Ознака: Влада Саве Грујића

После осам дана погађања, цењкања и натезања добили смо најзад јуче нову владу. За цело то време јавно мњење па чак и најобавештенији радикални кругови, лутали су по мраку, не знајући не само ко ће и како ће образовати министарство, него не знајући чак ни на којој ће се основи образовати. Једно се само одмах из почетка знало: да је јединство радикалне странке, које се пре три месеца извршило, сливањем оба радикална крила у једно, потпуно пропало и да и сада, као иза време првог кабинета г. С. Грујића, имамо владу састављену на принципу равноправности. Две засебне партије погађале су се и погодиле да у министарство уђе половина од једних и половина од других. Место јаког, хомогеног министарства, за којим смо сви кукали, добили смо на тај начин опет једно коалиционо министарство.

Штета је, што је тако дошло. Откако у Србији имамо таквих коалиционих министарстава, још ни једно није ваљало. Сва су увек боловала од искључивости својих чланова и сва су брзо умирала, не оставивши никада добру успомену за собом. То можда долази отуда, што ми Срби у опште слабо поштујемо туђе мишљење, што сви мислимо да је, онако најбоље, како ми мислимо и радимо. Истина, сва коалициона министарства имају и једну добру страну, — што у Скупштини имају велики број посланика, који их потпомажу; такве владе увек имају сигурну већину све дотле, док једног дана, из политичких или личних разлога, једна страна не одрекне љубав, поквари савез и обори владу изненада.

Тако је увек било код нас и тако ће бити и овога пута; то је и највећа мана, коју данашња влада има. Покрај све искрености и воље за заједничким радом, коју можда у овом тренутку обе стране уносе у овај кабинет, нико нам не јамчи, нити може да јамчи, да ће та слога три дана да траје. А шта ћемо онда?

Иначе, кад хоће праведно да се мисли, мора се признати, да је, за прилике у којима се налазимо, нова влада добро састављена. Наравно, могла би још много боља да буде, да парламентарна ситуација није тако замршена; али нека нас бар теши то, што је свакако боља но стара. Број места у кабинету праведно је расподељен; свака страна има четири портфеља; бар се око тога неће гложити.

Осим тога, међу новим министрима налазимо људе, које су необично срећно изабрани. Ту је на пример генерал Путник као министар војни. По ауторитету који ужива у војсци, по стручној спреми и енергији он је одиста најпогоднија личност за то место. Још ако буде био и довољно строг, онда ће свакако моћи да исправи све оно, што је покварено у последње доба. Финанцијску спрему г. Пачуа неки хвале, неки му је одричу, дефинитивно се за сад ништа не може рећи; хвале и г. Полићевића; убрзо ћемо видети колико је све то тачно.

Неоспорна је добра особина ова владе, што, по људима који је састављају, има јаког ауторитета у странци и клубу. Ако буде била необично енергична, ако могадне зауздати све сепаратистичне струје у клубу, а не допуштати да клуб њу води, онда ће успети. Иначе не.

„Бриши!“

Рад уже конференције посланика, која је трајала до три часа изјутра, није део готово никаквих повољних резултата. Конферисало се са грозничавом упорношћу обеју радикалних фракција, јер у почетку ни једни ни други нису хтели одустати од својих захтева, но доцније се у неким тачкама сложише. Њима је стављено у задатак да кандидују погодна лица за састав кабинета, но то је овога пута ишло доста тешко. Прво је кандидован г. Стојан Протић и брзо примљен, потом г. Сава Грујић. Када се чула: ова кандидација повикаше неки: „Нећемо, бриши!“ а с друге чу се опет. „Хоћемо.“ Они који викаху „Бриши“, „Нећемо“ били су у већини, тако да на друго место, ако г. Ст. Протић не хтедне или не могадне саставити кабинет, буде стављен г. Андра Николић. У случају да ни он не успе, решено је, да се онде предложи Краљу да узме или чисте самосталце, које би онда потпомагали фузионаши, или чисте фузионаше, које би требало да потпомажу самосталци.

Код Краља

Јуче пре подне око десет часова, председништво скупштине поднело је листу кандидованих председника на ужој посланичкој конференцији. Г. Ст. Протић који је први био на листи, категорички је одбио.

„Избрисани“ г. С. Грујић

После тога г. Аца Станојевић, председник Скупштине, који је био пречуо или хтео да пречује да је већина на ужој конференцији била против г. Грујића, предложио је Краљу г. С. Грујића.

Три пут Бог помаже

Г.  С. Грујић је онда и по трећи пут откако траје ова криза, покушао да образује владу. Он је готово цело по подне конферисао са г.г. Пашићем и Протићем и другим виђенијим личностима из обе радикалне фракције. До 7 сати у вече кабинет још није био састављен, покрај свију напора. Дефинитивно решење кризе остављено је за данас пре подне.

Ужа конференција

Синоћ у 6 и по часова састали су се у Мин. Унутр. Дела ђенерал Сава Грујић и председништво народне скупштине, где су [већали] до 9 часова. У то време дошли су г.г. Никола Пашић и Стојан Протић и тада су прешли у Мин. Спољних Послова, где су продужили конференцију до 2 часа по поноћи. Резултат те конференције свакако је — данашњи кабинет.

Нова Влада

Док је стари кабинет „заступао“ пред Народном Скупштином предлог о продужењу буџета, у министарству спољних послова смо сазнали ову листу нове владе:

• Г. Сава Грујић, министар-председник без портфеља;
• Г. Никола Пашић, спољних,
• Г. Стојан Протић, унутрашњих,
• Г. Миленко Веснић, правде,
• Г. ђенерал Радомир Путник, војни,
• Г. Светолик Радовановић, привреде,
• Г. Пера Велимировић, грађевина,
• Г. Љуба Давидовић, просвете,
• Г. Лаза Пачу, финансија.

Још га нема

При закључку листа сазнасмо, да ни ова листа није још потпуно утврђена. Портфељи министра привреде, правде и просвете нису још дефинитивно раздељени. Изгледа да све зависи од држања самосталаца, који ће о томе тек данас пред вече да решавају.

Г. Пачуов програм

Г. Лаза Пачу прима се за министра финанција само под тим условом, ако клуб, пред који ће он изнети цео свој програм, закључи да га у томе безусловно потпомаже.

Клуб самосталаца

Данас у 4 сата по подне држи клуб самосталаца своју седницу код „Српског Краља“. У тој ће седници, како чујемо, учествовати и сви самосталци из радикалске заједнице.

Нов председник

Чује се да самосталци кандидују за потпредседника скупштинског Г. Милутина Станојевића на место г. Љубе Давидовића, који је отишао у министре.

Наставља рад

Народна Скупштина је данас наставила своје редовне седнице, које су биле прекинуте за време док је трајала министарска криза.

Данас је на дневном реду извештај одбора за законски предлог о продужењу буџета и за месец фебруар.

Из Народне Скупштине

Седница скупштинска заказана је за 9 сати. Но искупљени посланици имали су подуже да чекају. Питају по кафани и по одборским собама један дугог шта је с владом. Сам председник се завио у тогу мучаљивости и на питања слеже раменима. Тек после десет сати оглашује председничко звонце отварање седнице. Из министарске собе улазе у салу и седају за министарски сто — г. ђенерал Сава Грујић, г. Андра Николић, г. Љуба Стојановић и г. Влада Тодоровић. Значи стара влада још није испустила дах свој. На дневном реду је продужење буџета (а разуме се и накнадних кредита) и за месец фебруар. У начелу говори против предлога г. Воја Вељковић тражећи да се накнадни кредити специјално означе. То исто тражи и г. Милан Арсенијевић. Говорио није нико више. При поименичном гласању гласало је 86 за предлог, а 19 против. Специјалне дебате није било. И тако је и та брига пребринута, а седница закључена.

Осуђен уредник „Србобрана“

У суботу 24. јануара био је претрес г. Јовану Бањанину одговорном уреднику „Србобрана“, по тужби државног тужиоца. Покрај свих очитих доказа да је правда на страни оптуженога, ипак је суд нашао да постоји дело за које се оптужује, и г. Бањанин је осуђен на осам дана затвора или 40 круна. Ово је један доказ више како се досуђује правда тамошњим Србима.

У руском посланству

На вест о прекиду дипломатских односа између Русије и Јапана, један наш сарадник одмах је отишао у овдашње руско посланство да тражи обавештења. Тамо му је одговорено, да посланству о објави рата још ништа није познато. Важни телеграми очекују се сваког тренутка.

Рат

Синоћ су се по вароши пронели гласови, да је Јапан огласио Русији рат и да су непријатељства отпочела. Та је вест била прерана, јер до овог тренутка рат још није објављен, али може сваког тренутка бити објављен. Наши читаоци наћи ће у засебној рубрици најаутентичније вести о томе питању.

Четврти је дан ево већ како је Србија остала без министарства. Кабинет Грујићев, који је још одмах од свога постанка врло бедно таворио дане, увидео је најпосле да се не може даље бочити са Скупштином, у којој је према огромној владиној већини стајала једна шачица непомирљивих самосталних радикала, исто толико либерала и цигло један напредњак. И сва та опозиција једва да је и у једном питању давала од себе озбиљнијега знака живота. Нарочито су се либерали сасвим ућутали.

Па од куд онда тешкоће? Шта је донело владу дотле, да је морала да се уклони с политичке позорнице баш у тренутку, кад је имала да заступа пред Скупштином свој најважнији предлог, буџет за 1904 год. који је и за целу земљу од највеће важности? Који је тај моћни непријатељ, што је владу оборио?

Знамо га сви добро. Владу је оборила њена сопствена странка — гломазна, велика „уједињена“ радикална, странка. А зашто се то тако догодило? Проста ствар. Зато што то уједињење није била искрено. Зато што се та „уједињена“ странка и на даље састојала из два табора, који су тобож заједно радили, а међутим се крвнички и с неповерењем погледали. Као што су се оне јетрве на наше народне приче биле преко свекрве, тако су се и ова два ривалска табора из „уједињене“ радикалне странке шамарисала преко Грујићевог кабинета, док овај најпосле, сав изубијан, није захвалио на тој великој почасти.

И чим се то догодило, нестало је и привидног јединства у радикалној странци. На једном се месту сашаптавају и договарају тако звани бивши „фузионаши“, а на другом опет бивши „самосталци.“ Једни другима не верују. И резултат тога међусобног неповерења је, да се ево све до овог тренутка није могло министарство саставити. А све то на велику штету не једне или друге фракције „уједињене“ радикалне странке, него целе земље, која је од ове скупштине очекивала плодна и корисна рада; а на срамоту нашу пред страним светом, који није у стању да разуме, колико је ситничарски повод овој кризи. него јој тражи неких дубоких разлога.

И што је најжалосније, ми се бојимо да ће се на крају крајева ова криза завршити и опет новим крпежом. На управу земље гурнуће и опет људе без енергије, људе који ће бити играчка обе фракције „уједињене“ странке, док се и ти опет не засите те незавидне улоге, па не ухвате пут, као што је учинио и Грујићев кабинет. А да од тога страхујемо, даје нам повода цео развој ове кризе. Господин Сава Грујић даје „дефинитивно“ оставку, јер се тврдо убедио, да он с овом скупштинском већином није кадар даље радити. Но већ сутрадан се даје г. ђенерал наговорити да се прими поново мисије да састави кабинет. И пошто се пуна 24 сата узалуд мучно, г. ђенерал одустаје од Сизифовска посла. После њега се чине покушаји с г. Стојаном Протићем. Он се у много краћем року ратосиља те части пуне мисије. Да и не помињемо сва имена, која су у току ове кризе до сад у јавности избијала као кандидати за поједине портфеље. И нико нам не каже, нико нам не уме или неће да каже какве су то огромне сметње, на које су г. г. ђенерал Сава Грујић и Стојан Протић наилазили у својим покушајима да саставе министарство. Међутим ствар је јасна. Једина сметња је образовању кабинета антагонизам између обе фракције „уједињене“ радикалне странке. Могао је тај антагонизам на јучерашњој конференцији бити нешто и притајен, но он ће кроз кратко време и опет с толико јачом сплином да избије на површину.

Међутим време лети, пролеће нам нови судбоносне дане и ми забринути за будућност ове земље с правом питамо народне оце: докле тако?

И ако је новим законом о штампи забрањено проносити гласове о министарској кризи, ипак се већ два дана на све стране, и на улици и у штампи, јавно говори, да су садашњој нашој влади дани избројани. Бадава се то не говори; нечег има. Само што нико не зна шта је у ствари.

Међутим, кад се на данашњу нашу владу гледа не с неког искључивог партиског гледишта, већ мирно и безпристрасно, много што шта може да се уочи, баш кад човек и није посвећен у све министарске тајне.

Кључ за решење целог питања лежи у ненормалним приликама, у којима је садашња влада састављена. Склопљена у време, када је радикална партија била подељена у два непријатељска табора, влада г. Саве Грујића је већ при свом постанку носила у себи и клицу своје смрти. Из садашњег кабинета изостала су најкрупнија имена и с једне и с друге стране; неки нису ушли што нису хтели, неки што нису могли.

Прилике, у којима је постала и начин на која постала, чине, да је ова влада још одмах из почетка била названа слабом владом. Тај израз је већ толико пута употребљаван, кад се о њој говори, да је већ постао отрцан, па ипак је једини тачан.

Та се слабост владина нарочито огледа у њеним одношајима према радикалном клубу и у свима пословима из финанциске струке.

Радикални клуб, кад је реч о политичкој одређености и о програму за рад, болује још и сам од оног јесењашњег, на брзу руку изведеног стапања оба своја крила у једно. Ма колико да је то стапање било и искрено и потпуно, ипак није било у стању, да изглади све оне принципне разлике, које су пре тога постојале. Да не говоримо о личностима. Оне не долазе у питање. Али је неоспоран факт, да у радикалном клубу данас нема оног и онаквог јединства, какво је потребно за извршење оних великих послова, који нас чекају споља и изнутра. Закон о шумама, закон о основној настави наишли су у радикалном клубу на врло јаку опозицију; ако их влада буде изнела пред скупштину, а не хтедне правити уступке, пашће и закони и она.

Још горе стоји ствар с финанциским пословима владиним. После оне, мало чудновате историје с г. Милићем Радовановићем, портфељ министра финанција узео је у своје руке сам председник министарства. За двадесет и пет година свога министровања по разним кабинетима, г. генерал Сава Грујић свакако ни у сну није сањао, да ће њему једног дана пасти у део да руководи српским финанцијама и то баш у доба, када су, по тешкоћи задатка, стручна спрема, младост и енергија потребније но икада пре тога. Сам тај факт, што је, не могући да нађе какву погодну личност за министра финанција, он лично био принуђен да узме тај портфељ, показује најбоље, како се и у радикалној странци садашња влада сматра као пролазна.

А кад већ мора да иде, нека иде што пре. Радикална странка при саставу новог кабинета, не сме да штеди ни своју снагу ни своје људе. Има тренутака, када војник у борби не сме да штеди муницију. Тако је данас и с радикалном партијом. Ако хоће политички да живи, она мора да буде спремна и да се истроши.

У ново министарство нека се не узимају лица из позадине, него из првих редова. Јака нам влада треба и радикална партија мора ту јаку владу да нам да̂. Кад кажем јака, не мислим на онакве владе, које су показивале песницу свима и свакоме; таквих смо већ доста имали. Не. Јака мора да буде по спреми и енергији својих чланова, по одређености свога задатка и по одлучности, којом тај задатак хоће ла изврши, без обзира на губитак популарности, коју прави политичар само зато жели, да би у датом тренутку могао да је потроши.

Таква нам влада треба. Кад кола пођу низа страну, сигурна рука мора дизгине да држи.