Ознака: Аустрија

Раскидање уговора, конвенција и аранжмана

(Извештај „Политике“.)

Ниш, 28. јула.

Министарство Иностраних Дела издало је ово званично саопштење:

Пошто је А-Угарска 15. јула ове године огласила рат Краљевини Србији и налази се са њом у ратном стању, престају важити од тог дана:

• Трговински уговор закључен између А-Угарске и Србије 14/27. јула 1910. год;
• Конзуларна конвенција од 17/30, марта 1911 год;
• Конвенција о узајамној помоћи у судским делима од 17/30. марта 1911. године;
• Конвенција о издавању криваца 17/30. марта 1911. године;
• Конвенција о наслеђима од 17/30. марта 1911. године;
• Железничка конвенција од 28 марта/9 априла 1880. године;
• Конвенција о железничким везама од 9. маја 1883. год. у колико се односи на односе између Србије и А-Угарске.

Као и сви остали уговори, конвенције и аранжмани закључени између Аустро-Угарске и Србије.

Речи постају дела. Велике идеје, вековима угњетаване и угушиване, остварују се. Дубоке народне жеље постају жива стварност. Рубом Балкана пуцају тешки окови и можда нас само још неколико дана дели од оживотворења великог народног сна: Ослобођења целог Српског Народа.

Аустрија је једном својом нотом хтела да угуши једну високу идеју. Она је једним ултиматумом хтела да загуши и зароби у још теже ропство читав један велики народ. Она је хтела да из срца Српског Народа избрише једно светло сазнање и да потопи једну силну свест.

Аустрија је хтела нешто што је немогућно и кад је ставила на коцку себе или то, морала је пропасти она. Тако је нашла свој потпуно заслужени крај наследница Турске.

Данас није више питање хоће ли се Аустрија сасвим распасти или ће остати неки део од ње. Није више питање, хоће ли Аустрија сасвим нестати са политичке карте Европе. Питање је било, може ли се и даље одржати један средњевековни, насилни систем угњетавања, и може ли се метернички господарити животом толиких народности. И то је питање решено онако како је једино и могло бити решено — на штету Аустрије. Ако и остане у минијатури као држава, Аустрија више неће бити и не може бити оно што је до сада била.

Одлучност Србије да брани права своја и свога народа и српска праведна ствар однели су победу. Аустрија је добила оно што је заслужила. То је оно што се тиче нас. А за велики и тешки злочин, што је поремећен мир читавога света, што су изведени на ратне касапнице милиони људи, што је укочена радиност и заустављен живот и рад читавог културног човечанства, што су милиони породица бачени у глад и беду, нека се Европа кусура са Аустријом.

Нека Европа нађе казну, ако уопште има казне за тај безумни злочин.

Овај интересантан чланак добили смо од једног виђеног Србина Херцеговца, који је годинама живео у херцеговачким гудурама и учествовао у свима побунама против аустријске управе у Босни и Херцеговини.

Аустрија се спрема. Згода јој је сад или икад. Русија, привремена јој савезница и природна протекторка свих Славена, запачата је вештом клопком Шарлмањевих наследника у рат са жућацима. Беч рачуна: Руси су спутани; Турска лањском комитском горилом упропашћена; Србија је неспремна; Црна Гора је добра за дефанзиву а за офанзиву није никад ни била; Грчка и Румунија су германска предстража, а Арнаути бунтовни измећари апостолског величанства. Поврх свију згода берлински му је мандат у шакама, а он му дава право да мири немирне. И за то под видом „увођења рефорама“ Ирија тако вешто и калдрмише форинтама змијасте путове кроз малисорско подгорје и дуж оног репа измождене турске хидре, грла ћесарске видре и копуле србијанско-црногорских близанаца — Пљеваљског и Новопазарског Санџака.

И не истичући суревњивост Италије — заинтересоване Арбанијом и Тиролом, чија се млађа генерација непријатељски понаша према скомбинованој цар-краљевини, а чија би се дипломација с аустријском можда, и могла нагодити око парчања наше коже, — па и не узимајући у обзир — ваљда, — и руско-француски непристанак па таки корак бечко-пештанске лихварке, — приказујемо ово:

Аустрија држи окупиране Босну и Херцеговину већ 26 година. Да је она неспособна да срећи народе, доказ нам је њено морално, економско и политичко упропашћење тих српских покрајина. Како Босанци и Херцеговци оличавају витештво и издржљивост, то је и природно, да они и мрзе јуначки намет насилника и гледају да му у датој прилици врате немило за недраго. 1882. година и борба православних и мухамеданских првака за богомољско-школску автономију то посведочава. И то је баш оно од чега Аустрија стреца. Додајмо ту антагонизам општеславенскога, елемента са пангерманским и маџарским у Аустро-Угарској, имамо повода, мислити, да она ни у случају јапанског успеха, који „острвски џин“ — Енглеска и Тројни Савез тако жудно ишчекује, не сме јурнути кроз Лимски теснац.

Говори се, да Аустрија није луда — да не употреби ову згоду за окупацију Старе Србије, Маћедоније и Арбаније, — чак и то, да би је сам султан у страху од Руса — евентуалних победника Истока — могао повући; да му с илирских позиција чува Босфор од Белог Цара. Не! Од свих тих претпоставака једино је могућа — анексија Босне и Херцеговине, а то је баш оно што је за српску ствар најгоре. Јер Источно се Питање сад решава далеко на сунчеву прагу; и у најбољем случају тешко да ће Русија што добити — највише да анексира Манџурију, а то ће и Енглеска учинити с Мисиром, Немачка ће гледати да отвори пијаце по Месопотанији, Италија по приморској Арбанији, а Аустрија да анексира Херцег-Босну ни бар прокрчи друм за Солун.

А то је то, од чега Србија и Црна Гора не могу живети ни умрети.

У оба ова случаја — било да се Аустрија задовољи анексијом Херцег-Босне, било да крене преко Митровице — устанак је народни у Босни и Херцеговини неминован.

Пошто није било среће, да Србија и Црна Гора — уза султанов благослов или без овога — освану триумфаторски једно јутро на Лиму, и тим спрече све умишљаје тевтонског Тонара, и прихвате се позиција за успешно остварење заветних нам идеала, — то је у претпостављеним случајевима а против истих најрадикалније средство — босанско-херцеговачки устанак.

Срби у Босни и Херцеговини све три вере — и православни, као свесни носиоци заветне српске мисли, мухамеданци — као фанатички осветници за угрожени им понос, католици — као до коже и костију експлоатисани робови, — могу бити и биће у одсудном часу згрупирани под једним барјаком.

Држимо, да није нужно наговештавати да је у таквој прилици дужност и у интересу српског Пијемонта — Србије и српске Шпарте — Црне Горе и морално и материјално потпомоћи своју браћу и бити им челичним ослонцем. Наглашавамо, да је лепша славна — „Косовска“ — погибија но гњило пропустити једну покварену назови-културтрегерку (која сад тако нервозно мобилизира војску, и околишно побеђује маџарску опструкцију те добија индемнитет), да нас блокира одсвуд, браћу нам попршти, а нама крв на памуку посиса.

Кад једној пегавој језутској Аустрији неправедни циљ оправдава подла средства, што да пробуђену Србадију праведни циљ не загреје да се лати поштених срестава? Кад може једна Аустрија стварати неприлике у срцу слободне Краљевине Србије и од ње захтевати пут кроз Моравску долину за Маћедонију, што да не може Србија и Црна Гора, и што да нема права — да својим прегалаштвом и самопожртвовањем крунише наде милијуна својих саплеменика, који на Авалу и Ловћен гледају као на исток сунца своје слободе?!…

На патриотизму и разборитости краљевске и кнежевске владе лежи одговорност за будућност Јужних Славена; а на одушевљењу и поштењу српског народа — готовост за остварење српских идеала.

Како ко, Босанци и Херцеговци ће се умети одужити својој заветној мисли; а жиг проклетства нека почива на челу онога небригеша, који је позван да их не пусти да пропану!

Та и сами Османлија вели: „На сабљи смо царство добили, без сабље га не пуштамо!“

Срби! пет стотина година освете гледају нас данас са светих гробова кнеза Лазара, „Хебског Сужња,“ Баја Пивљанина, Светог Петра, Вожда Кара-Ђорђа, војвода̂ Шупљикца и Вукаловића, и других бесмртних великана наших, који падоше у борби „за крст часни и слободу златну“ „с мора до Дунава“. Па се постарајмо: да имамо „су чим изаћ’ пред Милоша и остале српске витезове!

Боље гробом но срамотним робом!…

Већ у оно време, када су радили на томе да добију Босну и Херцеговину, аустриски државници били су начисто с тим, да са добитком Босне и Херцеговине неће бити задовољене освајачке тежње Аустриске Монархије. Већ онда било је јасно аустриским државницима, да је главно поље њихова рада на Балканском Полуострву, да је тежиште аустриске политике на Балкану и да Аустрија свим силама мора ићи за тим, да добије сталну и отсутну превласт на Балканском Полуострву и да заузме тамо што више земаља, а у првом реду да изађе на Солун.

Све оно што је Аустрија за последњих тридесет година радила, имало је свагда један једини циљ, да се што боље утврди на Балкану и да спреми земљиште за даља своја освајања. Рад аустриске дипломације, да омете правилан развитак Србије и Бугарске и рад аустриских агитатора, да се изазову немири, нереди и незадовољство у Старој Србији и Маћедонији, — сав тај рад био је само средство, помоћу кога ће Аустрија лакше и брже да дође до свога главнога циља, да изађе на Солун и да постане најважнији фактор на Балкану.

Аустриски државници били су уверени, а уверени су и данас још, да је будућност Аустрије у завојевању и експлоатацији балканских покрајина, и да ће Аустрија кад — тад у том свом раду морати успети.

Осим тога што ће се, мисле они, освајањем земаља на Балкану територијално повећати Аустрија и што ће бити јача и снажнија, освојене земље биће важне за економни напредак Монархије, једно за експлоатације природних производа у тим крајевима, друго због тога, што ће се у њима отворити нове пијаце за потрошњу аустриских производа. Осим комерцијалних користи, које би Аустрија добила кад би завладала Старом Србијом и Маћедонијом и кад би добила Солун и тиме једну нову, врло згодну тачку за увоз и извоз — аустриски државници мисле, да би освојењем Маћедоније Аустрија добила сигурну базу, са које би могле временом да утврди своју превласт и на јужном делу западног балканског приморја. Тек онда би Аустрија постигла свој циљ: она би владала Балканом. Турска би се једва још држала, Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка биле би потпуно изолисане и сломљене, економски сасвим зависне од силне Монархије, која би била сада једини и неограничени господар на Балкану, и која би једнога дана лако узела и те државе, које су некада имале великих амбиција, а које би морале пропасти, кад би се планови аустриских државника остварили.

То хоће, то жели и на томе ради систематски и истрајно Аустрија. Ако се ти њени планови не остваре, узалудни су јој били сви досадањи напори и сав рад. Босна и Херцеговина не вреде Аустрији ништа, ако не добије и Стару Србију и Маћедонију и ако не изађе на Солун.

Сада се Аустрији дала врло згодна прилика да почне извршавати план, који су начинили аустриски државници после окупације Босне и Херцеговине, сада је погодно време да уђе у Стару Србију и да изађе на Солун. Русија је заузета у рату са Јапаном, Србија и Бугарска су слабе и у антагонизму, Грчка и Црна Гора не могу ништа, Турска је растројена, у оним крајевима дигао се народ на оружје и тражи да се уклони турска управа, а међу вођима тог устанка има их доста, који добро стоје с Аустријом. Осим свега тога устају на оружје и Арнаути у близини аустриских граница против рефорама, које тражи Европа.

Стицај прилика је дакле врло повољан по Аустрију, и аустриски државници тешко да ће хтети пропустити овако згодну прилику, каква ће им се тешко још кад указати, да се не користе њом а да не пораде енергично на томе да почну остваривати своје планове.

Аустрија ће без сумње употребити ове по њу тако погодне прилике и покушаће да заузме Стару Србију и Маћедонију. Питање може бати само на који начин она мисли то да учини и хоће ли моћи то да учини.

Потучена до ноге на Кенигрецу и истиснута за увек из немачких земаља, Аустрија је опет обратила сву своју пажњу на Балканско Полуострво. И политички и трговачки интереси њени упућивали су је тамо, продирање на Балкан постало је за њу животно питање.

Потпомогнута од Немачке, она је одмах после свог пораза на Кенигрецу почела да троши сву своју снагу па Балканском Полуострву. Знајући и осећајући да је њена егзистенција везана за напредак у томе правцу, Аустрија је свима средствима и на све могуће начине, енергично и истрајно радила на томе, да се утврди на Балкану.

Онда су још почела она тајна ровења, интриге, подвале и смицалице, преко којих је Аустрија тежила да дође до свога циља. Босна и Херцеговина била је прва етапа, преко које је Аустрија намеравала да продире даље. Устанак Српскога Народа у Босни и Херцеговини добро јој је дошао; она га је потпиривала и помагала да би се изнело на дневни ред Балканско Питање. У кризи и борба, која је услед тога наступала, Русија је морала неутралитет Аустрије да откупи признањем окупације Босне и Херцеговине.

Али тиме још нису биле задовољене жеље Аустриске Монархије. С тога је она одмах после окупације Босне и Херцеговине с једне стране бесомучно и насилно угушивала српски живаљ и српску националну мисао у окупираним провинцијама, а с друге стране непрестаним интригама и ровењем спремала у оближњим крајевима, у Старој Србији, Арнаутлуку и Маћедонија, терен за незадовољство и за немире, а тиме утирала пут својим освајачким намерама. Да би акција њена била јача и да би могла радити са више изгледа на успех, Аустрија је осим тога за последњу четврт века систематски радила на томе, да спречи самосталан и природан развитак слободних словенских држава на Балканском Полуострву. Она је разним махинацијама непрестано стварала и одржавала и у Србији и у Бугарској унутрашње трзавице које су стално спречавале развитак државне и националне снаге.

Међутим, за цело време тога свог интригантскога рада Аустрија је пред Европом, а особито пред Русијом, изигравала улогу лојалног фактора у одржању европског мира и постојећег стања на Балкану.

Аустрија је дакле с једне стране стално уверавала Европу и Русију како жели мира на Балкану и како ради на консолидовању прилика у балканским државама и покрајинама, а с друге стране је непрестано интригирала у Србији и Бугарској и ровила у Турској. Врхунац успеха у том раду достигла је аустриска дипломација када јој је 1897 године пошло за руком, да склопи са Русијом познати споразум по коме је требало да обе државе искрено раде на томе, да се одржава мир на Балкану и да, не мешајући се у унутрашње ствари балканских држава, помажу консолидовање и снажење њихово.

Русија је искрено прихватила овај споразум, тачно се по њему управљала и савесно испуњавала захтеве његове. Али Аустрија није тако поступила. Она је и после тога споразума наставила свој дотадањи рад. Она је и даље помагала и у Србији и у Бугарској тежњу онога кола људи, које је било њој наклоњено, и које је створило и подржавало сукоб између владаоца и народа, те да на тај начин постигне да у обе ове словенске државе унутрашња питања створе толику забуну и огорчену борбу и да апсорбују целу државну снагу тако да држава, унутрашњим трзавицама ослабљена, постане потпуно неспособна за сваку спољну акцију.

Напоредо с тим радила је Аустрија у исто доба у покрајинама Турске Царевине систематски на томе, да тамо изазове што чешће и што веће сукобе између турских поданика и турских власти, затим и сукобе између појединих народности. Она је подржавала незадовољство словенског елемента у Турској, а у исто доба упућивала је турске власти на издајничке тежње истог тог елемента; она је потпомагала међусобну борбу Срба и Бугара у Маћедонији; она је јавно пред Европом у друштву са Русијом предлагала Турској реформе и гонила Турску да их извршује, а у исто време преко својих конзула и особито преко католичких мисионара подбадала Арнауте да се одупру увођењу рефорама, јер је увођење рефорама управљено против њихових животних интереса.

На тај начин Аустрија је успела да својим интригама створи право врзино коло у Турској, да ослаби Србију и Бугарску, да одржава међусобну борбу Срба, Бугара и Грка у Турској, да изазове конфликте словенског живља са турским властима и Арнаутима, а Арнауте да доведе у сукоб са словенским живљем и званичном Турском.

Велики обрт у Србији у мају прошле године помео је у неколико планове и рад аустриски. С тога се аустриска дипломација и штампа и упела свом снагом и послужила свима средствима, да омете правилан развитак ствари у Србији. Међутим, у колико је мајски обрт у Србији претио да поремети рачуне аустриских државника, у толико је руско јапански рат дао Аустрији могућност и не може бољу бити прилику, да изврши своје планове на којима већ одавно ради.

Стога је Аустрија још одмах после 29. маја, а особито откад је избио руско-јапански конфликт, почела са ванредном енергијом да се спрема против Србије и против Турске. Она је јесенас и зимус учинила силне припреме за случај акције; спремила је све што је потребно за мобилизацију и дислокацију трупа особито у Срему и у Херцеговини; утврдила је и за стратегиске потребе удесила све пруге према Србији и Новопазарском Санџаку. Целу зиму се радило и још увек се ради са грозничавом енергијом на утврђивању и проширењу железничких путева на пругама Нови Сад — Земун, Инђија—Рума — Кленак и Рума — Брод. Осим тога у сремским селима извршен је тачан попис хране, стоке и станова за војне потребе у случају мобилизације. На послетку, један од најважнијих и најсигурнијих момената и доказа како се Аустрија спрема на акцију против Србије и против Турске, то је именовање за врховног команданта војске у Босни и Херцеговини фелдмаршала Алборија, који је до сада био командант првога корпуса у Галицији (дакле корпуса који би у случају рата са Русијом први пошао против Руса), и кога аустриски војни кругови сматрају за најбољега стратега.

Напоредо са тим спремама против Србије и Турске, Аустрија још енергичније но пре ради на томе да изазове у Турској немире, те да тако добије прилику да се умеша и да окупира Стару Србију и Маћедонију. Стога аустриски агенти, конзули и мисионари потпомажу српски живаљ у северним крајевима новопазарског санџака и уверавају устанике да ће их Аустрија помоћи, у исти мах аустриском иницијативом устају Арнаути у Ђаковици на оружје против Турске што хоће да уведе реформе, а званична Аустрија гони Турску да изведе реформни програм.

Званична Аустрија дакле гони Турску да изврши реформе, а аустриски агенти подбадају Арнауте против рефорама и у исти мах помажу Србе и против Арнаута и против турских власти а властима и Арнаутима потказују Србе.

Све то чини Аустрија стога што хоће да се користи руско-јапанским ратом и да пошто пото изазове немире на Балкану да би могла док су још Русији везане руке због рата на Крајњем Истоку, окупирати Стару Србију и Маћедонију.

Дворске вести

Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.

Молепствије у Тополи

Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.

Дуел кнеза Божидара Карађорђевића

Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“

Убрзавање и скраћивање скупштинског рада

Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.

Пост у скупштини

Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.

Осам милиона

Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.

Одиста?

У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.

Одиста?

Спрема за свечаност

У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.

Опет Аустриске припреме

Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.

Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.

Још један доказ

Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.

Наши новци

На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.

Изложба у Маршалату

Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.

Паника

Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.

Паре назад

Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.

Зашто то?

Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.

Општински избор у Нишу

Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.

Концерат Кола Српских Сестара

Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.

Мала уметница

На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.

На смрт

У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.

Наш Црвени Крст

Наше друштво Црвеног Крста шаље од своје стране руском Црвеном Крсту једног лекара и неколико болничара.

И Талијани тако кажу

Giornale l‘ Italia доноси вест чију истинитост, вели, да може да гарантује, да Аустрија спрема 300.000 људи за мобилизацију. Крајем овога месеца, од прилике 30.000 војника биће скупљено у Трсту. У војним пограничним магацинима скупља се огромна количина брашна, пексимета и меса у конзерви; све војничке кројачке радионице раде и дању и ноћу. Пукови који требају да умарширају у Новопазарски санџак, састојаће се из самих Мађара.

Ада Циганлија

Јуче пре подне јавном лицитацијом издавана је под закуп Ада Циганлија. Поред осталих лицитаната лицитирано је и за Краљев рачун, на коме је лицитација и остала пошто је његова понуда била највећа: 15.001 динар годишње.

Аустрија и маћедонски усташи

Пре неколико дана беше приспео у Београд Чех Вимода, маћедонски усташ, који је прошло лето провео у Маћедонији. Г. Вимода био је дошао у Београд да би се склонио од гоњења бечке полиције, али ни ту није нашао мира. Аустријска полиција дознавши да је г. Вимода у Београду почела је да му прави разне непријатности код наше полиције услед чега је брат Чех отишао у Бугарску.

О Сењском руднику

Анкетна комисија за извиђај рада у Сењском руднику свршила је посао и поднела данас свој извештај Скупштини, а сутра ће се већ то питање ставити на дневни ред.

Путничке вести

Бугарски дипломатски агент Ризов допутовао је са Цетиња у Београд.

Споменик Србину

У Мађарском граду Коморану била је велика војничка свечаност. Држао се деведесетогодишњи помен од дана смрти јуначкога ђенерала (фелдцајгмајстера) барона Павла Давидовића, који је умро у Коморану 1814. године као [знаменити грађанин]. После свечаности откривен је споменик Давидовићу на српском гробљу, који му је аустријска војска… Давидовић се истиче у историји аустријске војске својим јунаштвом. У баварском наследном рату освојио је варош Хабелшверт и том приликом добио војнички највећи орден Марије Терезије и баронију. У рату са Турцима отео је 1788. год. Шабац. Као генерал ратовао је и у Холандији и Италији.

Споменик је предат на чување српској црквеној општини коморанској у чије име га је примио др Крстоношић, председник општине.

Социјалистичка побуна у Бачкој

У бачкој општини Сенти избила је социјалистичка побуна, која је стала доста труда док се угушила. Непосредни повод за побуну била је забрана збора који су социјалисти сазвали за недељу. Огорчени због те забране они се упуте домовима среског капетана, бележника и председника општине, те све прозоре на њима разлупају. Стање је било критично, због чека је послата и војска из Сомбора.

Докле ће тако?

Одговорни уредник „Србобрана“ опет је оптужен и то сад за чланак „Наша управа“, који је изашао у …..20 броју „Србобрана“. Истрага је доведена на предлог државног тужиоца.

Чиновничка задруга

Који од чиновника — акционара ове задруге — хоће да буде на петом збору 15. ов. м. треба од задруге по њеним правилима да узме улазницу за збор до 11. ов. м.

Годишњи збор

Дунавско Коло Јахача извештава све своје чланове, да редован годишњи збор, који је заказан за 25. јан. о. г. није одржан због недовољног броја присутних чланова. Исти ће се одржати накнадно у недељу 8. о. м. у 10. час. пре подне код Хајдук Вељка.

Јапански цвет

Све што је јапанско сад је у моди, па и сунцокрет, који је, као што је познато, најомиљенији јапански цвет. Наше Пољопривредно Друштво тражи да купи 100 килограма белог и 100 килограма црног семена од сунцокрета. Ко има нека му се јави.

Забава

Као што смо раније известили наше читаоце одбор фонда сиротних ђака ….. Врачару приређује ….. са игранком код ….. у корист фонда.

Где је г. Ст. Новаковић?

Сви београдски листови јавили су пре два дана да је наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић отпутовао у Цариград. Међутим 24 часа доцније, сви су листови опет јавили, да се већ вратио из Цариграда. Како је он то за тако кратко време могао да оде и да се врати, нико није могао да разуме. Јуче пак један угледан београдски лист јавља, да је г. Новаковић из Цариграда преко Одесе отпутовао за Петроград, а „Пестер Лојд“ чак са свим озбиљно тврди, да је отишао у — Порт-Артур. Међутим, позитивно се зна, да је г. Новаковић јуче био у аудијенцији код Краља. Где је онда?

Сва та збрка потекла је отуда, што г. Новаковић пре неки дан отишао био до Ниша, одакле се одмах сутрадан вратио у Београд.

Побуна Арнаута

По извешћима која су јутрос стигла из Скопља, Турска је послала 10 батаљона пешадије и 5 батерија u Феризовић, ради умирења побуњених Арнаута.

Бугарска се спрема

Према извештајима који стижу из Софије, тамо се чине све припреме које су потребне за рат, па је чак резерва позвана на обуку.

„Браник“ о мобилизацији

Јутрошњи „Браник“ потврђује нашу јучерашњу вест о тајном спремању аустриске војске, за могуће догађаје на Балкану.

Нема га

Г. Жив. Ружић, бранилац г. Веље Тодоровића, ишао је био у Херцег-Нови, да тражи г. Ивковића, код кога се, по тврђењу г. Тодоровића, налазе његове признанице. Како се г. Ивковић не налази више у Херцег-Новом, нити се зна куда је отишао, г. Ружић вратио се с пута не учинивши ништа.

Опасно оболео

Ђенерал Јован Белимарковић веома је опасно оболео у Херцег Новом, где јо био отпутовао ради поправке здравља. Синоћ је на нарочити позив отпутовао к њему његов сестрић г. Павле Денић.

Младе делије

Пре два три дана нестало је 10—15 ђака 2. разреда гимназије. Одмах је јављено полицији и после кратког трагања она дозна од њихових другова, да су се још од почетка рата договарали да иду у помоћ својим колегама у Русију, те је врло вероватно да су се тамо и упутили. Коловође су им синови Љубе Каменчића и Јов. Јаворца професора.

Личне вести

Г. Мих. Гавриловић, државни архивар, вратио се с одсуства, које је, заједно са госпођом провео на путу по Италији и Француској.

Српски лозови у Бечу

Бечки листови доносе да је и опет главни згодитак последњега вучења српских дуванских лозова, у износу 100.000 динара пао на један лоз који је у Бечу продала нека тамошња фирма.

Укидање благајница

Буџетским предлогом за ову годину укинуте су благајнице по свима министарствима, а њихов посао предат је благајници министарства финансије, док је при осталим министарствима задржат само по један књиговођа.

Дознајемо, да је финансиски одбор народне скупштине то преиначио и оставио да буде по староме све дотле, док се тачно не испита, да ли би се од укидања благајница имало фактичке користи.

Путничке вести

Г. Ђура Вајферт индустријалац и г. Димитрије Величковић, директор Извозне Банке, допутовали су из иностранства.

Пожар

Ноћас се појавио пожар у кући Ленке Давидовићке, у Сремској улици. Прво је горео димњак, а после је букнуо и цео кров. Штета је доста велика.

Заклетва војних обвезника

Сви војни обвезници, резервисте 1, 2. и 3. позива народне војске, који до сада из некога узрока нису положили заклетву као војници, позвати су на заклетву 10. фебруара ове године у 7 сати пре подне у штаб 7. пуковског округа.

Помен

Породица пок. Милана С. Паштрица бив. коњич. капетана, даваће му у суботу 7. ов. месеца у 10 сати пре подне годишњи помен у цркви св. Николе на новом гробљу.

Моли покојникове и своје пријатеље да изволе присуствовати овом помену.

Дворски бал

Данас је на Двору велика забава, на коју је позван велики број београдских грађана, официра и чиновника. Отправници послова страних сила, који су такође позвани, неће доћи. Један се извинио болешћу, други жалошћу, а трећи је изненада на кратко време отпутовао.

Из Народне Скупштине

На данашњој седници Народне Скупштине нова влада представила се Народном Представништву.

После обичнога читања протокола прошлога састанка потпредседник скупштине г. Павле Ранковић прочитао је Краљев указ, којим се уважава оставка прошлом кабинету и његови министри стављају на расположење.

Одмах за тим прочитао је указ о постављању нових министара. За тим је узео реч председник министарства г. С. Грујић и прочитао владин програм, који доносимо на другом месту.

После тога прешло се на дневни ред:

1. Извештај одборски о изменама и допунама у закону о таксама:
2. Извештај одбора за разгруписавање општина;
3. Извештај одбора за молбе и жалбе;
4. Друго читање предлога о државном добру „Алија — Шаранац.“

Наравоученије

Из владиног програма се једна ствар тачно и јасно види: да ће садашњи сазив скупштински убрзо бити распуштен. Свршиће се буџет, па онда хајд сваки својој кући. Све остало, што се вели у програму, чули смо већ толико пута у сличним приликама на сличном месту.

Владин програм

Излазећи пред Народну Скупштину, на чију озбиљну потпору алелује нови кабинет, одликован поверењем Његовог Величанства Краља изјављује, пре свега, да стоји како у погледу унутрашње тако и у погледу спољашње политике, на гледишту програма свога претходника. Оно што садашњи кабинет жели нарочито да нагласи, јесте ово:

1. Србија стављајући себи као задатак свој државни препорођај, и радећи свом снагом на том великом задатку, жели бити искрен пријатељ мира и помагач да се судба њених сународника у Отоманској Империји озбиљно поправи предузетим мирним реформама, чинећи, у исто време, са своје стране све да сви пријатељски односи одржавају и негују са свима суседима;
2. У свом унутрашњем реформном раду кабинет сматра као прву полазну тачку: решење државног буџета на основи изравнања буџетскога дефицита довољним финансијским покрићем, обезбеђење правилног функционисања државне благајне и неодложно приступање реформи државног рачуноводства, која би имала поуздано да обезбеди сталан рад у државним финансијама;
3. Истовремено с овим кабинетом мисли одмах приступити, на основи већ раније установљеног жељезничког приреза, као финансијске базе, а уз договор с домаћим већим новчаним заводима, грађењу споредних жељезничких пруга, које би имале с једне стране олакшати везу источне и западне Србије с моравском долином, којом иде главна жељезничка пруга, а с друге стране отворити прилазе нашим шумама и омогућити њихову експлоатацију на широј рационалној основи, те тако утицати и на појачање државних прихода и на снажење пореске снаге народне;
4. Да би се што пре и што озбиљније могао посветити и даљем извођењу ранијег и остварењу овога програма, кабинет сматра да ваља убрзати и колико год је могућно скратити рад овога првог скупштинског сазива, ограничивши га, после већ свршеног посла на решење буџета и оних питања која стоје у непосредној вези са њим или која су иначе, по природи својој, неодложна.

Један оде

Данашње званичне новине доносе указ, којим се г. Љ. Стојановић, министар просвете на расположењу по својој молби ставља у пензију.

Припреме за окупацију

Још руско-јапански рат није ни почео, а Аустрија се већ, како изгледа, спрема за акцију на Балкану. Сазнали смо, на име, да је на прузи Пешта—Осек—Босански Брод комбиновала осам војничких возова.

Зашто то?

На јучерањој седници Државног Савета претресан је пројект закона о трошарини и пројект закона о царинској тарифи. Што се Савет узалуд мучи са законом о трошарини, кад се зна да га г. Пачу неће ни подносити?

Јуначни пркос

Кад одоше дипломате,
Сви смо слошки узвикнули:
„Можемо без вас!“
Сад их сложно сви желимо,
А дођу ли, кликнућемо:
„Не могу без нас!“

— Б. С. Ник.

Опет дефицит

У каси среза мачванског појавио се дефицит, о чему је одмах извештена и Главна Контрола, која је послала једног свог рачуноиспитача да прегледа рачуне.

Авантуре једног београдског коцкара

У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.

Социјалистичка библиотека

Крајем идућег месеца изаћи ће прва свеска „Социјалистичке библиотеке“ под уредништвом г. г. Премовића и К. Луковића. Свеске ће излазити једном месечно и обиловаће богатом и здравом садржином. Претплата стаје на три месеца 2.40 а поједине свеске продаваће се по један динар.

Немири у Загребу

У Загребу су пијани артиљерски војници ишли улицама и изазивали грађане и полицију. Један полициски комесар уз припомоћ грађана покуша да затвори неке од њих. У тој гужви удари га један артиљериста песницом у око, те овај падне у несвест. Светина зграби војника у своју средину и одведе га у варошку полицију, а остали војници повуку се у касарну.

Овај војнички скандал изазвао је живо негодовање у грађанству и кажу, да ће поводом тога бити интерпелација у хрватском сабору.

Било је времена, када је рат, који се водио између две државе био чисто њихова ствар; други се нису мешали, нити их се шта тицало, колико ће рат да траје, како ће да се води и и ко ће на крају да победи. Данас је све то друкчије. Интереси свију држава тако су испреплетани, тако се додирују, сукобљавају и укрштају не на једном месту, већ свуда, на све стране, да сваки, ма и најмањи заплет на једној тачци земљине кугле одмах одјекне у свима земљама, повлачећи за собом читав низ других заплета и у економном и у политичком погледу. Земља је данас мања, но што је некад била.

Пре сто-двеста година рат на Крајњем Истоку никога не би много интересовао. Месеци би читави прошли, про но што би се за њега и сазнало. Данас, откако је телеграф разасуо своје мреже преко целог света, а железница опасала цео круг, растојања више нема нити даљине. Све је близу, све је на домаку. Кад пушке па једном делу освета припуцају, то одмах одјекне и у најмањем, најскривенијем кутићу; сваки се одмах журно спрема, јер зна, да и он може бити ускоро позван, да оружјем брани своје интересе и своја права.

За нас Србе много би боље било, да руско-јапанског рата нема; то већ и деца и врапци с крова знају и говоре. У тешким приликама, у којима се ми налазимо откако је маћедонско питање постало акутно, антагонизам руских и аустријских интереса на Балканском Полуострву покрај свију споразума, ипак нам је до некле бар давао гаранције, да наша права и захтеви неће бити тако олако повређени. Ангажовање Русије у рат с Јапаном покварило би ту, ма и привидну равнотежу. Аустрија, која нема колонијалне политике, нити у опште какве друге спољне политике до балканске, већ одавно ишчекује тај моменат, којим би јој потпуно одрешио руке.

Тај моменат наступиће кад први топ пукне у Јапанском мору. Аустрија само на то чека и предвиђајући још поодавно да ће до тога доћи, она већ скоро годину дана спрема све за сваки случај. Попустљивост њезина у Хрватској, Босни и Војводини, којој смо се ми радовали, наивни као што нас је Бог створио, чим се тиче питања у којима треба хладно мислити у енергично радити, та попустљивост очито показује, да се Аустрија спрема за спољну акцију и да због тога хоће да осигура позадину. Она попушта само онда, кад зна да ће у скоро бити уплетена у какво ратно предузеће; све концесије које је дала разним народностима, које живе у њој, дала их је само под притиском спољних заплета. С тим треба да смо начисто.

Тако је Аустрија ево дочекала тренутак да сама, без контроле и без обзира на друге силе, може да ради на Балкану. Маћедонско питање, које се толико повлачи, даје јој згодан изговор, да учини оно, што до сад није могла и није смела да учини. Војска, коју нагомилава у Хрватској и Босни показује, да није вољна да пропусти ову згодну прилику, на коју је тако дуго чекала. Питање је сад, шта треба да радимо ми.

Ко хоће трезвено да мисли лако ће наћи одговор. Пошто пото ми се морамо старати, да се решење маћедонског питања одуговлачи све дотле, док Русија опет но добије слободне руке у Европи. А како то неће бити одмах, то морамо гледати, да се у Маћедонија на пролеће одржи мир. Устанак, који се при свом бугарском одрицању спрема, ишао би против наших најбитнијих интереса; Аустрија бих одмах улучила прилику да уводи бајаги ред, да се и сама умеша на нашу и бугарску штету. Ми морамо стога цео наш утицај који имамо на наше сународнике у Старој Србији и Маћадонији да употребимо на то да се устанак спречи. Реформну акцију великих сила, коју је наша држава до сад званично потпомагала, мора од сад и наше јавно мњење да потпомаже. Ништа друго не треба тражити, до да Турска обећане реформе уведе. А ако их не хтедне или не могадне увести, ми ипак морамо ћутати. Ћутати морамо у сваком случају, ма шта Турска радила, све дотле, док Русија опет не буде имала времена да и на нас погледа.