Категорија: Књижевност
-
Последњи дан једног непризнатог песника
Поноћ је[1] Пред „Албанијом“ је, уз багрем наслоњен, суморно стајао усамљени самар, а у „Албанији“ је за столом, су осмејком на лицу, седео последњи гост, позвати престонички носач Алимпије. С презрењем гледајући на празан чокањ пред собом, он, се с поносом сећао својих данашњих успеха. Ништа не говорећи, напрезао је обе мишице, па силовито опружао…
-
Лов на људе
Ви знате ваљда, да ја имам још једну кћер коју су ми Индијанци отели док је још била мала. Ја знам где се она налази и годинама већ скупљам људе, да је ослободим ропства. Сутра се крећем. Ако хоћете да добијете Зоу, пођите са мном, да ослободимо њену старију сестру. Ви сте сада опет сасвим…
-
Лов на људе
Напротив, ако мислиш да се добро проведеш и опет кући дођеш, а ти прегледај најпре оба твоја револвера, јесу ли у исправном стању. Они ти могу бити много потребнији, но фрак и лаковане ципеле. у сам се мало чудио свему томе, али учиних како ми је он рекао, те мало после тога уђох са Сен-Вреном…
-
„Дим у дим“
скица — Па молим вас, плану ревизор, зар нисам хтео деци да поклон учиним, а ви ми не дадосте… — …Па — наставља учитељ и не слушајући онога — ово није гробље, а данас нису задушнице, — па за бабину душу раним и појим људе из бела света!!… — Не вређајте, а изјашњавајте се јасније.…
-
Лов на људе
(превод с енглеског) Био сам тада још млад и јак. Срце ме је вукло ка непознатим земљама и људима; хтео сам да живим друкчије, но сви остали људи. Никога више нисам имао од рода, те сам могао да радим шта сам хтео; новаца само имао доста од наслеђа. У западном делу Америке били су тада…
-
„Дим у дим“
скица Поглавље 2 Дође време и да се да̂ оцена. Учитељ се већ осећа кад да је на коњу. Последња декламација била је сјајна. Још зује у ушима одборника оне последње речи „Јер ако ме не зовете — доћићу и сам.“ Ено Вилимана одборника, још се смеје, још никако да дође к себи, једнако брише…
-
Капетан Мен-Ред
Међу свима авантуристима и разбојницима у Северној Америци најчувенији и најпознатији је био капетан Мен-Ред. Још као дечко од четрнаест година умакао је од родитељске куће, удружио се са једном разбојничком четом, која се крила по шумама, и наскоро је дотерао у њој до капетанског чина. Доцније: кад је никла индијанска побуна, добио је помиловање…
-
„Дим у дим“
скица Поглавље 1 Дознало се напослетку и то што је морало толико њих и не давало им већ толико дана мирна санка. Дознало се, наиме, најзад и ко долази и шта је по струци. Није дакле природњак – како је било први пут јављено – него филолог, нежењен, добро једе и пије, воле музику, ноћ,…