Русија издаје нове банкноте за време рата
(Телеграми Пресбироу).
Петроград, 27. јула.
Министарски савет решио је, да за време рата размена банкнота за ковано злато буде узапћена.
Народна Банка овлашћена је, да изда за једну милијарду и двеста милиона рубаља банкнота, као и да есконтује, према потреби, државне бонове са кратким роком.
Петроград, 27. јула.
Данашњи руски листови имају телеграм из Париза, да је почело искрцавање енглеских трупа на копно по предвиђеном плану.
Из Брисела имају телеграм, да су Немци тражили, да се обуставе војне операције за 24 часа. Немци признају, да су им из борбеног строја избачени 15 до 20 хиљада људи.
Петроград, 27. јула.
Министарски савез израдио је правила о поступању са поданицима оних земаља које су у рату са Русијом.
Они ће бити подељени у две категорије. У прву категорију долазе они, који су војни обвезници у непријатељским војскама, а у другу категорију долазе страни поданици који нису војни обвезници.
Они из прве категорије биће задржани као ратни заробљеници, а поданици из друге категорије моћи ће напустити Русију или остати у њој у местима, које власти буду назначиле.
Улазак у Русију поданика зараћених земаља моћи ће се чинити нарочитим допуштењем.
Непријатељске трговачке лађе, које се затеку у руским пристаништима, биће узапћене и конфисковане.
Петроград, 27. јула.
У осам часова и 30 минута аустроугарски амбасадор са чиновницима амбасаде и са 80 аустро-угарских поданика отпутовао је из Петрограда преко Финске.
Петроград, 27, јула.
Код Воличиска Аустријанци су дигли мост на пограничној реци Збручу. Аустријанци нису прешли границу.
На линији Тарнуда-Саванов почела је пушчана борба. 23. јула немачка артилерија пуцала је на руске патроле. Станице Илово и Нарвим (источна Пруска) спаљене су.
Петроград, 27. јула.
Аустриски пароброд „Стела“ који је ухваћен на мору, доведен је у Николајевск, у губернији Хервон.
Лондон, 21. јула.
Немци су код Лијежа изгубили 25.000 људи и молили су Белгију за примирје од 24 часа.
Петроград, 27. јула.
Десети корпус немачке војске, потпомогнут коњицом, напао је прошле ноћи на Лијеж, али је био одбијен, изгубивши 15.000 људи. Једна ваздушна лађа „Цепелин“ , која је за време борбе летела изнад Лијежа, уништена је ватром из пушака.
Петроград, 27. јула.
У Северном Мору почела је борба између немачке и енглеске флоте. Према извештајима енглеског адмиралитета Енглези су отерали непријатељску флоту ка холандским обалама.
Петроград, 27. јула.
Генерал Ратко Димитријев, ранији бугарски министар у Петрограду, ступио је у руску војску.
Петроград, 27. јула.
Шест немачких официра, преобучени као енглеске туристе, продрли су у кућу гувернера Лијежа, али су их познали.
Сва шесторица су одмах стрељани.
Берлин, 27. јула.
Сви кругови сматрају стање као веома озбиљно.
Каже се, да ће Савезно Веће бити ускоро сазвано. Јутрос је одржана дуга конференцији код канцелара. Присуствовали су: принц Хенрих, пруски генерал Молтев и друге личности.
Петроград, 27. јула.
По вестима, које је добио Главни Генералштаб, Немци су изгубили за два последња дана у сукобима близу Ајдкунена до сто људи, међу њима и једног официра.
Ми смо заробили шест војника. Немци су евакуисали велики број рањеника железницом и пронели их у близину Ајдкунена. Једна немачка коњичка бригада избегла је борбу с руском коњицом и побегла је гоњена руском артилериском ватром.
Петроград, 27. јула.
Пошто су у Немци конфисковали аутомобиле разних руских путника у Немачкој, не дајући за то никакве оштете, министар војни наредио је, да се иста мера примени на све немачке и аустриске аутомобилисте, који би се налазили у Русији.
(Извештај Пресбироа).
Цетиње, 27. јула.
Пошто је Немачка објавила рат Русији, заштитници Црне Горе, влада је данас по подне вратила пасош овдашњем немачком дипломатском представнику.
Цетиње, 27. јула.
Непријатељства су отпочела од раног јутра. Аустриска флота бомбардује Бар. Херцеговачки одред заузео је аустриска утврђења Косенач и Клобук и неколико мањих утврђења.
Дуж границе, према Прахову, јуче у 6 часа по подне, лева колона заузела је на граници Санџака Челебић, који је непријатељ упорно бранио. У томе правцу заузето је све до реке Таре. Непријатељ се повлачи у правцу Фоче. Заробљено 7 аустриских војника. Данас по подне, овде и у целој земљи служено је свечано молепствије за победу нашег и савезничког оружја.
Париз, 27. јула.
Немци и даље стрељају Елзашане, који су осумњичени да дају обавештења Французима.
Лондон, 27. јула.
Енглеска влада објавила је преписку, која је пре рата измењана између Сер Едварда Греја и амбасадора у Лондону. Примећује се нарочито нота аустро-угарског амбасадора, у којој се говори о жалосном економском стању Солуна под грчком управом и о помоћи, коју би аустро-угарска војска донела незадовољном становништву, које је под српском владом.
Лондон, 27. јула.
Јављају, да је у Северном Мору била битка између енглеске и немачке флоте, у којој су како изгледа, две немачка оклопњаче потопљене, једна ухваћена, а четврта побегла.
Париз, 27. јула.
Јуче су француске трупе прошле на немачку територију. Одреди коњице врше извиђења на немачком земљишту.
Лондон, 27. јула.
Аскит је, у име Киченера, тражио од Доњег Дома овлашћење, да се војна снага Енглеске повећа са 500.000 људи.
Лондон, 27. јула.
Енглеска флота ухватила је више немачких трговачких бродова.
Петроградска Телеграфска Агенција саопштава нам ове телеграме из Петрограда:
Белгијанци и даље храбро бране Лијеж. Четрдесет хиљада Белгијанаца боре се против два немачка корпуса, и нанели су непријатељу губитка, који се цени на 20.000 људи. Француска влада подарила је вароши Лијежу Орден Почасне Легије.
Париз, 27. јула.
Немци су ушли у Лијеж, не заузевши ни једно утврђење. Борба се продужује по улицама. Немачки губитци су врло велики, Белгијанци су отели непријатељима 27 топова.
Петроград, 27. јула.
Из Пекинга јављају, да је Кина изјавили своју неутралност.
Петроград, 27. јула.
По обавештењима Главног Генералштаба, Аустријанци су, на 12 сати пре објаве рата Русији од стране Аустро-Угарске, отворили ватру против наших пограничних стража.
По обавештењима из Цариграда, може се рачунати на предусретљиво држање Турске.
Александрија, 27. јула.
Египат је, по владиној одлуци, објавио рат Немачкој.
Лондон, 27 јула. (Службено).
Јутрос је енглеска крстарица „Албион“ наишла на подморску мину и потонула је. Има 180 мртвих, а 152 лица из послуге спасла су се. Међу овима последњима налази се један капетан и 16 официра.
Ниш, 27. јула.
Стање на ратишту:
Црногорски ловћенски одред 26. јула изјутра заузео је Спич, Паштровић и варош Будву. Исто тако заузети су на јуриш: Метаљка, Сјенокос и околни висови.
Код Руда, у Босни, наше трупе трећег позива одузимају оружје од Турака и наоружавају Србе.
Дана 26. јула у 10 часова пре подне чула се јака пушчане ватра на босанској страни више цркве села Урвице.
Началник среза мачванског јавља:
Јуче око 6 часова по подне била је јака пушчана ватра на Самуровића ади. Испаљено је у исто време два топовска метка. Граница је неповређена.
Код Црнобарског салаша било је пушкарења. Погинуо је Живан, син Јована Вукашиновића.
Петроград. 12 фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Гласови о покушају Јапанаца да уведу четири пароброда, напуњена експлозивним материјама под Порт-Артур потврђују се и званично. Ево појединости. Прексиноћ око поноћи крену се из Нагасакија четири пароброда, испуњена експлозивним материјама, и са њима две торпедњаче, за Порт-Артур, у намери да Порт-Артурску флоту дигну у ваздух. Повољна ваздушна струја учинила је да их опрезне страже са Порт-Артура чују док су још били на хоризонту. Руси их пусте да се приближе на домак топова са тврђаве. За трен ока јапански су бродови били осветљени са порт-артурске тврђаве и топови отворе паљбу. После обостране ватре од пола сата, обе јапанске топовњаче и два пароброда, уз страховиту експлозију, дигнути су у ваздух, а за она друга два пароброда мисли се да су оштећени. Сва јапанска посада је погинула и потонула. Руси нису имали никаквих губитака.
Говори се да су два Козачка одреда на Корејскоме земљишту југоисточно од [ремејалу] потпуно уништили читаву једну јапанску регименту. О овоме још није стигло никакво званично саопштење.
Атина. 12. фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Грчка влада је молила француску владу да заштити грчке поданике у Владивостоку.
Краљ је отпутовао на Крф куда је допратио великога кнеза Ђорђа Михаиловића и његову кћер, који се враћају у Петроград.
(12. фебруар)
Беч. После генералне дебате, угарска делегација је усвојила буџет министарства војног.
Овде је допутовао шведски краљ. На станици су га дочекали цар, надвојводе и великодостојници.
Париз. Депеше које је добило министарство спољних послова потврђују пораз Јапанаца пред Порт-Артуром.
Веј-Хај-Веј. Четири јапанске оклопњаче и девет крстарица, прошло је у источном правцу.
Париз. „Ханасовој Агенцији“ јављају из Шангаја: Из Кореје стижу гласови да се до сада код Чемулпа искрцало око 30.000 људи и да се сва та војска развила у бојне редове између Сеула и Пинг Јанга. Корејски су путови врло ршави и због тога је пренос муниције и животних намирница веома тежак.
Лондон. 11. фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). У војној комисији, у разговору с пуковником Котером о одбрани енглеских обала адмирал Клоз је изјавио да Лондон није довољно заштићен. Кад би Немачка објавила рат, немачке би се топовњаче могле врло лако ноћу, одмах после објаве рата увући у Темзу и загрозити Лондону. Топовњачама би било врло лако да се приближе Ширнесу, да поруше парламенат и Лондонску Кулу и да оштете лађе, с тога адмирал тражи хитно да две топовњаче стационирају на Темзи да штите енглеску престоницу.
(11. фебруар)
Петроград. Вицеадмирал Макаров, командант и гувернер Кронштата наименован је за команданта флоте у Тихомe океану.
Софија. У маћедонским круговима тврде, да врховна управа Маћедонског Комитета намерава да преда споразумним силама меморандум у коме би се обвезала да ни у ком случају неће сметати извођењу рефорама.
Берлин. Неколико стотина руских коњаника појавили су се у Анцу у Кореји и покидали телеграфске жице.
Петроград. Сахаров, шеф ђенералштаба одређен је да врши дужност министра војног.
Лондон. „Дејли Телеграфу“, јављају из Нагасакија да је руска владивосточка ескадра намеравала да бомбардује Хакодат али је у цугарском каналу спречена снежном олујом.
Петроград 10. фебруар. Руски посланик у Сеулу послао је 5. ов. мес. из Шангаја руској влади извештај о битци код Чемулпа. Овај је извештај, у својим главним потезима сличан извештају који је о тој битци публиковала јапанска влада. У извештају се на крају вели да је утврђено да су топови са руских лађа потопили једну јапанску торпедњачу и да је јапанска крстарица „Азама“ морала обуставити паљбу. У први сумрак потонула је и јапанска крстарица „Такочимо“. У јутру је „Азама“ покупила 80 које мртвих које рањених. Истог вечера је јапански посланик имао аудијенцију код Корејскога краља и изјавно је да ће Јапан од сада имати у Кореји једног регента. Уједно је запретио да ће, у случају непокорности, јапанска војска окупирати краљевску палату. Јапанско посланство није претходно известило ни корејску владу нити стране представнике о прекиду односа с Русијом нити о одлуци да се неће поштовати неутралност Кореје.
Париз. 10. фебруар. „Пти Паризиену“ јављају из Лондона да је енглески министар спољних послова, лорд Ленсдаун, имао јуче подужу конференцију с руским амбасадором у Лондону. Лорд Ленсдаун је изјавио амбасадору да је енглески краљ вољан да се прими посредовања између Русије и Јапана само ако би руски цар хтео да пристане на то.
(10. фебруар)
Порт-Артур. Нетачне су вести о каквом новом нападу Јапанаца на Порт-Артур 2. ов. месеца.
Аден. Руске су лађе покушале да ухвате енглески пароброд „Монголију“ мислећи да је јапанска лађа.
Париз. Руски амбасадор изјавио је преко председника новинарског удружења искрену захвалност париској штампи што је отворила упис у корист руских рањеника.
Париз. 9. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Хавасовој Агенцији“ јављају из Порт Артура да се мобилизација руске војске врши непрекидно и да се врши повољно. У Порт-Артуру је објављено ванредно стање, Ђенерал Штосел издао је прокламацију да би умирио становништво. Из Кореје јављају да су код Гензана Јапанци сконцентрисали 60.000 војника, и намеравају да упадну у Манџурију. Њихова војска непрекидно придолази.
Лондон. 9. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Стандарду“ јављају из Тијенчина да се у целој Кини опажа покрет против Европљана, због чега су у овдашњим политичким круговима јако узнемирени.
Говори се да је принц Сух смењен са места гувернера Пекинга и да је на његово место постављен злогласни На-Тунг, што је међу Европљанима у Пекингу изазвало праву панику.
Лондон. 9. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Рајтеровом Бироу“ јављају из Петрограда да су Руси спремили велику војску према Индији, и да је руска влада наредила генералу Иванову да буде спреман да упадне у Индију ако се Енглеска отпочне непријатељски држати према Русији или ако би покушала какво предузеће које би наносило штете руским интересима у Персији или у Тибету.
Петроград. 9. фебруар. У овдашњим меродавним круговима влада уверење да се на Балкану неће нарушити мир. Руско-аустриски споразум остаје непромењен. Кнезу Фердинанду даће се прилика да оправда поверење, да ће он брижљиво избегавати све што би могло потпомоћи обнављање маћедонских немира, што би мир довело у опасност или отежавало односе с Турском.
Рим. 9. фебруар. „Трибуна“ изјављује да су неосноване вести енглеских листова о могућности заплета на Балкану, нарочито због Албаније, па додаје да је Аустроугарска више него икад расположена за рад са Италијом.
Цариград. 9. фебруар. Нетачна је вест да је Шакур паша ушао у Ђаковицу.
Скопље. 9. фебруар. Сукоб између Арнаута и турске војске још није завршен. У добро обавештеним круговима држе, да је овај сукоб изазвао Шемзи-паша својим непромишљеним поступцима. Ипак су сви уверени, да су у целу ствар умешани и туђи прсти.
Софија. 7 фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Још у почетку рата са Јапаном, руска влада је известила бугарску владу да ће сматрати као акт непријатељства од њене стране ако буде изазивала или на ма који начин потпомагала устанак у Маћедонији; и да ће, поред свега тога што је заузета на Далеком Истоку енергично настојавати да се у Старој Србији и Маћедонији изведу реформе.
Потпуно је неистинита вест „Нове Слободне Пресе“ као да је Унутрашња Маћедонска Организација једним прогласом препоручила становништву у Старој Србији и Маћедонији да више не обрађује и не засејава своје њиве, јер ће све то тобож да уништи некакав овогодишњи рат. Та је вест бесмислена и без тога што Старосрбијанци и Маћедонци без жетве не би могли да се исхране, и што се зна да је прошле године баш у време жетве и једино због жетве устанак био обустављен да би се избегла глад.
(7. фебруар)
Цариград. У 7 часова увече. Према портиним саопштењима скопљански валија Шакир-паша ушао је у Ђаковицу 4. ов. месеца.
Петроград. 7. фебр. по подне. Командант крстарице „Варјаг,“ капетан Руднев телегравише 5. ов. месеца: „Варјаг“ и топовњача „Корејац“ имале су сукоб са јапанском ескадром од шест крстарица и осам торпедњача. Пошто је „Варјаг“ био онеспособљен за борбу, он се вратио са „Корејцем“ код Чемулпа, са њега је скинута посада на стране крстарице а команданти су сами своје лађе бацили у ваздух, да не би пале у руке Јапанцима. Према званичним констатацијама од „Варјагове“ посаде погинули су: 1 официр и 33 војника, 17 војника је тешко рањено и 2 официра су лако рањена. Губитци „Корејеца“ су још непознати.
Софија. 7 фебр. по подне. Полузванични „Нови Век“ излаже да је бугарској влади дужност да одржава мирољубиве односе са Турском. Турска се међутим труди да спречи извршење рефорама, чинећи за то Бугарску одговорном. Због тога је бугарска влада затворила границу, да би од себе отклонила сваку сумњу да потпомаже устанак.
Лондон. 7. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Дописник „Дели-Телеграфа“ јавља из Нагазакија, да је 100.000 јапанских војника спремно за укрцавање. Транспортне лађе су готове, али главни штаб јапански оклева с тиме, плашећи се владивосточке руске ескадре, за коју се мисли, да крстари између Нагазакија и Кореје. Остатак јапанске резерве, око 300.000 људи, сазван је и концентрисаће се у Симомосенију и Нагазакију најдаље за три дана.
Беч. „Рајхсвер“ на основу информација из најкомпетентнијих извора, изјављује да је потпуно неоснована вест да се дунавски монитори спремају због положаја на Балкану.
Цариград. Још није потврђен глас да је Шемзи паша ушао у Ђаковицу. Између Битоља и Гуче био је 3. ов. мес. сукоб између низама и једне устаничке чете. Погинуло је 10 устаника, турски су губитци непознати. У последње се време опажа жива активност комита у битољском вилајету. У прилепскоме су округу прваци устаничких чета имали састанак. У ресанском, форинском и костурском округу појавиле су се устаничке чете.
Беч. „Политичка коресподенција“ сазнаје да руско интересовање о догађајима на Балкану не само да није ослабило због заплета на Далеком Истоку него се још и појачало. Русија и Аустроугарска наставиће реформну акцију у духу мирцштегског програма. С тога је сувишно што извесни политички кругови себи задају труда да размишљају како би било да се судба маћедонских хришћана преда у руке каквој новој групи сила.
Париз. Адмирал Авељан топло је захвалио Пелтану на братском пријему руских официра и војника на „Паскалу“, после битке код Шемулпа.
Софија. Енглески дипломатски агенат [Вечекан], предајући акредитиве, најавио је да се краљ Едуард нада [недостаје остатак текста]
Беч. 6. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Ових дана су на овдашњој берзи кружиле сензационе вести. Говорило се о мобилизацији неколико корпуса због заплета у Старој Србији и Маћедонији. Ове су вести претеране и по свој прилици су потекле од берзанских спекуланата, јер су изазвале на берзи осетно падање.
Истина је, међутим, да су предузете извесне мере у Темишвару, Загребу, Сарајеву а нарочито у Новопазарском Санџаку да би се мобилизација, у случају потребе, могла извршити за што краће време.
Петроград. 6. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Приватне депеше из Мукдена јављају, да је руска војска у два оделења, сваки од 20.000 људи упала у Кореју. Прешавши реку Јалу, Руси су после марша од 42 километра наишли на једно омање оделење јапанске пешадије које је без борбе утекло. Северна колона се сукобила са два пука пешадије и четири батерије. Јапанци су посла борбе од једног сата морали да се повуку.
Париз. 6. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Са бојног поља стижу вести које исправљају јапанске депеше. Тако није истина да код Шемулпа није оштећена ни једна јапанска лађа. Напротив, једна јапанска крстарица је потонула а две су јако оштећене и послата су у Нагасаки где се морају дуже времена да оправљају. У Шангају се упорно проноси глас дл је Јапан закључио с Кином тајан споразум по коме ће кинеска војска ући у рат против Руса у случају да Руси претрпе какав велики пораз. У меродавним се круговима овај глас не узима озбиљно.
(6. фебруар)
Беч. Аустро-Угарска ратна лађа „Асперн“ приспела је у Чифу.
Цетиње. Бугарски дипломатски агент Ризов изненадно је отпутовао у Софију.
Петроград. Кокозов наименован је за вршиоца дужности министра финансија, а Плеске је наименован за члана Државног Савета.
Софија. Начовић је отпутовао у Цариград. Да би водила тачан надзор над догађајима на граници, бугарска је влада административне власти у пределима што се граниче са Турском ставила под управу војних власти, које ће дуж границе према Турској вршити и полицијску службу. Тако исто влада је предузела мере да спречи улажење чета из Турске; наредила је да се сви бегунци из пограничних места пошљу у унутрашњост земље.
Порт-Артур. Говори се да се сада јапанска ескадра поделила у два дела: један део штити искрцавање код Шемудна, други чува јапанске обале од валдивосточке ексадре.