Тресла се гора, родио се миш!
Ноћас, одмах после поноћи, Аустријанци су отворили силну артилеријску ватру на нашу обалу према ади Циганлији, јер им се учинило, да наше трупе почињу прелаз.
Наши су одговорили ватром и артилеријски двобој, праћен пушчаним плотунима, трајао је близу два часа.
Са наше стране нико нити је рањен, нити је погинуо.
(Телеграм Пресбироа)
Петроград, 30. јула.
Јављају из Вилне, да су кроз станицу Вилне прешли шест вагона из унутрашњост са заробљеницима. Четири немачка рањена официра пренети су у болници Вилне.
Брисел 30, јула.
Непријатељства су од јуче почела између предњих белгиских трупа и немачке коњице од 10.000 људи, који наступају на белгиско земљиште, праћени пешадијом.
Ниш, 30, јула.
На фронту према Бајиној Башти дан је прошао на миру.
На фронту од Мокре Горе ка Вишеграду наше су трупа остале на заузетим положајима, где се утврђују и врше извиђања према Вишеграду.
На одсеку према ушћу Лима наше трупе заузеле су Бујак. Непријатељ, појачан двема четама, покушао је да га поврати, али је, после борбе од три часа, одбијен и повукао се. Напад непријатеља на Суху Гору од 28. јула одбијен је; наши су заузели једно село, северо-западно од Сухе Горе.
На Голешу и Јаловику непријатељ се утврђује.
Код Бујака погинула су два аустријска војника.
Вашингтон, 30. јула.
Председник републике Вилзон понудио је зараћеним европским народима своје услуге за медијацију.
Неколико цртица из последњих ратних дана
Преко воде грме топови; све је то брисани простор. Па ипак јуче пред вече сретнем једног до колена мокрог човека, где носи једну ниску рибе, на којој је могло бити око две киле шаранчића и караша.
— Откуда ти, буразере, та риба? упитам га зачуђено.
— Па уловио сам, брате! каже ми он.
— Како и где, ако Бога знаш, кад видиш да се води не може прићи?!
— Богами, ми можемо! Ми пецамо и на алов фатамо по бари Венецији.
— Па вар вас не гађају?
— Ама они пуцају, али риба то не чује! одврати ми он хладнокрвно и продужи пут.
⁂
Зафијука преко Теразија граната као кад са трамваја спада „трола“: фијууу — зијууу!! Пред Шишковом Механом седе безбрижно њих десетак, који су били куражно изашли, да се мало проветре. А кад зафијука граната, један од њих подскочи и командантским гласом подвикну:
— Ко је из подрумске армије, напред!
И сви заглавише врата од механе и изгубише се тамо негде у помрчини, да се после пола сата опет појаве и стану један другог извињавати и објашњавати: „Отишао сам само до куће, да се моји не поплаше“; „Море ја само до нужника; од кад се каним па ме све тако мрзи, чекам да видим, кад ће да почну.“
⁂
Свет се још непрестано сели из Београда. После ово последње тешке канонаде чак је настала и већа живост у сеоби. Раном зором може се видети, како преко Тркалишта промичу таљиге и кола за изношење земље, натоварени женама, децом и понеким човеком. Фијакери се више не виђају, јер „немају рачуна“, пошто на извесном месту на путу добијају за своје невероватне уцене батине од војне власти, а уценом отети новац одузима им са и раздаје сиротињи, која туда пешке пролази.
Јутрос сам видео и ћир Мијајла и г. Марка Стојановића, како са по два иберцига преко руке журе ка Славији, ваљда ће тамо сести на таљиге. У осталом њима није ни замерити толико, јер су они последњих дана заиста издржали тешку ватру.
Међутим видео сам и другу слику. Пред једном малом механом на периферији Београда сео је да се одмори београдски индустријалац Милан Јечменица. Он је у војној униформи и дошао је у Београд званичним послом, с позиција. Око њега за столом повећи број сиромашних домаћина, очева породица, који га питају за мишљење, да ли треба да се селе из Београда. А он им одговара:
— Имам јединче, малога сина, и такорећи никога више немам у свету. Могу сад да платим 10.000 динара за кола и имам где да га склоним, па ипак сам га оставио код куће, под надзором млађих, и не мислим да га склањам из Београда. Небојте се, јер ето и из тога можда можете видети, да не треба ићи!…
⁂
У пространом дворишту „Политике“ на Теразијама преко стотину разне деце, који чекају да зазврји машина и почне издавање листа. Над нама се распрскавају шрапнели, засипајући околне кровове, зује и фијучу гранате, експлодујући у нашој непосредној близини — а та деца загаламила као да је Марковдан.
У једном ћошку играју крајцарице, бацају високо и свађајући се, сецујући и вичући: „Не ваља! Ваља! Две чисте, три нису!“ На другој страни играју клиса, а на трећој неки, сасвим модерни, направили од плаве хартије и канапа велику лопту, па играју „фусбала“, дерући се и ударајући један другог босим ногама у нос и сниско у леђа.
Најзад њих неколицина, који, како изгледа располажу трговачким духом, на некакав начин испели су се на кров па купе парчад од топовских пројектила, објашњавајући одозго, да ће за то узети лепе паре онима, што су побегли, јер ће, каже они после то куповати као успомену за доказ, да су у најтежа времена били у Београду.
Тако више у Београду нема деце, јер су сви постали маторци.
⁂
Пред вече се било мало смирило те су жене изнеле столице пред куће па седе и нагађају, кад ће Шваба почети „опет да се измотава“. Један бос шатровац наилази поред једног таквог низа жена тамо негде код министарства правде. Босом ногом гура један камен и певуцка: „Шваба келераба…“ Наједаред се, као врагом гоњен, окрене женама, повије главу као да хоће да их убоде, и раздере се, санћим као топ.
— Бук! Бум! Бум! Беште жене у подрум!“
— Ју, убио га Бог! врисну жене, а он се слатко и мангупски ребеће и продужује пут, да на првом идућем таквом месту понови тај свој гаврошки виц.
⁂
Последњих дана је, као што је познато, Класна Лутрија била јако оштећена. И они, који нису никад ништа добили на лутрији, сад су нашли згодну прилику, да је пандрцну. Тако се сад по Београду каже:
— Најзад и Класна Лутрија доби један велики згодитак, само то има да јој, доцније, исплати Аустрија!
⁂
Неко измислио и пронео по вароши, како су велможе у Нишу доконале, да сваком мушком грађанину од 8 година па навише, који је имао куражи да остане у Београду, подаре орден, нарочити орден, који ће се за ову сврху установити.
Отуда у једној кући у Милетиној улици, где станује један срећан отац са осморо ситне деце, ономад умал није дошло до озбиљног џумбуса. Наиме прорачунавали су, седећи у подруму, колико ће цела фамилија укупно добити ордена. Женскадија је с пуним правом, тврдила, да њој принадлежи по један орден, док су мушкарци то одлучно негирали.
Тако је најзад дошло до плача и свађе те је срећни домаћин био принуђен, да избије свих осам својих наследника и каваљера будућег ордена, а у исто време и да, ради умирења целе афере, обећа најмлађем, коме је тек 5 година, како ће подвалити г. Пашићу, то јест рећиће да и тај најмлађи има већ 8 година те ће и он добити орден…
⁂
Познати београдски књижар Геца Кон, који је овековечен у једном стиху у фељтону „Политике“ још од пре неколико година, и то баш у вези са бомбардовањем, сада је као мало попустио. Колико се сећам, онај „историски стих“ је гласио: „Чувена фирма Геца Кон — ах знам га, та то је био он. — Знам га, сећам се Геце, — Он канда беше измеђ оне деце, — Што метуше кавгу око Чукур-чесме, — Јуначки је викао: Пуцати се не сме. — А кад са бедема загрне топовски тон, — Сва деца повикаше: Да живи Геца Кон!“… Тако је, каже стихотворац, то је било онда [новремја] оног некадањег бомбардовања. Па умал није и овом приликом остало тако. Јер симпатични господин Геца петнаест дана се држао храбро и чим би бомбардовање мало попустило, отварао би дућан или седео пред Руским Царем“.
Али последњих дана некако и његови нерви попустише те ти он погоди кола за Ресник.
Међутим то је био рачун без крчмара, то јест без госпође Конове. Јер госпођа није хтела да чује за одлазак из Београда. „Ја нећу, а ти, ако то је страх, иди!“
Господин Геца је погледао своју жену као разјарен тигар, извади 5 динара и дао кочијашу као оштету. „Тако, нек се зна, ко је газда у кући, рекао му је важно; баш заинат њој нећу да идем!“
⁂
Један познаник пита пред једном гостионицом Зарију Угреновића, сопственика Погребног Завода:
— Како иду мртвачки сандуци, Зарија?
— Никако, одговара он, сваки има по шест ногу па ипак не иде!
— Не брини море, ићиће, само те лепше причувај за аустриске генерале, добаци један трећи.
Берлин, 27. јула.
(Из званичног немачког извора).
Непријатељ, који се креће од Белфора ка горњем Елзасу, налази се код Милуза.
Његове су трупе, вероватно, састављене из седам корпуса и једне дивизије, која припада белфорском гарнизону. Наше су трупе потисле непријатеља са једне јаке позиције на југ. Наши су губици незнатни, а непријатељски су велики.
Париз, 26. јула.
Французи су заузели Колмар.
⁂
Колмар је главна варош у немачкој провинцији Горњем Елзасу и приликом пописа од 1910 године имао је 48.808 становника. У њему постоје: велики гарнизон, апелациони, првостепени и трговачки суд, гимназија, два католичка учитељска семинара, катедрала; многе предионице, ткачнице, кожарске фабрике. Сем тога чувен је са производњом дувана и штаргле.
Петроград, 29. јула.
Тврди се, да Белгијанци, услед бројне надмоћности Немаца, нису могли ове да спрече да уђу у Лијеж. Немачке трупе прошле су између форова, који су још увек у рукама бранилаца вароши. Улице Лијежа и околина вароши пуне су немачких лешева. Тврди се, да су борбе биле тако исто крваве као и велике битке за време руско-јапанског рата. Детаљи, који се односе на последње вести, недостају.
Руски цар упутио је телеграм белгиском краљу, у коме изражава своје дивљење храброј белгиској војсци.
Петроград, 30. јула.
Главни Генералштаб објавио је овај комунике:
Руске су трупе пронашле 33. регименту аустриске народне војске и 13. бригаду копљаника, који су се били ушанчили у Золдачи и Радзивилову, близу Збораје. Руси су потпуно потукли једно одељење копљаника. Остатак непријатељских трупа побегао је у нереду.
Наше су трупе исто тако напале на један полу-ескадрон копљаника 12. регименте, који је био прешао руску границу код Волочиска. Непријатељ је оставио на терену 16 мртвих; заробљени су један официр и три војника.
Више Дњестра Руси су напали 8. регименту аустриских копљаника. Има десет непријатељских војника мртвих.
Али до сад није било ниједне веће битке на аустро-руској граници.
Беч, 27. јула.
Објављена је блокада црногорске обале; лађе пријатељских и савезничких држава добиле су рок од 24 часа да могу напустити црногорске воде. Блокада је саопштена страним дипломатским мисијама.
Петроград, 29. јула.
Француска је објавила Аустрији рат.
Париз, 30. јула.
Аустро-угарски амбасадор напустио је Париз синоћ, у шест часова и 30 минута вече.
Париз, 30. јула.
Листови јављају, да, пошто су се састале француске, белгиске и енглеске трупе, предстоји велика битка. Бриселски вечерњи листови јављају, да су Немци пустили у слободу председника општине вароши Лијежа као и епископа. Јављају из Марсеља, да су се француске колонијалне трупе искрцале и да су се упутиле ка Горњем Елзасу.
Лондон, 30. јула.
Једна енглеска крстарица порушила је радиотелеграфску станицу у Даралсерену, на афричком истоку.
Атина, 30. јула.
Немачки ратни бродови „Гебен“ и „Бреслава“ ушли су данас по подне у Дарданеле.
Атина, 30. јула.
„Гебен“ и „Бреслава“ укотвиле су се у Нагаре. Према турским вестима, Турска је купила ове две лађе и оне већ контролишу стране трговачке лађе при прелазу кров Дарданеле.
⁂
За ова два брода било је јављено, да их је енглеска флота заробила.
Петроград, 30. јула.
Дана 26. јула Аустријанци су бацили у ваздух један стуб моста на реци Зборич.
Железничке станице Илеве и Парцин, у Источној Пруској, запаљене су.
У званичним круговима намеравају да седиште владе преместе у Крагујевац.
Министарства ће вероватно још током идуће недеље бити премештена из Ниша.
Овај премештај извршиће се у интересу бржег и лакшег отправљања државних послова.
Министарски Савет донео је одлуку, да Касациони и Апелациони Суд из Београда почну рад од 1. августа у Крушевцу.
Седнице ових судова држаће се у Крушевцу до даље наредбе.
Госпођа Александра Николајевна Хартвиг отпутовала је преко Букурешта, у Русију.
Пошто се захвали цару Николи и руској влади, на топлим изјавама саучешћа поводом смрти њеног мужа, госпођа Хартвиг ће организовати акцију за помоћ српским рањеницима.
Пошто су услед рата између Србије и Аустро-Угарске престали да важе сви уговори, који су између њих постојали, те је, тако престао и важити пропис, по коме аустро-угарски поданици нису могли бити примљени у српско поданство без отпуста из аустро-угарског поданства, то су се сада многи обратили нашем министарству унутрашњих дела и полициским властима с молбама, да се без икаквих формалности приме у српско поданство.
Све ове молбе узимају се у расправљање без отпуста из аустроугарског поданства и по њима ће се врло брзо доносити одлуке.
Ђаци Университета, банкарски чиновници, млађи професори, учитељи и уопште школована лица, која су ослобођена војне дужности, а налазе се у Београду, позивају се да се одмах јаве војном одељењу београдског општинског суда.
Суд се налази у згради основне школе, Макензијева ул.
Синоћ је изгорео млин Игњата Бајлона и Синова, што се налази на Топчидерском Друму.
Путници, који су допутовали из Немачке, тврде да се Немци тако сурово понашају према Србима, па чак и према женскињу, да више ни једна српска нога не треба да крочи на немачко земљиште.
Најдивљачнији су у Баварској и Пруској. Ти јуначни Немци, који су претили да ће освојити цео свет, побеснели су сада, када су видели да морају у рат.
У Минхену су тукли, пљували и злостављали Србе који су се тамо затекли. У томе су Немцима најревноснији помагачи тамошњи Бугари!
Управа вароши Београда извршиће ревизију свих аустро-угарских поданика, и они који се нису јавили, биће кажњени и најстрожије интернирани.
Министар Унутрашњих Дела поновио је наредбу, издату за време прошлих ратова, о заједничком сређивању летине по селима. По тој наредби сва радна привредна снага, која је остала на дому, има да среди, једну за другом, сву летину у својим селима, тако да буде на време прибрана летина и оних војних обвезника, који су у рату а немају ни једног радника у својој кући.
У београдском округу прибрана су на овај начин већ сва жита, тако да сада има довољно хране и за исхрану и за продају.
Јуче око 4 часа по подне Аустријанци су пустили више Бежаније један велики војни балон са кога су осматрали наше положаје.
Министар Унутрашњих Дела упутио је распис управама државних болница, да се, на име болничког трошка за официре, кад се лече у грађанским болницама, наплаћује једна петина њихове систематичне плате, као што је предвиђено у члану 26. закона о устројству војске, за лечење официра у војним болницама.
Главно Државно Рачуноводство у Нишу јавља, да ће се од 1. до 6. августа исплаћивати: пензија и инвалида пензионерима и лицима, која су примала инвалиду на Благајни Главне Државне Благајнице, а пензионерима на Благајну Управе Фондова.
Пензионери и лица која су примала инвалиду на Гл. Државној Благајници у Београду или окружним благајнама у Смедереву, Шапцу, Неготину и Пожаревцу, а која се не налазе у тим местима, пријавиће се окружној благајници или пореском одељењу у месту бављења.
Пензије удовицама издаваће се на окружним или пореским благајнама у месту бављења, али оне морају подносити пензионерске књижице, у којима ће бити утиснут оригинални потпис.
Анри Дисо, директор француског друштва за грађење железница у новој Србији, француски резервни официр, полазећи из Београда на своју дужност у домовину, предао је преко министарства унутрашњих дела 50 динара као свој прилог у знак захвалности због предусретљивости, која му је приликом његовог одласка указана од стране наших власти.
Петроград, 29. јула.
Лијеж продужује упорну одбрану, ма да га опкољавају Немци, којима почиње оскудевати муниција. Француска влада подарила је белгиском краљу војничку медаљу за херојску одбрану Лијежа.
Петроград, 29. јула.
Лијеж продужује давати огорчен отпор против три немачка корпуса.
Двадесет хиљада енглеских војника искрцали су се у Остенде и Калеу, па су се одмах упутили у помоћ Белгијанцима.
Петроград, 29. јула.
Последњи телеграми јављају, да су Немци, после силних губитака напустили даље узалудно нападање на Лијеж.
Холандија је свечано изјавила, да ће сачувати најстрожију неутралност. Сад одједном она је изменила своје држање. Телеграм о томе гласи:
Петроград, 29. јула.
Холанђани су допустили немачким трупама да пређу преко њихове територије.
Петроград, 29. јула.
Енглески војни ауторитети сматрају да, после неочекиваног успеха и отпора белгијанаца, немачки план, да одлучним ударом нанесу пораз Французима, има се сматрати као пропао. Лондонски финансијери тврде да Немачка није у стању водити рат дуже од 6 месеца.
Петроград, 29. јула.
Немачки аероплани лете свакога дана у правцу Ковна.
У много пограничних села немачке регуларне трупе замењене су коњицом и пешадијом трећег позива. До сада на граници није било озбиљних сукоба, сем малих чарки које су врло честе.
Немачке трупе, које су раније биле расуте дуж границе прикупљају се све ближе руској граници у групама од два до три пука.
Петроград, 29. јула.
Из Цариграда јављају, да се концентрација отоманских трупа врши у Тракији.
Петроград, 29. јула. — Задоцнио —
Немци су задржали руског министра просвете и 25 других чиновника при њиховом повратку у отаџбину.
Петроград, 29. јула.
Немачка средоземна ескадра добила је налог, да, у контакту са аустриском ескадром, нападне француску флоту.
Петроград, 29. јула.
Енглеска је мобилисала до сада 200.000 војника, од којих су 20.000 искрцани у Белгију.
У Београду чује се удаљена канонада
Јутрос у 7 часова и 45 минута почео је јак артилериски двобој између српске и аустриске артилерије код Винче.
Удаљена канонада још непрестано се врло добро чује у самом Београду.
Један потопљен и један оштећен
у артилериском дуелу, који је вођен око Београда од јуче по подне па ноћас до поноћи потопљен је један аустриски монитор а један је тешко оштећен.
Последње вести из српске Боке Которске — Страшни дани у очи рата
Цетињски „Вјесник“, у своме броју од 16. јула, који је тек јуче стигао у Београд, описује овако страшне дане, што су их Срби у Боки Которској преживљавали у очи самога рата:
У Котору по целој Боки влада силно узбуђење.
У највећој журби врше се у огромном опсегу ратне припреме.
Војска се довлачи што на паробродима, што жељезницом до Зеленике, и размешта по разним позицијама.
Котор је препун војске. Над њим је проглашено ванредно стање. Ни двојица на улици не смеју да се састану. Трговина и јавни живот потпуно су стали. Врата на улазу у варош ноћу се затварају. Сваком без разлике забрањен је ноћу излазак из кућа. Сви путови закрчени су војничким колима, на којима се на разне стране превози војни материјал.
Више српских првака у Котору бачени су у тамнице. Неки су од њих затворени у тврђавама изнад града.
Војска је посела сву околину.
Мобилизација се врши, највећом брзином.
Пред закључак листа, — додаје „Вјесник“, — добили смо вест, да Аустрија врши у Боки и пограничним крајевима Херцеговине нечувена насиља над нашом браћом.
Жандари и војска све мушко становништво у маси терају из свих села по Боки што на пароброде, што пешке, и упућују пут Дубровника и даље на север. Ту наш народ чува војска као какве ратне заробљенике.
У Херцеговини је све угледније и боље бачено у тамнице, а остатак народа је војска дигла из домова и све потерала далеко од наше границе. Око робља су војнички кордони.
Артилериски двобој код Обреновца
Јутрос око 6 часова изјутра отпочела је између српске и аустриске војске борба преко Саве на дугачком фронту Обреновац—Остружница—Забрежје. Борба се већином води топовима.
Аустријанац се жале на наше топове
У телеграмима Кореспонденц бироа, које објављују софијски листови, тврди се, да Аустријанци немају намере да бомбардују Београд него гађају само оне куће из којих се пуца на њих!
Поред тога, Аустријанци тврде да су они на својим мониторима и бродовима претрпели такве губитке у официрима и војницима, да морају да се свете.
Сачувала се од рата, али не и од невоља
(Извештај „Политици“.)
Софија, 27. јула.
Собрању је поднет хитан законски предлог о нормирању цена животним намирницама. Овим законом утврдиће се цене преко којих трговци не могу скупље продавати своју робу.
Мера је предузета на првом месту због општег европског рата, који је спречио довоз намирница са стране а затим због тога што ће овогодишња жетва у Бугарској врло слаба.
Аустријанце туку на свима странама. — Пораз под Берестечка. — Аустријски војници сами се предају
(Телеграм пресбироу)
Петроград, 29. јула.
Из Луцка (провинција Волинија) јављају, да је 26. и 27. јула, била борба између руских и аустриских трупа између Берестечка и Понајева. Одбијени Аустријанци повукли су се према Радзивилову, запаливши Броди, које су руске трупе по том заузеле и угасиле. Многи су рањени и заробљени Аустријанци одведени у Берестечко.
Непријатељ се лабаво борио, бацао оружје и војници су се драговољно предавали.
Бомбардовање которских утврђења. — Аустријанци и Муслимани бацају оружје и беже. — Освојења у Босни
Цетиње, 28. јула.
Црногорци су почели бомбардовати которска утврђења и заузели су Космак, Клобук и Корјени непријатељски губитци су знатни, међу којима су 12 заробљених војника и подофицира.
Једна непријатељска чета напала је на нашу караулу Плочу. Непријатељ је одбијен.
Крагујевац, 29. јула.
Један наш одред наишао је на 2000 мухамеданаца и непријатељских војника на Вихри, разбио их и натерао на одступање. Непријатељ је побацао део своје спреме и оружја.
Дана 26. јула дошло је до борбе код Бујуклића Аде, са које је непријатељ отворио снажну пешадиску и артилериску ватру, као и са своје обале на Дрини, северно и јужно од аде. Вероватно, да је овом ватром непријатељ припремао препад на нашу обалу. Наши су одговорили само пешачком ватром. Али она је била тако добра и тачна, да непријатељ не само што није покушао прелаз него се једва задржао на острву. Наше су трупе чуле немачке узвике непријатељевих официра: „Држите се још два часа!“ и јаук њихових рањених војника. Наше су се трупе држале одлично и гађале су веома храбро и присебно.
По извештајима добијеним из Босне, непријатељски војници не могу да издржавају маршеве и штрапаце. Велики део од њих остао је на путу.
Ваљево, 29 јула.
Дошло је до борбе код Вихара. Непријатељ је одбијен, и одступајући понео је собом мртве и рањене али је оставио један део спреме и муниције. Противник се повлачи ка Чајнини. Наше су страже заузеле села: Ванић, Маренић, Саковић, Леонић, Тупу, Кукавицу, Тодоровић, Саборак и Лештаре.
У Минхену обесили Србију! — Кроз Русију и Румунију
Г. Ђура Чакра, директор Земаљ. Банке, стигао је после 12-то дневног путовања из Карлсбада у Београд.
Он је путовао преко Берлина, где му се прикључило још 22 студента, Варшаве, Одесе па пролазећи Румунију прешао је у Србију преко Турн-Северина у Радујевац.
У Немачкој је приметио да Немци нису били ни најмање одушевљени да ратују за љубав аустријског ћефа и тамо се у незваничним круговима рачунало да до европског рата доћи неће — и зато се са нестрпљењем очекивао повратак цара Виљема, који је крстарио по Северном Мору разнорођења ради.
Као што се зна, мирољубиви Немци преварили су се у својим очекивањима.
Срби имају у затуцаним католицима Баварске своје највеће непријатеље. У Минхену они су, уз огромну хуку и буку, једну лутку, одевену српском ношњом, обесили уз вику да ће тако поступати са Србима, који су натрунили великој а скроз трулој аустријској царевини. Срби ђаци били су бивени и малтетирани и морали су да беже и да се крију да би избегли гнев разузданих маса.
Већ у Варшави наши су нашли на особито гостопримство. Чим се чуло, да су ту српски гости, који обилазним путем хитају својој домовини да ступе у војне редове, изазвало је код њих дивљење.
Неразумљиво је, изгледа, од куд неко може да хита тамо где га чека толика опасност, кад је могао наћи тако дивних изговора да својој дужности не одговоре.
Нашим ђацима дат је у Русији бесплатан подвоз од Варшаве до Одесе и од Одесе до румунског пристаништа до којег руске лађе стижу.
У Одеси, у једној кафани на кеју, наши млади студенти запевали су најпре српску па затим руску химну, што је Русе толико одушевило да су их одмах пригрлили и уз бурно весеље, уз небројно испијених флаша шампањца, задржали до саме зоре…
Румунији је такође велико одушевљење за Србе. Тамо се пронео глас да Аустрија нуди Румунији Крајински и Тимочки округ, ако би пристала да пропусти аустријску војску преко Румуније да Србију нападне… Шта је румунска влада на то одговорила не зна се… али се зна позитивно да нема ни једног Румуна који би хтео да прими тако малени дарак, кад за лојално држање према Русији и Србији има да му падне у недра цео Ердељ у којем живе милијуни Румуна…
Држање Србије у овим приликама изазива опште дивљење и Румуни не би хтели да буду лошији и мање великодушни него што су Срби њихови храбри и лојални суседи…
У Берлину био се пронео глас да је била велика битка код Шапца, и да је ту пало 2000 Срба а 4000 их је заробљено — што је изазвало велико одушевљење код Немаца — не толико због наше погибије, него због очекивања да ће се рат локализовати и брзо окончати.
Наши су рекли Немцима: Могло је и погинути 2000 Срба, али је лаж да их је 4000 заробљено! Срби се не дају заробљавати!
Испуњена предвиђења париске пророчице
Када је у Париз стигао телеграм о убиству Фрање Фердинанда, чувена париска пророчица узвикнула је:
— Јесам ли ја рекла! Јесам ли ја рекла, да ће настрадати и он и други чланови аустријске владарске куће!
И одиста госпођа Теб, која је поред осталих толиких догађаја била тако тачно предсказала и српско-бугарски рат, још прошле јесени, у својим прорицањима за 1914 годину — предсказала је да ће погинути аустро-угарски престолонаследник и још неки чланови његовога дома.
Као што је познато, госпођа Теб је у тим својим прорицањима за ову годину забележила и то, да Немачкој у току 1914. године прети опасност и пропаст а Русија има да дочека повећање и славу.
Блиски дани потврдиће и ово предсказање чувене париске пророчице.