Ознака: Дворски бал

Дворски бал

На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

Београд Русији

У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

Молепствије

Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

Господин протестује

Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

Украђена акта

На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

Из Народне Скупштине

Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

Сима Игуманов

Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

Пик Јово наново

Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

Законски предлози пред Државним Саветом

Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

Змај опасно оболео

Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

Цензор

У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

На Дну

Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.

Дворски бал

Данас је на Двору велика забава, на коју је позван велики број београдских грађана, официра и чиновника. Отправници послова страних сила, који су такође позвани, неће доћи. Један се извинио болешћу, други жалошћу, а трећи је изненада на кратко време отпутовао.

Из Народне Скупштине

На данашњој седници Народне Скупштине нова влада представила се Народном Представништву.

После обичнога читања протокола прошлога састанка потпредседник скупштине г. Павле Ранковић прочитао је Краљев указ, којим се уважава оставка прошлом кабинету и његови министри стављају на расположење.

Одмах за тим прочитао је указ о постављању нових министара. За тим је узео реч председник министарства г. С. Грујић и прочитао владин програм, који доносимо на другом месту.

После тога прешло се на дневни ред:

1. Извештај одборски о изменама и допунама у закону о таксама:
2. Извештај одбора за разгруписавање општина;
3. Извештај одбора за молбе и жалбе;
4. Друго читање предлога о државном добру „Алија — Шаранац.“

Наравоученије

Из владиног програма се једна ствар тачно и јасно види: да ће садашњи сазив скупштински убрзо бити распуштен. Свршиће се буџет, па онда хајд сваки својој кући. Све остало, што се вели у програму, чули смо већ толико пута у сличним приликама на сличном месту.

Владин програм

Излазећи пред Народну Скупштину, на чију озбиљну потпору алелује нови кабинет, одликован поверењем Његовог Величанства Краља изјављује, пре свега, да стоји како у погледу унутрашње тако и у погледу спољашње политике, на гледишту програма свога претходника. Оно што садашњи кабинет жели нарочито да нагласи, јесте ово:

1. Србија стављајући себи као задатак свој државни препорођај, и радећи свом снагом на том великом задатку, жели бити искрен пријатељ мира и помагач да се судба њених сународника у Отоманској Империји озбиљно поправи предузетим мирним реформама, чинећи, у исто време, са своје стране све да сви пријатељски односи одржавају и негују са свима суседима;
2. У свом унутрашњем реформном раду кабинет сматра као прву полазну тачку: решење државног буџета на основи изравнања буџетскога дефицита довољним финансијским покрићем, обезбеђење правилног функционисања државне благајне и неодложно приступање реформи државног рачуноводства, која би имала поуздано да обезбеди сталан рад у државним финансијама;
3. Истовремено с овим кабинетом мисли одмах приступити, на основи већ раније установљеног жељезничког приреза, као финансијске базе, а уз договор с домаћим већим новчаним заводима, грађењу споредних жељезничких пруга, које би имале с једне стране олакшати везу источне и западне Србије с моравском долином, којом иде главна жељезничка пруга, а с друге стране отворити прилазе нашим шумама и омогућити њихову експлоатацију на широј рационалној основи, те тако утицати и на појачање државних прихода и на снажење пореске снаге народне;
4. Да би се што пре и што озбиљније могао посветити и даљем извођењу ранијег и остварењу овога програма, кабинет сматра да ваља убрзати и колико год је могућно скратити рад овога првог скупштинског сазива, ограничивши га, после већ свршеног посла на решење буџета и оних питања која стоје у непосредној вези са њим или која су иначе, по природи својој, неодложна.

Један оде

Данашње званичне новине доносе указ, којим се г. Љ. Стојановић, министар просвете на расположењу по својој молби ставља у пензију.

Припреме за окупацију

Још руско-јапански рат није ни почео, а Аустрија се већ, како изгледа, спрема за акцију на Балкану. Сазнали смо, на име, да је на прузи Пешта—Осек—Босански Брод комбиновала осам војничких возова.

Зашто то?

На јучерањој седници Државног Савета претресан је пројект закона о трошарини и пројект закона о царинској тарифи. Што се Савет узалуд мучи са законом о трошарини, кад се зна да га г. Пачу неће ни подносити?

Јуначни пркос

Кад одоше дипломате,
Сви смо слошки узвикнули:
„Можемо без вас!“
Сад их сложно сви желимо,
А дођу ли, кликнућемо:
„Не могу без нас!“

— Б. С. Ник.

Опет дефицит

У каси среза мачванског појавио се дефицит, о чему је одмах извештена и Главна Контрола, која је послала једног свог рачуноиспитача да прегледа рачуне.

Авантуре једног београдског коцкара

У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.

Социјалистичка библиотека

Крајем идућег месеца изаћи ће прва свеска „Социјалистичке библиотеке“ под уредништвом г. г. Премовића и К. Луковића. Свеске ће излазити једном месечно и обиловаће богатом и здравом садржином. Претплата стаје на три месеца 2.40 а поједине свеске продаваће се по један динар.

Немири у Загребу

У Загребу су пијани артиљерски војници ишли улицама и изазивали грађане и полицију. Један полициски комесар уз припомоћ грађана покуша да затвори неке од њих. У тој гужви удари га један артиљериста песницом у око, те овај падне у несвест. Светина зграби војника у своју средину и одведе га у варошку полицију, а остали војници повуку се у касарну.

Овај војнички скандал изазвао је живо негодовање у грађанству и кажу, да ће поводом тога бити интерпелација у хрватском сабору.

Изјава уредништва

У данашњем броју доносимо чланак г. др М. Нинчића о смањивању чиновничких плата. Дискусија тога питања је у нашој штампи врло жива, те ћемо стога радо донети мишљења и осталих стручњака, који би хтели о тој ствари да пишу. „Политика“ је увек отворена сваком поштеном убеђењу. Она ће свагда радо сваком озбиљном човеку допустити, да под потписом изнесе и да брани своје лично уверење.

Дворски бал

У среду. 28. јануара, биће у Двору велика забава, на коју је позван велики број чиновника и београдских грађана.

Само још мало

Непредусретљивост, са којом Скупштина излази на сусрет поднесеним министарским законским пројектима, изгледа да ће уздрмати министарске портфеље, који су већ и иначе уздрмани.

Чиновничке плате

На синоћној клубској седници већине претресан је предлог о укидању додатака Митрополиту и владикама. До одлуке није се дошло, већ је решено, да се цела ствар претходно упути Државном Савету на мишљење, а потом изнесе пред Скупштину на решење. Тако исто претресан је и предлог Павла Ранковића и другова о смањивању чиновничких плата, против кога је највише говорио Миле Радојковић. И овај предлог није добио у клубу формулисане одлуке, но ће се и са њим поступити као и са првим.

Клубска седница

И синоћ је била клубска седница радикалне већине, на којој су претресани неки предлози и законски пројекти, који су оглашени као хитнији. На седници није присуствовао ни један Министар.

Нешто се спрема

У исти мах, кад је клуб Скупштинске већине држао свој састанак у „Касини“ министарски савет држао је своју седницу на којој је, изгледа, већано о крупним стварима, јер су се сви врло снуждени разишли.

Гласови

Како смо извештени предмет дебатовања јучерање тајне скупштинске седнице, био је један предлог г. Стојана Рибарца. У прилог овога предлога говорио је г. Света Симић, а против њега г.г. Марко Петровић прота и Васа Милекић. Дебата је била врло жива и дуга, услед чега се није могло ни доћи до каквог решења, већ је остављено да се то сврши на другој тајној седници.

Српско-турски трговински уговор

Порта је известила наше посланство у Цариграду, да ће се наскоро извршити измена ратификација новог српско-турског трговинског уговора, која се већ толико времена одуговлачи.

Наши трговински уговори

Како ће преговори о трговинском уговору између Немачке и Аустрије почети много раније но што се мислило, чак пре но што аустријска нова царинска тарифа буде готова, то ћемо ускоро и ми бити позвани, да почнемо наше преговоре, по свој прилици, већ кроз месец — два дана.

Кикандонска посла

Г. М. Пантића, штампара, чију је штампарију полиција пре два дана растурила, наводећи за разлог, да он нема право да буде штампар и ако је он већ пре тога био пренео своју радњу на једног пуноправног штампара, казнио је теразијски кварт са 30 дана затвора „због противстајања власти.“

Г. Рибарац

У данашњој седници Народне Скупштине, у којој је решавано о неколико битнијих законских предлога г. Ст. Рибарац поднео је интерпелацију о растурању штампарије г. М. Пантића. Интересантно ће бити, шта ће Ст. Протић на то моћи да одговори. Он данас није био на седници, јер је, веле, болестан.

Штедња, штедња, штедња!

Финанцијски одбор укинуо је државну помоћ овим листовима: Просветном Гласнику, Финанциском Прегледу и Полициском Гласнику. Неки веле, да су и Српске Новине једва спасле своју главу.

Министарска досетка

Постоји једна верзија која, ако је измишљотина, онда је врло духовита досетка. Веле, да су оне оштре одредбе у пројекту Закона о Основним Школама унесене само зато, што је Министар Просвете желео да иступи из кабинета.

Још једна утаја

У београдској царинарници извиђа једна нарочита комисија злоупотребе царинског чиновника Мрцајловића, коме се пребацује, да је утајио 3000 дин. државног новца. Те злоупотребе датирају се још од 96. год. Царински ревизори и рачуноиспитачи Главне Контроле прегледали су рачуне Мрцајловића неколико пута. Како онда те злоупотребе нису раније откривене?

Чује се, да неке немеродавне личности покушавају да ућуткају целу ствар и да кривца спасу. Боље би било, да то не чине, јер би нас тиме само натерале, да изнесемо све на јавност.

Напредњачки лист

Кроз кратко време почеће да излази у Београду нов напредњачки лист, коме ће бити власник г. Д. Димитријевић штампар. Кад будемо дознали још што о томе, јавићемо.

Новела о Станцу

Свечана представа у част далматинског писца М. Држића, која је требала да буде сад у среду, одложена је за идућу недељу. Том приком држаће г. Павле Поповић, професор предавање о далматинској књижевности.

Друштво српских књижевника и новинара

Српски књижевници и новинари у Аустро-Угарској хоће да оснују друштво српских књижевника и новинара. Ради тога сазива председник друштва „Рада“, Др. Жарко Милановић конференцију у Ср. Карловцима на Три Јерарха 31. о. м.

Још једна забава

У четвртак, 22. јануара, велосипедско друштво Душан Силни приређује велику игранку код Коларца. Почетак у 9 часова.

Прослава Св. Саве на В. Школи

Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

Добили награде за темате

Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

Принц Павле

Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

Великошколска забава

На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

Аустриски цар и г. Миша Вујић

На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

Апшење г. Веље Тодоровића

На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

Апшење г. Милоша Петронијевића

Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

Интересантна посета

Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

Лопови у возу

Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

Негој

Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

Самоубиство у Београду

Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

Г. Миленко Веснић

Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

Народна Скупштина

Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

Предлог о факторима државне штампарије

Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

Народна свечаност

На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

Нова химна

Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

Ковање новца

Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 2^1/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

Осуђени официри

Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

Споменик посеченим кнезовима

У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

Г. Јоца Савић опасно оболео

Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

Изложба слика у Грађанској Касини

Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

Рибарска Бања

Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

Изложба пиротских ћилимова

Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.