Категорија: Први светски рат

И Немци се угледали на Аустријанце

Немачке власти у Брегенцу на Боденском Језеру учиниле су једно херојско дело потпуно достојно аустријске полиције.

У зору !4. јула немачке власти у Брегенцу скинуле су са воза и ухапсиле ове наше Београђане: г. г. Вељу Ристића, апелационог судију; Симу Шевића, инспектора Железничке Дирекције; Михаила Голубовића, правобраниоца Управе Фондова; др. Милорада Радуловића, секретара Берзе; Милана Урошевића адвоката, његову госпођу и г-ђу Зору, жену г. Боже Матовића, чиновника железничке Дирекције.

После дугог саслушавања и малтетирања г. Урошевић, као болестан и обе госпође пуштени су а сви остали побројани Београђани задржани су у баварском ропству.

Треба знати, да Немачка тада још није била ни у каквом рату и да је напала на мирне путнике који су се враћали са лечења из Карлсбада.

А како ми још и данас поступамо према немачким поданицима!

Колика је пруска коњица

Телеграми из Петрограда саопштавају да на аустријској немачкој граници стоје две стотине козачких пукова, затим сви остали руски улански, хусарски и гардијски коњички пукови.

Сви ти пукови чекају само команду, па да залазе и напоје своје коње на Дунаву и на Рајни.

Ко је Павле Миљуков

Када је прошле године отпочео српско-бугарски рат, познати Павле Миљуков у своме листу, петроградској „Речи“ био се свом снагом бацио на Србију. Ни један од бугарских заштитника није се био спустио на такве клевете против Србије као Миљуков, нн један нас није тако бестидно денунцирао као он.

Рекло се: Миљуков је и сувише велики бугарски пријатељ и зато претерује према Србији. Ми смо, међутим, тврдили да је Миљуков тип најовејанијег неваљалца и сад се то очигледно потврдило.

Чим је избио руско-аустријски сукоб Миљуков је у својој „Речи“ почео правити такве смутње, да се одмах видело, да је он у аустријској служби. Због тога је царска руска влада донела одлуку којом је забрањено даље излажење „Речи“.

Али ни то није све. Према последњим телеграмима из Петрограда Миљуков ће бити и ухапшен, јер су против њега утврђена факта која несумњиво утврђују његову шпијунску душу.

Поводом објаве опсадног стања у Бугарској

После свих изјава Радослављеве владе, да ће Бугарска сачувати најстрожију неутралност, та влада је ипак објавила опсадно стање у земљи.

Ова одлука изненадила је не само иностранство него чак и саме Бугаре који су били спокојно оданули што ће остати неутрални. Цела опозиција устала је једнодушно против објаве опсадног стања, а „Мир“, орган напредњачке странке, доноси чланак у коме се свом оштрином обара на ту владину одлуку: „Мир“ тврди, да је Бугарска сада, без икакве потребе доведена у једну опасну ситуацију и онда овако говори и тој ситуацији:

Ми смо уверени, да ће у иностранству имати утисак, да наша мобилизација има сасвим другу цељ а не обезбеђивање неутралност. Повероваће се да се Бугарска спрема да се привуче уз једну од зараћених страна, да је она ангажована да учини [то] а да може бити већ постоји извесна конвенција у томе смислу.

И пошто сви знају, на коју се страну клони данашња влада чији је програм кратко и јасно изражен у писму тројице шефова либералне странке од [28] јуна прошле године¹, ми ћемо бити постављени у положај, да на нас подозревају као да својом мобилизацијом хоћемо да помажемо Немачку и Аустрију — у времену када их се одриче чак и Италија!

И неће бити чудно ако противна страна поводом тога предузме мере против нас. А какве могу бити те мере, у овим данима када се бори на живот и смрт, може сваки да замисли.

Подбелешке

1. Чувено писмо др. Радославова, Тончева и Генадијева краљу Фердинанду у коме они препоручују да најури Даневљеву владу, да прекине све везе са Русијом и да се баци у наручја Аустрија. ↩︎

Кад нема ништа од Београда, они измислили Варшаву!

(Телеграми Пресбироу)

Петроград, 29. јула.

Вест, распрострта, у иностранству, као да су Немци заузели Варшаву, исто је тако лажна, као и вест о побуни у Пољској, где је мобилизација извршена у потпуном реду и са великим одушевљењем.

Један шашавко коме нема лека

Самозвани руски генерал Череп Спиридоновић, о коме се у Русији само са подсмехом говори, и коме је једино занимање да шетка између Америке и Европе са својим лажним декорацијама, упутио је краљу Фердинанду једно писмо.

Черепова је стара болест да пише писма свима владарима на свету и да им износи неке своје назоре и загрева их за своје фантазије. Тако и сада, он, у име словенства, моли краља Фердинанда нека поведе Бугарску у српско коло, па ће Србија знати да је зато награди. И Череп је онда, као и увек што ради, хектографисао то своје писмо и послао га свима могућим редакцијама.

Бугарски листови прихватили су се тог Череповог писанија и сад озбиљно доказују како Србија већ кука за помоћ, али Бугарска неће да наруши своју неутралност ни по коју цену.

Нека Череп гледа своја посла, а већ Словенство и Србија знаће да се побрину за себе и без Череповог мозгања.

Русија је желела мир. — Како је дошло до рата

(Телеграм Пресбироу)

Петроград, 30. јула.

Сазанов је одржао у Думи говор, који је био јако поздрављен. Сазанов устаје против лажних навода непријатеља Русије. Русија није изазвала рат. Њена политика била је увек мирољубива, што доказује њено држање за време балканских ратова, али у садашњим приликама она није могла да заборави своју улогу заштитнице балканских народа, нити улогу велике силе којој прети Немачка.

У даљем излагању, између осталога, он је навео, како је Аустрија успела да посеје семе раздора између Бугарске и Србије, али је изразио наду да дело уједињења православних балканских народа, и поред свирепих искушења, неће бита уништено. Напослетку, позивајући се на документе у Наранџастој Књизи, која је јуче поднета Думи, изложио је разлоге који су довели до рата.

Талијани против Аустрије и њених злочина

Рим, 30. јула.

Вест, да су аустријске крстарице бомбардовале црногорски Бар и порушиле многе куће, фабрике и антропо, изазвала је велику огорченост у Италији.

Талијани сматрају да су Аустријанци ударили на њих, пошто већи и најбогатији део Бара чине талијанске инвестиције са фабрикама дувана, слагалиштима соли и осталим талијанским трговачким кућама.

Јучерашњи догађај на Дунаву.

Јуче по подне на Дунаву се изненадно појавио један брод који је почео журно грабити од Земуна ка Вишњици. Пошто је престао сваки саобраћај на води, то се нашима тај брод учинио и сувишно сумњив — у толико пре што је брод имао сасвим аустријски тип, био је и обојен као аустријски бродови, али је имао — румунску заставу!

Наши су опалили један топовски метак у ваздух дајући броду знак да стане, а кад је брод још више повећао брзину, испаљено је још неколико топовских метака. Видевши да не може умаћи, капетан је притерао брод нашој обали и истакао је белу заставу у знак предаје.

Убрзо затим на тај заустављени брод стигао је аудитор г. др. Коста Кумануди, извршио је претрес брода начинио протокол и саслушао капетана. Уз брод су била и два шлепа, један од њих пун муниције и оружја а други са робом.

Капетан је изјавио, да је то румунски брод и да вози муницију коју је Румунија још пре рата наручила у једној фабрици. Брод су, вели, били задржали Аустријанци, али су га сада пустили и он је пожурио да што пре стигне до Румуније.

Како је то капетаново причање и сувише сумњиво и како је непојмљиво, да ће Аустријанци пропустити туђе оружје и муницију, који се могу окренути и против њих, то је брод узапћен.

У исти мах потражена су тачна обавештења од румунско владе.