Ознака: Дипломатске вести

Заменик г. Пашића

Свима нашим посланствима на страни саопштено је, да ће г. Николу Пашића, као Министра Спољних Послова — за време његовог осуствовања из места у коме је седиште Министарства Спољних Послова, — стално замењивати г. Јоца Јовановић, наш бивши посланик у Бечу.

Суд у Младеновцу

Пошто је зграда првостепеног суда за округ београдски употребљена за другу сврху, то је суд премештен у Младеновцу.

То је био један разлог а други је у томе, да би суд био у средини народа и ван ватрене зоне у којој се не може судити „хладно и са разбором“.

Измишљотине

У недостатку листова, Београд је последњих дана постао попришта којим колутају најлуђе измишљотине.

Тако је поред осталог јуче изјутра пукао глас, како је Управа Вароши наредила да сви становници Београда спреме воде и хране за три дана, па да се одмах склоне у подруме. Ко је ту лудост протурио не зна се, али су јој поверовали и многи озбиљнији људи и чак су тврдили, како жандарми иду од куће до куће саопштавајући ту наредбу.

Међутим, све је то лаж. Управник Вароши г. Лазаревић изјавио нам је, да никаква наредба у томе смислу нити је издата нити има потребе да буде издата.

„Политика“

Због извесних техничких недаћа, које су учиниле да је Београд од прошле суботе у мраку и због којих је онемогућен рад у свима предузећима која се служе електричном струјом, морала је и „Политика“ обуставити излажење за неколико дана.

Од данас „Политика“ ће снабдевена сопственом електричном инсталацијом редовно излазити.

Ратне болнице

У свим варошима Србије инсталисано су већ ратне болнице у које ће се смештати рањеници и болесници са наших ратних поља.

Коло Српских Сестара, које у прошлим ратовима нису могли одлепити од Београда, сада се сместило са својим болницама у Нишу.

Учитељска места

Министар Просвете одлучио је, да сви учитељи и учитељице, који су стечајем у 1914 години премештени из својих места учитељске службе у друго које место — по члану 85 зак. о народним школама — остану до даље наредбе у местима из којих су премештени. Плату и станарину примаће онде где су је и до сада примали.

А сви они учитељи и учитељице, чија су места заузета стечајем у 1914. години, остају такође до даље наредбе у својим досадашњим местима службе где ће и даље плату и станарину примати.

Дворске вести

Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.

Молепствије у Тополи

Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.

Дуел кнеза Божидара Карађорђевића

Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“

Убрзавање и скраћивање скупштинског рада

Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.

Пост у скупштини

Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.

Осам милиона

Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.

Одиста?

У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.

Одиста?

Спрема за свечаност

У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.

Опет Аустриске припреме

Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.

Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.

Још један доказ

Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.

Наши новци

На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.

Изложба у Маршалату

Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.

Паника

Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.

Паре назад

Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.

Зашто то?

Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.

Општински избор у Нишу

Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.

Концерат Кола Српских Сестара

Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.

Мала уметница

На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.

На смрт

У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.

Ручак у Двору

Синоћ је био ручак у двору у част министара из последњега кабинета а довече ће бити ручак у част нових министара.

Српски Краљ Змају

На глас, да је Змај оболео, Краљ Петар га је телеграфски запитао како је са здрављем и пожелео му, да се ускоро опорави. Дубоко тронут том краљевском пажњом, Змај је одговорио, да се последњих дана опет осећа мало боље и захвалио на почасти.

Кнез Арсен

Берлинском листу „Тагу“ јављају из Париза, да се кнез Арсен ових дана креће у Петроград, да ступи поново у руску војску.

Испит Краљевићу Александру

Данас ће бити годишњи испит Краљевићу Александру из свих предмета. Испиту ће присуствовати г. Љубомир Давидовић, министар просвете, и председник министарства г. Сава Грујић.

Дипломатске вести

Г. С. Величков, бугарски дипломатски агент отпутовао је у Софију. — Г. Стојан Новаковић, посланик у Петрограду, допутовао је у Београд.

Заступник бугарске дипломатске агенције

Овдашњи бугарски војни аташе, пуковник г. Хесапчијев, отправљаће послове бугарске дипломатске агенције у Београду.

У Ђаковици стање погоршало

Јутрос смо добили из Скопља извештај да је у Ђаковици права побуна Арбанаса. Из Скопља је отишао Шукри паша са неколико батаљона војске.

Зашто то?

Г. Т. Виловски, некадашњи начелник министарства спољних послова под Владаном Ђорђевићем стигао је из Беча у Београд.

Зашто ли је Боже, дошао?

Нова царинска тарифа

Пошто је пројект тарифе допуњен а поправљен према примедбама које су учињене у одбору за трговинске преговоре при првом читању, одбор је приступио другом читању под председништвом г. Лазе Пачуа, министра финансија.

Војвода Марко Миљанов

Данас је жена покојнога Миљанова давала парастос своме покојноме мужу. У Саборној цркви били су београдски поклоници покојнога Марка и сви Срби из Црне Горе, који живе овде а нису још под утицајем званичне цетињске мржње према покојном Марку. Особита популарност Марка Миљанова у Црној Гори разумљива је. Он је имао све особине доброга народнога војводе и једну која га је уздизала над другим војводама црногорским. Она се састоји у томе, што је покојни Марко био и јунак и грађанин, који је високо ценио политичке слободе, којих у нашој лепој Црној Гори још нема. Због овога Марко је без сваке партијске организације био природни вођа Црногораца напреднијих мисли, који не стапају појам „држава“ у појам „господар“ и интересе народне са интересима срећне владалачке куће несрећних поданика. Он је својим природним талентом предњачио у тежњи, да се одвоји све што је лично господарско од онога што је народно и господарско заједно. Због тога је Марко у очима Господара Црне Горе и његових себичних људи симбол државнога зла а у очима напреднијих Црногораца симбол политичких слобода.

Државна имања

Приликом продаје државних имања, која ће се ускоро извршити, многи ће доћи до жељених плацева и кућа. Тако ће и г. Николи Пашићу да се оствари давнашња жеља да дође до оног плаца код његовог „Национала“ који ће овом приликом моћи да купи.

Добротвор

Панта Барјактаровић, трговац врло честит и одличан Србин, преминуо је пре два дана у Земуну, и све своје имање завештао је српској општини и занатлијама. Покојни Барјактаровић био је један од најистакнутијих и највиђенијих Срба у Земуну, због чега је био неколико пута биран за председника српске општине а једном и кандидат за градоначелника, али као опозиционар владин није могао да буде изабран. Погреб му је био врло велики, јер сем Срба било је и Немаца и осталих грађана земунских.

Путничке вести

Г. Сава Илић трг. и посланик из Шапца, Др. Илија Коловић, г. Ђока Станојевић проф. Велике Школе и г. Паја Михајловић, Државни Саветник, допутовали су из унутрашњости. Г. Љуба Стојановић, министар у пензији, отпутовао је у Беч.

Гуњ и чакшире

Синоћ око 8 час. доведен је у кварт палилуски неки Владимир Митровић, који је ухваћен да продаје један сељачки гуњ и чакшире, а није хтео да каже од куда му. Сумња се да је он те ствари украо.

У руском посланству

Јутрос у 11.30 часова изасланици Рускога клуба били су код г. Муравјева руског отправника послова у Београду. Изасланици су у име Руског-клуба пожелели су успех руском оружју и дали израза својих симпатија за руски народ. Г. Муравјев им је на томе заблагодарио и изјавио, да су сви ови телеграми који говоре о победи јапанске војске тенденциозне лажи, јер правих битака још није ни било и да Русија чини врло велике припреме за рат.

Дипломатске вести

Г. Стојан Новаковић, наш посланик у Петрограду, отпутовао је за Цариград. Истим возом отпутовао је у Ристовац г. Саблин аташе овдашњи руског посланства.

Странци

Министар финанција г. Лаза Пачу намерава да доведе странце стручњаке за преустројство централног књиговодства, које је, као што је влада у свом програму изјавила, једна од најважнијих тачака наших финанцијских рефорама.

Српско-руски преговори

Извештени смо, да је руска влада одредила бившег министра финанција Витеа да води преговоре са Србијом о новом трговинском уговору. Из тога се види, да Русија, и ако се налази у рату, не мисли прекидати свој рад на склапању нових трговинских уговора са страним земљама.

Освештење цркве

Јуче по подне освештена је новоподигнута црква, коју је подигао г. Никола Спасић, трговац, на гробљу топчидерском. Тај чин, извршио је Митрополит са још 3 свештеника и 1 ђаконом.

Из народне скупштине

На данашњој скупштинској седници решавано је о продаји државних непокретних добара. После подуже дебате, у којој су учествовали г. Стојан Рибарац, г. Ђока Марковић, г. М. Мостић, г. Н. Нешић и други, у начелу је решено да се државна добра продаду са 78 против 20 гласова.

Законски предлози

Државни Савет размотрио је и дао своје мишљење о предлогу закона о замени сребрног новца и о ковању ситног новца од никла и бронзе, и о предлогу народног посланика Јаше Продановића и другова о смањивању плате државним саветницима.

Одобрено решење

Првостепени Суд за град Београд одобрио је решење кварта теразиског, којим су Михајло Пантић штампар и Алекса Стаматовић жандарм, стављени под кривичну истрагу и притвор за крађу и уништај званичних аката.

Путничке вести

Г. г. Андра Ђорђевић, министар у пензији и Ж. Ђорђевић, професор Вел. Школе, допутовали су из Аустро-Угарске а г. Власт. Максимовић, окр. начелник и г. Ст. Рекалић, потпуковник из унутрашњости. Отпутовали су г. Сима Катић народни посланик у Свилајнцу; г. А. Машин, командант дивизије у Дубравницу и г. Др. Коста Динић Краљев лекар у Паланку.

Стара граната

Милан Петровић радник код Шандора Бауера, старинара на Никољском тргу, о коме смо јавили да је тешко повређен од једне старе гранате која му је у рукама експлодовала, пренесен је у овдашњу болницу. Лекари сумњају да ће остати жив.

Морално васпитање војника

Г. Вој. Поповић, правник, официр у оставци, држаће у недељу 8. ов. мес. у хотел „Булевару“ јавно предавање о моралном васпитању војника и утицају старешинског кадра на то васпитање. Приход од предавања намењен је пострадалим Старосрбијанцима и Мађедонцима. Почетак у 3 часа по подне; улазница добровољан приход.

Народне песме о устанку

На предлог г. проф. Мих. Ђорђевића „Професорско Друштво“ решило је, да као споменицу на први српски устанак критички изда све српске народне песме о том устанку.

Ово је врло срећна мисао која ће свакако наћи најлепшег одзива.

Збор у Савамали

Јуче пре подне био је збор грађана из Савскога краја на коме су се договарали како могу поправити здравствене прилике свога краја. Лепо је било на том збору, што се на њему видели скупљени људи из свију сталежа; иза лекара говорио је ђенерал, после њега фабрички радник, за радником трговац и т. д. Сви су они лепо изнели неприлике у којима живи народ тога краја, указујући прстом на силне влажне станове, на незатрпату бару Венецију, на недостатак слободних, дрвећем засађених простора и т.д. Овом приликом хоћемо нарочито да истакнемо говор фабричкога радника, Луке Павићевића, који је врло разложито изнео, зашто наш раднички свет тако рано и тако много губи здравље и умире. Он је, поред осталих хигијенских, неприлика, споменуо још и рђаву, недовољну недовољну храну, на коју је у Београду осуђен сиротнији свет, и изнео начине како би се томе могао помоћи. Сем тога, напоменуо је, да је са овако малим бројем општинских лекара немогуће вршити потпуну сиротињско-лекарску службу и да је за здравље сиромашнијих грађана необично штетно, што у Београду немају могућности да се окупају.

Пошто је пажљиво саслушао све говорнике, збор је донео ове одлуке:

1. Да се сви присутни запишу да ће бити чланови Друштва за чување народног здравља.
2. Да сви потпишу изјаву, да ће се стално старати да им бар њихова кућа буде чиста и хигијенски исправна.
3. Да се настане те да се бар онај крај баре Венеције, што је до железничке станице, што пре наспе.
4. Да се настане те да се што већи део тог краја, а нарочито трг Св. Николе, што пре засади дрвећем.
5. Да се поради те да се што скорије подигне народно купатило.
6. Да се општина умоли, да што пре почне радове на канализацији, и да за те послове употреби првенствено домаће раднике.
7. Да се поради да се укине трошарина на обичне животне намирнице.
8. Да се умоли општина да узме већи број добро награђених лекара и да установи општинску апотеку за сиротињу.
9. Да се поради те да се што пре поруше сви влажни станови а да се подигну добри станови за сиротињу.

О тим одлукама имаће да се стара одбор, који је на збору изабран као пододбор Друштва за чување народног здравља.

Молепствије

Данас пре подне у 10 часова држано је молепствије за победу руског оружја у овдашњој Саборној Цркви. На Молепствију чинодејствовао је Митрополит са 16 свештеника. Још пре 10 часова црква је била пуна најодабранијом престоничком интелигенцијом. Осим особља руског посланства са госпођама, молепствију су још присуствовали: Престолонаследник Ђорђе у војничком оделу, са првим краљевим ађутантом г. Дамњаном Поповићем, јер је Њ. В. Краљ лако оболео и по савету лекаровом не сме два-три дана напуштати собу. [А] од министара били су: Министар Председник г. Сава Грујић, г. Никола Пашић Министар Спољних Послова, г. Пера Велимировић бив. Министар Грађевина и Љ. Давидовић Министар Просвете. Затим председништво скупштине са посланицима, г. Коста Главинић председник општине, г. Михаило Церовић Управник вароши Београда, од професора Велике Школе г. г. Милан Недељковић, Милић Радовановић и Чеда Митровић, професори гимназија, чиновници, трговци и врло велики број из осталих сталежа.

Молепствије је вршено на врло свечан начин. Нему тишину прекидале су усрдне молбе свештеника за заштиту руске војске. Пред крај молепствија Митрополит г. Инокентије са крстом у руци држао је говор, у коме је од прилике ово рекао. Да ми према Русима немамо само човечанских симпатија, већ да нас за њих везује и сама вера и крв словенска, и да нас све то позива да отворимо своја братска срца и молимо Бога за победу руског оружја. Руски цар је дао доказа целом свету да он жели мар, а да је угазио у рат зато, што је у питању част руског народа.

После свршеног говора руски отправник послова пришао је Престолонаследнику и захвалио му на присуству, а по том су г. г. министри и сви остали великодостојници приступили госп. Муравјеву и усмено изјавили како сви желе и како се надају да ће Руси брзо победити свог непријатеља.

Званична Исправка

У броју 18. новина „Политика“ од 29. јануара ове године, а у чланку под насловом: „Украђена акта“, поред осталога, изнето је и то, да су акта по ислеђењу о „Мартовској“ демонстрацији у Београду ишчезла незнатно где, те је то био повод што министар унутрашњих дела није одговорио у Народној Скупштини на интерпелацију г. Алексе Ратарца, народног посланика.

Ово изношење неистинито је, а да је неистинито уредништво ће се најбоље уверити, ако свога уредника буде послао у Министарство унутрашњих дела, где ће акте овог предмета моћи видети.

№ 2946. Из канцеларије министарства унутрашњих дела 30. јануара 1904. године.

Турска се спрема

Бугарски министар председник Петров изјавио је, да Турска тражи ма какав повод да објави Бугарској рат. Она стога нарочито рђаво поступа с маћедонским бегунцима, у намери да опет изазове устанак.

Турски комесар отпутовао је из Софије у Цариград с нарочитом тајном мисијом, која се доводи у везу с том изјавом Петровљевом.

Ипак није

Г. Павле Маринковић ипак неће бити постављен за начелника министарства спољних послова. На то место, као што смо поуздано извештени, долази г. Мих. Ристић, наш садашњи посланик у Софији. Ко ће на његово место у Софију ићи, још се за сада не зна. Необјашњиво нам је, зашто се сада, у овако важним тренуцима чине те промене. Ако све наше спремне заступнике на страни постепено доведемо у Београд, ко ће онда остати тамо?

Специјални телеграми

„Вечерње Новости“ мисле, да ниједан српски лист није у стању, да доноси специјалне телеграме, јер би то било сувише скупо. Напротив, сви српски листови, веле оне, ваде своје телеграме из бечких листова.

„Вечерње Новости“ свакако тако раде; ми не. Нека се главни уредник њихов изволи потрудити до наше редакције, па ћемо му радо објаснити како српски листови ипак могу имати специјалне телеграме; ако жели. Ми ћемо му чак и показати све телеграме, које смо досад добили.

Српска Краљевска Академија

Јуче је био главни годишњи скуп Српске Краљевске Академије, и на њему је Академија изабрала ове своје нове чланове: г. Симу Матавуља, књижевника за редовног члана Академије уметности; г. г. Саву Урошевића, проф. Велике Школе и Dr. Др. Мендељева, руског научара за дописне чланове Академије природних наука; г. Алексјеја Александровића Шахматова, руског научара за дописног члана Академије философских наука; и г. г. Вацлава Томека и Лубор Нидерла, ческе научаре за дописне чланове Академије друштвених наука. — Сем тога, изабрала је секретаре стручних Академија за 1904. г, и то г. Др. Јована Цвијића за Академију природних наука, г. Јована Туромана за Академију философских наука, г. Љубомира Ковачевића за Академију друштвених наука и г. Михаила Валтровића за Академију уметности. За прегледаче рачуна за 1904. г. изабрати су: г. г. Др. Мих. Петровић, Јов. Мишковић и Љуб. Јовановић.

Фабрика банака

Коста Марковић абаџија из Балканске улице доставио је јутрос кварту варошком како му је неки, њему непознати сељак причао, да га је пред првостепеним београдским судом нашао један човек и позивао га да заједно праве лажне банке. У исто време нудио му је 50 лажних банака за 10 правих. Сељак тврди да је видео код „фабриканта“ читаву рпу лажних банака. Наређено је трагање, али по свој прилици ово је био само покушај да се сељак превари.

Предавање Палилулцима

Палилулски пододбор друштва за чување народног здравља држаће своје прво поучно предавање у понедељник, на Сретење 2. фебруара ове године, у 3 сата по подне у палилулској основној школи. Скрећемо пажњу грађанима тога краја на то предавање.