Категорија: Шала

  • Пошалице

    Дашто ми ти дашто?

    — „Зашто Света по Европи шета?…“

    (Неко од тог чак догађај прави.)

    — „Света шета да нам не смета!“

    Одговор је у „Самоуправи“.

  • Шала

    Из будућности

    СВЕКАР in spe, госпођици доктору:

    — Ви сте, дакле, дошли, да запросите руку мојега сина. А можете ли ви да исхраните човека и породицу?

  • Шала

    Неспоразумљење

    СУДИЈА: Оптужени, ако се не варам, ми се већ познајемо.

    ЛОПОВ: Па дабоме, госпо’н судија. Шта ради госпођа судијница? Како деца?

  • Шала

    Предусретљивост

    — Италијано, у колачу, који сам јуче код тебе купио, нашао сам уместо сувог грожђа муву.

    — Па то не мари ништа, господин; ви само донесес мене оно пиколо буба и ја променим вама одмах за суво грожђе.

    Човек не граби

    СУДИЈА: Колику накнаду тражите за своје украдене, старе ципеле?

    ТУЖИЛАЦ: Па ја нисам грабљив човек, господине судија; тражим само онолико колико ме коштају. Купио сам их за 18 динара; двапут сам их оправљао по 3,50: то је 7 динара, свега 25 динара.

  • Шала

    Галантерија

    — Опажам, на жалост, пријатељу, да сте се јако променили, откако се нисмо видели. Ви, који сте били вечито млад, наједанпут сте остарили.

    — О, драга госпођице, та ви познајете моју приврженост према вама. Зар сам могао, као добар пријатељ, допустити, да ви сами остарите?

    ?

    ОНА: Какво разочарење!… Прочитала сам већ свих десет свезака овога романа, и до последњег часа он се ипак не венчава с њом!

    ОН: Па ако неко кроз десет свезака није могао да стекне памети, онда не знам кад ће.

  • Шала

    Један рђав виц

    ПРВИ ФИЛОЛОГ: Какво је то име Пачу? Српско или не?

    ДРУГИ ФИЛОЛОГ: Српско наравно. Долази од речи пачати се у ствари које човек не разуме.

    ПРВИ ФИЛОЛОГ (зинуо од чуда).

  • Ситнице

    Неутралност

    Данске новине „Политикан“ доносе из пера сатиричара Евалда ову скицу:

    Свети Петар ступи пред престо свевишњега и рапортира му, да је отпочео рат између Русије и Јапана.

    Тек је св. Петар свој рапорт свршио, пада анђео руски на колена пред Богом: „Помози, Господе, Русима, правоверној деци твојој!“

    Француски анђео шапуће на десно уво поверљиво Господу: „Помози Русима, иначе ће твоја Француска банкротирати!“

    Енглески анђео се почеше иза ува и добаци: „Дај, Господе, Јапанцима победу, да не би морали и моји Енглези носити кожу на пазар!“

    „Скрши и сурвај у пропаст и једне друге“ уздахну кинески анђео из дубине душе своје.

    „А где је јапански анђео? Њега не видим овде!“ рече Господ.

    „То подмукло отворење искрало ми се с неба и ено и њега у рату!“ — одговори св. Петар.

    Господ их погледа све мирно и хладно. На његовом лицу се није могло ништа прочитати.

    „Чуј Петре! — рече најпосле. — „И ми ћемо за сад остати неутрални!“

  • Ситнице

    Ахилова пета у јунака

    У амстердамској болници секли су ногу рањеном морнару. Професор Тиланус вршио је операцију. Морнар је при том мирно пушио из своје луле, тек овај или онај пут да се угризе за усне, иначе је срчано подносио свој тешки бол.

    Професор Тиланус дивио се душевној снази његовој и стане га хвалити на сав мах, мећући му завој на рану.

    На једаред врисне срчани болесник. Професор га је убо иглом.

    — Шта, сада јаучете, а кад сам ногу секао…

    — То је истина. Али, професоре, убод иглом није био потребан.

    Морнар је имао право.