Ознака: Добротвори

Приватна иницијатива у нас кренула се пре пет-шест година брже него икада до тада. Она је створила свадбена и укопна друштва — ругло нашег социјалног живота. Она је створила и масу новчаних завода под најразличитијим, а често врло звучним именима. А у ствари створила је јаме у које је стрмоглавице пропао многи лакомислен човек.

Шта мислите каква би била слика кад би сви новчани заводи у Србији објавили имена својих дужника? Нешто да се изложе све менице свих новчаних завода? А? Ала би то била необична изложба.

Ну за сада оставимо ту страну наше приватне иницијативе, па погледајмо ону другу: на пољу културе и филантропије.

Приватна иницијатива дала нам је и лепих културних и хуманих установа.

Па почнимо од најстаријих: Читаоница до најмлађе: Коло Сестара, видећемо, да у размаку последњих 30 година приватна иницијатива била је вазда будна, ако не и вредна.

Наше најстарије хумано друштво Црвени Крст, па после Женско Друштво, па Свети Сава итд. то су све тековине чисто приватне иницијативе.

Све је ово постало мимо власти и све је то радило без помоћи одозго.

Ну Србија је мала земља. У њој се власт хтела не хтела мора да очеше о сваку установу. Ако она понекад и не би хтела „да се меша“, нађе се понеко ко је или позове или изазове те мора „да се умеша“. Али дешава се да власт и без позива и без изазива прилази тим установама.

А како им прилази или како се меша?

То је важно питање, и то је циљ овим редовима. Јер нема сумње да је власт својом силом, својим ауторитетима и својим огромним средствима у стању да приватну иницијативу потпомогне, као и да јој врло одмогне.

Приватна иницијатива на културном и хуманом послу, вазда је велика помоћ држави и власти. Тако је свуда у свету, па тако је, ваљда, и у нас. — Јер приватна иницијатива ради обично оно што би власт или држава требали да раде, па услед разних неприлика, не стигну да ураде. — Логично би, према овоме било, да власт и држава сваку приватну иницијативу на културном и хуманом пољу треба оберучке да потпомаже, докле год она остаје у границама чисте културе и хуманости.

Па је ли тако у нас?

Неколико факта:

1. Кад се митрополит Михаило (први председник Црвеног Крста) није „горе“ више допадао, наређено је те је збачен с положаја председника.
2. Кад је Црвени Крст хтео да прави зајам, да би могао свој рад проширити, није му одобрено.
3. Женскоме Друштву смењује се председница, јер се „горе“ тако хоће.
4. Женскоме Друштву забрањује се прослава двадесетпетогодишњице. Власт (председник министарства г. Ал. Јовановић) тако наређује.
5. Шта је пре неки дан Женско Друштво од власти доживело свима је познато.
6. Св. Сава проглашава се за непатриотско друштво и одузимају му се државни питомци напречац, без икаква извиђаја.
7. Београдско Певачко Друштво хоће да зида једну велелепну зграду, где би нашла склоништа сва наша културна друштва. Моли државу за плац, држава га одбија.
8. „Краљ Дечански“ љубимац наше државе, снажно је био потпомогнут, као ниједно друштво до сада. Ево сад је и њему одузето што је имао од државе.
9. Дом Сиротне Деце подиже се као ретка установа код нас. Друштво подигне занатску школу — за сада једину такву у Србији. добија помоћ од Класне Лутрије. Та му се помоћ 1900. (г. Живан Живановић) одузима јер му „школа лепо напредује“.
10. Министарство финансија забрањује окрузима и срезовима да дају прилоге за добротворне и културне циљеве.

Хоћете ли још?

Ево:

Црква богата решава да на добротворне циљеве да 1200 динара. Моли Министра да то одобри. Министар… не одобрава!

Ваљда је доста.

Приватна иницијатива у нас малаксава само зато што је власт у главу туца. И докле је год тако, приватна иницијатива биће не само тежак, него безизлазан посао. Стога се у нас и они људи, који се одушевљавају приватном иницијативом, зову фантазије, да не речемо млатњаве. И кад ко с одушевљењем приступа таквом послу, одмах се нађе људи, који верују у њихово одушевљење или га називају лудоријом.

Крајње је време да буде друкчије. А биће боље кад се и у нас, као и у другом свету, власт и држава стану сваку добру приватну иницијативу својски да потпомажу.

Приватна иницијатива потпомогнута влашћу и државом биће сила која ће нашој младој отаџбини донети велике користи.

А зар је то тешко?

Нека о томе размисле мало дубље они којима је власт у рукама и они којима је досуђено да управљају овом државом.

Ручак у Двору

Синоћ је био ручак у двору у част министара из последњега кабинета а довече ће бити ручак у част нових министара.

Српски Краљ Змају

На глас, да је Змај оболео, Краљ Петар га је телеграфски запитао како је са здрављем и пожелео му, да се ускоро опорави. Дубоко тронут том краљевском пажњом, Змај је одговорио, да се последњих дана опет осећа мало боље и захвалио на почасти.

Кнез Арсен

Берлинском листу „Тагу“ јављају из Париза, да се кнез Арсен ових дана креће у Петроград, да ступи поново у руску војску.

Испит Краљевићу Александру

Данас ће бити годишњи испит Краљевићу Александру из свих предмета. Испиту ће присуствовати г. Љубомир Давидовић, министар просвете, и председник министарства г. Сава Грујић.

Дипломатске вести

Г. С. Величков, бугарски дипломатски агент отпутовао је у Софију. — Г. Стојан Новаковић, посланик у Петрограду, допутовао је у Београд.

Заступник бугарске дипломатске агенције

Овдашњи бугарски војни аташе, пуковник г. Хесапчијев, отправљаће послове бугарске дипломатске агенције у Београду.

У Ђаковици стање погоршало

Јутрос смо добили из Скопља извештај да је у Ђаковици права побуна Арбанаса. Из Скопља је отишао Шукри паша са неколико батаљона војске.

Зашто то?

Г. Т. Виловски, некадашњи начелник министарства спољних послова под Владаном Ђорђевићем стигао је из Беча у Београд.

Зашто ли је Боже, дошао?

Нова царинска тарифа

Пошто је пројект тарифе допуњен а поправљен према примедбама које су учињене у одбору за трговинске преговоре при првом читању, одбор је приступио другом читању под председништвом г. Лазе Пачуа, министра финансија.

Војвода Марко Миљанов

Данас је жена покојнога Миљанова давала парастос своме покојноме мужу. У Саборној цркви били су београдски поклоници покојнога Марка и сви Срби из Црне Горе, који живе овде а нису још под утицајем званичне цетињске мржње према покојном Марку. Особита популарност Марка Миљанова у Црној Гори разумљива је. Он је имао све особине доброга народнога војводе и једну која га је уздизала над другим војводама црногорским. Она се састоји у томе, што је покојни Марко био и јунак и грађанин, који је високо ценио политичке слободе, којих у нашој лепој Црној Гори још нема. Због овога Марко је без сваке партијске организације био природни вођа Црногораца напреднијих мисли, који не стапају појам „држава“ у појам „господар“ и интересе народне са интересима срећне владалачке куће несрећних поданика. Он је својим природним талентом предњачио у тежњи, да се одвоји све што је лично господарско од онога што је народно и господарско заједно. Због тога је Марко у очима Господара Црне Горе и његових себичних људи симбол државнога зла а у очима напреднијих Црногораца симбол политичких слобода.

Државна имања

Приликом продаје државних имања, која ће се ускоро извршити, многи ће доћи до жељених плацева и кућа. Тако ће и г. Николи Пашићу да се оствари давнашња жеља да дође до оног плаца код његовог „Национала“ који ће овом приликом моћи да купи.

Добротвор

Панта Барјактаровић, трговац врло честит и одличан Србин, преминуо је пре два дана у Земуну, и све своје имање завештао је српској општини и занатлијама. Покојни Барјактаровић био је један од најистакнутијих и највиђенијих Срба у Земуну, због чега је био неколико пута биран за председника српске општине а једном и кандидат за градоначелника, али као опозиционар владин није могао да буде изабран. Погреб му је био врло велики, јер сем Срба било је и Немаца и осталих грађана земунских.

Путничке вести

Г. Сава Илић трг. и посланик из Шапца, Др. Илија Коловић, г. Ђока Станојевић проф. Велике Школе и г. Паја Михајловић, Државни Саветник, допутовали су из унутрашњости. Г. Љуба Стојановић, министар у пензији, отпутовао је у Беч.

Гуњ и чакшире

Синоћ око 8 час. доведен је у кварт палилуски неки Владимир Митровић, који је ухваћен да продаје један сељачки гуњ и чакшире, а није хтео да каже од куда му. Сумња се да је он те ствари украо.