Аустријски официр у Београду. — Открива се тајна сарајевског атентата
Петроградска Телеграфска Агенција добила је од Пресбироа из Ниша извештај, да је у Београду ухапшен аустријски резервни официр Малобабић.
За њега се утврдило да је стајао у служби аустријске шпијунаже у Србији и да је био у тесној вези са убиством Фрање Фердинанда и његове жене.
Поводом смутљивачких прича београдских бегунаца
Г. Милан Вапа, индустријалац из Београда, замолио нас је, да преко „Политике“ објавимо ово његово писмо :
Кукавице, које су побегле из Београда и које су из кола викале београдским улицама: „Бежите, побиће вас“, да би оправдало то своје неваљало бегство разнеле су својим прљавим устима масу лажи које су узнемириле земљу, како је Београд сав у пламену, и небројено клевета и измишљотина, које су узрујале сроднике, пријатеље и познанике нас, Београђана.
Тако су ти смутљивци употребили и моје име причајући да сам ухваћен у шпијунажи и да сам стрељан на Торлаку. Моји пријатељи могли су одмах и сами знали, да је то једна нитковска измишљотина. И што ја сада ово објављујем није било потребно да чиним због њих и мојих многобројних поштованих муштерија, него да жигошем прљаве душе тих београдских бегунаца и да опоменем наше суграђане да се клоне њих и њихових прича.
Што се нас Београђана тиче, можда је и срећа што је у овим мучним данима нестало таквих типова из наше средине. Јер кад су они тамо, ван домашаја ратно ватре, способни за такве кукавичлуке и гадлуке, ко гарантује да они овде у Београду не би први истакли беле барјаке?
Ми смо ипак срећни, што њима страх није толико поткресао ноге, да остану у Београду, те је тако наша војска спасена једно срамоте а ми једног неваљалог шљама.
Аустријско посланство није пусто
Чим су се чланови аустријског посланства иселили из Београда и чим су прекинути односи, зграда тога посланства престала је уживати екстериторијалност. Она је постала обична кућа и због тога је било наређено, да се сви иселе.
Међутим, прекјуче је неочекивано из аустријског посланства излетео један голуб и полетео је право ка Земуну. Овог голуба су одмах многи приметили, али је нарочито пало уочи то што он лети преко Саве — јер тице као што је познато — осећају пуцњаву, грмљаву и сваку опасност у ваздуху, па лете на сасвим другу страну.
Мало после извршен је претрес у згради бившег посланства и тамо је ухваћен црквењак католичке капеле. Са збуњен он није знао објаснити своје присуство у тој згради.
Грчка влада се саветује са политичарима, да ли да остане неутрална
(Телеграм Пресбироу)
Атина, 31. јула
Грчка влада саопштила је своју одлуку, да је решила да остане неутрална све док грчки интереси не буду угрожени. Ипак, с погледом на ситуацију, влада је предложила краљу, да се индивидуално припитају сви ранији шефови кабинета, пошто прилике не допуштају јавно дискутовање пред Скупштином.
Краљ, делећи потпуно Веницелосово гледиште решио је да саслуша шефове странака.
Атина, 31. јула
Господин Страј, министар спољних послова, позвао је бивше председнике министарског савета на састанак, који ће бити данас, у четвртак, у Скупштини.
Апел београдског општинског суда
Председник суда општине београдске г. Ђорђе Несторовић упутио је овај проглас на добре људе у Београду:
Суд општине београдске позван је да се у овим ратним данима постара за издржавање сиротиње. Али налазећи се још пре рата у новчаној оскудици, општина није у стању да одговори овој хуманој дужности. Она, шта више, није у стању да плаћа ни своје службенике, јер су трошарински приходи ништавни а кланични приходи су готово никакви. Свет налази да у ово ратно доба не треба општини ништа да плаћа.
Стога суд Општине Београдске узима слободу обратити са на београдске добре и имућне грађане да варошку сиротињу помогну у овим тешким данима. Сваки, и најмањи, прилог биће примљен са највећом захвалношћу. А у своје време објавиће се имена свих тих приложника.
Прилози се могу слати непосредно суду а тако исто и образованом одбору у коме су: г.г. Младен Боторић, кмет; Софроније Јовановић, индустријалац, и Таса Милојевић, инжењер и општински одборник.
⁂
Општински суд сада се налази у Згради основне школе у Макензијевој улици, преко пута кафане „Нови Београд“.
Страховита погибија аустријске војске
(Извештај „Политици“)
Вел. Градиште, 1. августа.
Јуче су наше трупе страховито потукле Аустријанце, који су покушали да се искрцају на нашу обалу.
Велики број Аустријанаца остао је мртав на нашој страни. Остало је и доста оружја.
Не против спољњег него против унутрашњег непријатеља
Један од добрих познавалаца босанске војске и војних утврђења у Босни и Херцеговини изјавио нам је:
— Сва утврђења у Босни и Херцеговини грађена су с обзиром не на рат него на унутрашње буне. Због тога та утврђења неће ни играти велику улогу у војној одбрани аустроугарских трупа у Босни и Херцеговини.
Краљевић Ђорђе се потпуно опоравио од повреде коју је добио ономад при експлозији једне аустријске гранате.
Још прексиноћ Краљевић је скинуо завоје са ране и отпочео је своје редовне дужности.
Престолонаследник Александар потписао је указ, којим се има свима официрима, који буду унапређени у току овог рата, одредити ранг по свршетку рата.
Америчке Сједињене Државе одазвале су се молби Аустро-Угарске и Немачке, да узму под своју заштиту њихове поданике у Србији.
Заступник овдашњег америчког конзула добио је већ од посланика Вопике из Букурешта наредбу, да поступи по тој одлуци.
На данашњи дан, 1. августа, требали су бити извршени избори народних посланика у целој Србији.
Колико је речи, узбуђења, свађе и новаца просуто у припремама за данашњи дан, па је све то отишло у ветар!
У Београду је умро и прекјуче по подне сахрањен је један од најстаријих Београђана, Стева Рајчевић, негдашњи управник Државне Штампарије.
Рајчевић је у своје доба био један од најпознатијих људи у ондашњем београдском друштву. Вио је велики поштовалац и заштитник песника Ђуре Јакшића.
Умро је у часу када је отпочела велика борба коју је Јакшић пророчки предвиђао и против непријатеља чију је подлост Ђура Јакшић тако светло оцртао.
Данас треба да отпочне редован рад у свима првостепеним судовима у земљи.
Међутим, није још донета никаква одлука у којим ће местима држати своја заседања првостепени судови из Београда, Смедерева, Шапца и Лознице.
Вероватно, да ће у току данашњега дана бити издата наредба о томе.
Ноћас је готово целу ноћ трајао артилериски двобој преко Саве и Дунава код Београда.
Са наше стране није били никаквих жртава.
Данима већ Београд пуши такозване паланачке цигарете — оне са једном штриклом — докле је београдско доскорашње предовољство дато ваљда Нишу. Међутим, није у томе ни највеће зло.
Београд је остао и без таксених марака, као што се то врло често у нашим паланкама дешава. Зато је од прекјуче, од како је почет рад на прелазу у Поданство, таква једна урија за маркама, каква никада није била.
Прекјуче је нестао једанаестогодишњи дечко Илија Марковић, син Милана Марковића, наредника граничне трупе.
Дечко је плав, у „тилерском“ оделу, бос. Ко би шта о њему знао, моли се да јави у Дечанску улицу бр. 4.
Неколико цртица из последњих ратних дана
Жарко Димитријевић, син Мите Димитријевића, ракиџије са Тркалишта, иначе војни добровољац, пре неки дан толико се наљутио на швапско пуцкарање из пушака, митраљеза и топова, да им је на особит начин показао своје презрење.
Он је наиме тамо негде у Палилули набавио једну козу извео ју је на обалу и помузао је под кишом пројектила, што су на њега сипали побеснели Аустријанци. Разуме се да су и он коза остали здрави и читави.
⁂
Свакако ће интересовати оне наше Београђане, што су срећни да се налазе у унутрашњости, да чују какве су данас цене најобичнијим животним намирницама у Београду.
Цене су, какве се за последњу деценију не памте у Београду. Тако на пример црвени патлиџан је 5 пара кила, а пред подне су 4 киле за 15 пара; боранија је изјутра 10; пред подне 5 пара; модри патлиџани 10 пара комад, у коме има више од киле; црни лук је 25 и [30] пара; кромпир 10; бабуре крупне жуте 30—40 за грош; купус великих главица од 1,5—2 киле грош; зелен за супу, велики свежањ 10 пара; купус рибанац 25 и 30; млад пасуљ 20 пара кила; свињско месо 7 гроша; говеђина 6 гроша; млеко грош литар.
⁂
Па ипак и поред ове сразмерне јевтиноће често многи остане без ручка.
Тако на пример пре неки дан професор г. Гига седео све до 1 сат у подне пред „Руским Царем“, слатко се разговарао и кад је осетио добар апетит, кренуо се кући, да слатко руча.
Није прошло ни пола сата, а он се враћа бесан и јетко наређује келнеру, да му донесе штогод за јело. Ускоро потом дознаје се, шта се необично догодило господину Гиги.
Уважени професор дошао кући и још с врата питао своју супругу госпођа Марину:
— Шта је с ручком, је ли готов?
— Нема, Гиго, ручка! гласи одговор.
— Како нема? згрануо се он.
— Тако, бије на пијацу!
— Како бије? Ко кога бије?
— Па гранате бију.
Он је само заћутао завртео главом па онда упитао:
— Је ли ко погинуо?
— Није нико!
— Па кад није нико погинуо, што да нема ручка? рекао је професор јетко и дошао у ресторацију, где не бију гранате али бију баснословне цене.
(Телеграм Пресбироа)
Петроград, 31. јула.
Аустро-угарске трупе на фронту према Русији стављене су под команду главног немачког штаба.
Потврђује се, да је један део аустриских трупа, нарочито тиролски и чешки пукови, упућен на француску границу.
Немачке трупе на руској граници утврђују се код Калиша, Коноциоља и Серадса и руше мостове на Ворти.
Петроград, 31. јула.
Главни Генералштаб објављује овај извештај:
На дан 28. и 29. јула непријатељ је вршио извиђања. Једно немачко одељење од четири батаљона по три ескадрона напало је данас на Ајднукен, али је било одбијено.
Једна пешадиска бригада, која је покушала да заузме Филипово и један батаљон трећег позива, који је ишао ка Јубургу, одбијени су. Једно одељење аустриске коњице, које је наступало ка Томашеву, потиснуто је.
Многобројни поседници Пољаци упутили су влади молбу, да изјави цару њихова осећања лојалности и безграничне оданости према монарху.
(Извештај „Политици“)
Софија, 31 јула.
У свима овдашњим политичким круговима одлагање седница Народног Собрања изазвало је најживље коментаре.
Та мера, коју нико није очекивао, тумачи се као знак, да Радославовљева влада хоће да ради без контроле народног представништва.