Луда Маре (Свршетак.) Три су месеца од како је ностромо Никола сазнао за овај страшни случај. И овај последњи удар издржа; требало је да живи за своју Мару; али сада је морао латити се поново весала и удице, јер његову последњу наду беше море код ушћа Темзе прогутало. Набави чамац и упрегне се у посао. … Read more
Луда Маре Храбри родитељи претрпеше јуначки дочекаше видети Ива као дипломиранога помоћника капетанова. И други је растанак био тежак, али је Иво имао деветнајест година, и кренуо се на пут као шкривам (помоћник капетанов) пошто је провео четрнајест месеца док је испит положио, и добро се одморио код куће, где се са њим и отац … Read more
(Наставак.) — Хајте, момци, рече трећи, купимо орасе и частимо се. Ми га послушасмо и пођосмо да тражимо орасе. На наше велико запрепашћење увидесмо да је ово драгоцено воће доста ретко. На земљи и дрвећу нема ни толико, колико нам је требало да се исхранимо за два дана. — До ђавола! викну један човек, бићемо … Read more
Луда Маре Таласи покренути Шилоном (југо-источним ветром) разбијаху се о обалу у једном малом пристаништу јужне Далмације; црни се облаци гурају и њихови ниски слојеви отежаваху ваздух; по која крупна капља кише пада; галебови на шиљастим крилима извијају се над таласима, слете по некада те зграбе рибицу, коју је вал у пени на површину издигао … Read more
(Наставак.) Стража се удали и мирио заузе своје место. Други се сиђоше и пошто огледаше коње, вратише се на стражарно место на врху брега. Ту се сви умотасмо у покриваче, и пружени на стенама, проспавасмо остатак ноћи. Пре зоре, сви смо на ногама и виримо кроз лишиће јако узнемирени. У логору Индијанаца владаше дубок мир. … Read more
Сима Андрејевић Игуманов рођен је равно пре сто година, управо ове по цело српство знамените 1804. године, 30. јануара. Мада је Симин отац био до овога времена доста богат и имућан трговац овде у Београду ипак када је добио сина Симу, нешто ограбљен од Турака, а нешто дајући за народну ствар на набављање оружја за … Read more
(Наставак.) Још једна ствар задаваше нам бригу, бесмо потрошили готово сву спремљену храну, те увидесмо да нам не остаје ништа друго, до да једемо сирове пинонске орасе. Нисмо смели наложити ватру да их печемо: Индијанци су осећали дим још из веома велике даљине. И трећи дан стиже, а покој на северној страни хоризонта још ничим … Read more
(Погубљен 29. јануара 1804) Када је самовоља и разузданост дегенерисане турске расе претила да збрише и последње остатке некадашње наше славе и величине, када се држало када је утрнула свака здрава мисао у српском народу, када је сва милошта за Србе била у турском ножу и јатагану и сва чедност умирала под развраћеним погледима а̀га̀ … Read more
(Наставак.) Ратна стаза Сва је трупа у зору била на коњима, и, пре него се изгуби последњи трубин звук, коњи нам беху у води, газећи к другој обали рециној. Наскоро изађосмо из шуме, која покриваше дно долине, и ступисмо на песковите равнице, које се простираху са запада к бреговима Мимбрима. Ударнемо на југ кроз ове … Read more
Мото: Quem dil oderunt paedagogum fecerunt (Свршетак) Било је и таквих који нису порицали важност школе и науке, али су желели да до сврхе што пречим путем дођу. Систем руског учитеља беше им преопширан, и у томе можда имаху, нешто и право. „Кад наши попови, који нису учили школе говоре беседе наизуст, што и учитељ … Read more