље до 15. овог месеца закључно јаве на службу у Београд. Ко се после овог рока не јави, као и не оправда досадање осуствовање од дужности, биће отпуштен из службе.

    Нарочито се умољавају војне станице, окружне команде и друге војне власти код којих су се, и ако нераспоређени, јавили извесни општински чиновници и службеници, само да би своју службу у Београду избегли, да све такве чиновнике и службенике разреше од војне дужности, пошто општина београдска у ово време, кад су јој чиновници најпотребнији, оскудева и у најнужнијем особљу.

  • Поштанска служба

    Отпочео је саобраћај са иностранством. — Упутнице, аманети и препоручена писма

    Од 1. августа ове године до даље наредбе, наше поште вршиће, по унутрашњем саобраћају, целокупну поштанску службу, осим службе упутница, путем телеграфа, и приватних пакета; а у односу са иностранством примаће просту кореспонденцију и, на одговорност пошиљаоца, препоручена писма, и вршиће упутничку службу. Служба поштанских пакета, новчаних писама и групова за иностранство обустављена је.

    Изузетно неће се примати упутнице за Турску зато што је она отказала ову службу, За Русију и Енглеску почеће се примати упутнице кроз неколико дана.

    За Аустрију, Угарску, Босну и Херцеговину и Немачку прима се само проста кореспонденција.

    Већ осам дана уведен је поштански саобраћај на свима железничким пругама, а тако исто осигуран је пренос поште и на свима сухоземним линијама.

    Са Београдом успостављена је стална поштанска веза, и београдска пошта врши сада писмоносну службу, а за који дан одобриће јој се да прошири круг рада.

  • Последње вести

    (Телеграми Пресбироу)

    Пораз Аустријанаца

    Петроград, 8. августа.

    Руски главни штаб објављује следећи коминике:

    Дана 4. августа у 7 ч. у јутру једна аустријска пешадиска дивизија, пошто је одбила нашу извидницу, напала је на Краснин. Аустриска снага, за време борбе, износила је три пешадиска пука са четири батерије. Пошто су руске трупе примиле појачање, ступили су у офанзиву. Оне су заробиле 6 официра и 250 војника. Борба је трајала до 7 часова и 30 м, у вече. Преко поћи, Аустријанци ударише нагло у повлачење.

    Непријатељски су губитци врло велики.

    Код Корска, северо-западно од Гусјатина, једна дивизија аустриске коњице, после борбе од 5 часова, повукла се у нереду, гоњена од наших трупа.

    Код Стојанова било је омањих чарки 8. августа. Мост који је направљен близу тог места, порушен је. Стојанов, заузет од аустријске пешадије, запаљен је од руске артиљерије.

    Стрељања Елзашана

    Петроград, 8. августа.

    Немци су упутили на Елазашане проглас у коме прете да ће стрељати свакога оног становника који буде пружао склоништа француском војнику.

    Изјава Америчке Уније

    Петроград, 8. августа.

    Председник републике Америчких Сједињених Државна Вилсон изјавио је, да Сједињене Државе неће интервенисати у немачко-јапанском сукобу.

    Пораз код Кузмина

    Петроград, 8. августа.

    Према званичним извештајима, руска коњица је 4. ов. м. у подне потукла аустриску коњичку дивизију код Кузмина. Цело поље засејано је непријатељским лешевима.

    Врховна Команда објавила је телеграм, који је врховни главнокомандујући упутио нашем Престолонаследнику.

    Освојење Гумбина

    Петроград, 8, августа.

    У близини села Чарукова, 18 врсти од Луцка, руска авангарда стигла је аустриске патроле и потукла; погинуло је и рањено око 60 хусара, а заробљено 120.

    Руске трупе заузеле су Гумбине, пошто су Немце потиснули. Немци су изгубили 12 топова и много их је заробљено.

    Турци у Софији

    Софија, 8. августа.

    Краљ Фердинанд примио је вечерас у аудијенцији Талат-беја и Халил-беја.

    Немачки војни фронт. — Французи у Елзас Лорену

    Лондон, 7. августа.

    Немачке трупе заузимају линију од једне тачке северно од Базела преко Лијежа до једне тачке у Белгији источно од Анверса, а близу холандске границе. Досадашње операције у главном су се састојале у задржавању намераване немачке офанзиве преко Меза, одбраном Лијежа, чија су утврђења још увек нетакнута.

    То је омогућило уредну мобилизацију и концентрацију француске војске и британске експедиционе војске. Немачке су трупе сада прошле Мез и испод и изнад Лијежи, освајајући терен према западу, но у том надирању непрестано их спречавају Белгијанци.

    На југу, где се немачке армије очевидно налазе у дефанзиви, Французи продиру у дугачкој линији у Алзас и Лорен, заузевши, велики део те територије, пошто су после неколико окршаја сузбили немачке трупе, које су биле пред њима.

  • Дневне вести

    Заменик г. Пашића

    Свима нашим посланствима на страни саопштено је, да ће г. Николу Пашића, као Министра Спољних Послова — за време његовог осуствовања из места у коме је седиште Министарства Спољних Послова, — стално замењивати г. Јоца Јовановић, наш бивши посланик у Бечу.

    Суд у Младеновцу

    Пошто је зграда првостепеног суда за округ београдски употребљена за другу сврху, то је суд премештен у Младеновцу.

    То је био један разлог а други је у томе, да би суд био у средини народа и ван ватрене зоне у којој се не може судити „хладно и са разбором“.

    Измишљотине

    У недостатку листова, Београд је последњих дана постао попришта којим колутају најлуђе измишљотине.

    Тако је поред осталог јуче изјутра пукао глас, како је Управа Вароши наредила да сви становници Београда спреме воде и хране за три дана, па да се одмах склоне у подруме. Ко је ту лудост протурио не зна се, али су јој поверовали и многи озбиљнији људи и чак су тврдили, како жандарми иду од куће до куће саопштавајући ту наредбу.

    Међутим, све је то лаж. Управник Вароши г. Лазаревић изјавио нам је, да никаква наредба у томе смислу нити је издата нити има потребе да буде издата.

    „Политика“

    Због извесних техничких недаћа, које су учиниле да је Београд од прошле суботе у мраку и због којих је онемогућен рад у свима предузећима која се служе електричном струјом, морала је и „Политика“ обуставити излажење за неколико дана.

    Од данас „Политика“ ће снабдевена сопственом електричном инсталацијом редовно излазити.

    Ратне болнице

    У свим варошима Србије инсталисано су већ ратне болнице у које ће се смештати рањеници и болесници са наших ратних поља.

    Коло Српских Сестара, које у прошлим ратовима нису могли одлепити од Београда, сада се сместило са својим болницама у Нишу.

    Учитељска места

    Министар Просвете одлучио је, да сви учитељи и учитељице, који су стечајем у 1914 години премештени из својих места учитељске службе у друго које место — по члану 85 зак. о народним школама — остану до даље наредбе у местима из којих су премештени. Плату и станарину примаће онде где су је и до сада примали.

    А сви они учитељи и учитељице, чија су места заузета стечајем у 1914. години, остају такође до даље наредбе у својим досадашњим местима службе где ће и даље плату и станарину примати.