Ознака: Велика школа

Аудијенција

Данас у 11 сати пре подне Краљ је примио у аудијенцију г. Стојана Новаковића, посланика у Петрограду, који сутра путује у руску престоницу на своју дужност.

У 4. сата по подне Краљ ће примити изасланике Добровољачког Савеза који ће га позвати на забаву коју Савез приређује 7. ов. м.

Кнез Арсен

Глас, да ће кнез Арсен да ступи поново у руску војску, који смо јуче по берлинском листу „Таг-у“ донели, потврђују нам из добро обавештених кругова и овде у Београду. Кнез Арсен, који је годинама био руски официр, чим је сазнао за руско-јапански рат, решио се, да поново ступи у руску војску и да иде на бојиште. Када је за то тражио допуштење од краља Петра, као поглавице дома Карађорђевића, краљ му је одговорио овим речима: „Твоја је намера племенита; нека ти је са срећом.“ То је најбољи доказ српских симпатија за Русију. И у краљевском двору и у најсиротијој кући српској жели се, да Руси победе.

Српски официри и руско-јапански рат

„Застави“ јављају из Београда да неки официри, контра завереници, који су изашли из затвора, раде на томе да буду примљени за време рата у руску војску, а раде још и на томе да се помилују и њихови другови, који су још у затвору, те да и они оду за време рата у Русију. „Застава“ вели, како изгледа да ће им ово испасти за руком.

Тајна мобилизација

Јутрос смо добили извештај да је наређена припрема за мобилизацију темишварског корпуса, и да су сви официри добили тајну заповест да буду готови за полазак.

Српски добровољци

Овдашњем руском посланству јављају се добровољци из Србије да иду у Манџурију. Међу осталим, пријавио се г. Др. Ћира Панић, лекар, који је изјавио, да би радо ишао у какву руску војну болницу на Крајњем Истоку. Поред њега јавио је и г. Свет. Милосављевић, санитетски мајор.

Закон о продужењу Буџета

Данас је у „Српским Новинама“ штампан закон којим се продужује важење Буџета од 1903. год. и за месец фебруар 1904. год.

Директор бродарског друштва

Синоћ је управи одбор срп. бродарског друштва држао седницу, на којој је требао да изабере новог директора. Међу кандидатима су били и г. П. Бошковић, ђенерал у пензији и г. Мата Јовановић, бивши управник Управе Фондова. Како ни један кандидат није добио потребан број гласова, избор новог директора одложен је за други пут. Ми ћемо се још вратити на ову ствар.

Наш Црвени Крст

Бугарско друштво Црвеног Крста решило је, да пошље руском Црвеном Крсту три своја лекара и пет болничарки. Мисли ли наш Црвени Крст нешто да учини? Много свакако не можемо да дамо, али нека се бар види, да је добра воља ту.

Из Народне Скупштине

На интерпелацију о мартовским демонстрацијама одговорио је г. С. Протић да интерпелацији нема места, јер се дело није десило за време његовог министровања. Чита извештај управе града Београда и окружне болнице. Интерпелант Ратарац није задовољан одговором. Већина посланика јесте.

Карташка афера

Пре кратког времена мађарски листови много су писали о једној карташкој афери младог Србина Ђоке Дунђерског са мађарским саборским послаником Ђорђем Сацеларијусом. Сацеларије добије на картама младом Дунђерском 301.000 дин. но отац Дунђерсков оспори то примање Сацеларијусу тиме, што је његов син тај новац изгубио у неурачунљивом стању, а да би показао како не жали тај новац он је ту целу суму дао на добротворне цељи.

Помен Милошу Зечевићу

У четвртак 5. ов. м. у 10.30 часова пре подне, биће у цркви св. Николе на Новом Гробљу годишњи помен пок. Милошу Зечевићу пређ. професору В. Школе и великом просветном добротвору. Помен приређује старатељски одбор Зечевићевог фонда.

Предавања у Великој Школи

Предавања у В. Школи у летњем семестру ове школске године, почеће у петак 6. ов. м.

Укази

Г. Владимир Ракић, начелник ср. жичког, пензионисан је; г. Михаило Томић, писар начелства окр. рудничког, отпуштен је из државне службе.

Члан Правничког Одбора

За члана сталног правничког одбора, постављен је г. Марко Ђуричић судија касационог суда, на место г. Спасоја Радојчића, судије касационог суда.

Путничке вести

Г. Алберт Грегоар, генерални белгиски конзул, допутовао је из Беча. — Г. Марсли, директор Кредитне Банке, отпутовао је у Пешту.

Конкурс

Управи Фонда за потпомагање сиротних великошколаца потребно је 50—60 пари летњег одела, стога се позивају продавци штофова и кројачи да се јаве с понудама најдаље до 8. ов. м.

Преминула

Калина, мајка Васе Тоскића трг. преминула ја јутрос у 84 год. старости и погреб ће бити сутра у 10 часова пре подне. Бог да јој душу прости.

Притворен за крађу

Кварт варошки притворио је ноћас Војислава Павловића, калфу воскарског, који је оптужен за крађу учињену свом газди Петру Михаиловићу воскару овдашњем.

Универзитет је велика културна тековина. Универзитет је важан научни центар. Он ће око себе прикупљати све Србе. Он ће бити посредник између наше науке и европске више него Велика Школа, јер ће се странци тада пре одлучивати да проведу по неки семестар у њему. Он ће нам тиме подићи углед и на Балкану и у Европи…

То су мисли које се обично износе када се поведе говор о универзитету у нас. Оне су, донекле, и оправдане, али су неодређене и сувише опште. Културна тековина зависи од своје вредности. Научни центар тај универзитет мора бити у нас већ зато што је један. Да ли ће он прикупити све Србе око себе — то зависи од прилика које су, донекле, изван њега, а да ли ће странци нагрнути у њ или не — то је све једно, јер ће он и без њих остати онакав какав је, а општење наше науке са европском врши се на други, много поузданији начин…

Када би се могло и разлозима много јачим од ових доказати да је све ово што наведох безначајно, ипак то још не би значило да нам је Универзитет непотребан; то би само значило да су наведени разлози слаби, и да их мора бити и много јачих, ако нам је он заиста потребан. Њих и има.

Много је важније од свега наведенога и једино је поуздано јемство за успешан развитак нашег универзитета, ако се он јавља као природна последица развитка В. Школе наше, ако га изазива унутрашња потреба њена, ако нам се он сам импозира. Само би такав универзитет био наш универзитет, само би тада он представљао праву добит за нашу младу културу и још млађу науку. Питање је, дакле, у томе, да ли у нашој Великој Школи има клица из којих ће се моћи развити универзитет, има ли у њој симптома према којима ће претварање Велике Школе у универзитет представљати, не само акт добре воље и још више добрих жеља данашњих политичких фактора, већ стварно унапређење наше школе и науке, оправдано и приликама у којима смо и степеном развитка наше науке и просвете. Јер не треба заборављати да се универзитет може створити и вештачким путем и бити дуго времена непродуктиван.

Данашња се Велика Школа разликује од некадашње, а о лицеју, од којега је она постала, да и не говорим. Она има и друкчије уређење него некада, а и друкчијим снагама данас располаже. Њени наставници раде на европској науци пратећи је овако како се она прати и другим научним центрима. Захтеви које она ставља својим професорима много су већи него пре, а критеријум према којему се они цене и бирају не могу се ни мерити са некадашњим. Истина је, да је весника за такво стање било и раније, али то не значи ла је стање у њој од увек онакво какво је данас, већ само да је оно природно, да није изненада наступило. Не треба мислити да је оно и данас идеално, али је ипак боље него што би морало бити. Зато и треба радити на томе да се оно не само тако одржи, већ да се и […] и ниво онога што се од њених посленика тражи подићи, али у исто време створити и више могућности да се томе одговори. Јер оно што је досад давано, према ономе што се тражило од њених наставника, особито према најновијем закону о њој и уредби њеној, захтевало је само жртве. Није се питало да ли су такве жртве помагале или одмагале онима који су их давали, да ли су увек биле могућне, већ само, је ли ко вољан да их чини иди не; није се чак питало, да ли су оне потребне, али се ипак, мислим, морало, ма и несвесно, осећати да су тешке. У сваком случају експеримената је било и сувише…

Стога, ако хоћемо да нам се оно што имамо оснажи, да се изазове, створи оно чега до засад немамо — а што бисмо могли имати, — да се оно што може бити корисно по нашу науку што сигурније за њу и сачува, ми морамо подићи Велику Школу, ми морамо створити око ње већу научничку атмосферу и гледати да у њој нађе места све оно што има довољно и спреме и талента да самостално, творачки ради на науци.

Одавде је јасно да је Велика Школа већ тиме што јој је потребно да се претвори у универзитет и извојевала себи право на њ: да је то корак који она ако хоћемо да нам се наука развија како ваља, мора учинити. Јер оно што имамо српске науке, у главноме је ипак у Великој Школи. Подигните Велику Школу и ви сте подигли српску науку. Дајте више полета, дајте више снаге и слободе нашој младој науци — и ви ћете видети да ће она оправдати ваша уздања. Чаршија са њом не сме имати посла исто онако као што оно нема ништа заједничко са оним истинама које она проповеда.

Подизање Велике Школе на степен универзитета дугујемо и радни [недостаје један ред] јој наставници дају оно што би од њих тражио и универзитет, када наша омладина у њој има све дужности академских грађана других земаља, зашто да се чини неправда и једним и другим, зашто да се не да првим више средстава за рад кад они доказују и воље и талента и спреме за то, зашто да наши студенти морају бити деградирани пред својим друговима других земаља само за то што нису универзитетлије, зашто да се наша наука кочи ни из каквих разлога, зашто и Србија да није земља која ће и хтети и моћи својим синовима, који желе да се посвете само науци, излазити на сусрет раширених руку…

На тај начин подизање Велике на степен универзитета неће бити само једна, ма и најкрупнија и најважнија тачка програма за прославу стогодишњице; оно неће бити само спомен, па ма како он трајан био, на свечаности поводом ње; већ ће се њиме најречитије констатовати наш културни напредак у једноме правцу за минулих сто година… И то ће бити један од најлепших украса велике свечаности по којем ће се она дуго спомињати.

Прослава Св. Саве на В. Школи

Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

Добили награде за темате

Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

Принц Павле

Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

Великошколска забава

На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

Аустриски цар и г. Миша Вујић

На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

Апшење г. Веље Тодоровића

На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

Апшење г. Милоша Петронијевића

Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

Интересантна посета

Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

Лопови у возу

Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

Негој

Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

Самоубиство у Београду

Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

Г. Миленко Веснић

Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

Народна Скупштина

Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

Предлог о факторима државне штампарије

Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

Народна свечаност

На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

Нова химна

Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

Ковање новца

Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 2^1/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

Осуђени официри

Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

Споменик посеченим кнезовима

У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

Г. Јоца Савић опасно оболео

Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

Изложба слика у Грађанској Касини

Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

Рибарска Бања

Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

Изложба пиротских ћилимова

Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.

Опет криза!

Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

Петроградски посланик

Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

Утаја од 150.000 динара

Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

Неће бити устанка

Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

Двобој

Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

Избори на Великој Школи

У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

Нема седнице

Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

Нов начелник шумарског одељења

За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

Кад ће бити?

Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

Београдско пристаниште

Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

Ивањички мост

Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

Планови за сељачке куће

Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

Аустријска влада и српски војници

Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

Турски кордон

Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

Светосавска прослава на Великој Школи

И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

Маскен-бал

Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

Збор трговачких помоћника

Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

Народно Позориште

Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

Измена у репертоару

Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.

Краљев фонограф

Како дебате законских пројеката јако интересују краља, то је наручио један фонограф, који ће спајати скупштинску салу са његовом канцеларијом. Краљ ће на тај начин директно моћи да чује све, што се у скупштини говори.

Скупштински распуст

Како смо извештени, скупштинске седнице трајаће отприлике до 20. фебруара. У том међувремену поред још неких закона биће свршен и закон о буџету. Поновни сазив ове исте сесије одложиће се за јун или јул, када ће се донети и остали прешни закони, на основу којих ће онда влада израдити буџет за идућу годину.

Закон о универзитету

Поред закона о чиновницима и осталих важних закона који ће се у овом поновном сазиву донети, биће и закон о универзитету. Отварање самог универзитета извршиће се у септембру, почетком школске године.

Покварен тунел

По вароши се синоћ пронео глас, да се рипањски тунел срушио. Ми смо се одмах обратили на железничку дирекцију за обавештење и она нам је одговорила, да се тунел одиста оронио, али да ће возови ипак моћи пролазити.

Тунел је оштетио један јучерашњи теретни воз, на коме се налазила једна велика гвоздена дизалица. Кад је на то наишао обичан путнички воз није могао да прође и чекао је пуна три сата. Тек кад је на засебној локомотиви из Београда дошао персонал наше железничке дирекције, пруга је рашчишћена и саобраћај повраћен.

Српско-бугарски споразум

Изасланици наше великошколске омладине, који су ишли у Софију, да с тамошњом омладином преговарају о заједничком раду, вратили су се у Београд. Решено је, да наша великошколска друштва „Побратимство“ и „Обилић“ иду у Софију отприлике 31. јануара или првих дана месеца фебруара и да тамо све дефинитивно утврде.

Софијски споразум

Резолуција, коју је наша и бугарска омладина донела у Софију, овако гласи:

Представници Бугарске и Српске великошколске омладине, сакупљени у Софији 8. и 9. јануара 1904. године да се споразумеју по питању српско-бугарског зближења решили су:

1. Српска и Бугарска омладина пропагираће и радиће на остварењу идеје конфедерације балканских народа, у циљу заштите и одбране своје политичке и економске независности од уплетања свих страних сила, а особито од уплетања Русије и Аустрије.

Као почетак извиђања горе истакнуте идеје Омладина ће, што се нарочито наглашава, радити на успостављању царинског и политичког савеза између Србије и Бугарске.

2. Изјављује да Македонско питање није питање ни Србије ни Бугарске ни Грчке итд, већ искључиво и на првом месту питање потлачених народа, који тамо живе; да је једини правилан пут за извојевање њихове слободе у смислу аутономије Македоније, револуција политичко свесних уједињених тамошњих народа.

Борис Сарафов

По бечким листовима Борис Сарафов је синоћ требао да стигне у Београд. Како смо ми извештени, он ће стићи тек кроз три-четири дана.

Митрополит и удовички фонд

Ускоро Народна Скупштина донеће једно законодавно решење, по коме митрополит и архијереји неће ништа улагати у удовички фонд. У последње време ово је било спорно питање наше журналистике; једни су тврдили да је неправедно и незаконито ослобођавати митрополита и наше архијереје од плаћања улога у тај фонд, док су други супротног мишљења о правичности тога улога. Кад ова ствар буде изнесена пред скупштину, и кад она донесе одсудно решење, онда ћемо и ми рећи своје мишљење о њој.

Устројство војске

Пројекат закона о устројству војске прегледао је Државни савет и саопштио своје мишљење министру војном.

Отказ уговора

У Бечу се ових дана стално проносе гласови, да ће Аустрија 1. априла отказати трговински уговор Србији. Како ми сазнајемо, сви су ти гласови погрешни. Нова аустријска царинска тарифа није готова, нити ће бити готова до 1. априла. А док ње нема, Аустрија не може ни отказати уговор. Осим тога, баш и кад би, што је немогућно, уговор био отказан, он ипак остаје још читаву годину дана у важности. Наши трговци немају дакле никаквог разлога да се плаше.

Опет шала

Јуче су једне новине донеле вест, да је г. Јаша Ненадовић испросио гђицу Стану Савићеву. Нас међутим јутрос уверавају, да је то нетачно и да ће по својој прилици тај глас бити дело оног истог подвалаџије, који је пре неког времена измишљавао сличне ствари и протурао по новинама. Ако је то одиста тако, крајње би време било, да се таквим шалама једном стане на пут.

Шеф прес-бироа

Г. Живојин Балугџић, шеф нашега прес-бироа, отпутовао је у Беч, где ће се бавити три дана.

Одбачена жалба

Жалба против часника општине Београда, одбачена је од стране Државног савета. Према томе изабрани часници увешће се сутра у дужност.

Камероти и г-ђа Десанка

Чувени оперски певач Камероти, који је већ познат београдској публици, долази кроз који дан поново у Београд и то са још двојицом певача, с којима ће онда у нашем позоришту давати „Кавалерију Рустикану“. Сантуцу ће певати г-ђа Десанка Ђорђевићка.

Буна у Банату

У српском селу Баваништу и околини, у Банату, појавио се јак социјалистички покрет. Наоружани сељаци отерали су попа, учитеља и све власти. Неред је био тако велики, да се најзад морала и војска умешати. Ред је повраћен, али је стање још увек опасно.

Светосавска забава

Великошколска омладина приређује у среду, 14. о. м, у просторијама Коларчеве пивнице, велику забаву у корист фонда за потпомагање сиротних великошколаца. Како је сврха ове забаве врло хуманита, то је се надати од београдског грађанства да ће је што обилније посетити. Улазна цена за самца 6 динара, у породици 4 динара.

Пажња

Обраћа се пажња господи која би хтела посетити великошколску забаву, а случајно нису добили позивницу, да се обрате писарници Велике школе од 9 до 12 часова пре подне и од 3 до 6 часова по подне, где ће им се записати име.

Ред пловидбе

Српско бродарско друштво објавило је овај привремени ред пловидбе у мешовитој служби на линији Београд–Шабац и натраг, који ће важити од данас па до даљег наређења: из Београда за Шабац понедељком и четвртком у 7 часова пре подне, из Шапца за Београд уторком и петком у 7 часова пре подне.