Категорија: Руско-јапански рат

Данас после молепствија у Саборној Цркви за победу руског оружја, отправљен је од београдских грађана овај телеграфски поздрав руском Императору:

Его Императорскому Величеству Государю Императору Всероссйскому.

Царъ Православный!

На Твой недавній великодушньій парскі призивъ всѣхъ народовъ къ братской любви и миру враги Твоей могущественной держави отвѣтили войной. Всемогущій Богъ, хранящій Тебя и Твою державу и ведущій последнюю вѣкоми къ слави и побѣдамъ, и на этоть поможеть Тебѣ сокрушитъ враговъ Твоихъ и святой православной славянской Руси. О побѣдѣ надъ врагами Царя Православнаго молитбя весь славянскій православньій міръ.

Особенно молитви сербскаго народа искренни, глубоки и горячи. Болынею частью порабошенньій и сурово-угнетаемій врагами Славянства, сербскій народъ со всѣхъ сторонъ, шлетъ горячія молитви къ Богу, чтобы Онъ послаль побѣду надъ врагами Защитнику и Вождю всего Славянства.

Серби из свободной Сербиій, являсъ виразителями, чувствь и стремленій семимиліоннаго сербскаго народа, благоговѣйно повторяютъ:

Царствуй на страхъ врагамъ

Цар Православньій!

Текст овог поздрава не треба да преводимо; сваки Србин разумеће и осећања, која су у њему исказана и речи којима су казана. Београдски грађани поздрављају онога, који је од увек био заштитник свију Словена, а иза београђана стоји цео српски народ. Не из каквих себичних рачуна, већ из чисте љубави спрам руског народа, који је на свима нашим бојним пољима проливао и своју крв, цео српски народ жели, да Русија што пре и потпуније победи свог непријатеља.

Осим Француске, која ће јој, ако устреба, и притећи у помоћ, Русија данас стоји потпуно сама. Величина и моћ Русије сметају свима европским силама; све са задовољством доносе вести о првим сударима, у којима су Руси, бајаги, били бијени. Да би им радост била већа, у Немачкој, Енглеској, Аустрији чак се измишљавају ти гласови о руским поразима. Прерана је та радост. Ма какав био почетак рата, свршетак рата зна се какав ће бити. Северни колос лагано се креће и постепено прелази у јарост. Тешко свима, с којима се он у коштац ухвати.

Јапанци у Сеулу

Париској Хавасовој агенцији јављају из Сеула да су јапанске трупе, које су се искрцале код Чемулпа, дошле до Сеула. Један мали део војске заузео је град и одржава у њему ред, а остале трупе су се улогориле око Сеула.

Бој код Чемулпа

Према једној вести из јапанског извора, у поморској битци код Чемулпа руска крстарица“ „Варјаг“ је после јуначке одбране пропала. Капетан „Варјага“ је остао на а броду и пошто је посада спасена, бацио је брод у ваздух.

Јапански губитци

Јапанци признају сами да су им у нападу на Порт-Артур два ратна брода „оштећена.“

Енглеска и рат

„Новоје Времја“ оштро напада Енглеску, зато је допустила Јапанцима да употребе Вејхавеј за своју операциону базу. Енглеска је тиме повредила основне појмове о неутралности. Русија има право да од сад сматра Вејхавеј као јапанску територију и да у своје време затражи од Енглеске одштету.

Манифестације у Русији

У четвртак се огромна маса светине искупила у Петрограду пред зимском палатом и кличући одушевљено „ура!“ цару отпевала је народну химну.

Из дана у дан јављају се многобројни добровољци у војску.

Петроградска општина је као и московска вотирала милион и по рубаља за Црвени Крст. И из осталих градова стижу вести о богатим прилозима и патриотским манифестацијама.

У Кијеву се непрегледна светина искупила пред општинским домом тражећи да се на балкон изнесе слика царева. Кад је то учињено, народ је у неописаном одушевљењу клицао цару. Официре су носили на рукама. Одатле се светина упутила са заставама француском конзулату, где су приређене бурне овације Француској. Наизменце се свирала руска химна и марсељеза.

Јапанци у Пекингу

У Пекингу су Јапанци вести о својим првим успесима штампали и бесплатно делили светини.

„Цезаревић“

Из Петрограда јављају Хавасовој агенцији, да је оклопњача „Цезаревић“ много мање оштећена, но што се мислило. Торпед је повредио само крму и оправка ће бити извршена за неколико дана.

Руска флота

Петнаест руских ратних бродова одправљено је из Батиског мора за Крајњи Исток.

Осим ескадре. која је већ прошла кроз Суецки канал стигла је у Суец и „Царица“ брод руске добровољне флоте и једна торпедњача.

Ратни дописници

Један американски новинарски синдикат извештен је да ни Руси ни Јапанци не примају новинарске извештаче на своје ратне бродове, а неће допустити ни да им флоте прате новинарски бродови за депеше. Јапанци ће допустити да им војску на суву прате ратни извештачи али само под погодбом, да сви телеграми морају бити на јапанском језику написани и да их војна цензура прегледа. Мучно да ће се наћи дописника, која би своје листове могли на јапанском језику извештавати, а још мање ће бити редакција, у којима би такве извештаје умели читати.

Неутралне државе

До сад су објавиле своју неутралност у руско-јапанском рату ове државе: Енглеска, Уједињене Државе Северне Америке, Италија, Кина, Данска, Немачка, Француска, Шпанија и Аустро-Угарска. Извесно ће и Турска остати неутрална.

Ческе симпатије

Главни одбор ческе радикалне странке послао је руском министру спољних послова телеграм ове садржине: „Његовој Екселенцији грофу Ламсдорфу министру спољних послова, Петроград. У тренутку, кад велики руски народ у племенитој служби цивилизације и човечности отпочиње тешку борбу с отвореним и прикривеним непријатељима, синови ческога народа изјављују руском народу своје најискреније симпатије. Дао Бог да руски народ у интересу човечанства а на благо свих Словена све своје непријатеље победи.

У име ческих радника упутио је посланик Клофач словенском комитету у Москви сличну депешу.

Немачки официри

Немачка је послала у руски главни стан потпуковника Лауенштајна и мајора фон Татау, да праве војне операције.

Осигуравање железнице

Русија се у довољној мери постарала, да јој железница у Манџурији буде осигурана. Заштиту железнице вршило је до сад 55 чета по 240 људи, а сад је број тих чета подигнут на 64. Нарочита ће се пажња поклонити прузи Харбин—Порт-Артур.

Железница преко леда

На Бајкалском језеру подиже се железнички пут преко леда, који мора час пре бити готов. Предузимачу је обећано 3000 рубаља награде за сваки дан, ако се железница сврши пре погођеног рока.

Држање Великих Сила према руско-јапанскоме рату добило је свој одређен облик. До јуче су већ све Велике Силе и Уједињене Северо-америчке Државе и Кина публиковале званична саопштења да ће се према руско-јапанскоме рату држати неутрално. Опасност од једног општег рата била је врло велика јер на Крајњем Истоку све силе имају знатне интересе и све су међу собом везане разним савезима и споразумима.

Јапан је изненада прекинуо проговоре, пре но што је исцрпео сва мирољубива средства за решење сукоба. Можда би, у начелу, тешко било логично дезавуисати јапанску акцију, кад би њен мотив у истини био одржање интегритета кинескога царства. Доиста, Јапанци се после рата од 1894. нису могли користити својим победама. Велике Силе су биле нашле да је у оном тренутку требало респектовати целокупност кинеске територије. Требало би само једна сила да приграби ма који део небескога царства, па да наступи општи грабеж кинеских области. Због тога су силе ових последњих година и морале да угушује своје амбиције које би иначе могле изазвати врло опасне заплете са недогледним последицама. Због тога су се оне 1900. године споразумеле да се ниједна од њих не користи кинеским немирима и да стога ниједна од њих не може окупирати никакву кинеску област. Доиста, пошто се успоставио мир, европска је војска изашла из Кине само је Русија своју војску задржала у Манџурији. Она ју је чак сваким даном повећавала. Кина је, на подстрекавање Енглеске и Јапана, протестовала против тога, али су Руси одговорили, да они пре свега морају чувати своје интересе и заштитити велику сибирску железницу. Они су, међутим, двапут обећали да изађу из Манџурије али под условима на које Кина, опет подбадана са стране, није пристала. И тако је на Крајњем Истоку искрсао сукоб руских интереса са интересима јапанским. Русија није хтела нити је могла да попусти. Почетак и крај сибирске железнице и економски утицај Русије на Далеком Истоку морају имати стабилне ослонце.

И питање је само да ли и колико признавање целокупности небеснога царства везује остале силе у овоме сукобу. Јапан полази у рат што Русија неће да призна суверенство Кине у Манџурији и што војна окупација ове провинције прети јапанскоме утицају у Кореји. Пре две године је, међутим, закључен енглеско-јапански савез, чији је циљ да се гарантује независност Кореје и Кине, и који је, очевидно, био управљен против руских интереса на Далеком Истоку.

У овом тренутку изгледа да се ниједна сила није, бар привидно, солидарисала с Јапаном да сада протестује против руске окупације, и по свој прилици ће се овај сукоб локализовати и расправити само између Јапана и Русије, без ичије интервенције. Била је бојазан да Енглези отворено не пређу на страну свога савезника, али она није довољно основана. Чл. 2. Уговора између Енглеске и Јапана гласи: „Ако Велика Британија или Јапан, у одбрани својих респективних интереса, зарати са којом другом силом, онда ће се друга висока уговорна страна држати строго неутрално и трудиће се да спречи остале силе од учешћа у непријатељству против свога савезника“. Овај текст сасвим јасно дефинише улогу Енглеске у руско-јапанскоме рату: да спречи друге силе од учешћа у рату против Јапана. Ако друга каква сила отпочне играти ту улогу, само би тада, Јапан имао право да апелује на помоћ свога савезника: „Ако у поменутоме случају, стоји у чл. 3 енглеско-јапанског уговора, једна или више других сила узму учешће у непријатељствима против поменутога савезника, друга уговорна страна притећи ће му у помоћ, и заједнички ће ратовати с њим и у заједничкоме споразуму закључиће мир“.

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“). Вести о заробљавању руских лађа тенденциозне су и треба их свести на берзанске спекулације. Енглески спекуланти су том приликом несавесно експлоатисали тај факт, што су се у јапанском пристаништу Нагасаки налазиле четири руске лађе и три норвешке на оправци пре рата. Кад је рат избио, заповедник јапанске Флоте адмирал Того затражи инструкције од токијске владе. У том је међувремену код Порт-Артура и тако се и протури глас о заробљавању тих лађа. Јуче по подне те су све лађе Јапанци морали пустити. Исто тако су неистините вести да су оклопњаче „Ретвизар“ и „Цесаревић“ потпуно онеспособљени за борбу. Оне су у одбрани Порт-Артура живо учествовале у борби.

Повреда неутралитета

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“) Енглеска је допустила Јапанцима, да у Вејхајвеу искрцавају своју војску; Руси то сматрају, као повреду неутралитета. Огорчење према Енглезима велико.

Јапанска варварства

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“). Међу погинулим Русима нађено је неколико лешина, за које је констатовано, да су угушене отровним гасовима, којима Јапанци пуне своје торпеда. Јапан на тај начин не признаје женевску конвенцију и ако ју је потписао.

Трагична смрт једног руског капетана

Петроград. 30. јануара. Није истина, да су се руски бродови „Варјаг“ и „Корејец“ предали, већ су се до последњег тренутка борили. Кад су бродови већ почели да тону, капетан „Корејца“ није хтео да се искрца, већ је потонуо заједно са својом лађом. Остала посада спасена је.

Две јапанске регименте сатрвене

Париз 31. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“), „Хавасона Агенција“ јавља из Тиенчина да су Јапанци покушали да искрцају војску на неколико места на полуострву Лиатонтонгу. Две регименте су успеле да се искрцају али их руска војска дочека и сатре до једнога.

Враћа се

Цетиње. 31. јануара. Пошто је посетио све главне градове Црне Горе, п.пуковник Драгашевић отпутовао је јуче за Београд.

Последњи телеграми

(31. јануар)

Петроград. Јапанска одељења која су се била искрцала код Талијенвана и Кинчона дочекали су Руси и разбили их.

---

Петроград. Према телеграму Алексијева, за обе оштећене крстарице требаће мало више рада да се оправе а „Палада“ и друге оштећене крстарице биће готове за две недеље, све остале лађе за три дана. Генералштаб демантује вести о битци на мору код Шемулпа.

---

Лондон. „Стандарду“ јављају из Тиенчина да се тамо пронео глас да је прошлог уторника пет руских крстарица бомбардовало јапански град Хакодат.

---

Цариград. Турски меродавни кругови означавају као нетачну изјаву бугарског министарства председника Петрова у Собрању о томе као да Турска тобожњим систематским гоњењем Бугара намерава да примора Бугарску на објаву рата. Говори се да је Али Ферух отпутовао јуче у Софију да изјави да су изванредне мере против бугарске трговине апсолутно потребне све донде док махинације комита не престану.

---

Лондон. Јапанско посланство јавља да су четири руске ратне лађе из ексадре код Владивостока јуче бомбардовале две јапанске трговачке лађе близу јапанске обале. Једна је потонула, друга се једва спасла. Лорд Ленсдаун је изјавио да је сасвим неоснована вест да су Енглези дали Јапанцима Вејхајвеј да послужи као основица за њихове операције на мору.

---

Софија. Председник Собрања Стајаков наименован је за министра правде; Генадијев за министра трговине и агрикултуре.

Бомбардовање Порт-Артура

Дана 27. јануара пре подне примакао се јапански адмирал Тога с две дивизије ратних бродова Порт-Артуру и отпочео је паљбу из даљине. Пред пристаништем налазили су се руски бродови „Полтава“, „Новик“. „Рурик“, „Диана“, и „Асколд“. који су заједно са утврђењима на обали одговарали на ватру Јапанаца. После борбе која је трајала сат и по отпловили су Јапанци према југу. Сви руски бродови, који су у борби узели учешћа, претрпели су незнатне повреде. Руси су у тој борби на бродовима имали рањених: три официра, 40 подофицира и 20 момака. На обалским утврђењима је рањен један подофицир и 3 војника. После подне су се вратили Јапанци поново и пуцали су 25 минута на утврђења и бродове, затим су нагло отпловили. Овај је извештај из Лондона.

Руски извештај

О борби код Порт-Артура јављају из Петрограда, де су Јапанци претрпели велике губитке. Једна оклопњача и две крстарице су им јако оштећене те су морале у пратњи једне оклопњаче ла се повуку и борбе на отворено море. Обе крстарице су потонуле још пре него што су стигле до Вајханоја но посада је с тих бродова спасена. И јапанска торпедска флотила је претрпела велике губитке. Четири торпедњаче су онеспособљене за борбу, три мала торпедска брода су потонула а два су прела у ваздух. Јапанци су изгубили 18 официра и 117 људи мртвих, а имају око 200 рањеника.

Из Владивостока

Руске крстарице „Рурик“, „Кромобој“, „Росија“ и „Богатир“ и транспортни брод „Лена“ снабделе су се свим потребама и полазе за се прикључе флоти у Порт-Артуру.

Бој код Чемулпа

У среду је (27 јануара) била морска битка код Чемулпа, која је трајала од 11 сати пре подне до 3 сата по подне. Из јапанске престонице Токија јављају да су у тој борби страдала два руска ратна брода „Корејец“ и „Ворјаг“. Први је, веле, потонуо, а други је запаљен. Посада с тих бродова се искрцала на суво и заробљена је. Јапански бродови претрпели су незнатну штету.

Из Лондона јављају о тој битци, да су се руски бродови врло добро држали и да је „Корејец“ пропао заједно с једном крстарицом, но да посада с тих бродова није заробљена, него да се спасла на француску крстарицу „Паскан.“

Искрцавање Јапанаца

Јапанско посланство у Лондону добило је извештај, да су Јапанци искрпали у Чемулпу четир батаљона војске.

Расположење у Петрограду

Неповољне вести о првим сукобима нису поколебале духове. Расположење је озбиљно, но све је пуно вере да ће Јапанци бити коначно поражени. По улицама се новине грабе на јагму. По свима црквама се држе молепствија за победу руског оружја.

Расположење у Токију

Вести о првим бојевима нису изазвале у јапанској престоници радосно расположење, и ако гласе повољно. Но улицама једва је видети света. Од одушевљења и манифестација нигде ни трага. Изгледа, да је духовима овладала од једном нека апатија и страх од будућности.

Неутрална Америка

Из Вашингтона јављају да је влада Северне Америке решила да се у руско-јапанском рату држи строге неутралности.

Црноморска флота

Руски посланик у Лондону води преговоре са енглеским министром спољних послова о пропуштању црноморске флоте кроз Дарданеле, пошто Русија жели да пошље један део те флоте на крајњи Исток. Држи се да Енглеска неће на то пристати.

Алексејев

За главног заповедника руске сувоземне поморске силе на крајњем истоку постављен је адмирал Алексејев.

Кореја и рат

Дописник енглеског „Дели Мела“ интервјуисао је кореанског министра-председника. Овај му је рекао: „Кореја је објавила своју неутралност, да осигура свој опстанак“. На питање шта ће Кореја чинити, ако Јапанци или Руси упадну у Кореју одговорио је министар хладнокрвно да не верује да ће они то учинити, а на питање о држању царевом у овој кризи избацио је Корејанац ове речи: „Његово Величанство не разбија главу себи бригом због ове свађе. А и зашто да чини то? Баш и да се баци у бригу, не може ствари на боље окренути. Ова борба се ништа не тиче нашег народа.“

Руско наступање ка Сеулу

Лондон. 10. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Дејли Експресу“ јављају из Токије да је руска војска прешла реку Јалу и да већ наступа ка корејској престоници Сеулу. И јапанска војска од […] људи која искрцала у Мазамфо такође наступа ка Сеулу. Пред Сеулом се очекује крвава битка.

Стручњаци о положају на бојишту

Берлин. 30. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). О положају на бојноме пољу у Источној Азији овако се суди у овдашњим стручним круговима: У биткама пред Порт-Артуром Јапанци нису могли постићи потпун успех. Пошто је Јапан јуче већ заузео Мазамофо, који ће бити средиште операција јапанске војске, то ће он без престанка да појачава своју сувоземну војску. Највероватније је да ће Јапан у почетку свом снагом ударити на Перт-Артур само зато, да би одавде отпочео рушење сибирске железнице која превози руску војску и животне намирнице. Могуће је још да су Јапанци били предузели само рекогносцирање и да су битку код Порт-Артура хтели само зато да би се утврдили у Кореји. Сматра се као вероватно да ће Јапанци блокирати Порт-Артур. У овдашњим политичким круговима сматра се као поуздано да се Француска, у сваком случају неће мешати у рат. Тако исто мисли се да за сада ни једна од неутралних сила неће износити никакве предлоге о посредовању. Такође нема се никаква разлога сумњати у неутралност Кине. Она неће, приликом њихових операција ићи на руку ни Јапану ни Русији. Али је питање да ли ће Кина бити кадра да разоружа руске или јапанске трупе који би упали у кинеску територију.

Руски амбасадор посетио је данас пруског министра спољних послова барона Рихтхофена и с њим је подуже конферисао.

Освојење Мазамфа

Токијо. 30. јануара. „Рајтеров Биро“ јавља да су Јапанци заузели “ Мазамфо у Кореји, који ће употребити као о нову за даље војничке операције против Руса.

Одлазак јапанског посланика

Лондон. 30. јануара. „Рајтеровом „Бироу“ јављају из Петрограда, да је јапански посланик Курино са персоналом посланства отпутовао у Берлин.

Јапанска војска у Сеулу

Лондон. 30. јануара. „Дејли Мејлу“ јављају из Токија да је једно одељење јапанске војске приспело у Сеул, престоницу Кореје.

Бегство корејског цара

Лондон. 30. јануара. „Стандарду“ јављају из Тијенчина да је корејски цар побегао у француско посланство у Сеулу.

Неутралитет Северне Америке

Вашингтон. 30. јануара. Рузвелт је решио да се Уједињене Северо-америчке Државе држе неутрално за све време трајања руско-јапанскога рата. О томе ће сутра већ изаћи прокламација.

Јапанци заробили седам руских лађа

Њујорк. 30. јануара. „Новинарском Удружењу“ јављају из Нагасаки да руска крстарица „Варјаг“ није потонула. Јапанци су је заробили и пренели у Сашо, куда је већ и приспела и где се налазе и остале руске лађе које су оштећене пред Порт-Артуром. После битке код Порт-Артура Јапанци су заробили још седам руских лађа.

Руски министар војни Куропаткни приспео је у Харбин и предузео врховну команду над целокупном сувоземном руском војском у Манџурији.

Последњи телеграми

(30. јануар)

Петроград. Пред зимском палатом било је патриотских манифестација. Министар марине демантује вест о покушају Јапанаца да се искрцају у Порт-Артур.

---

Петроград. Марински ђенералштаб јавља да је у битци код Порт-Артура оштећено шест јапанских лађа. 50 јапанских војника погинуло и 150 рањено.

---

Токијо. И Јапан је данас објавио рат Русији.

---

Петроград. 30. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Једно одељење јапанске војске од 5000 војника обишло је Сеул и упутило се ка реци Јалу. Руска војска, под генералом Гродековом. прешла је реку Јалу, и форсираним маршом ишла је ка корејској вароши Ан-цју. Генерал Куропаткин, јунак са Плевне, предузео је прекјуче команду над целокупном сувоземном војском у Манџурији. Јуче нареди напад. Између Ан-цјуа и Комзанских Планина у Кореји била је јуче по подне крвава битка. Јапанци су до ноге потучени. Појединости нема.

У једном делу американског сенатора Беверице о улози Русије на крајњем Истоку описује се личност царског намесника, адмирала Алексејева овако: „Он чини утисак скоро абнормалне живахности. Његов је живот посвећен с младићским одушевљењем подизању моћи Русије. Има му око 50 година, а пун је нервозне енергије. Корак му је нешто журајив. Сваки покрет тог човека показује да је необично одлучан, а то му се види из говора. Држање му је, чак и кад се забавља, пуно напрегнуте пажљивости. Алексејев је у свему добро обавештен, врло је отворен човек ине устеже се да свој одговор тачно формулише и праву истину каже. Он је необично вредан човек и ради по вас дан, а често проводи и целе ноћи у раду.“

Тако га описују једни. Други, нарочито руска опозициона штампа, нападају га жестоко од како је постао вице-краљ Манџурије. Пребацују му, да је на то високо место дошао једино протекцијом дворске камариле, у којој има много пријатеља; тврде да је као адмирал неспособан, а, као политичар брзоплет.

Позитивно се дакле за сад ништа не може знати. Ток рата скоро ће нам показати, да ли је био достојан високог поверења, које му је цар указао.

Русија је за последњих тридесет година тако сјајно напредовала, да је она данас окружена све самим непријатељима. Сви европски листови, изузев француских, ликују због неколико незнатних јапанских успеха који се не могу ни назвати победама. Јапанце су мучки, изненада, без објаве рата, напали Русе и оштетили им неколико крстарица. Европска штампа није могла да сакрије своју дивљу радост, поред свега тога што су Јапанци повредили најелементарнија начела међународнога права. Али европски народи још увек тако ниско стоје, да ће међународни принципи још дуго чекати на своју санкцију.

Али није ту у питању успех Јапанаца. У питању је престиж Русије, супремација словенске расе. Исход руско-јапанскога рата неће се решити на мору. Одсудна ће се битка бити на суву и она ће бити одлучна. А ту већ знате какви су изгледи Јапанаца.

Али све то ништа не смета на пример бечкој „Новој Слободној Преси“ да свој данашњи уводни чланак почне фразом: „Цео свет данас стоји под утиском вести о успесима Јапанаца код Порт-Артура и Чемулпа.

Напад на руску флоту и објава рата

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Адмирал Алексијев, вице краљ Манџурије, телеграфисао је цару да се руске ратне лађе „Ретвизан“, и „Цесаревић“, обе од по 13900 тона, и крстарица „Палада“ од 6823 тона журно оправљају и да ће кроз који дан бити способне за борбу. Машине ових лађа остале су неоштећене. Јапанци су напали руску флоту са 14 торпедњача, под адмиралом Кишихо, сасвим изненада пошто претходно није ни објављен рат. Погинула су два руска војника, петоро се удавило и осам њих је рањено.

После овог мучког напада, руски цар је објавио Јапану рат јуче у 3 сата по подне.

Бомбардовање Порт-Артура

Петроград. 29. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) јуче у 8 часова пре подне упутило се из јапанског пристаништа Нагасаки једно одељење јапанске флоте од 15 оклопњача и крстарица ка Порт-Артуру. Кад су били на дометној даљини отпочну живо да бомбардују портартурско утврђење. Са утврђења су почели и руски топови да одговарају а руска ескадра изађе из пристаништа и упусти се у борбу. После жестоке битке од једнога сата јапанска флота морала је да обустави паљбу и да се повуче на југ.

С руске стране погинула су два официра и девет војника, педесет и четири војника рањено је. Тврђава је незнатно оштећена. У борби су учествовале оклопњача „Полтава“, крстарица „Дијана“, „Асколд“ и „Новик“.

Последњи телеграми

(29. јануар)

Петроград. Изашао је манифест рускога цара, у коме се види, да је јапанска влада наредила да се руска флота у Порт-Артуру изненадно нападне, поред свега тога што није известила руску владу да прекид дипломатских односа значи рат. Пошто смо добили извештај од Алексејева, вели се даље у манифесту, одмах смо наредили да се одговори оружјем на изазивање Јапанаца. Цар моли Бога за срећу рускога оружја.

---

Њујорк. Из Чифуа јављају да су Јапанци блокирали две руске ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ у пристаништу Шемулпо.

---

Лондон. „Дејли Мејлу“ јављају да су се ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ предале Јапанцима без отпора, после чега су они искрцали у Шемудпо 8000 војника који марширају ка Сеулу, престоници Кореје. И у другим главним пристаништима Јапанци су искрцали своју војску.

---

Петроград. Адмирал Алексејев телеграфисао је цару: Три оштећене лађе послане су на оправку; машине су остале читаве. Том приликом су погинула два војника, пет се утопило, осам рањено. Други телеграм Алексејева цару: Јапанци су отпочели да бомбардују Порт-Артур. Са тврђаве је одговорено из топова, а ескадра је изашла да учествује у битци. После бомбардовања од једнога сата јапанска флота је обуставила ватру и отпутовала на југ. Руски су губитци ови: 2 официра и 8 војника погинуло је, а 54 војника су рањена. Тврђава је незнатно оштећена.

---

Петроград. На основу царског указа, Алексијев је наредио мобилизацију трупа у својој губернији и прокламовао је ратно стање у Порт-Артуру и Владивостоку.

Цар се, у униформи адмирала, одвезао у мрнарску школу. Том приликом је мрнарским питомцима држао говор, рекавши да је непријатељ кукавички напао руску тврђаву без икаквих изазивања од стране Руса. „Русији треба рата, а ја вас производим у чин официра; убеђен сам да ћете све своје силе посветити нашој флоти“, завршио је цар.

---

Лондон. У Доњем Дому изјавио је министар унутрашњих дела да ће кабинет сутра прокламовати неутралност Енглеске у руско-јапанском сукобу.

---

Лондон. Јапански листови јављају, да су Јапанци ухватили два транспорта руске добровољне флоте са 2000 војника.

Нов пораз Руса

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 12 час. и 30 мин.) Јапанци заробили две руске крстарице. 10.000 Јапанаца искрцало се на Кореји.

Улога енглеске дипломатије у руско-јапанском сукобу сваким даном постаје јаснија поред свих њених мирољубивих уверавања. Пре три дана изашла су документа о енглеској експедицији у Тибету. Из њих се види да је енглеска влада, поводом изванредног изасланства Далај Ламе рускоме цару, изјавила у Петрограду и Пекингу да не може остати равнодушни посматрач, ако се у Тибету измене садашњи односи. Индијска је влада известила 8. јануара 1903. енглеску владу да је конференција, за коју треба да узме иницијативу Велика Британија, једини пут да се избегне опасност. Њу би требало одржати у Ласи, у присуству тибетске владе. Индијска је влада још изложила да се преговори не треба да ограниче само на постављање границе према Сикуну, него се том приликом мора расправити цело питање о односима између Велике Британије и Тибета и у Ласи се мора поставити стални енглески заступник. После оваке акције енглеске владе излази, 2. фебруара 1903, руски меморандум. У њему руска влада саопштава да ће Русија, због понашања Енглеске, можда бити приморана да предузме кораке за заштиту својих интереса. На то је енглески министар спољних послова, лорд Ленсдаун саопштио рускоме амбасадору да ће Енглеска, ако Русија предузме ма какву акцију бити принуђена да се лати потребних мера. Док је трајала ова измена мисли, Енглези нису слали никакву експедицију у Ласу. Неколико недеља касније руски амбасадор шаље ноту лорду Ленсдауну у којој се каже да Русија, поред свега тога што не жели да се меша у Тибету, не може нипошто допустити да се тамошњи status quo замени. Свака таква измена приморала би Русију да заштити своје интересе у Азији. На то је лорд Ленсдаун одговорио да Велика Британија мора настојавати на томе да Тибет испуњује своје уговорне дужности.

После свега овога, енглеска влада пошље једну експедицију против Тибета. Руски амбасадор у Лондону, гроф Бенкендорф, учини због тога озбиљне представке код Ленедауа. Овај одговара, да му врло чудновато изгледа да оваке приговоре чини једна сила која се у целом свету никад није устезала да упада у права својих суседа, кад год јој се чини да то захтевају околности. Кад руска влада има право да се жали на Енглеску што предузима кораке против Тибета упадом у њихову област, онда какав би разговор, пита Ленсдаун, имала право Енглеска да води због руских упала у Манџурију, Туркестан и Персију? Сем тога, 13. децембра прошле године, вицекраљ Индије, лорд Керзон, телеграфише енглеској влади да се, према извештају пуковника Ченгстенда, у Тибет увози руско оружје и да се Тибетанци много ослањају на руска обећања.

Из овога се види да су и између Русије и Енглеске врло затегнути односи, јер Тибет води Русе у Индију, бисер енглеских колонија. После овога постаје све јасније да је руско-јапански рат у ствари једна страховита борба руских и енглеских интереса у Азији. Нису само Манџурија, Маћедонија и Мароко црне тачке на континенту Старога Света. И Тибет је једна црна тачка о којој ми нисмо ни слутили да ће посредно, у крајњој анализа, утицати да Маћедонско питање уђе у једну нову можда одсудну фазу.