Ознака: Буџет

Дебата о буџету свршена је. Без великих напора, без великих тешкоћа, Народна Скупштина примила је владин предлог и у начелу и у појединостима. Сви они који су мислили, да ће влада на буџетском питању доћи у незгодан положај и да ће можда због њега чак и пасти, преварили су се у свом очекивању. Цела дебата водила бе са много мање огорчености, но што се могло мислити, тако да влада одиста није ни у једном тренутку била у каквој озбиљној опасности, нити била принуђена, да се целим својим ауторитетом залаже. Очевидно је за свакога, да је у клубу све то унапред посвршавано и да је влада ставила радикалне посланике у алтернативу или буџет да приме или другу владу да траже, знајући да ће клуб онда морати на све пристати, што се од њега тражи. На склапање каквог новог министарства пре решења буџетског питања није се смело ни помишљати, кад се зна с каквим се мукама и натезањем и ово данашње саставило. То је знао и клуб и влада и зато је буџет тако лако у скупштини и прошао.

Прошао је чак и сувише лако. Споредне, много мање важне ствари решаване су и много дуже и много детаљније но буџет, најважнији закон о коме скупштина има да решава. У сваком парламенту, правом парламенту, буџетско питање служи као повод претресању целокупне владине политике и спољне и унутрашње; све што се у прошлој години десило, и добро и зло, и пријатно и непријатно износи се том приликом пред скупштину, а преко ње, и пред целу земљу. Наравно, влада то не чини, него посланици; она је само дужна, да да сва обавештења која се од ње траже и да одговара за све оно, што је учинила или што је у њено име учињено.

Тога у нашој скупштини овом приликом није било. Народни посланици из клуба већине говорили су за, остали против владиног предлога, па се онда одмах прешло на гласање. Тако је било и код дебате у начелу, тако и код дебате у појединостима. Осим неколико сасвим младих посланика, којима се ова прилика учинила згодна да дођу до јевтине, лако стечене популарности, сви остали говорници из клуба већине ограничавали су се на енергично потпомагање владиног пројекта. У једном питању су се разилазили чак и они сами: треба ли ударити нову порезу од 40% или се оставити тога, па новим зајмом попунити дефицит, који се попунити мора.

Противници нових пореза врло су лако могли да бране своју тезу: народ је осиромашио, не може више да плаћа, плаћа већ и иначе више но ма који други народ у Европи. У прошлој години већ било је преко 30.000 егзекуција због неплаћене порезе: ако ударите нову, биће их двапут толико; продаћете целу Србију, а, што је најглавније, до жељене суме пак нећете доћи, јер народ неће моћи толико да плати, па ма му и последње бакраче из куће продали.

Они други, заступници нових пореза, одговорили су опет овако: Дефицит постоји, он мора да се плати. Начинимо ли ове године зајам за покриће тог дефицита, имаћемо до године и исти дефицит и отплату тог дуга на врату. Кад се већ плаћати мора, да плаћамо одмах; од два зла, бирајмо мање.

Имају право и једни и други, само они немају право, што у штедњи гледају једини спас. Штедети се мора, то је тачно, али се томе још не може све постићи. Нарочито не може за кратко време. Војни буџет не смемо данас нипошто да смањујемо, а уштеде на осталим министарствима, баш и кад би их радикали увеле, донеле би ипак и сувише мало. Не може за једну годину штедњом да се надокнади оно, што се годинама расипало, нити може да се нешто уштеди онде, где у опште ничега и нема. Тек у низу година ако се штеди, смишљено, паметно штеди, може да се постепено поправи наше очајно финансиско стање, па и то само у том случају, ако се у исто време подиже привредна снага земаљска. Иначе не.

Данас ће народној скупштини бити поднесен пројект закона о буџету. Пре садашњега министра финанција два друга министра радили су на њему и обојица су пала, пре не што је био готов. Један је од њих гледао, да општом штедњом, која је по сагласном мишљењу свију осталих тадашњих министара била претерана, поврати равнотежу у државном газдинству; други је, видећи да је апсолутно немогућно повратити равнотежу у државном буџету — повратити равнотежу обично се каже код нас, и ако те равнотеже никада није ни било — био вољан да прибегне оним уобичајеним срествима, која су употребљавана безбројно пута пре њега, нарочито у последње доба. Тек садашњи, трећи по реду министар финанција, откако се скупштина састала, имао је довољно храбрости, да изађе пред радикални клуб и скупштину са тачно одређеним програмом рада. Не обазирући се, хоће ли тај његов пројект наићи на добар или рђав пријем код посланика, г. Лаза Пачу, садашњи министар финанција, износи га онаквог пред скупштину, за какав мисли да је једино добар према приликама у којима се сада налазимо. Остављајући да о појединостима тога пројекта говоримо, кад о томе буде реч у скупштини — ако у опште до тога дође — ми ћемо данас да говоримо само о једној од најважнијих тачака његових.

Јавили смо већ, да предвиђени дефицит за ову годину износи нешто око шест и по милиона динара. Издаци се, кажу, не могу смањити, те нам онда остају две ствари да радимо: или да правимо нов зајам, којим би тај дефицит покрили, или да повећамо приходе. Трећега нема. Г. Л. Пачу је против свију нових зајмова, те предлаже да се повећају државни приходи тиме, што ће се, поред осталог, разрезати нов прирез од 40% од непосредне порезе. Међутим један део јавнога мњења, а канда и велики број народних посланика, одсудно су противни свима новим наметима. Сви они кажу, да народ доста плаћа, и сувише плаћа и да не може више да плаћа.

Јесте истина: народ и сувише плаћа. Сравните који год хоћете буџет с нашим буџетом, па ћете видети, да нико није тако тешко оптерећен као ми. Деценијама се трошило немилосрдно и расипало, без икаквог смисла и рачуна; трошило се, а нико се није питао куда све то води и хоће ли моћи да се плати. Сад морамо да испаштамо, сви, без разлике.

Изникао је од некуда предлог, да се за покриће тог дефицита од шест и по милиона, направи зајам код Народне Банке. Многима то изгледа најпростије и најпрактичније ми се на тај начин извлачимо из незгоде, а они после нас нека трљају главе како знају. Али ко тако мисли, заборавља најелементарнија правила домаће економије, за коју чак и најгоре распикуће знају. Задуживати се, да би се покрио један редован, сталан мањак бесмислица је, којој нема равне; то се може учинити, кад је у питању какав изванредан издатак, али овако не. Или треба смањити издатке, или повећати приходе; другога лека нема.

Издаци могу да се смање и треба да се смање, али то не може бити одмах. За упрошћавање државне администрације, о којем се већ толико говорило, треба доста времена; на врат на нос то не сме да се ради. Војни буџет могао би да се смањи у свако друго доба, само данас не; на другом чему слабо се може што уштедети, тако да нам само једно остаје да радимо. Кад не смемо ни да се задужујемо, ни да знатно смањујемо расходе, онда нам једино остаје да платимо тај недостатак.

И зато, ма колико да је то непопуларна ствар, пројектовани прирез од 40% мора да се прими. Радикални посланици морају жртвовати нешто од своје популарности — коју би и иначе временом изгубили, не бојте се — и учините онако, како интереси земље захтевају. Ако то не учине, показаће, да су им њихови лични сићушни рачуни и лична корист пречи но општа ствар, у коју су се досад клели. Једна велика странка, којој је поверена судбина земље у овако важним тренуцима но сме да се руководи демагошким разлозима.

Још једном дакле: ако дефицит може штедњом да се уклони, нека се штеди; ако не може, нека се усвоји овај предложени прирез. Задуживати се никако не сме.

И сам финанцијски одбор, у своме извештају признаје, да се буџет за ову годину није могао ставити на потпуно здраву финанцијско-економску основу, како се то желело и очекивало. Прибегавање привременим дванаестинама за прва два месеца ове године биће, поред осталога, узрок дефициту буџетском за 1904 годину. Ово задоцњење буџета, одбор хоће да оправда променом три министра финанција, а међутим, баш те промене изазвала је сама Скупштина, која није хтела да схвати озбиљност корисних и потребним предлога за уређење наших финанција. Пад г. Милића Радовановића најбољи је пример за то. По одборовом мишљењу, за отварање нових финансијских извора и упрошћавање државне администрације потребно је много више и студије и времена. Тако се исто мислило и 1902 год. када је донет буџет за ту годину, па је те исте године створена анкетна парламентарна комисија, чији извештај треба да послужи као студија у будућности. У тој комисији било је и садашњих посланика (председник јој је био. г. Пачу), њен рад стаје времена, труда и новаца и он се не сме негирати тим пре, што је врло исцрпан. Зато мислимо да је одборско правдање неумесно и навешћемо све, чиме се Скупштина може користити из тога извештаја.

У погледу прихода комисија је нашла да смо прешли крајње границе порезивања економске снаге (14,5% целокупног приноса народне привреде) те за неко време не смемо ни помишљати на ударање нових намета, нити за повећање старих. У погледу расхода, потребно је да се број потребних чиновника утврди за све струке, да се измени закон о чиновницима грађ. реда, донесу измене у закону о устројству војске и Војне Академије, да се укине контролно одељење војног министарства и т. д.

Кад је одбор одбио предлоге о увођењу нових пореза, сигурно је имао па уму горње мишљење и онда је неоправдано стварање ванредног приреза од 40 пара на сваки динар непосредне порезе поред сталног држ. приреза [75?]%. Исто је тако, још и више, у погледу расхода.

За владе краља Александра није смела Скупштина ни да помисли на смањивање многих и многих излишних расхода јер се влада бранила оним „То хоће Краљ“. Сада, пак, одбор ставља у изглед Скупштини, „добро јој познате садашње прилике“. Тиме се може правдати повећање војног буџета са 3.200.000 динара, али се не може бранити неупрошћена администрација и неостварене та тако много обећавана штедња.

Истина, одбор се усудио да „скреше“ многе позиције, које су до сада по владином предлогу примане (Помоћ друштву „Краљ Дечански“ и „Финанцијски Преглед“ са свим укинути; набавка ордена и медаља смањена са 15.000 дин, Плата Гувернерова избрисана и т. д.) али је оставио диспозиционом фонду целих 1,375.000 динара, па министру полиције на „поверљиве потребе“ 45.000 дин. Уопште, на материјалним издацима нешто се и уштедило, али лични, остали су готово неокрњени. На монополским расходима уштедило се само 10.900 динара, а ту може много више. Одбор је са свим оправдано смањио за 50.000 дин. кредит за Петроградску изложбу, јер и ове изложбе пољопривредне у земљи, немају велике практичне вредности. Ми само волимо параде, а Србији сад није до тога. Треба доказати и бирачима да санирање финанција није само једна програмска фраза, јер посланици често претпостављају интересе бирача општим интересима. А овде су они у великој мери ангажовани, треба их задовољити.

Поред анкетне комисије година 1902 донела је још једну корисну тековину за уређење државних финанција. То је закон о државном буџету, који је почео да важи од 4 априла 1903 године и који у тој години није много припомогао правилном финанцирању због разних политичких неприлика. Али у предлогу овогодишњег буџета осећају се у многоме његове ваљане одредбе. Овогодишњи је буџет потпун, јер су унети сви приходи и сви расходи државни. Отуда је целокупан приход преко 82 милијуна, а расход 89, дакле знатно већи од прихода и расхода за 1902 годину.

Предвиђени дефицит износи динара 6,388.907,49 и он се мисли попунити новим изворима, који неће свакако бити у стању, да ову суму даду. Још кад се има на уму, да су предвиђени приходи често претерани, онда је поуздано да ћемо на крају године имати стварног дефицити око 5 милијуна, ако се за толико не смање расходи. У буџету за 1902 год. предвиђени дефицит био је много мањи, па је завршен са стварним дефицитом од близу 4 милијуна. Данас је још вероватније, да ће он бити много већи, а Скупштина то врло добро зна, па ипак су сви изгледи да ће се буџет примити по одборском предлогу.

Предлог буџета дакле ипак дође пред Народну Скупштину. Дуго смо на то чекали истина; три министра финанција променила су се за то време, али смо ипак на крају крајева и дочекали. Пре но што пређемо на сам пројект буџета, хоћемо да прегледамо најпре односе у радикалној партији с нарочитим обзиром на буџетско питање. Тек кад се то буде тачно знало, моћи ће се од прилике казати, каква судба очекује овај пројекат у Народној Скупштини.

После велике омразе између оба радикална крила дошло је било до стапања; после тог стапања, поводом последње министарске кризе, дошло је опет до расцепа; сада, као и пре прве погодбе, имамо два засебна радикална клуба, са засебним одборима, засебним председништвом и, што је најважније, засебним програмом рада.

Па ипак тај расцеп није данас онако потпун, као што је био за време изборне кампање. Влада, коју данас имамо, постала је заједничким споразумом обе фракције, што значи, да ће у главноме, бар у најважнијим питањима, наћи потпоре и код једних и код других радикала. Колико је познато — а много баш не може да се сазна, ма да би било у интересу самих радикала, да се то једном за свагда рашчисти и објасни — ствари од општег значаја расправљаће се на заједничким састанцима обеју фракција, а све што је мање важно, све чисто партијске, или боље речено чисто фракцијске ствари, износиће се одвојено на посебне седнице.

Та солуција на први поглед изгледа само као последице нетрпељивости појединих чланова; обично се каже, да су само лични разлози били узрок тој подвојености. Међутим, то неће бити тачно. И ако политичка прошлост многих радикала и с једне и с друге стране чини, да до потпуног јединства не може лако доћи, ипак је још много важнији разлог том цепању начелно размимоилажење обеју група у врло важним питањима општег партијског и државног значаја.

Врло је вероватно, да до овог релативног јединства радикали не би дошли, да их прилике нису на то нагнале. Најлакше и најправилније решење било би распуштање скупштине и нови избори, који би онда ваљда дали превагу једнима или другима и на тај начин створили чисту ситуацију. Међутим, то није учињено, из разлога, који се могу бранити. Распуштање скупштине, припрема за нове изборе, сами избори и ново сазивање однело би и сувише времена, а ми времена немамо. Буџет треба свршити што пре, то је један разлог за нераспуштање; осим тога — а то је још важнији разлог — спољне прилике су такве, да у сваком случају морамо имати скупштину. Сваког тренутка може се указати неминовна потреба, да народно представништво мора бити на окупу. Ето због свега тога радикали више воле да се муче и петљају с овом и оваквом скупштином, но да распусте ову и распишу нове изборе. Питање је сад, какав пријем чека у скупштини буџетски пројект г. Лазе Пачуа. Одговор није лак. Један део самосталних радикала опоноваће му енергично, то је без сваке сумње; некадашњи фузионаши биће сви без разлике за њега и то је несумњиво, те ће тако судбина и буџета а и саме владе лежати у рукама оних самосталних радикала, који пливају између две струје, приближујући се час лево, час десно.

Ако не искрсне каква изненадна препрека, може се по својој прилици изнести закључак, да ће буџет у главноме ипак бити примљен с врло незнатном већином од 15—20 гласова.

Тако за сад изгледа; сутра ће већ можда изгледати сасвим друкчије.

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

Дворске вести

Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.

Молепствије у Тополи

Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.

Дуел кнеза Божидара Карађорђевића

Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“

Убрзавање и скраћивање скупштинског рада

Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.

Пост у скупштини

Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.

Осам милиона

Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.

Одиста?

У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.

Одиста?

Спрема за свечаност

У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.

Опет Аустриске припреме

Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.

Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.

Још један доказ

Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.

Наши новци

На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.

Изложба у Маршалату

Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.

Паника

Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.

Паре назад

Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.

Зашто то?

Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.

Општински избор у Нишу

Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.

Концерат Кола Српских Сестара

Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.

Мала уметница

На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.

На смрт

У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.

Ако се добро будемо владали и ми што пишемо и ви што читате, добићемо можда буџет кроз недељу-две дана. Тако се бар говори у посланичким круговима. Истина тако се говори већ поодавно, још откако се скупштина састала, али овога пута изгледа да том гласу ипак треба веровати. Тако ћемо онда моћи оданути сви колико нас год има, и посланици и влада и цела земља, а нарочито они, који присуствују скупштинским седницама и морају, јадници, да слушају што се на њима говори и што се говорило за ових пет месеца, откако овај скупштински сазив траје.

Друго је питање какав ће овај буџет бити. О томе се сад ништа не може рећи, јер се ништа но зна. Али, кад се узме у вид, да он ни у ком случају не може бити искључиво дело г. Л. Пачуа, пошто је њему тек јуче, тако рећи, пало у део да га изради, а то је и сувише кратак рок, него да су, пре њега, тај исти несрећни буџет за ову годину склапали и г. М. Радовановић по својим теоријама и г. Сава Грујић по здравој памети, — онда се од прилике може знати какав ћемо у опште буџет добити. Пада нам на памет она пословица о многим бабицама, пада сигурно и вама.

Па ипак, није влада крива, ни ова ни она стара, што је све тако било и што буџет данас мора на врат на нос да се ради. Не. Томе су искључиво криви ненормални односи у радикалној странци и радикалном клубу, као год и свему другом што се до сад у Скупштини урадило и што се није урадило. Помирили се, а нису се помирили; ујединили се, а нису се ујединили, те се не зна, ни ко води ту целу огромну странку ни куда треба да је води. Сваки је у њој на свој рачун вођ и сваки би хтео, да сви остали раде онако како он хоће. Не у ситницама, не у споредним питањима, већ у најосновнијим појмовима, чак у погледима на државу разликују се данас они људи који носе исто партијско име и обележје. Не верујете? А чиме би се онда могли објаснити они силни финанцијски посланички предлози у клубу који су, наравно, пропадали и морали да пропадну, али који у исто време најочитије доказују, да јединства, или ако хоћете, правога јединства у радикалној странци данас више нема. Мучи се, петља, крпи, навија, натеже да се одређено и сложно пође напред, па се не може; нема више оне једнодушности и дисциплине, која је некад била најјача страна радикалне партије. То је факт неоспоран, непобитан факт, с којим се мора рачунати.

А то је одиста штета. У тренутку, када је радикална странка требала и морала да да̂ парламентаризму српском сигуран стожер, око којега би се кретао цео државни живот, показало се, да ова није кадра да то учини. Не зато што можда ноће, него што не може. Људи, који су данас у њој, ишли су разним путевима: има их који се нису ништа променили за ових последњих двадесет година, који још и данас верују оно, што им је причала „Самоуправа“ не ова данашња, него она стара. Има их других, који су у току времена одбацили много што-шта из оног првог радикалног агитационог програма, па сасвим друкчије данас гледају на државу и на рад у њој. А у средини између те две крајности налази се много неодређених, несређених елемената, који се поводе час лево час десно, без циља и без плана. И ето зато данашња скупштина, оваква каква је не може ништа да учини, покрај најбоље воље не може.

Хоћете ли да вам причам причу о црвеном врапцу?

Аудијенција

Данас у 11 сати пре подне Краљ је примио у аудијенцију г. Стојана Новаковића, посланика у Петрограду, који сутра путује у руску престоницу на своју дужност.

У 4. сата по подне Краљ ће примити изасланике Добровољачког Савеза који ће га позвати на забаву коју Савез приређује 7. ов. м.

Кнез Арсен

Глас, да ће кнез Арсен да ступи поново у руску војску, који смо јуче по берлинском листу „Таг-у“ донели, потврђују нам из добро обавештених кругова и овде у Београду. Кнез Арсен, који је годинама био руски официр, чим је сазнао за руско-јапански рат, решио се, да поново ступи у руску војску и да иде на бојиште. Када је за то тражио допуштење од краља Петра, као поглавице дома Карађорђевића, краљ му је одговорио овим речима: „Твоја је намера племенита; нека ти је са срећом.“ То је најбољи доказ српских симпатија за Русију. И у краљевском двору и у најсиротијој кући српској жели се, да Руси победе.

Српски официри и руско-јапански рат

„Застави“ јављају из Београда да неки официри, контра завереници, који су изашли из затвора, раде на томе да буду примљени за време рата у руску војску, а раде још и на томе да се помилују и њихови другови, који су још у затвору, те да и они оду за време рата у Русију. „Застава“ вели, како изгледа да ће им ово испасти за руком.

Тајна мобилизација

Јутрос смо добили извештај да је наређена припрема за мобилизацију темишварског корпуса, и да су сви официри добили тајну заповест да буду готови за полазак.

Српски добровољци

Овдашњем руском посланству јављају се добровољци из Србије да иду у Манџурију. Међу осталим, пријавио се г. Др. Ћира Панић, лекар, који је изјавио, да би радо ишао у какву руску војну болницу на Крајњем Истоку. Поред њега јавио је и г. Свет. Милосављевић, санитетски мајор.

Закон о продужењу Буџета

Данас је у „Српским Новинама“ штампан закон којим се продужује важење Буџета од 1903. год. и за месец фебруар 1904. год.

Директор бродарског друштва

Синоћ је управи одбор срп. бродарског друштва држао седницу, на којој је требао да изабере новог директора. Међу кандидатима су били и г. П. Бошковић, ђенерал у пензији и г. Мата Јовановић, бивши управник Управе Фондова. Како ни један кандидат није добио потребан број гласова, избор новог директора одложен је за други пут. Ми ћемо се још вратити на ову ствар.

Наш Црвени Крст

Бугарско друштво Црвеног Крста решило је, да пошље руском Црвеном Крсту три своја лекара и пет болничарки. Мисли ли наш Црвени Крст нешто да учини? Много свакако не можемо да дамо, али нека се бар види, да је добра воља ту.

Из Народне Скупштине

На интерпелацију о мартовским демонстрацијама одговорио је г. С. Протић да интерпелацији нема места, јер се дело није десило за време његовог министровања. Чита извештај управе града Београда и окружне болнице. Интерпелант Ратарац није задовољан одговором. Већина посланика јесте.

Карташка афера

Пре кратког времена мађарски листови много су писали о једној карташкој афери младог Србина Ђоке Дунђерског са мађарским саборским послаником Ђорђем Сацеларијусом. Сацеларије добије на картама младом Дунђерском 301.000 дин. но отац Дунђерсков оспори то примање Сацеларијусу тиме, што је његов син тај новац изгубио у неурачунљивом стању, а да би показао како не жали тај новац он је ту целу суму дао на добротворне цељи.

Помен Милошу Зечевићу

У четвртак 5. ов. м. у 10.30 часова пре подне, биће у цркви св. Николе на Новом Гробљу годишњи помен пок. Милошу Зечевићу пређ. професору В. Школе и великом просветном добротвору. Помен приређује старатељски одбор Зечевићевог фонда.

Предавања у Великој Школи

Предавања у В. Школи у летњем семестру ове школске године, почеће у петак 6. ов. м.

Укази

Г. Владимир Ракић, начелник ср. жичког, пензионисан је; г. Михаило Томић, писар начелства окр. рудничког, отпуштен је из државне службе.

Члан Правничког Одбора

За члана сталног правничког одбора, постављен је г. Марко Ђуричић судија касационог суда, на место г. Спасоја Радојчића, судије касационог суда.

Путничке вести

Г. Алберт Грегоар, генерални белгиски конзул, допутовао је из Беча. — Г. Марсли, директор Кредитне Банке, отпутовао је у Пешту.

Конкурс

Управи Фонда за потпомагање сиротних великошколаца потребно је 50—60 пари летњег одела, стога се позивају продавци штофова и кројачи да се јаве с понудама најдаље до 8. ов. м.

Преминула

Калина, мајка Васе Тоскића трг. преминула ја јутрос у 84 год. старости и погреб ће бити сутра у 10 часова пре подне. Бог да јој душу прости.

Притворен за крађу

Кварт варошки притворио је ноћас Војислава Павловића, калфу воскарског, који је оптужен за крађу учињену свом газди Петру Михаиловићу воскару овдашњем.