Политика 1904

Категорија: Руско-јапански рат

  • Руско-јапански рат

    По телеграмима које на другом месту доносимо види се, да је руски пораз код Порт-Артура био већи и значајнији но што се из прве руске званичне депеше могло да види. И ако веровати американским новинама, које своје вести доноси махом из јапанских извора и које ту прву победу јапанску величају, ипак је несумњиво, да је руска флота у првом сукобу била тучена и да су три највеће и најбоље руске лађе толико оштећене, да за подуже време неће моћи учествовати у акцију.

    Наравно за исход рата ова јапанска прва победа нема никакве важности. И пре се знало да је Јапан јачи на води но Русија, која није могла сву своју европску флоту да пошље у азијске воде. Осим тога, јапански напад, без претходне објаве рата, затекао је руску флоту неконцентрисану. По најновијим вестима, изгледа да је у тој битци код Порт-Артура с јапанске стране учествовало седамнаест ратних лађа, а с руске само осам. Кад се зна, да су јапанске лађе по свом квалитету, величини и наоружању потпуно равне не само руским, но и најбољим енглеским, мора се видети, да је победа Јапанаца била извесна.

    Опијен тим првим успехом, јапански адмирал, пошто се руска флота повукла у луку, почео је да бомбардује сам Порт-Артур. Четири пуна сата сипао је ватру из својих најтежих топова на портартурску тврђаву. Руси, који су се међутим били прибрали одговарали су и с тврђаве и с лађа, тако да се најпосле јапанска флота повукла и отпловила на југ, вероватно у намери да пресретне оне руске лађе, које су пре кратког времена пошле из Европе за Даљи Исток и да их уништи.

    Руси и руски пријатељи не треба због тога да страхују. Ако Јапанци хоће да узму Кореју морају да се искрцају на суво, јер кад би баш и уништили целу руску флоту, тиме још ништа не би учинили. На копну, ће се бити одсудна битка. Те сувоземне битке Руси немају разлога да се плаше; за неколико недеља они могу да довуку толико војске колико им је потребно. Тада Јапанцима неће више помоћи ни њихова окретност, ни предузимљивост, испуниће се оно, што је руски војни аташе у Паризу прекјуче рекао једном новинару: „Јапанци су тражили, ђавола и наћи ће га.“

    Први бој

    У ноћи између 26. и 27. јануара налазиле бу се руске оклопњаче „Цезаревић“ и „Ретвизан“ с крстарицом „Палада“ па рекогносцирању петнаест миља јужно од Порт-Артура. С југоистока сигнализовано је примицање 14 торпедних бродова у убојном реду.

    Јапански бродови били су подељени у три групе, од којих се једна упутила право руским бродовима. Како рат није био објављен, кад су руски бродови из Порт-Артура изашли, тај их је напад изненадно. Журно се чинила спрема за борбу, но јапанске торпедњаче већ су се примакле на дистанцију с које су могле торпеде лансирати. У три одважна напада оштетили су Јапанци сва три руска ратна брода доста знатно. Међутим су отпочели и руске оклопњаче паљбу и јапански торпедски бродови повукли су се журно с губицима. „Ретвизан“ и „Цезаревић“ могли су се вратити сами у Порт-Артур, јер им машине не беху повређене. Но крстарици „Палади“ поломљена је крма и њу је морао неко време „Ретвизан“ да вуче. Још се не зна хоће ли „Палада“ бити спасена.

    Оправка бродова мораће трајати неколико недеља. Порт-Артур располаже свима потребама за оправку.

    Оштећени бродови

    Оштећена оклопњача, „Цезаревић“ једна је од најбољих руских убојних бродова. Саграђена је у Тулону 1901. год. Има 13.320 тона, 16.360 коњских снага, а посада јој износи 732 момка. „Ретвизан“ је скоро исто тако добар брод.

    Јапански ратни план

    У париским политичким круговима држе да Јапанци према своме ратном плану намеравају у првом реду да блокирају Порт-Артур и да код тог пристаништа искрцају довољно војске, којом би могли положај Руса на реци Јалу угрозити. Јапанци мисле да Порт-Артур тако опседну да га глађу приморају на предају. Јапански официри, како се тврди, већ организују кинеске разбојничке чете, с којима хоће да разруше железничку везу с Порт-Артуром.

    Манифест Микадов

    За сутра, четвртак, очекује се манифест јапанског Микада (цара), да је рат с Русијом отпочео.

    Руски бродови

    Руски транспортни брод „Орел“ који се кренуо у Источну Азију, у опасности је да падне Јапанцима у руке. Транспортни брод „Смоленск“, који се кренуо био из Одесе, враћен је натраг, а „Тамбов“, који је требао да пође из Севастопоља остаје тамо.

    Руска топовњача „Манџур“ која је на оправци у јапанском пристаништу Нагасаки, неће моћи оданде отпловити и Јапанци ће је задржати. Пристаниште у Владивостоку није замрзнуто, јер ледолом „Надеждни“ одржава стално отворен излаз, те руски бродови из те луке могу излазити.

    Заштита

    Заштиту руских интереса у јапанском пристаништу Нагасаки узео је на себе немачки конзул. Руски трговци, којих у Нагасакију има много, одлазе сви одавде.

    Расположење у Русији

    Саопштење „Правитељственог Весника“ о прекиду дипломатских односа с Јапаном изазвало је велико узбуђење у Петрограду. На све стране се само о рату говори. Све је добре воље и пуно поуздања, да ће се рат свршити коначним поразом Јапана.

    Непријатељске флоте

    Јапанци су добар део своје флоте концентрисали у Вејхавеји и ова држи сву руску флоту у Порт-Артуру.

    Оба нова (аргентинска) ратна брода јапанска стигла су у Сингапоре где су добила наредбу да се час пре крену има ли довољно угља или не.

    Држање Енглеске

    Енглеска журно опрема своје ратно бродовље, да се сваког тренутка може ставити на ратну ногу. Држи се да ће Енглези заузети положај према Дарданелима, да евентуално спреме излазак руске црноморске флоте. У Француској са зебњом погледају, какво ће држање заузети Енглеска у овом рату, пошто од тога зависи хоће ли се европски мир одржати. У случају да Кинези притекну у помоћ Јапанцима, Француска ће стати на страну Русије.

    Руска спрема

    Како из Петрограда јављају Русија је са својом спремом потпуно готова. Она има у Источној Азији 240.000 људи на окупу, а биће послато још 100.000. Сибирска железница обуставља приватни саобраћај.

    Руски заповедник

    Држи се да ће за главног заповедника руске војске у Источној Азији бити одређен ђенерал Пузиревски.

    Азијатска лига

    Јапанске новине пишу у последње време много о оснивању једне азијатске лиге, која би обухватила све азијатске народе а била наперена против Европљана. Јапански кнез Коноје, који је не давно умро, избацио је значајну реч: „Народи Азије, чувајте и браните што вам је најсветије!“ И од то доба Јапанци, како по свему изгледа, раде на томе, да разбуде азијатске народе. Изасланици из разних Азијских крајева сталне су појаве у Јапану и на јапанском двору. У овај мах се бави у Токију бивши велики везир персијски, Асгар-Хан. Њега свугде дочекују с великим почастима. Недавно се бавио тамо индијски раџа (кнез) из Капуртале, а прошле године долазио је изасланик Далај-Ламин. Хоће ли Јапанци са својом азијатском лигом успети зависи од исхода рата с Русијом.

  • Историјска јапанска нота

    Као што се из телеграма види, Јапанци су отпочели непријатељства без објаве рата, самим тим што су прекинули дипломатске односе. Сад је већ позната и садржина те историјске ноте коју је јапански посланик у Петрограду, Курино, предао графу Ламедорфу, у суботу 24. фебруара по подне, којом Јапан, са свога гледишта, покушава да оправда неизбежност рата с Русијом.

    Нота гласи:

    Царска јапанска влада сматра независност и територијалну целокупност корејскога царства као битан услов за мир и безбедност самога Јапана, због чега Јапан не може равнодушно да гледа ма какву акцију која би положај Кореје могла начинити несигурним. Пошто је царска руска влада са неприличним изменама одбила предлоге Јапана који се односе на ову царевину (Кореју), захтеве које царска (јапанска) влада сматра као неопходно потребне да би се одржала независност и обласна целокупност корејскога царства и да би се заштитили интереси Јапана на томе полуострву; пошто је даље царска руска влада одбила да прими ма какве обавезе о обласној целокупности Кине у Манџурији, која је озбиљно угрожена окупацијом манџурских провинција од стране Русије, окупацијом која још траје и поред уговорних обавеза које Русија има према Кини, даље и поред многих уверавања која је Русија дала и осталим силама које тамо имају својих интереса — све је то учинило да царска јапанска влада озбиљно размисли о мерама самоодбране које је она позвана да предузме због одуговлачења преговора, који су просто необјашњиви и због велике активности Русије како на води тако и на суву, што се тешко може довести у склад са скроз мирољубивим намерама.

    Царска јапанска влада је приликом преговарања показивала толико умерености да је дала довољно доказа о својим искреним жељама да се из њених односа са царском руском владом искључе сви узроци будућих неспоразума; али пошто поред свих њених напора царска руска влада није дала никаквих изгледа да ће јој изаћи на сусрет; али пошто Русија није пристала на скромне и несебичне предлоге Јапана нити је учинила какве нове предлоге који би могли успоставити трајан мир на Крајњем Истоку, то царској јапанској влади не остаје ништа друго него да садашње залудне преговоре заврши.

    Пошто царска јапанска влада удара овим путем, то она задржава себи право да предузима такве независне акције које она сматра да најбоље могу консолидовати и бранити њен угрожени положај и заштитити њена заснована права и легитимне интересе.

    Ето ово је та нота јапанске владе, после које су дипломатски односи између ње и руске владе прекинути, и чије су последице недогледне.

  • Телеграми

    Изненадни напад на руску флоту

    Петроград, 28. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Вицекраљ Манџурије, адмирал Алексејев телеграфисао је цару да су Јапанци у поноћи између 26. и 27. о. м. изненадно торпедима напали руску флоту у Порт Артуру. Оштећене су две оклопнице и једна крстарица.

    Последњи телеграми

    Лондон. „Рајтеровом бироу“ јављају из Пекинга да се јуче искрцало у Шемупо неколико хиљада Јапанаца поред свега тога што су ту биле две руске ратне лађе. Јуче се код Порт-Артура наставила битка на мору на даљини од три миље. На на једној страни није било никакве штете.

    Владивосток. Овде и у Порт-Артуру објављено је ратно стање као и дуж целе обале и железничке пруге према источној Кини.

    Петроград. Јуче по подне служена је божја служба у катедрали зимског дворца за победу руске војске. Служби су присуствовали цар и царица, велики кнежеви и великодостојници.

    Држање владе Уједињених северо-америчких Држава

    Вашингтон. Влада Уједињених северо-америчких држава понова је изјавила рускоме амбасадору да ће се она, у случају руско-јапанскога рата, држати потпуно неутрално.

    Париз. „Хавасова Агенција“ јавља из Петрограда да је јапанска флота, која је ноћу напала руске лађе пред Порт-Артуром имала седамнајест ратних Лађа. Оклопнице „Ревизион“ и „Цесаревић“ и крстарица „Палада“ озбиљно су оштећене.

    Њујорк. Министар марине добио је телеграм од војног изасланика у Токију, да је једна дивизија јапанске флоте отпловила у Шемупо.

  • Јапанска штампа

    Улога њена у руско-јапанскоме сукобу

    Још од почетка руско-јапанскога сукоба, јапанска је штампа играла важну улогу. Она је, онаква каква је, учинила све што може да на себе привуче пажњу публике. Она је хучна, пристрасна, неправедна, као и многе њене европске сестре. Уопште њу инспирише најжешћи национализам. И она има према „варварским идејама“ (европским) најдубље презирање које сажаљевају просвећени реформатори, јер баш тим „варварским идејама“ они имају да благодаре за своју данашњу снагу.

    Плате јапанских новинара

    У истини, бити публициста није тамо никакво сјајно занимање. Има ретких изузетака. Књижевници писци не одају се тако радо новинарству, као у Европи. И млади људи који се тамо одају новинарству обично немају никакве претходне спреме. Њихова је плата мала — 30 до 50 јена месечно, то јест 78 до 130 динара. Само врло даровити новинари добијају 100 или 120 јена, 260 или 312 динара.

    Тон јапанске штампе

    По ову цену не може ни да се пише, каква академска проза. Друкчије се ту пише.

    Тако лист „Јородцу“, који је веома распрострањен, нарочито воли да се занима скандалозним откровењима. Он отвара страховито индискретне истраге ; на пример:

    — Чувени људи који имају љубазнице.

    — Чувени људи који имају ванбрачну децу.

    Или још:

    — Жене које издржавају глумце.

    Ето то се код њих зове бити обавештен. И то су тамо најбоље информације.

    У овим студијама о наравима понекад фигуришу стране дипломате, чак и ако ништа не мора бити у истини.

    Али репортери извесних јапанских листова не поштују ништа, чак ни своје савезнике ни своје пријатеље. О томе би знао нешто да прича енглески посланик у Токију сер Клод Макдоналд, кога је један јапански листић, после савеза од 1902, оптуживао да је „бесрамни блудник и да не поштује чак ни удате жене“. Сер Клод је био свестан да никако није заслужно овај прекор, због чега протестује код јапанског министра спољних послова и затражи да лист узме реч натраг. И знате шта је тај лист штампао да би оповргао своје писање? Ево шта:

    „— На преклињање министра спољних послова, ми прекидамо наша откровења“.

    Озбиљнији јапански листови

    Али има у Јапану и озбиљнијих листова који пишу с много више достојанства, и који имају своју публику. На прво место долазе Џиџи Шимпо (Време) и „Токијо Ниши Ниши Шимбун“ („Дневно Токијске Новости“), Лист „Ниши Ниши,“ који има своје дописнике у Пекингу, Сеулу, Цариграду и Петрограду има за власника барона Ита Мијоџи. Уверавају да Маркиз Ито и маршал маркиз Чамагата радо инспиришу руског дописника тога листа.

    Лист „Џаџи“ је најбоље информисан од свих јапанских листова. Његов је директор Фукузава Сутеџиро, син оснивача овога листа. Тај је оснивач био уједно и власник приватног универзитета у Токију. Професори су били његови сарадници и лист је стекао глас са својих економских чланака. Врло је непристрасан и ни мало се не устеже и да понешто оштро пребаци својим сународницима: што у Јапану као и у Европи није и без нешто опасности. То чини част овоме листу.

    Још треба споменути “Мајниши Шимбун.“ (Дневне новости), чији је директор, Шамада Сабуро, напредњак, присталица графа Окуме, напустио политику јер му је постала одвратна (није потребно бити само Јапанац па покушати то исто) и сада се посветио томе да путем штампе шири „буђење моралнога смисла и развијање права жене.“ „Кокумин“ („Народ“) је букач, лармарџија и непријатељски расположен према странцима. „Токијо Азаши“ је врло добро обавештен, орган средњег сталежа, власник му је један велики јапански богаташ Мурајама; он је себи допустио тај луксуз да има свога нарочитог романсијера Даби-Ана који пише само за „Токијо Азаши“ и има обезбеђених 120 јена или 350 динара месечно.

    Сви ови листови имају своју публику, — и своје противнике такође. Ови противници — то је публика других листова — дају им надимке. Хучни „Кокумин“ називају „труба“ (рапа). Озбиљан „Џиџи“ који се нарочито бави економским и финансијским питањима крстили су „Златно теле“ (Хај-Кин-Ш.)…

    Јапански листови на енглеском

    Многи јапански листови излазе на енглеском језику. Може се поменути само најбољи међу њима: „Јапански Тајмс.“ Ови енглески листови су већином уређени у антируском и антифранцуском духу. Али њихов главни сарадник су већином Маказе.

    ⁂

    Ето каква је јапанска штампа. Она опомиње на са̂м Јапан. Добро и рђаво, боље и најгоре ту се граниче. Али Јапан нема монопола за такве супротности.

  • Допис из Јапана

    Из престонице јапанске царевине, Токија, доносе „Франкфуртске новине“, овај занимљив допис:

    Како јапански угледни лист „Чугај Шогијо“ сазнаје јапанска влада чини све да до новчаних срестава дође. Влада је већ царским указом опуномоћена, да у случају рата може чинити све потребне издатке. Она мисли да привремено повиси царину и порезу, те да отуд добије 60 милиона јена готовине. Влада мисли да од порезе на дуван истера 30, од увозне царине 10, а од порезе на земљиште 10 милиона, а исто тако 10 милиона и од шећера.

    Јапански Црвени Крст одпочео је живо да ради. Председник тога друштва, принц Кан-Ин обратио се отвореним писмом на све друштвене чланове, којим им разлаже какве су њихове дужности у случају рата.

    Влада је од трговачке флоте већ за своје потребе најмила 40 бродова од три бродарска друштва. С оба аргентинска ратна брода, које је Јапан помоћу Енглеске за готове новце (15,300.000 јена) купио и који скорим у јапанске воде стажу стоји јапанска убојна мрнарица овако; 6 оклопних ратних бродова с 86.625 тона, 6 панцирских крстарица с 58.778 тона, 9 лаких крстарица с 34.460 тона, свега 21 убојни брод с 179,863 тоне. Осим тога се сад довршују још две крстарице, а кад стигну и оне две купљене, имаће јапанско ратно бродовље 202.200 тона.

    Према томе стоји руска убојна флота овако: 7 оклопњача с 84.049 тона, 4 крстарице првог реда с 43.216 тоне, 7 лакших крстарица, 38.822 тона, свега 18 ратних бродова с 166.087 тона. Осим тога зна се још за ове руске бродове: „Александар Трећи“ (13.516 т.) „Ослабја“ (12.674 т.) и крстарица „Орора“ (6731 т.). Свега 21 ратни брод сакупио 196.008 тона. Јапанци веле да су им ови податци тачни.

    Овде је велика радост завладала, кад је стигла вест да се пристаниште у Порт-Артуру замрзло. Но убрзо се показало да је та радост била узалудна, јер је тај глас био лажан.

    О самим изгледима за рат ево шта веле овде Јапанци: „Ми се спремамо за тај рат већ од више година, нарочито за зимски поход. Много ће нам користити искуство из рата с Кином. Наше ратне карте ако нису боље, нису ни горе од руских. Јапанска војска ако није боља, није ни гора од руске.“

    Енглези потпомажу у свему издашно Јапанце увек, јер ови треба за њих да ваде кестење из ватре. После векова ово је опет сад прва навала жуте расе против беле. И ако би Јапанци сад однели победу, мучно је сагледати краја њиховим аспирацијама, нарочито кад се узме у обзир да је похлепа за славом и ширењем својих граница код Јапанаца необично јако развијена.

  • Србија и руско-јапански рат

    Било је времена, када је рат, који се водио између две државе био чисто њихова ствар; други се нису мешали, нити их се шта тицало, колико ће рат да траје, како ће да се води и и ко ће на крају да победи. Данас је све то друкчије. Интереси свију држава тако су испреплетани, тако се додирују, сукобљавају и укрштају не на једном месту, већ свуда, на све стране, да сваки, ма и најмањи заплет на једној тачци земљине кугле одмах одјекне у свима земљама, повлачећи за собом читав низ других заплета и у економном и у политичком погледу. Земља је данас мања, но што је некад била.

    Пре сто-двеста година рат на Крајњем Истоку никога не би много интересовао. Месеци би читави прошли, про но што би се за њега и сазнало. Данас, откако је телеграф разасуо своје мреже преко целог света, а железница опасала цео круг, растојања више нема нити даљине. Све је близу, све је на домаку. Кад пушке па једном делу освета припуцају, то одмах одјекне и у најмањем, најскривенијем кутићу; сваки се одмах журно спрема, јер зна, да и он може бити ускоро позван, да оружјем брани своје интересе и своја права.

    За нас Србе много би боље било, да руско-јапанског рата нема; то већ и деца и врапци с крова знају и говоре. У тешким приликама, у којима се ми налазимо откако је маћедонско питање постало акутно, антагонизам руских и аустријских интереса на Балканском Полуострву покрај свију споразума, ипак нам је до некле бар давао гаранције, да наша права и захтеви неће бити тако олако повређени. Ангажовање Русије у рат с Јапаном покварило би ту, ма и привидну равнотежу. Аустрија, која нема колонијалне политике, нити у опште какве друге спољне политике до балканске, већ одавно ишчекује тај моменат, којим би јој потпуно одрешио руке.

    Тај моменат наступиће кад први топ пукне у Јапанском мору. Аустрија само на то чека и предвиђајући још поодавно да ће до тога доћи, она већ скоро годину дана спрема све за сваки случај. Попустљивост њезина у Хрватској, Босни и Војводини, којој смо се ми радовали, наивни као што нас је Бог створио, чим се тиче питања у којима треба хладно мислити у енергично радити, та попустљивост очито показује, да се Аустрија спрема за спољну акцију и да због тога хоће да осигура позадину. Она попушта само онда, кад зна да ће у скоро бити уплетена у какво ратно предузеће; све концесије које је дала разним народностима, које живе у њој, дала их је само под притиском спољних заплета. С тим треба да смо начисто.

    Тако је Аустрија ево дочекала тренутак да сама, без контроле и без обзира на друге силе, може да ради на Балкану. Маћедонско питање, које се толико повлачи, даје јој згодан изговор, да учини оно, што до сад није могла и није смела да учини. Војска, коју нагомилава у Хрватској и Босни показује, да није вољна да пропусти ову згодну прилику, на коју је тако дуго чекала. Питање је сад, шта треба да радимо ми.

    Ко хоће трезвено да мисли лако ће наћи одговор. Пошто пото ми се морамо старати, да се решење маћедонског питања одуговлачи све дотле, док Русија опет но добије слободне руке у Европи. А како то неће бити одмах, то морамо гледати, да се у Маћедонија на пролеће одржи мир. Устанак, који се при свом бугарском одрицању спрема, ишао би против наших најбитнијих интереса; Аустрија бих одмах улучила прилику да уводи бајаги ред, да се и сама умеша на нашу и бугарску штету. Ми морамо стога цео наш утицај који имамо на наше сународнике у Старој Србији и Маћадонији да употребимо на то да се устанак спречи. Реформну акцију великих сила, коју је наша држава до сад званично потпомагала, мора од сад и наше јавно мњење да потпомаже. Ништа друго не треба тражити, до да Турска обећане реформе уведе. А ако их не хтедне или не могадне увести, ми ипак морамо ћутати. Ћутати морамо у сваком случају, ма шта Турска радила, све дотле, док Русија опет не буде имала времена да и на нас погледа.

  • Русија и Јапан

    СТРАНА ПОЛИТИКА

    Пада у очи да су Јапанци прокинули дипломатске односе с Русијом пре него што је руски одговор био предат јапанској влади. То се десило стога што је руски одговор био познат у Токију пре него је он тамо формално предан. Доиста, он је пре тога био саопштен кабинетима у Паризу, Лондону и Вашингтону. Врло вероватно да одговор и Берлину није био непознат. С тога јапанској влади није било тешко сазнати одговор пре него је он и стигао у Токијо. Али не само то. Тек што је он био саопштен у Лондону и Вашингтону, дипломатија ових двеју сила дала се на посао. И, као што знамо, делимично је успела. Њима је, у овом тренутку, Јапан средство противу ње да би Американци и Енглези добили концесије у Кини и Манџурији, а Енглези још да би имали одрешене руке у Тибету. Али сав овај рачун може бити мало рђав.

    О садржини рускога одговора зна се толико да је врло мирољубиво састављен и да признаје јапанску надмоћност у Кореји. Само руска влада жели да та надмоћност буде економска а не војничка и да Јапан не подиже утврђења на главним стратешким тачкама корејског мореуза, као што је Мазамфо. У Манџурији руска влада признаје сва стечена права али се она не може узимати никакве обавезе које би је везивале у будућности. Писање руских листова о овоме је сасвим одређено.

    Енглеска штампа, међутим, која је тако плодна у проналасцима, већ је била описала неповољан утисак руског одговора у Јапану пре но што је он тамо и био познат. Та је штампа знала и то да ће се јапанско незадовољство само повећати после руских предлога. У овом случају, дакле, енглеска је штампа била боље обавештена о јапанским осећајима него сами Јапанци који су тако нервозно очекивали руски одговор. Питање је можда од неколико сати да ли ће Енглеска и Америка успети да замуте воду, кад је и сам јапански цар, који врло добро зна каквог противника има пред собом, мирољубиво расположен. Хоће ли Микадо, за љубав Енглеској и Америци, на једну карту ставити судбину свог народа. Али ма шта да буде, енглески су листови својим ратоборним писањем против Русије постигли један несумњив резултат. Они су Русима одагнали и последње илузије које су неки од њих имали о могућности какве пријатељске политике с Енглеском. Руси су тек сад увидели да је потребно удвојити напоре да се енглески утицај сузбије на целој линији, како на Далеком Истоку, тако и ни овом нашем Блиском Истоку. Русија ће се врло вероватно кроз кратко време дати на посао и прва ће јој брига бити да појача флоту.

    Мирољубиво расположење цара и његовог министра спољних послова није тајна ни за кога. Али због непомирљивог држања Јапана Русија се мирно спрема за све евентуалности. И јавно мишљење о Русији већ је песимистички расположено. То је сасвим природно. Оно се спрема за најгоре са фаталистичким самоодрицањем које карактерише народну душу. Доиста овај рат неће бити популаран и неће изазвати никакво одушевљење, али он ће се водити енергично и завршиће се победом. Финансије царства су сјајне и оне могу руској влади дати сва потребна средства за успешно ратовање. Већ је дванаест година како руски буџет показује вишак. На подлози тих вишака је саграђена и трансибирска железница. У овоме тренутку царска благајна располаже готовином од преко једне милијарде динара, а више од три и по милијарде динара има металнога новца у руској државној благајни. Додајте и томе осам стотина милиона рубаља у злату које су у саобраћају. Витеово финансиско дело засновано је на тако поузданој основи да га један рат с Јапаном не може поколебати.

    Јапан, међутим, већ месец дана мобилише своје финансије и већ је успео сакупити преко три стотине милиона јена (седам стотина педесет милиона динара). Али хоће ли се Јапан, пусиран са стране, у последњем тренутку одлучити да се упусти у једну тако опасну авантуру као што је рат с Русијом?

  • Телеграми

    Вашингтон. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Влада је добила од американског посланика у Сеулу, вест да се тамо чује да се јапанска ратна флота појавила према Мозамфу.

    Кели. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Келиске новине добиле су од петроградског дописника дужи телеграм, према коме у Петрограду још не сматрају да је наступило ратно стање.

    Беч. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Вице адмирал Шпаун добио је телеграм од заповедника аустро-угарске дивизије ратног бродовља, које се налази у китајским водама. У телеграму се јавља да су руска и јапанска убојна флота отпочеле јуче да се у развијеном бојном поретку једна другој примичу.

    Лондон. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Морнинг Пост“ сматра да је положај за Енглеску веома озбиљан и да она мора бити спремна да сваког тренутка и сама у рат загази у случају ако би Русија позвала своју савезницу (Француску) да јој у помоћ притече.

    Софија. 27. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Бугарска је код Порте учинила кораке због непоштовања путних исправа које Бугарска издаје, нарочито због случаја с књиговођом Пуљевим, који је у Цариграду ухапшен.

    Балтиморе. 27. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). У источном делу града букнуо је јак пожар, који се нагло ширио. Становништво из тог краја се спасава. Читав трговачки крај вароши је у пламену и многе јавне зграде. Штета до сад износи више од 40 милиона долара (200 милиона динара).

    Држање Кинеза

    Порт-Артур. „Руска Телеграфска Агенција“ јавља: Вести о појачању руских трупа у Манџурији дале су повода овдашњим Кинезима да се отворено изјасне противу савеза Кине с Јапаном и да изразе жељу за потпуном неутралношћу Кине. Паробродом „Казан“ добровољне флоте овде је приспело 1800 војника.

  • Телеграми

    (од 26. јануара)

    Прекид дипломатских односа између Русије и Јапана

    Петроград. „Правтељствени Весник“ публикује ово саопштење министарства спољних послова: „Јапански посланик у Петрограду, по наредби своје владе, предао је руској влади ноту којом саопштава да је јапанска влада одлучила да с руском владом прекине преговоре и да свога посланика и цео персонал јапанског посланства из Петрограда опозове. Према томе руски цар је наредио да руски посланик у Токију с целим персоналом посланства одмах напусти јапанску престоницу. Такав поступак јапанске владе, која чак није сачекала ни одговор руске владе, чини Јапан одговорним за све последице које могу наступити због прекида дипломатских односа између обе царевине.“

    Лондон. 26. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“. Стигао у 7 часова изјутра.) Поред свега тога што је руско-јапанска криза достигла врхунац рат још није објављен нити су непријатељства до овога тренутка започела. Руски листови у ванредним издањима саветују влади да још једном на достојанствен начин покуша доказати своје мирољубиве намере и тиме отклонити са себе сваку одговорност евентуалнога рата чије последице моту бити недогледне.

    Пре но што је стигао руски одговор у Токијо, јапанска је влада дала миг својим поданицима у Манџурији да се селе. Јуче су сви Јапанци напустили Владивосток пошто су за неколико сати испродавали све своје имање буд зашто.

    Париз. 26. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“ Стигао у 7. часова изјутра) Пред притиском француских капиталиста који су огромне капитале пласирали у руске папире, Француска дипломатија чини последње напоре да се између Русије и Јапана избегне рат. Цело јуче по подне Делкасе је конферисао с Лубеом а потом с руским амбасадором.

    Берлин. 26. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 11 часова изјутра.) Вести из Петрограда и Токија учиниле су те је на берзи завладала права паника.

    (од 25. јануара)

    Одговор Русије

    Петроград. „Руска телеграфска Агенција“ јавља да је руски посланик у Токију, барон Розен, јуче по подне предао јапанској влади одговор Русије. Руска нота је још 22. ов. месеца телеграфски саопштена адмиралу Алексијеву, вицекраљу Манџурије, који је затим саопштио барону Розену.

    (од 26. јануара)

    Расположење у Петрограду

    Петроград. Цар ће кроз који дан путовати за Москву. Енглеска амбасада узела је на себе да штити јапанске интересе. Ванредно издање „Новога Времена“ истиче напоре руске дипломатије да мирно испита јапанске предлоге и да учини све могуће концесије. Измена нота између Русије и Јапана била је само комедија, јер је Јапан у ствари очекивао тренутак кад ће његове две нове крстарице, које је купио у Италији, приспети у кинеске воде. Чим су оне стигле у Сингапоре, Јапанци су одмах опозвали свога посланика из Петрограда. Прекид дипломатских односа још не значи рат. Данас се ми налазимо, пише „Новоје Времја“ пред три могућа решења: рат, посредовање или одуговлачење сукоба. После јучерање процедуре од стране Јапанаца ниједан частан странац неће веровати у оптужбе да је Русија била агресивна.

    Једно јапанско саопштење

    Париз. „Хавасова Агенција“ сазнаје из званичног извора у Токију да се јапанска влада, после тронедељног чекања на руски одговор о коме је другачије информисана него што је очекивала, нашла принуђена да прекине преговоре и да узме слободу акције.

    Кретање руске војске

    Москва. Јуче се четири компаније стрелаца отпутовале за Далеки Исток.

    Убиство једног Србина и његове мајке

    Цариград. У Галану, скопском вилајету, Арбанас Хусеин Куртес, убио је Србина Младена и његову мајку што су Хусеина спречили да одведе Младенову сестру. Хусеин је ухапшен.

  • Руско-јапански рат

    Телеграме које смо ноћас и јутрос добили и које доносимо на другом месту, доказују, да је рат између Русија и Јапана неизбежан. Дипломатски одношаји између те две непријатељске царевине прекинути су. Јапански поданици на врат на нос беже из Манџурије, руски поданици коју живе у Токију склонили су се на руске лађе, плашећи се изгреда сокачке руље.

    Ма да све то очито показује, да ће свакако доћи до рата, ипак остаје још, истина минимална нада, да ће се све на миру свршити. У руским званичним круговима се бар тако мисли. Француска дипломација, која, се од почетка руско-јапанског спора сва залагала, да се одржи мир ма по коју цену, још није потпуно изгубила сваку наду, да ће јој то испасти за руком. Али тој нади више нема места. Рат је на прагу.

    Заплети који ће неминовно наступити услед руско-јапанског рата, недогледни су. Као што је познато Јапан има уговор с Енглеском за одбрану. Остале тачке тог уговора не знају се, зато се унапред не може ни тврдити хоће ли Енглеска помоћи Јапану или ће остати неутрална. Исто важи и за Француску. Умеша ли се Енглеска против Русије, сигурно је да ће Француска у том случају скочити у помоћ својој савезници Русији. И онда би настао општи велики рат, за који се последњих тридесет година све европске силе спремају, рат, који би по страхоти својој премашио све ратове, који су до данас вођени.

    Рат на прагу

    Јуче по подне су канда између Русије и Јапана отпочела непријатељства. Тежиште спора је Манџурија, коју су Руси пре кратког времена, после побуне Китајаца против Европљана, окупирали, да би заштитили своје интересе. Микадо би хтео да цар призна и гарантује суверенство Кине у Манџурији, да тамо поврати кинеску администрацију и да призна ове уговоре закључене с Кином о Манџурији. У томе питању постоји потпуна супротност између Русије и Јапана. Русија, неће да дискутује с Јапаном о питању о коме би могли једино с Кином да преговара. И ту је чвор. Али се тај чвор не би морао пресећи мачем, да се на сцени не јавља један нов фактор, Сједињене Североамеричке Државе. Оне су виновник рата, који у овом тренутку још не преставља борбу између беле и жуте расе, него почетак борбе између старога и новога света. Северној Америци треба нова тргова за њене производе и она је бацила око на Кину. И Јапан постаје несвесно оруђе Северне Америке за њене освајачке циљеве.

    Русија је, међутим, успоставила свој морални кредит онде где је он био највећма поколебан. Она је, на име, преко Кине била предложила да Француска, Енглеска и Америка посредује у спору између ње и Јапана. Али су Америка и Енглеска a priori, без икаква испитивања, одбиле овај предлог. И стога је ово тешка и непоправљива погрешка да се наједанпут прекидају преговори баш у тренутку кад је требало добре воље и узајамне лојалности па да се дође до мирољубивога решења у интересу завађених страна и целог образованог света.

    Почетак и крај

    Прво решење да се о Манџурији и Кореји преговара с Русијом донео је јапански министарски савет 10. јуна прошле године. Од јуна од септембра преговори су се водили у Петрограду. [Од] септембра ситуација је затегнута, због чега је барон [Р] високи посланик у […] долази у Порт-Артур да са [..] владаром Алексејевим […] заједничких конференција 30. октобра Јапан тражи да у случају немира и Русија и Јапан имају право послати своју војску у Кореју и Манџурију али су обавезни да је повуку чим се немири угуше. Од 30. октобра до 28. новембра обустављени преговори, проносе се гласови о рату. 28. новембра долази руски одговор, којим се Манџурија искључује из преговора и предлаже неутрализација северне Кореје. Јапан шаље 9. децембра Русији ноту којом тражи интегритет Кореје и Манџурије са нарочитим концесијама Јапану у Кореји, Русији у Манџурији, али да међународној трговини остану отворена врата. Место неутрализације северне Кореје Јапан тражи једну неутралну зону од 25 километара на обалама реке Јалу. Да би дао важности овој својој ноти, Јапан делимично мобилише војску. 6. јануара Русија остаје на своме предлогу о неутрализацији северне Кореје и обећава поштовати јапанске интересе у Манџурији. [?] јануара Јапан обнавља своје захтеве од 9. децембра. 24. јануара стиже руски одговор Јапану, а 25. јануара Јапан прекида дипломатске односе с Русијом.

    Русија и Енглеска

    Из Петрограда телеграфишу париском „Тапу“: „Одговор Русије био је предмет живог преговарања између министра Ламедрофа и јапанског посланика. После тога су тај одговор још дуго претресали и остали министри па и сам цар Никола. У околини Ламедорфоној се тврди ла је одговор такав, да може Јапанце са свим умирити и рат отклонити Одговор је написан у врло мирољубивом духу и у њому се признаје Јапану супремација у Кореји. Русија жели само да та супремација буде економне, никако пак војне природе и да Јапан не подиже никаква утврђења на главним стратегијским тачкама кореанске мореузине. У Манџурији признаје Русија Јапану сва стечена права, но неће никако да се и за будућност веже неким обвезама. У свом извештају о расположењу у Петрограду вели „Тап“, како је држање енглеске штампе разбило и последње илузије о могућности пријатељске политике према Енглеској и да је Русима то отворило очи за сад увиђају потребу да удвоструче своје […] Источној Азији.

    Руска и Јапанска војна сила на Далеком Истоку

    Русија има у овом тренутку на Далеком Истоку: (1) флота: 8 оклопњача прве класе; 12 крстарица прве класе, 5 крстарица друге класе, 7 топовњача, 27 контраторповњача, 9 торпедњача, 19 транспортних бродова са свега 150.000 тона. Пристаништа су Порт Артур и Владивосток. Прво има мало простора, недовољних докова и има прилично незгодан стратегијски положај јер лежи у дну једнога мртвог угла Жутога Мора. Владивосток,, где се налазе три најбоље руске крстарице, Громобој, Росија и Рурик има тај велики недостатак што има леда од 1 децембра до 15 марта. (2) Војска: према извештајима ђенерала Куропаткина, министра војног, и ђенерала Сахарова, шефа ђенералштаба, Русије има сада 390.000 војника на Далеком Истоку. Сем тога они тврде да ће за месец дана моћи да пренесу још 110.000 војника, свега 500.000 војника.

    Јапан има (1) флота : 6 оклопњача прве класе, 2 оклопњаче друге класе, [3] крстарице прве класе, 9 крстарица друге класе и 5 треће класе, 10 обалних чувара, 16 топовњача, 4 […], 15 контраторпедњача, 54 торпедњаче са свега 252.116 тона, 508.359 марних коња, 1185 топова и 16.046 маринских војника. Сем тога Јапан има трговачку марину која броји [1.300] пароброда. (2) Сувоземне војске има Јапан на хартија у мирно доба 576.000 људи. У ратно доба око 1,000.000 војника.

    Површина, становништво, трговина, државни дуг Русије и Јапана

    Према подацима од 12. септ, 1903, површина Јапана износи 382.447 квадратних километара; он има 46.494.000 становника; увоз 694.723:694 динара, извоз 658,008.914 динара, државини дуг износи 1,389.816.687 динара.

    Површина европске Русије износи 5,604.740 квадр. килом. са 107,800.000 становника, а цело руско царство са азијским областима има 21,666.200 кв. километ. са 120 милиона становника; увоз 1.813,737.500 дин, извоз 2.063,192.500 динара; државни дуг 18.420.000.000 динар

    Оптимизам државника и песимизам новинара

    Још од почетка руско-јапанског сукоба две ствари су нарочито запале у очи: оптимизам државника и песимизам новинара. Енглеска и јапанска штампа непрестано је тврдила да је рат неизбежан. Дипломатија, чак и јапанска, увек је говорила да ће се моћи одржати мир. У Русији су листови позивали на борбу расе, [док] је влада употребљавала сва средства да се избегне рат. У Енглеској најозбиљнији органи јавнога мишљења већ два месеца упорно тврде да је рат питање од само неколико дана. За све то време енглески министри манифестују мирољубиве намере. Ова несугласица између званичних фактора и органа јавног мишљења мање је падала у очи у Немачкој и Француској.

    И новинари су имали право. Хоћемо ли зато њима дати мандат за предвиђање? Не. Ова разлика у мишљењу доказује само колико је ситуација била мутна.