Категорија: Телеграми

  • Швабе у Београду

    Шта све знају у Софији

    Софијски листови саопштавају овај телеграм, тобож из Ниша, о уласку Аустријанаца У Београд:

    Ниш. 1. августа. Од два дана на овамо Београд је био изложен нечувеном бомбардовању. Аустријска артилерија довршила је уништење вароши бризантним зрнима и нагнала је српску артилерију да замукне.

    Тачно у 2 часа по подне аустријска војска ушла је у Београд, у потпуној тишини, не наилазећи ни на какав отпор.

    Становништво, у колико га је још било, дочекало је аустријску војску са спокојством. Многе зграде су у пламену.

    Чудновата је само ствар да ми у Београду о свему овоме, о чему је Софија тако добро информисана, ни појма немамо.

  • Ужас у Далмацији и Босни

    Терор, вешала, убијања. — Злочини у Сарајеву, Дубровнику и Мостару

    Лондон, 7. августа (задоцнио)

    „Тајмс“ дознаје из далматинских веродостојних извора, да је цело приморје под терором и у беди. Мобилисани су сви људи до 50 година, па чак и неспособни.

    У Дубровнику су ухапшени 8 првака. У Далмацији, Босни и Хрватској страшно је стање. Доктори Смодлака и Чингрија, посланици у Рахстагу, ухапшени су. Доктор Трумбић, председник општине у Спљету побегао је. Ухапшени прваци таоци су и својим животом гарантују за мостове, телеграфе и железнице.

    У Мостару 1. августа стрељали су три православна и једног католичког свештеника. 3. августа требали су бити стрељани у Сарајеву 16 православних свештеника. Тврди се да су доктори Чингрија, Пуљезић и Грацић осуђени.

    У Босни је уништен цео један Чешки пук због побуне.

  • Последње вести

    (Телеграми Пресбироу)

    Борбе око Грахова. — Аустријанци туку своје трупе

    Цетиње, 7. августа.

    Пошто одред, под командом генерала Гојнића, није могао одолети наглом наступању бројно надмоћнијег непријатеља, наше су се трупе повукле према Плешу, које су јуче пред вече наша војска и власти напустиле. Данас се око Грахова води огорчен бој.

    Аустријанци су под заштитом топова почели силазити У граховско поље, примичући се и самој вароши. Неколико пута до мрака, непријатељ је налетао на граховско поље и неколико пута наше трупе су га потискивале, наносећи му велике губитке.

    Бој је престао у сам мрак. Непријатељ је био на целом фронту одбијен преко границе, повукао се у нереду и оставио за собом масу мртвих и рањених. Наши су губитци мали.

    Цетиње, 7. августа.

    Јутрос непријатељ није обновио напад на страни Грахова. Јуче пред вече, за време борбе око Грахова, примећено је да су Аустријанци ватром из својих топова натеривали У борбу своје сопствене трупе, кад су се ове биле почеле нагло повлачити.

    План непријатеља, да изненадном и јаком офанзивом пробије наш ланац код Грахова, сматра се као неуспео.

    Французи у црногорској војсци

    Цетиње, 7. августа.

    Француска влада наредила је своме одреду у Скадру да са официрима пође у Црпу Гору и да се овде заједнички бори са црногорском војском, као савезничком.

    Велики немачки порази. — Рањен престолонаследник

    Париз, 7. августа.

    Ситуација је одлична, сва Лијешка утврђења држе се непрестано. Немци свуда узмичу у нереду, са великим губитцима и напуштају своје рањенике и ратни материјал. Французи држе Шато-Сален, Марсел, Авудано, Лоркен, Шимерг, Сен Мари, О Мин и Тан. Француска коњица налази се испред Фвнтенанжа и Тосхајма.

    Генерал Ерик, принц од Липе и принц Билов погинули су. Генерал Дојмлинг је рањен. Кружи глас да је рањен и престолонаследник.

    Уништено је неколико немачких аероплана. Француски авијатичари чине чуда.

    Листови су пуни појединости о свирепостима, грозотама и дивљаштву, која су Немци починили над рањеницима и над алзаским и лоренским становништвом.

  • Црногорске победе

    (Телеграми Пресбироу)

    Освојење Будве

    Никшић, 31. јула.

      Наше трупе су синоћ на свечан начин ушле у варош Будву, у Боки Которској. Народ је одушевљено дочекао своје ослобођење. Ред је васпостављен.

      Краљ у Никшићу. — Хаос у херцеговачкој војсци

      Никшић, 31. јула.

      Краљ је данас допутовао у Никшић, да се стави у везу са командом херцеговачке војске и известио се о стању на херцеговачком бојишту.

      Пред Краља је овом приликом изведен велики број заробљених аустриских војника, који су причали, да у аустроугарској војсци у Херцеговини влада пометеност.

    1. „Гебен“ и „Бреслава“

      Немачка ликвидира своју флоту

      Један од телеграма, које је пресбиро синоћ примио из Ниша, гласи:

      Атина, 31. јула.

      Турска је купила „Гебен“ и „Бреславу“ за 70 милијона. Тврди се да ће силе Тројног Споразума протествовати код Порте због ове куповине.

      Немачка је, дакле, решила да ликвидира са својом флотом. Јер иначе неби се могло разумети, од куда она сада, када има да води одсудну борбу са енглеском поморском силом, продаје своја два таква ратна брода, као што су „Гебен“ и „Бреслава“.

      И кад већ има да растопи ту флоту онда је, рачуна Немачка, боље да их продао макар и Турској на вересију, него да их енглески дредноти избуше и пошљу на дно мора!

      Париз, 1. августа.

      Сва француска штампа сматра као ништаван уговор о продаји немачких бродова Турској, пошто су ти бродови бомбардовали Филипвил и Бон.

    2. Турска и Бугарска

      Две изјаве о мирољубивости

      (Телеграм Пресбиро-а)

      Ниш, 1. августа.

      Умољени смо од овдашњег бугарског посланика да дамо места овој изјави:

      Бугарска влада наложила је свом посланику, г. Чапрашикову, да најенергичније демантује вест, датирану из Атине, коју смо објавили у нашем јучерашњем извештају и према којој се турске трупе концентришу на бугарској територији код Дедеагача и Суфи.

      Та је депеша од почетка до краја неистинита.

      Ниш, 1. августа.

      Умољени смо да дамо места и овој изјави Царско Отоманског Посланства:

      Овдашње Царско Отоманско Посланство овлашћено је да демантује вести о наименовању Лиман-паше за команданта царске војске као потпуно неосноване. Те вести, као и остале вести те врсте, пуштају се тенденциозно, да би се довело у сумњу мирољубиво држање Царске Отоманске владе, која поново јавно изјављује, да је решена да остане строго неутрална у садашњим сукобима.

    3. Светски рат

      (Телеграми Пресбироу.)

      Руси у Галицији. — Освојење Сокола

      Петроград, 31. јула.

      Руске трупе прешле су границу Галиције и наступају борећи се.

      Два аустриска батаљона пешадије, са једним копљаничким и једним хусарским пуком и са неколико ескадрона драгона, истерани су из Сокола, пошто су претрпели велике губитке. Руска коњица потиснула је непријатеља с оне стране реке Буга. Два моста и железнички мост на Бугу бачени су у ваздух. Руси су по том заузели варош Сокол, чија је станица порушена. Материјал, који је инжињерија донела ради поновног подизања мостова на Бугу, Руси су потпуно уништили. Пресечена је и телеграфска веза.

      Заробљени бродови

      Петроград, 31. јула.

      Осамдесет и пет лађа и пароброда, који су својина непријатеља, а међу њима 73 немачких, ухваћени су у руским пристаништима.

      Руске операције успевају

      Петроград, 31. јула.

      Јављају из Вилне, да је тамо пренесено 5 митраљеза и извесна количина оружја, која је отета од Немаца.

      Како су руске војне операције на граници потпуно успеле, то је се и становништво примирило и наставило своје послове. Банке су отпочеле да опште са публиком.

      Борбе у Белгији. — Успеси савезничких трупа

      Париз, 31. јула.

      На бриселској општини лепршају се: белгиска, француска и енглеска застава. Француска, белгиска и енглеска војска састале су се и извршиле спајање. У једном сукобу судариле су се немачка и белгиска коњица и, пошто је белгиска коњица била бројно слабија, она је се повукла, али сутрадан, потпомогнута пешадијом одбила је непријатеља, наневши му велике губитке.

      Борбе око Лијежа продужују се. Немци очајно нападају утврђења, али без успеха. Из утврђења код Намира пуцано је на један немачки аероплан, који је летео изнад вароши. Мржња против нападача не да се описати.

      Атина, 31. јула.

      Белгиско посланство саопштило је Атинској Агенцији ову ноту: Сва лијешка утврђења остала су у нашим рукама и дају непрестано отпор.

      Неколико стотина Немаца провукли су се између два утврђења и ушли у Варош. Морал наших трупа изврстан је.

      Париз, 1. августа.

      У Лијежу је непрестано иста ситуација. Енглеска војска неповређена је. Утврђења су недирнута и спремна да одговоре на сваки напад.

      Немачка моли Белгију за мир

      Париз, 31. јула.

      Немачка је предложила Белгији, преко Холандије, да престане да ратује и обећала Белгија да ће поштовати интегритет њене територије.

      Краљ је одбио тај предлог с индигнацијом.

      Пораз Немаца у Елзасу

      Париз, 31. јула.

      Покушај Немаца да натерају Французе из Малуза, потпуно је пропао. Немци су свуда били одбијени.

      Французи држе Елзас, ослањајући се на јака утврђења и на Белфор, њихов изврстан стратегиски положај.

      Париз, 31. јула.

      Било је чарки на целом фронту између Белфора и Лилија. Француска артиљерија показала се свуда надмоћнијом од немачке артиљерије. Француска коњица такође јача је од непријатељске. Француске трупе заузимају гребене и превоје на Вегезима и доминирају свима висовима.

      Виљемови дивљаци

      Париз, 31. јула.

      Немци су бомбардовали тешком артилеријом Пон-а-Лисен. Око стотину топовских метака пало је на варош, убивши неколико становника и разоривши више кућа.

      Тврди се да Немци убијају рањенике.

      Војне мере у Шведској

      Петроград, 31. јула.

      Шведски парламенат вотирао је 50 милиона круна за војне потребе које захтева садашња ситуација.

      За турску флоту

      Цариград, 1. августа.

      Чиновници из многих вароши у унутрашњости дали су половину своје плате за флоту.

      Немачки дивљаци

      Париз, 1. августа.

      Француски конзули у Немачкој били су предмет гнусног поступања од стране немачких власти. Они су се могли вратити на француско земљиште тек после сваковрсних неприлика. Неки су били бијени и прећено им је смрћу. О конзулима у Данцигу и Нирнбергу нема још вести. Ове су информације из најпоузданијег извора.

      Париз, 1. августа.

      Француски посланик у Минхену претрпео је пред свој полазак многе неприлике. Гомила и власти вређају Французе и Русе који се враћају у своју отаџбину. На многим местима су их пљували.

      Руски конзул у Лајпцигу добио је рок од 35 мин. да се пакује, а вице-конзул само 10 минута.

    4. Последње вести

      (Телеграм Пресбироа)

      Аустријанци против Француза

      Петроград, 1, августа.

      Потврђује се вест да су извесни делови аустриске војске, подразумевајући ту тиролске и чешке пукове, пребачени на француску границу.

      Борбе у Лорену (Лотрингији)

      Париз, 1. августа.

      У Лорену нема никаквих знатнијих промена. Лажна је вест да је шеснаести француски пешадиски пук заробљен у Брнеу. Гласови, које су распрострле немачке телеграфске агенције, о француским поразима у Горњем Алзасу, неистините су. Дошло је до озбиљних борби, али наше трупе из предходнице нису уступиле и победнички су се одупрле целом једном непријатељском корпусу.

      Рат Аустрији

      Ниш, 1. августа.

      Француска влада изјавила је прекјуче аустро-угарској влади, да је објавом рата Србији, узимајући прву иницијативу за непријатељства у Европи, без икаквог изазивања од стране владе француске републике, Аустро-Угарска створила ратно стање са Француском.

      Како је по том Немачка објавила рат Русији и Француској, а Аустро-Угарска послала своју војску на немачку границу, загрожавајући директно Француској, то је француска влада принуђена изјавити, да те претње неће трпети и да ће предузети све мере да одговори на те нападе и те претње аустро-угарске владе.

      Пошто амбасадор Француске није више у Бечу, а амбасадор Аустро-Угарске је напустио Париз, то је сер Едвард Греј учинио ово саопштење аустро-угарском амбасадору у Лондону и, придружујући се, у име Велике Британије изјавио да ратно стање између Велике Британије и Аустро-Угарске почиње од прекјуче по поноћи.

      Беч, 1. августа.

      Енглески амбасадор изјавио је данас у министарству спољних послова, да Француска сматра да је у ратном стању са Аустро-Угарском, пошто се ова бори против савезника Француске — Русије и помаже непријатеља Француске — Немачку.

      С обзиром на држање Француске, енглески амбасадор ставио је до знања бечкој влади, да тако исто сматра да је и Енглеска у ратном стању са Монархијом.

      „Барон Гауч“ потонуо

      Трст, 1. августа.

      Пароброд „Барон Гауч“, који је отпловио у подне, потонуо је. Спасено је 30 путника. До сада је извађено 20 лешева.

    5. Саветовања у Грчкој

      Грчка влада се саветује са политичарима, да ли да остане неутрална

      (Телеграм Пресбироу)

      Атина, 31. јула

      Грчка влада саопштила је своју одлуку, да је решила да остане неутрална све док грчки интереси не буду угрожени. Ипак, с погледом на ситуацију, влада је предложила краљу, да се индивидуално припитају сви ранији шефови кабинета, пошто прилике не допуштају јавно дискутовање пред Скупштином.

      Краљ, делећи потпуно Веницелосово гледиште решио је да саслуша шефове странака.

      Атина, 31. јула

      Господин Страј, министар спољних послова, позвао је бивше председнике министарског савета на састанак, који ће бити данас, у четвртак, у Скупштини.

    6. Последње вести

      (Телеграм Пресбироа)

      На руској граници

      Петроград, 31. јула.

      Аустро-угарске трупе на фронту према Русији стављене су под команду главног немачког штаба.

      Потврђује се, да је један део аустриских трупа, нарочито тиролски и чешки пукови, упућен на француску границу.

      Немачке трупе на руској граници утврђују се код Калиша, Коноциоља и Серадса и руше мостове на Ворти.

      Извештај руског ђенаралштаба

      Петроград, 31. јула.

      Главни Генералштаб објављује овај извештај:

      На дан 28. и 29. јула непријатељ је вршио извиђања. Једно немачко одељење од четири батаљона по три ескадрона напало је данас на Ајднукен, али је било одбијено.

      Једна пешадиска бригада, која је покушала да заузме Филипово и један батаљон трећег позива, који је ишао ка Јубургу, одбијени су. Једно одељење аустриске коњице, које је наступало ка Томашеву, потиснуто је.

      Многобројни поседници Пољаци упутили су влади молбу, да изјави цару њихова осећања лојалности и безграничне оданости према монарху.

      Собрање

      (Извештај „Политици“)

      Софија, 31 јула.

      У свима овдашњим политичким круговима одлагање седница Народног Собрања изазвало је најживље коментаре.

      Та мера, коју нико није очекивао, тумачи се као знак, да Радославовљева влада хоће да ради без контроле народног представништва.