Ознака: Битка за Порт Артур

Јапанске лажи

Према Јапану пријатељски расположени „Њујорк-Хералд“ жали се на Јапанце, да у својим ратним извештајима страховито лажу, као што су чинили и у рату с Кином. Они безобразно крију своје губитке, а у том их нико не може контролисати, пошто не пуштају ратне извештаче на место борбе: Тако — вели „Њујорк-Хералд“ — само лудак неки може веровати Јапанцима, да ови нису при нападу на флоту руску код Порт-Артура имали никакве штете, јер је доцније утврђено да су се они испред Порт-Артура журно повукли само зато, што су им тешко оштећене три крстарице и једанаест торпедских бродова. А приликом бомбардовања Порт-Артура руске обалске батерије знатно су оштетиле пет јапанских ратних бродова и девет торпедњаче, док су међутим у тој борби узела жива учешћа руски бродови „Ретвизан“ и „Цезаревић“, за које су Јапанци изнели, да су за борбу онеспособљени. Јапанска флота се испред Порт-Артура вратила у Вејхавеј у најжалоснијем стању, гоњена живо од руске флоте, која није имала никакве јаче озледе.

Тако ето представљају ствар угледне американске новине, које су иначе најпријатељскије расположене према Јапану.

Руска флота

Руска ескадра, у којој су оклопњаче. „Ослабија,“ крстарице „Дмитриј Донској“ и „Аурора“ и девет торпедских бродова прошла је кроз Црвено море и Баб-ел-Мандебски канал поред острва Перима.

Из Кронштата се крећу на крајњи исток још ови бродови: оклопњача „Император Александар Други (9.500 тона са два тешка и 12 средњих топова) ; оклопњача „Наварин“ (12.200 тона, 4 тешка и 5 средњих топова); оклопњача „Сисој Велики“ (10.400 тона, 4 тешка и 6 средњих топова); оклопњача „Импоратор Александар Трећи“ (13.500 тона, 4 тешка и 12 средњих топова); крстарица „Памјат Азова“ (6.600 тона, 2 тешка и 13 средњих топова); даље још 4 мање крстарице друге класе и 7 торпедских гониоца. Ови бродови ће стићи на место опредељења за три недеље дана.

Пропаст „Јенисеја“

Адмирал Алексејев је известио руску владу, да је брод „Јенисеј“ при распоређивању мина пред Порт-Артуром дошао у додир с једном мином која је експлодирала и „Јенисеј“ потопила. Погинуо је капетан Степанов, механичар, два мидшипмена и 92. матроза. Остали официри и 200 људи су се спасли.

„Јенисеј“ је тежио 3000 тона, носио је 12 топова, а саграђен је 1898. год. Губитак тог брода не значи никако осетну штету за руску поморску снагу.

Немачко мишљење

У Немачкој је направио велику сензацију чланак једног од најугледнијих великих трговаца немачких, који врло добро познаје прилике у Источној Азији и Јапанце. Чланак је изашао у „Берлинер Тагблату“ и у њему се вели ово: Сваки Европљанин без разлике, који је провео неко време на азијском истоку мора презирати одвратне Јапанце, те преиспољне варалице, према којима су Кинези прави џентлмени. Ко год је живео у Кини морао је солидног Кинеза заволети, док Јапанац мисли само на лаж и обману. Победивши Кинезе, Јапанци су просто памет изгубили. За рат с Русијом спремали су се од дужег времена. Сибирија и Манџурија су извесно пуне јапанских шпиона. Победа Јапанаца у овом рату значила би страховит удар за целу белу расу и ни један Европљанин не треба да је жели.

Мишљење једног француског официра

Пуковник Маршан, један од најбољих познавалаца прилика, терена, а тако исто и војске руско-јапанске, — јер је дуго провео као шеф генералштаба, интернационалних трупа у Пекингу, — пре кратког времена повратио се у Париз и овако карактерише зараћене војске:

Јапански су војници добри. Најмаркантније је код њих, жестина у боју, пожртвовање, истрајност и задовољавање са најосновнијим потребама. Као трупа јапанска је војска одлична, но има и једну врло слабу страну, а то је командовање. Њихове старешине немају вештине маневрисања на ширим теренима, и њихове регименте, по мом дубоком уверењу врло мало знају да експериментишу. Што се тиче коњице, она је са свим слаба, готово као и да не постоји.

Руска војска, према којој осећам велико пријатељство и за коју ме привезују дубоке симпатије, долази међу прве у Европи. Руски је војник храбар и одушевљен. Сибирским региментама поклоњена је највећа пажња, и у свакој од њих, има и по један батаљон стрелаца, састављен од најбољих нишанџија. Додати уз то још и козаке, о чијој се храбрости читаве легенде причају, па ћемо моћи донекле имати слику руске војске, која је у погледу брзине и сигурности у операцијама, у знатној превази над Јапанцима.

Расположење у Пекингу

Пронела се била вест из енглеских извора, како се кинески двор спрема да побегне из Пекинга. Међутим како се сад из поузданих извора сазнаје, кинески двор, не само да не мисли напуштати Пекинг, него има пуно вере у Русе, а сви Кинези без разлике чврсто су убеђени да ће Руси Јапанце сатрти.

Швајцарске симпатије

Цела швајцарска штампа је на страни Русије и чуди се, да се може наћи цивилизована Европљанина, који симпатише Јапанцима, чија је култура врло сумњиве вредности.

Холандске симпатије

И званични и незванични кругови холандски одсудно симпатишу Русима. Ове симпатије су за Русе у овом рату од највеће важности пошто Холанђани на целом путу који руски бродови преваљују из Европе на крајњи Исток, имају своје колоније, у којима ће се Руси моћи снабдевати с угљем. Холанђани су своја стоваришта угља већ ставили Русима на расположење.

Куропаткин

Неки листова јавили су даје руски војни министар Куропаткин отпутовао у Манџурију да узме тамо команду у своје руке. Из Петрограда јављају сада званично, да министар Куропаткин не само није отпутовао, него да још није било ни речи о томе хоће ли он у опште поћи у источну Азију.

Рождественски

Шеф генералног штаба руске мрнарице контрадмирал Рождественски полази сутра, у уторник, за Источну Азију.

Адмирал Того

Командант јапанске флоте, адмирал Того, напао је, као што се зна, Русе много пре него што је рат објављен. То је, како изгледа, његов нарочити манир; тиме се он прославио још 1894. године за време јапанско-кинеског рата. Тада је био капетан велике јапанске крстарице „Нанива“, и први је отпочео непријатељства против Кине, кад је пресрео и изненада отворио паљбу на један транспортан брод, који је под енглеском заставом и командом преносно кинеске трупе за Азан.

Того има сад 55 година, а школу је учио у Енглеској. Немци га хвале да је хладнокрван, одлучан и храбар.

Крв није вода

Немачки листови јављају да је око осамдесет аустријских официра (међу њима два пуковника), већином Чеха, тражило отпуст из аустро-угарске војске, пошто желе да иду у руску. Нарочито се јавило много артиљериста.

Злурадост с којом сва англо-саксонска штампа саопштава вести о првим поразима руским на мору отвориће очи и Русима и свима осталим Словенима. Не зато што су им Јапанци прирасли за срце, већ што им Руси сметају, симпатише данас цела енглеска, америчка, немачка и аустријска штампа Јапанцима. Измишљене вести о некаквим јапанским победама доносе се на све стране; на глас да је једна ратна лађа оштећена надовезују се бескрајни коментари о поразу целе руске флоте; претерује се увеличава, лаже — само да би се унизили Руси.

Међутим, Русија се не обзире на све то, већ прикупља лагано своју снагу на Крајњем Истоку. Одсудне битке биће се на суву и само ће те битке решити ствар. Битке на мору, ма како испале, не могу бити од утицаја на коначни развој догађаја. Кореја и Манџурија су на азијском копну; ако Јапанци хоће да их узму, морају се искрцати. А тада ће пред собом наћи Русе, спремне да им докажу, да су они још увек највећа и најстраховитија војничка сила на свету.

Јапанска шпијунажа

О првом мучком нападу Јапанаца на руску флоту пред Порт-Артуром јавља „Њујорк Хералд“ ово: Јапански конзул у Чифу најмио је један енглеска брод, да укрца Јапанце из Порт-Артура. Руске власти су предусреле консула јапанског врло лепо и он је у званичној униформи чинио посете свима вишим чиновницима, који су га и частили. При одласку је консул прошао на свом броду поред руских убојних бродова и том приликом је његов „слуга,“ један виши официр јапански утврдио да руски убојни бродови нису под паром и да је стражарска служба на њима непотпуна. Одмакнувши се од Порт-Артура за 18 миља, наиђе консулов брод на јапанску флоту. Као слуга преобучени официр одмах се пребаци на адмиралски брод и на основу његовог извештаја предузеше Јапанци одмах ноћни напад на руске бродовље код Порт-Артура.

Из Сеула

Како из Лондона јављају, чим је јапанска војска ушла у Сеул, издао је јапански консул прокламацију на Кореанце, позивајући их да се мирно држе. Вели се даље у прокламација, како су јапански закони праведни те се нема нико за себе и за свој иметак бојати. Сваки Јапанац, који учини какво насиље неком Кореанцу биће строго кажњен.

Утврђивање Мезамфа

Јапанци су, чим су се искрцали у Мезамфо, отпочели да утврђују то место, пошто намеравају да га употребе за базу операција своје сувоземне војске и флоте.

Не дају угља

Мисирска влада (управо енглеска) није допустила руским бродовима (транспортна брод „Смоленск“ а два торпиљера) да у Порт-Саиду узму угаљ.

Кинези се крећу

Енглески листови тврде да у близини Чафу-а на Шандуском (Квантунг) полуострву има прикупљено 10 хиљада Кинеза. Енглези у свом великом „пријатељству“ према Русији већ нагађају, да ти Кинези само чекају вест о поразу руском па да нападну руске страже поред железница и да све разоре. Вероватно ће и Кинези и Енглези на то подуже морати чекати.

Јапански пророк

Јапански посланик у Лондону, виконт Хајаши, бави се прорицањем. За њега веле да је три дана раније рекао тачно кад ће бити прва поморска битка. Пре два дана је опет изјавио пред једним дописником „Матен“-а, да он сваког часа очекује вести о сувоземној битци и то на обали реке Јала. Изгледа да је г. Хајаши већ тада добио вест о поразу јапанске војске на тој реци, о коме смо ми у прекјучерашњем броју телеграм донели

Разрушен мост

Енглески листови саопштили су вест, како је негде на манџурској железници један мост бачен динамитом у ваздух, те је саобраћај спречен. Ту лажну вест морали су у брзо и сами Енглези да демантују.

Неистинита вест

Лондонски јапански посланик изјавио је да није истинита вест, да су Јапанци ухватили три транспортна брода руска с 2000 људи.

Надлагивање

Лажа и паралажа из наше народне приче просто су шегрти према енглеским новинарима, који се надмећу у измишљању лажних вести са бојишта. Да би мало разноврснији били бацили су се сад и на грешне Кинезе. Тако „Стандарт“ доноси вест из Тјен-Чина, како су Руси поклали на полуострву Лиаотангу једну стотину Кинеза, што је ужасно поплашило кинеске чиновнике, те су тражили из Пекинга заштите.

„Дели Мел“ јавља, међутим опет из Тјен-Чина, како је неки дворски чиновник у Пекингу, Ли, љубимац царичин и велики пријатељ Руса, одмамљен из двора, те му је по заповести Јаншикаја (министарства) одрубљена глава.

Јапанци у Сеулу

Париској Хавасовој агенцији јављају из Сеула да су јапанске трупе, које су се искрцале код Чемулпа, дошле до Сеула. Један мали део војске заузео је град и одржава у њему ред, а остале трупе су се улогориле око Сеула.

Бој код Чемулпа

Према једној вести из јапанског извора, у поморској битци код Чемулпа руска крстарица“ „Варјаг“ је после јуначке одбране пропала. Капетан „Варјага“ је остао на а броду и пошто је посада спасена, бацио је брод у ваздух.

Јапански губитци

Јапанци признају сами да су им у нападу на Порт-Артур два ратна брода „оштећена.“

Енглеска и рат

„Новоје Времја“ оштро напада Енглеску, зато је допустила Јапанцима да употребе Вејхавеј за своју операциону базу. Енглеска је тиме повредила основне појмове о неутралности. Русија има право да од сад сматра Вејхавеј као јапанску територију и да у своје време затражи од Енглеске одштету.

Манифестације у Русији

У четвртак се огромна маса светине искупила у Петрограду пред зимском палатом и кличући одушевљено „ура!“ цару отпевала је народну химну.

Из дана у дан јављају се многобројни добровољци у војску.

Петроградска општина је као и московска вотирала милион и по рубаља за Црвени Крст. И из осталих градова стижу вести о богатим прилозима и патриотским манифестацијама.

У Кијеву се непрегледна светина искупила пред општинским домом тражећи да се на балкон изнесе слика царева. Кад је то учињено, народ је у неописаном одушевљењу клицао цару. Официре су носили на рукама. Одатле се светина упутила са заставама француском конзулату, где су приређене бурне овације Француској. Наизменце се свирала руска химна и марсељеза.

Јапанци у Пекингу

У Пекингу су Јапанци вести о својим првим успесима штампали и бесплатно делили светини.

„Цезаревић“

Из Петрограда јављају Хавасовој агенцији, да је оклопњача „Цезаревић“ много мање оштећена, но што се мислило. Торпед је повредио само крму и оправка ће бити извршена за неколико дана.

Руска флота

Петнаест руских ратних бродова одправљено је из Батиског мора за Крајњи Исток.

Осим ескадре. која је већ прошла кроз Суецки канал стигла је у Суец и „Царица“ брод руске добровољне флоте и једна торпедњача.

Ратни дописници

Један американски новинарски синдикат извештен је да ни Руси ни Јапанци не примају новинарске извештаче на своје ратне бродове, а неће допустити ни да им флоте прате новинарски бродови за депеше. Јапанци ће допустити да им војску на суву прате ратни извештачи али само под погодбом, да сви телеграми морају бити на јапанском језику написани и да их војна цензура прегледа. Мучно да ће се наћи дописника, која би своје листове могли на јапанском језику извештавати, а још мање ће бити редакција, у којима би такве извештаје умели читати.

Неутралне државе

До сад су објавиле своју неутралност у руско-јапанском рату ове државе: Енглеска, Уједињене Државе Северне Америке, Италија, Кина, Данска, Немачка, Француска, Шпанија и Аустро-Угарска. Извесно ће и Турска остати неутрална.

Ческе симпатије

Главни одбор ческе радикалне странке послао је руском министру спољних послова телеграм ове садржине: „Његовој Екселенцији грофу Ламсдорфу министру спољних послова, Петроград. У тренутку, кад велики руски народ у племенитој служби цивилизације и човечности отпочиње тешку борбу с отвореним и прикривеним непријатељима, синови ческога народа изјављују руском народу своје најискреније симпатије. Дао Бог да руски народ у интересу човечанства а на благо свих Словена све своје непријатеље победи.

У име ческих радника упутио је посланик Клофач словенском комитету у Москви сличну депешу.

Немачки официри

Немачка је послала у руски главни стан потпуковника Лауенштајна и мајора фон Татау, да праве војне операције.

Осигуравање железнице

Русија се у довољној мери постарала, да јој железница у Манџурији буде осигурана. Заштиту железнице вршило је до сад 55 чета по 240 људи, а сад је број тих чета подигнут на 64. Нарочита ће се пажња поклонити прузи Харбин—Порт-Артур.

Железница преко леда

На Бајкалском језеру подиже се железнички пут преко леда, који мора час пре бити готов. Предузимачу је обећано 3000 рубаља награде за сваки дан, ако се железница сврши пре погођеног рока.

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“). Вести о заробљавању руских лађа тенденциозне су и треба их свести на берзанске спекулације. Енглески спекуланти су том приликом несавесно експлоатисали тај факт, што су се у јапанском пристаништу Нагасаки налазиле четири руске лађе и три норвешке на оправци пре рата. Кад је рат избио, заповедник јапанске Флоте адмирал Того затражи инструкције од токијске владе. У том је међувремену код Порт-Артура и тако се и протури глас о заробљавању тих лађа. Јуче по подне те су све лађе Јапанци морали пустити. Исто тако су неистините вести да су оклопњаче „Ретвизар“ и „Цесаревић“ потпуно онеспособљени за борбу. Оне су у одбрани Порт-Артура живо учествовале у борби.

Повреда неутралитета

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“) Енглеска је допустила Јапанцима, да у Вејхајвеу искрцавају своју војску; Руси то сматрају, као повреду неутралитета. Огорчење према Енглезима велико.

Јапанска варварства

Петроград. 30. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“). Међу погинулим Русима нађено је неколико лешина, за које је констатовано, да су угушене отровним гасовима, којима Јапанци пуне своје торпеда. Јапан на тај начин не признаје женевску конвенцију и ако ју је потписао.

Трагична смрт једног руског капетана

Петроград. 30. јануара. Није истина, да су се руски бродови „Варјаг“ и „Корејец“ предали, већ су се до последњег тренутка борили. Кад су бродови већ почели да тону, капетан „Корејца“ није хтео да се искрца, већ је потонуо заједно са својом лађом. Остала посада спасена је.

Две јапанске регименте сатрвене

Париз 31. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“), „Хавасона Агенција“ јавља из Тиенчина да су Јапанци покушали да искрцају војску на неколико места на полуострву Лиатонтонгу. Две регименте су успеле да се искрцају али их руска војска дочека и сатре до једнога.

Враћа се

Цетиње. 31. јануара. Пошто је посетио све главне градове Црне Горе, п.пуковник Драгашевић отпутовао је јуче за Београд.

Последњи телеграми

(31. јануар)

Петроград. Јапанска одељења која су се била искрцала код Талијенвана и Кинчона дочекали су Руси и разбили их.

---

Петроград. Према телеграму Алексијева, за обе оштећене крстарице требаће мало више рада да се оправе а „Палада“ и друге оштећене крстарице биће готове за две недеље, све остале лађе за три дана. Генералштаб демантује вести о битци на мору код Шемулпа.

---

Лондон. „Стандарду“ јављају из Тиенчина да се тамо пронео глас да је прошлог уторника пет руских крстарица бомбардовало јапански град Хакодат.

---

Цариград. Турски меродавни кругови означавају као нетачну изјаву бугарског министарства председника Петрова у Собрању о томе као да Турска тобожњим систематским гоњењем Бугара намерава да примора Бугарску на објаву рата. Говори се да је Али Ферух отпутовао јуче у Софију да изјави да су изванредне мере против бугарске трговине апсолутно потребне све донде док махинације комита не престану.

---

Лондон. Јапанско посланство јавља да су четири руске ратне лађе из ексадре код Владивостока јуче бомбардовале две јапанске трговачке лађе близу јапанске обале. Једна је потонула, друга се једва спасла. Лорд Ленсдаун је изјавио да је сасвим неоснована вест да су Енглези дали Јапанцима Вејхајвеј да послужи као основица за њихове операције на мору.

---

Софија. Председник Собрања Стајаков наименован је за министра правде; Генадијев за министра трговине и агрикултуре.

Бомбардовање Порт-Артура

Дана 27. јануара пре подне примакао се јапански адмирал Тога с две дивизије ратних бродова Порт-Артуру и отпочео је паљбу из даљине. Пред пристаништем налазили су се руски бродови „Полтава“, „Новик“. „Рурик“, „Диана“, и „Асколд“. који су заједно са утврђењима на обали одговарали на ватру Јапанаца. После борбе која је трајала сат и по отпловили су Јапанци према југу. Сви руски бродови, који су у борби узели учешћа, претрпели су незнатне повреде. Руси су у тој борби на бродовима имали рањених: три официра, 40 подофицира и 20 момака. На обалским утврђењима је рањен један подофицир и 3 војника. После подне су се вратили Јапанци поново и пуцали су 25 минута на утврђења и бродове, затим су нагло отпловили. Овај је извештај из Лондона.

Руски извештај

О борби код Порт-Артура јављају из Петрограда, де су Јапанци претрпели велике губитке. Једна оклопњача и две крстарице су им јако оштећене те су морале у пратњи једне оклопњаче ла се повуку и борбе на отворено море. Обе крстарице су потонуле још пре него што су стигле до Вајханоја но посада је с тих бродова спасена. И јапанска торпедска флотила је претрпела велике губитке. Четири торпедњаче су онеспособљене за борбу, три мала торпедска брода су потонула а два су прела у ваздух. Јапанци су изгубили 18 официра и 117 људи мртвих, а имају око 200 рањеника.

Из Владивостока

Руске крстарице „Рурик“, „Кромобој“, „Росија“ и „Богатир“ и транспортни брод „Лена“ снабделе су се свим потребама и полазе за се прикључе флоти у Порт-Артуру.

Бој код Чемулпа

У среду је (27 јануара) била морска битка код Чемулпа, која је трајала од 11 сати пре подне до 3 сата по подне. Из јапанске престонице Токија јављају да су у тој борби страдала два руска ратна брода „Корејец“ и „Ворјаг“. Први је, веле, потонуо, а други је запаљен. Посада с тих бродова се искрцала на суво и заробљена је. Јапански бродови претрпели су незнатну штету.

Из Лондона јављају о тој битци, да су се руски бродови врло добро држали и да је „Корејец“ пропао заједно с једном крстарицом, но да посада с тих бродова није заробљена, него да се спасла на француску крстарицу „Паскан.“

Искрцавање Јапанаца

Јапанско посланство у Лондону добило је извештај, да су Јапанци искрпали у Чемулпу четир батаљона војске.

Расположење у Петрограду

Неповољне вести о првим сукобима нису поколебале духове. Расположење је озбиљно, но све је пуно вере да ће Јапанци бити коначно поражени. По улицама се новине грабе на јагму. По свима црквама се држе молепствија за победу руског оружја.

Расположење у Токију

Вести о првим бојевима нису изазвале у јапанској престоници радосно расположење, и ако гласе повољно. Но улицама једва је видети света. Од одушевљења и манифестација нигде ни трага. Изгледа, да је духовима овладала од једном нека апатија и страх од будућности.

Неутрална Америка

Из Вашингтона јављају да је влада Северне Америке решила да се у руско-јапанском рату држи строге неутралности.

Црноморска флота

Руски посланик у Лондону води преговоре са енглеским министром спољних послова о пропуштању црноморске флоте кроз Дарданеле, пошто Русија жели да пошље један део те флоте на крајњи Исток. Држи се да Енглеска неће на то пристати.

Алексејев

За главног заповедника руске сувоземне поморске силе на крајњем истоку постављен је адмирал Алексејев.

Кореја и рат

Дописник енглеског „Дели Мела“ интервјуисао је кореанског министра-председника. Овај му је рекао: „Кореја је објавила своју неутралност, да осигура свој опстанак“. На питање шта ће Кореја чинити, ако Јапанци или Руси упадну у Кореју одговорио је министар хладнокрвно да не верује да ће они то учинити, а на питање о држању царевом у овој кризи избацио је Корејанац ове речи: „Његово Величанство не разбија главу себи бригом због ове свађе. А и зашто да чини то? Баш и да се баци у бригу, не може ствари на боље окренути. Ова борба се ништа не тиче нашег народа.“

Руско наступање ка Сеулу

Лондон. 10. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Дејли Експресу“ јављају из Токије да је руска војска прешла реку Јалу и да већ наступа ка корејској престоници Сеулу. И јапанска војска од […] људи која искрцала у Мазамфо такође наступа ка Сеулу. Пред Сеулом се очекује крвава битка.

Стручњаци о положају на бојишту

Берлин. 30. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). О положају на бојноме пољу у Источној Азији овако се суди у овдашњим стручним круговима: У биткама пред Порт-Артуром Јапанци нису могли постићи потпун успех. Пошто је Јапан јуче већ заузео Мазамофо, који ће бити средиште операција јапанске војске, то ће он без престанка да појачава своју сувоземну војску. Највероватније је да ће Јапан у почетку свом снагом ударити на Перт-Артур само зато, да би одавде отпочео рушење сибирске железнице која превози руску војску и животне намирнице. Могуће је још да су Јапанци били предузели само рекогносцирање и да су битку код Порт-Артура хтели само зато да би се утврдили у Кореји. Сматра се као вероватно да ће Јапанци блокирати Порт-Артур. У овдашњим политичким круговима сматра се као поуздано да се Француска, у сваком случају неће мешати у рат. Тако исто мисли се да за сада ни једна од неутралних сила неће износити никакве предлоге о посредовању. Такође нема се никаква разлога сумњати у неутралност Кине. Она неће, приликом њихових операција ићи на руку ни Јапану ни Русији. Али је питање да ли ће Кина бити кадра да разоружа руске или јапанске трупе који би упали у кинеску територију.

Руски амбасадор посетио је данас пруског министра спољних послова барона Рихтхофена и с њим је подуже конферисао.

Освојење Мазамфа

Токијо. 30. јануара. „Рајтеров Биро“ јавља да су Јапанци заузели “ Мазамфо у Кореји, који ће употребити као о нову за даље војничке операције против Руса.

Одлазак јапанског посланика

Лондон. 30. јануара. „Рајтеровом „Бироу“ јављају из Петрограда, да је јапански посланик Курино са персоналом посланства отпутовао у Берлин.

Јапанска војска у Сеулу

Лондон. 30. јануара. „Дејли Мејлу“ јављају из Токија да је једно одељење јапанске војске приспело у Сеул, престоницу Кореје.

Бегство корејског цара

Лондон. 30. јануара. „Стандарду“ јављају из Тијенчина да је корејски цар побегао у француско посланство у Сеулу.

Неутралитет Северне Америке

Вашингтон. 30. јануара. Рузвелт је решио да се Уједињене Северо-америчке Државе држе неутрално за све време трајања руско-јапанскога рата. О томе ће сутра већ изаћи прокламација.

Јапанци заробили седам руских лађа

Њујорк. 30. јануара. „Новинарском Удружењу“ јављају из Нагасаки да руска крстарица „Варјаг“ није потонула. Јапанци су је заробили и пренели у Сашо, куда је већ и приспела и где се налазе и остале руске лађе које су оштећене пред Порт-Артуром. После битке код Порт-Артура Јапанци су заробили још седам руских лађа.

Руски министар војни Куропаткни приспео је у Харбин и предузео врховну команду над целокупном сувоземном руском војском у Манџурији.

Последњи телеграми

(30. јануар)

Петроград. Пред зимском палатом било је патриотских манифестација. Министар марине демантује вест о покушају Јапанаца да се искрцају у Порт-Артур.

---

Петроград. Марински ђенералштаб јавља да је у битци код Порт-Артура оштећено шест јапанских лађа. 50 јапанских војника погинуло и 150 рањено.

---

Токијо. И Јапан је данас објавио рат Русији.

---

Петроград. 30. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Једно одељење јапанске војске од 5000 војника обишло је Сеул и упутило се ка реци Јалу. Руска војска, под генералом Гродековом. прешла је реку Јалу, и форсираним маршом ишла је ка корејској вароши Ан-цју. Генерал Куропаткин, јунак са Плевне, предузео је прекјуче команду над целокупном сувоземном војском у Манџурији. Јуче нареди напад. Између Ан-цјуа и Комзанских Планина у Кореји била је јуче по подне крвава битка. Јапанци су до ноге потучени. Појединости нема.

Русија је за последњих тридесет година тако сјајно напредовала, да је она данас окружена све самим непријатељима. Сви европски листови, изузев француских, ликују због неколико незнатних јапанских успеха који се не могу ни назвати победама. Јапанце су мучки, изненада, без објаве рата, напали Русе и оштетили им неколико крстарица. Европска штампа није могла да сакрије своју дивљу радост, поред свега тога што су Јапанци повредили најелементарнија начела међународнога права. Али европски народи још увек тако ниско стоје, да ће међународни принципи још дуго чекати на своју санкцију.

Али није ту у питању успех Јапанаца. У питању је престиж Русије, супремација словенске расе. Исход руско-јапанскога рата неће се решити на мору. Одсудна ће се битка бити на суву и она ће бити одлучна. А ту већ знате какви су изгледи Јапанаца.

Али све то ништа не смета на пример бечкој „Новој Слободној Преси“ да свој данашњи уводни чланак почне фразом: „Цео свет данас стоји под утиском вести о успесима Јапанаца код Порт-Артура и Чемулпа.

Напад на руску флоту и објава рата

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Адмирал Алексијев, вице краљ Манџурије, телеграфисао је цару да се руске ратне лађе „Ретвизан“, и „Цесаревић“, обе од по 13900 тона, и крстарица „Палада“ од 6823 тона журно оправљају и да ће кроз који дан бити способне за борбу. Машине ових лађа остале су неоштећене. Јапанци су напали руску флоту са 14 торпедњача, под адмиралом Кишихо, сасвим изненада пошто претходно није ни објављен рат. Погинула су два руска војника, петоро се удавило и осам њих је рањено.

После овог мучког напада, руски цар је објавио Јапану рат јуче у 3 сата по подне.

Бомбардовање Порт-Артура

Петроград. 29. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) јуче у 8 часова пре подне упутило се из јапанског пристаништа Нагасаки једно одељење јапанске флоте од 15 оклопњача и крстарица ка Порт-Артуру. Кад су били на дометној даљини отпочну живо да бомбардују портартурско утврђење. Са утврђења су почели и руски топови да одговарају а руска ескадра изађе из пристаништа и упусти се у борбу. После жестоке битке од једнога сата јапанска флота морала је да обустави паљбу и да се повуче на југ.

С руске стране погинула су два официра и девет војника, педесет и четири војника рањено је. Тврђава је незнатно оштећена. У борби су учествовале оклопњача „Полтава“, крстарица „Дијана“, „Асколд“ и „Новик“.

Последњи телеграми

(29. јануар)

Петроград. Изашао је манифест рускога цара, у коме се види, да је јапанска влада наредила да се руска флота у Порт-Артуру изненадно нападне, поред свега тога што није известила руску владу да прекид дипломатских односа значи рат. Пошто смо добили извештај од Алексејева, вели се даље у манифесту, одмах смо наредили да се одговори оружјем на изазивање Јапанаца. Цар моли Бога за срећу рускога оружја.

---

Њујорк. Из Чифуа јављају да су Јапанци блокирали две руске ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ у пристаништу Шемулпо.

---

Лондон. „Дејли Мејлу“ јављају да су се ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ предале Јапанцима без отпора, после чега су они искрцали у Шемудпо 8000 војника који марширају ка Сеулу, престоници Кореје. И у другим главним пристаништима Јапанци су искрцали своју војску.

---

Петроград. Адмирал Алексејев телеграфисао је цару: Три оштећене лађе послане су на оправку; машине су остале читаве. Том приликом су погинула два војника, пет се утопило, осам рањено. Други телеграм Алексејева цару: Јапанци су отпочели да бомбардују Порт-Артур. Са тврђаве је одговорено из топова, а ескадра је изашла да учествује у битци. После бомбардовања од једнога сата јапанска флота је обуставила ватру и отпутовала на југ. Руски су губитци ови: 2 официра и 8 војника погинуло је, а 54 војника су рањена. Тврђава је незнатно оштећена.

---

Петроград. На основу царског указа, Алексијев је наредио мобилизацију трупа у својој губернији и прокламовао је ратно стање у Порт-Артуру и Владивостоку.

Цар се, у униформи адмирала, одвезао у мрнарску школу. Том приликом је мрнарским питомцима држао говор, рекавши да је непријатељ кукавички напао руску тврђаву без икаквих изазивања од стране Руса. „Русији треба рата, а ја вас производим у чин официра; убеђен сам да ћете све своје силе посветити нашој флоти“, завршио је цар.

---

Лондон. У Доњем Дому изјавио је министар унутрашњих дела да ће кабинет сутра прокламовати неутралност Енглеске у руско-јапанском сукобу.

---

Лондон. Јапански листови јављају, да су Јапанци ухватили два транспорта руске добровољне флоте са 2000 војника.

Нов пораз Руса

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 12 час. и 30 мин.) Јапанци заробили две руске крстарице. 10.000 Јапанаца искрцало се на Кореји.

По телеграмима које на другом месту доносимо види се, да је руски пораз код Порт-Артура био већи и значајнији но што се из прве руске званичне депеше могло да види. И ако веровати американским новинама, које своје вести доноси махом из јапанских извора и које ту прву победу јапанску величају, ипак је несумњиво, да је руска флота у првом сукобу била тучена и да су три највеће и најбоље руске лађе толико оштећене, да за подуже време неће моћи учествовати у акцију.

Наравно за исход рата ова јапанска прва победа нема никакве важности. И пре се знало да је Јапан јачи на води но Русија, која није могла сву своју европску флоту да пошље у азијске воде. Осим тога, јапански напад, без претходне објаве рата, затекао је руску флоту неконцентрисану. По најновијим вестима, изгледа да је у тој битци код Порт-Артура с јапанске стране учествовало седамнаест ратних лађа, а с руске само осам. Кад се зна, да су јапанске лађе по свом квалитету, величини и наоружању потпуно равне не само руским, но и најбољим енглеским, мора се видети, да је победа Јапанаца била извесна.

Опијен тим првим успехом, јапански адмирал, пошто се руска флота повукла у луку, почео је да бомбардује сам Порт-Артур. Четири пуна сата сипао је ватру из својих најтежих топова на портартурску тврђаву. Руси, који су се међутим били прибрали одговарали су и с тврђаве и с лађа, тако да се најпосле јапанска флота повукла и отпловила на југ, вероватно у намери да пресретне оне руске лађе, које су пре кратког времена пошле из Европе за Даљи Исток и да их уништи.

Руси и руски пријатељи не треба због тога да страхују. Ако Јапанци хоће да узму Кореју морају да се искрцају на суво, јер кад би баш и уништили целу руску флоту, тиме још ништа не би учинили. На копну, ће се бити одсудна битка. Те сувоземне битке Руси немају разлога да се плаше; за неколико недеља они могу да довуку толико војске колико им је потребно. Тада Јапанцима неће више помоћи ни њихова окретност, ни предузимљивост, испуниће се оно, што је руски војни аташе у Паризу прекјуче рекао једном новинару: „Јапанци су тражили, ђавола и наћи ће га.“

Први бој

У ноћи између 26. и 27. јануара налазиле бу се руске оклопњаче „Цезаревић“ и „Ретвизан“ с крстарицом „Палада“ па рекогносцирању петнаест миља јужно од Порт-Артура. С југоистока сигнализовано је примицање 14 торпедних бродова у убојном реду.

Јапански бродови били су подељени у три групе, од којих се једна упутила право руским бродовима. Како рат није био објављен, кад су руски бродови из Порт-Артура изашли, тај их је напад изненадно. Журно се чинила спрема за борбу, но јапанске торпедњаче већ су се примакле на дистанцију с које су могле торпеде лансирати. У три одважна напада оштетили су Јапанци сва три руска ратна брода доста знатно. Међутим су отпочели и руске оклопњаче паљбу и јапански торпедски бродови повукли су се журно с губицима. „Ретвизан“ и „Цезаревић“ могли су се вратити сами у Порт-Артур, јер им машине не беху повређене. Но крстарици „Палади“ поломљена је крма и њу је морао неко време „Ретвизан“ да вуче. Још се не зна хоће ли „Палада“ бити спасена.

Оправка бродова мораће трајати неколико недеља. Порт-Артур располаже свима потребама за оправку.

Оштећени бродови

Оштећена оклопњача, „Цезаревић“ једна је од најбољих руских убојних бродова. Саграђена је у Тулону 1901. год. Има 13.320 тона, 16.360 коњских снага, а посада јој износи 732 момка. „Ретвизан“ је скоро исто тако добар брод.

Јапански ратни план

У париским политичким круговима држе да Јапанци према своме ратном плану намеравају у првом реду да блокирају Порт-Артур и да код тог пристаништа искрцају довољно војске, којом би могли положај Руса на реци Јалу угрозити. Јапанци мисле да Порт-Артур тако опседну да га глађу приморају на предају. Јапански официри, како се тврди, већ организују кинеске разбојничке чете, с којима хоће да разруше железничку везу с Порт-Артуром.

Манифест Микадов

За сутра, четвртак, очекује се манифест јапанског Микада (цара), да је рат с Русијом отпочео.

Руски бродови

Руски транспортни брод „Орел“ који се кренуо у Источну Азију, у опасности је да падне Јапанцима у руке. Транспортни брод „Смоленск“, који се кренуо био из Одесе, враћен је натраг, а „Тамбов“, који је требао да пође из Севастопоља остаје тамо.

Руска топовњача „Манџур“ која је на оправци у јапанском пристаништу Нагасаки, неће моћи оданде отпловити и Јапанци ће је задржати. Пристаниште у Владивостоку није замрзнуто, јер ледолом „Надеждни“ одржава стално отворен излаз, те руски бродови из те луке могу излазити.

Заштита

Заштиту руских интереса у јапанском пристаништу Нагасаки узео је на себе немачки конзул. Руски трговци, којих у Нагасакију има много, одлазе сви одавде.

Расположење у Русији

Саопштење „Правитељственог Весника“ о прекиду дипломатских односа с Јапаном изазвало је велико узбуђење у Петрограду. На све стране се само о рату говори. Све је добре воље и пуно поуздања, да ће се рат свршити коначним поразом Јапана.

Непријатељске флоте

Јапанци су добар део своје флоте концентрисали у Вејхавеји и ова држи сву руску флоту у Порт-Артуру.

Оба нова (аргентинска) ратна брода јапанска стигла су у Сингапоре где су добила наредбу да се час пре крену има ли довољно угља или не.

Држање Енглеске

Енглеска журно опрема своје ратно бродовље, да се сваког тренутка може ставити на ратну ногу. Држи се да ће Енглези заузети положај према Дарданелима, да евентуално спреме излазак руске црноморске флоте. У Француској са зебњом погледају, какво ће држање заузети Енглеска у овом рату, пошто од тога зависи хоће ли се европски мир одржати. У случају да Кинези притекну у помоћ Јапанцима, Француска ће стати на страну Русије.

Руска спрема

Како из Петрограда јављају Русија је са својом спремом потпуно готова. Она има у Источној Азији 240.000 људи на окупу, а биће послато још 100.000. Сибирска железница обуставља приватни саобраћај.

Руски заповедник

Држи се да ће за главног заповедника руске војске у Источној Азији бити одређен ђенерал Пузиревски.

Азијатска лига

Јапанске новине пишу у последње време много о оснивању једне азијатске лиге, која би обухватила све азијатске народе а била наперена против Европљана. Јапански кнез Коноје, који је не давно умро, избацио је значајну реч: „Народи Азије, чувајте и браните што вам је најсветије!“ И од то доба Јапанци, како по свему изгледа, раде на томе, да разбуде азијатске народе. Изасланици из разних Азијских крајева сталне су појаве у Јапану и на јапанском двору. У овај мах се бави у Токију бивши велики везир персијски, Асгар-Хан. Њега свугде дочекују с великим почастима. Недавно се бавио тамо индијски раџа (кнез) из Капуртале, а прошле године долазио је изасланик Далај-Ламин. Хоће ли Јапанци са својом азијатском лигом успети зависи од исхода рата с Русијом.

Изненадни напад на руску флоту

Петроград, 28. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Вицекраљ Манџурије, адмирал Алексејев телеграфисао је цару да су Јапанци у поноћи између 26. и 27. о. м. изненадно торпедима напали руску флоту у Порт Артуру. Оштећене су две оклопнице и једна крстарица.

Последњи телеграми

Лондон. „Рајтеровом бироу“ јављају из Пекинга да се јуче искрцало у Шемупо неколико хиљада Јапанаца поред свега тога што су ту биле две руске ратне лађе. Јуче се код Порт-Артура наставила битка на мору на даљини од три миље. На на једној страни није било никакве штете.

---

Владивосток. Овде и у Порт-Артуру објављено је ратно стање као и дуж целе обале и железничке пруге према источној Кини.

---

Петроград. Јуче по подне служена је божја служба у катедрали зимског дворца за победу руске војске. Служби су присуствовали цар и царица, велики кнежеви и великодостојници.

Држање владе Уједињених северо-америчких Држава

Вашингтон. Влада Уједињених северо-америчких држава понова је изјавила рускоме амбасадору да ће се она, у случају руско-јапанскога рата, држати потпуно неутрално.

---

Париз. „Хавасова Агенција“ јавља из Петрограда да је јапанска флота, која је ноћу напала руске лађе пред Порт-Артуром имала седамнајест ратних Лађа. Оклопнице „Ревизион“ и „Цесаревић“ и крстарица „Палада“ озбиљно су оштећене.

---

Њујорк. Министар марине добио је телеграм од војног изасланика у Токију, да је једна дивизија јапанске флоте отпловила у Шемупо.