Категорија: Први светски рат

(Телеграми Пресбироу.)

Победе у Белмону и Сиреју

Париз, 7. августа.

Победе Француза у Бломону и Сиреју славне су. Једна Француска дивизија отпочела је напад, У петак у вече пешадија, потпомогнута артилеријом, узела је на јуриш Бломан и Сиреј. Немачке трупе, састављене из једног баварског корпуса, заузимале су висове који доминирају пределом. Али Французи су јаким нападом са две стране приморали непријатеља да повуче натраг ове своје колоне у правцу ка Штразбургу. Немачки губитци били су врло велики. Приликом заузимања једног важног положаја Французи су заробили преко пет стотина Немаца.

Битка код Динана потврдила се као велики успех за Французе и Белгијанце. Француска коњица пребацила је с оне стране Меза једну немачку дивизију градске коњице, пету коњичку дивизију, неколико батаљона пешадије и неколико митраљеских одељења.

Французи пред Штразбургом

Лондон, 7. августа.

Јављају да се Французи брзо крећу ка Штразбургу. За време последњих борби. Французи су узели Немцима много топова великог калибра и пољских топова. Деструктивна моћ француске артиљерије потврдила се на бојним пољима. У горњем Елзасу Французи су нашли у немачким шанчевима велики број мртвих и рањених.

Париз, 7. августа.

Потврђује се да су немачке трупе, на које се наишло у пределу, који се пружа у долини Сен Мара ка Штразбургу потпуно дезорганизоване, француске трупе наступају преко терена, који се налази на линији Лоркен — Азулданес — Марсал.

На целој граничној линији, од Камбреја па до Белинора Французи, гонећи непријатеља, зашли су за десет до двадесет километара у унутрашњост и учврстили се и у Елзасу и у Лорену.

У Јадранском Мору

Париз, 7. августа.

Дошло је до битке на мору између француске и аустријске флоте код Бара. Један аустриски ратни брод попопљен је. Пловидба у Средоземном Мору сада је слободна, јер Гибралтарски Мореуз чува енглеско-француска флота.

Енглески Пресбиро јавља, да је француска флота у Средоземном Мору запленила неколико аустриских ратних бродова и да је потопила једну аустријску крстарицу.

Речи енглеског краља

Лондон, 7. августа.

Енглески краљ је упутио трупама, пре него што су пошле за Француску, један дирљив говор. Краљ им је напоменуо, да иду да се боре за безбедност и част Енглеске и његове царевине.

Белгија, рекао је он, чију је територију узела на себе де брани Енглеска, била је нападнута. У Француску ће упасти исти моћни непријатељ. Краљ је завршио свој говор молећи Бога, да им подари победу.

Пораз аустријске коњице

Петроград, 7. августа.

Званичан комунике руског генералштаба:

Дана 3. Августа друга аустриска коњичка дивизија, појачана са два батаљона пешадије и са две батерије, покушала је да завлада Владимиром и Воскхеи. И ако је има гарнизон био слаб и без артиљерије, он је ипак одбио аустријски напад. Руски губитци су незнатни. Аустријанци су се увече повукли и у томе повлачењу изгубили су много војника. Аустријанци су се упутили у правцу села Сирко.

Код Ајд Кукепа одбијена је немачка прва пешадијска дивизија, која је имала 36 топова.

Цариград, 7. августа

Званичан комунике руског генералштаба од 4. Августа у подне:

Једна аустриска коњичка дивизија приближила се линији Городок-Кузалин. Руска коњица наметнула је бој, који је трајао 5 сати и са јаком ватром. Плотуни руске коњице нанели су велике губитке непријатељу. Цело бојно поље било је покривено аустријским лешевима. Руски губитци су незнатни. У 7. часова у вече непријатељска коњица се повукла гоњена руском коњицом.

Око Милуза

Париз, 7. августа.

Јављају, да је у околини Милуза дошло до боја између знатних француских и немачких снага. Исход борбе неповољан је по Французе.

„Гебен“ и „Бреслава“

Лондон, 7. августа.

„Рајтеров Биро“ јавља: Из једне депеше, коју су примили дипломатски кругови, види се, да су турски бродови изашли у сусрет и допратили у Дарданеле 10 немачких крстарица.

Дипломатски кругови још нису добили никакву потврду о куповини двеју немачких крстарица, ма да постоји јака вероватноћа, да је један такав уговор закључен.

Наше трупе потукле су до ноге аустријске корпусе око Лознице и Лешнице и Цера. — Задобили смо огроман плен и десетине хиљада заробљеника. — Честитка српској војсци из Русије

Српско оружје заблистало је новом славом. Јунаци са Куманова, Бакарног Гувна, Битоља, Једрена, Скадра и Брегалнице — чије се име са хвалом и дивљењем преноси кроз цео свет — надмашили су, новим победама, сами себе.

У оном истом историјском куту наше земље у коме су биле прве судбоносне битке за васкрс Србије, решена је и сада судбина Српско Народа. Над гробовима јунака са Мишара, Дубља, Равња, Засавице, Лознице и Лешнице, на оним истим бојним пољима на којима су Карађорђевићи и Милошеви устаници сломили Турску, њихови унуци сломили су Аустрију.

У великоме светском рату, у коме су устали милиони против милиона, Србија је однела прве витешке победе и задала прве смртне ударе непријатељима правде и слободе народа.

Та висока част, коју је судбина доделила нашем оружју, биће достојно оцењена у историји. Ти надчовечански напори, које с наше армије показале, биће достојно награђени.

Велики народни сад остварује се. Уједињење Српског Народа на прагу је.

⁂

О страшном поразу Аустријанаца у Подрињу добили смо ове извештаје:

(Извештај „Политици“).

Крагујевац, 7. августа по подне.

На целом фронту код Јадра Аустријанци су потучени до ноге. Остаци разбијених аустријских корпуса пребачени су преко Дрине. Наше их трупе енергично гоне.

Колико се до сада зна, заробили смо четрдесет топова, огромну логорску опрему, две комплетне батерије хаубица (дванаест топова), једну комплетну војну музику са капелником и свима музикантима.

Заробљено је више виших официра. До сада је пребројано око 10.000 заробљених Аустријанаца.

Заробљена аустријска музика концертираће већ сутра прекосутра у Крагујевцу.

— К

(Телеграми Пресбироу).

Крагујевац, 7. августа.

Српска војска на Церу и Јадру однела је велику победу. Непријатељ се повлачи на целом фронту: наше трупе снажно гоне непријатеља. Непријатељу су нанешени велики губитци.

Плен је знатан. Очекују се детаљи.

Крагујевац, 7. августа.

Велика битка код Дрине, према Лозници и Лешници, завршила се данас пре подне сјајном победом српске војске.

У свима правцима, непријатељ одступа, хитајући да се дочепа својих мостова на Дрини. Наша га војска узастопце гони и већ туче његове мостове.

У свом бегству непријатељ оставља за собом богат плен. Заробљено је мноштво официра и војника. Заплењено је, колико се до сада зна, 40 топова, од којих велики број хаубица; мноштво коња и осталог убојног материјала. Непријатељ напушта за собом целокупне пољске болнице и пекарнице, са целим персоналом и прибором. Плен се још прикупља и пописује. Непријатељ је претрпео огромне губитке. Има читавих пукова који су уништени.

Крагујевац, 7. августа.

Поводом прве победе на Церу, добивене 4 ов. мес. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник добио је од Његовог Царског Височанства врховног главнокомандујућег, Великог Кнеза Николаја Николајевића овој телеграм:

Добивши извештај о сјајној победи, коју је однела славна српска војска, од своје стране, као и од целе братске руске војске, из дубине душе честитам прву победу, која је Божијом помоћу почетак читавог низа даљих, будућих победа. У мом лицу цела руска војска кличе громко српским победницима: „Живели!“

— Николај Николајевић

Шта све знају у Софији

Софијски листови саопштавају овај телеграм, тобож из Ниша, о уласку Аустријанаца У Београд:

Ниш. 1. августа. Од два дана на овамо Београд је био изложен нечувеном бомбардовању. Аустријска артилерија довршила је уништење вароши бризантним зрнима и нагнала је српску артилерију да замукне.

Тачно у 2 часа по подне аустријска војска ушла је у Београд, у потпуној тишини, не наилазећи ни на какав отпор.

Становништво, у колико га је још било, дочекало је аустријску војску са спокојством. Многе зграде су у пламену.

Чудновата је само ствар да ми у Београду о свему овоме, о чему је Софија тако добро информисана, ни појма немамо.

И њему суђено, да на српској земљи нађе смрт

(Од нашег редовног дописника).

Ниш, 6 августа.

Међу аустријским пуковима, који су ушли у Шабац, налазио се и пук покојног аустроугарског престолонаследника Фрање Фердинанда. Један од бегунаца из Шапца, који је стигао овде, прича ми, да се на левој руци сваког официра, подофицира и редова тога пука могао видети обавијен црни флор.

Према последњим вестима са те стране, поред осталих аустријских пукова и цео онај Фердинандов пук је уништен у великој битци која је донела нову славу нашим армијама.

Терор, вешала, убијања. — Злочини у Сарајеву, Дубровнику и Мостару

Лондон, 7. августа (задоцнио)

„Тајмс“ дознаје из далматинских веродостојних извора, да је цело приморје под терором и у беди. Мобилисани су сви људи до 50 година, па чак и неспособни.

У Дубровнику су ухапшени 8 првака. У Далмацији, Босни и Хрватској страшно је стање. Доктори Смодлака и Чингрија, посланици у Рахстагу, ухапшени су. Доктор Трумбић, председник општине у Спљету побегао је. Ухапшени прваци таоци су и својим животом гарантују за мостове, телеграфе и железнице.

У Мостару 1. августа стрељали су три православна и једног католичког свештеника. 3. августа требали су бити стрељани у Сарајеву 16 православних свештеника. Тврди се да су доктори Чингрија, Пуљезић и Грацић осуђени.

У Босни је уништен цео један Чешки пук због побуне.

Аустријанци су покушали да најме бугарске комите

(Извештај „Политици“.)

Текија, 4. августа.

Према поузданим вестима из Оршаве, аустријске војне власти обратиле су се Науму Христову, члану бугарског револуционарног комитета, да им лиферује по добру цену колико год буде нашао бугарских комита.

Наум Христов, који је годинама живео као бугарски шпијун у Београду па уочи српско-бугарског рата побегао у Земун, постао је још од анексије аустријски тајни агент. Од прошле јесени он је главни посредник за експедовање бугарских комита у Албанију.

Сада је, међутим, Христов стигао из Софије и реферисао да није успео у повереноме му послу. Пошло му је за руком да добије тек триестак комита под ајлук. Остали, који су добро запамтили Србе прошлога лета, захвалили су се на понуди.

Једно писмо министра финансија. — Одлука министра војног

Ми смо већ саопштили, да се Србија обезбедила са финансијске стране за све ратне потребе и да су наше новчане прилике такве, да се са те стране нема ништа зепсти.

Поред свега тога, са надлежне стране предузети су кораци да се у државним издацима заведе највећа брижљивост и разумно економисање.

Министар Финансија г. др. Л. Пачу упутио је, у томе смислу, свима осталим члановима владе ово писмо:

Изванредне прилике у којима се сада наша земља налази услед ратног стања изазивају изванредне и прешне потребе које се морају неминовно подмиривати, чиме се знатно повећавају издаци из државне касе. Међутим, притицање редовних прихода у државну касу услед ових прилика сведено је на најмању меру а многи од њих сасвим су и усахнули.

Услед тога, и што је извоз земаљских продуката са свим онемогућен због затворених граница, што је у неизвесности колико ће времена трајати ратно стање у Европи па и код нас, — потребно је у свима гранама државне управе завести највећу штедњу и издатке из државне касе, како личне тако и материјалне, свести на најмању меру.

Част ми је Господине Министре упознати Вас са овим и умолити да у овом смислу изволите издати потребно наређење свима подручним Вам властима.

⁂

Министар Војни, саопштавајући ово писмо, свима својим подручним органима објавио је наређење да се сви они органи, који унесу у финансирање највећу штедњу, одликују и унапреде.

Несумњиво ја, да ће тако исто поступити у својим ресорима и остали министри.