Ознака: Корејски цар

Јапанска операциона тактика

Из Токија јављају о јапанскоме ратном плану: Јапански ратни план састоји се у томе, да на првоме месту руску главну флоту једном линијом својих лађа ограничи на печилски залив, а да за то време преведе две војске на Кореју. Трећа војска стоји готова, да се у потребноме случају искрца источно од Порт-Артура, де би с бока потпомогла, напредовање оне прве две преко реке Јалу. Појединости се овде држе у највећој тајности. Кретања трупа бивају само ноћу.

Руско јунаштво

Борба код Чемулпа између читаве јапанске флоте и два руска убојна брода, није још довољно расветљена. Износе се само одломци о појединостима, а и ти стижу из енглеско-јапанских извора. Па и ти мутни извори признају, да су Руси починили код Чемулпа чуда од јунаштва. „Варјаг“ и „Корејец“ изашли су из луке уз звуке руске народне Химне, полазећи сигурној пропасти у сусрет. Борба се водила из најближе близине. Пало је 800 топовских метака, а била је жива и пушчана паљба. Кад је топовску шајку „Корејец“ њен заповедник бацио у ваздух, руски мрнари, који су се спасли на француску крстарицу „Паскал“ певали су још непрестано руску химну.

Нема забашуривања

Адмирал Абаса, који припада непосредној околини царевој и прима депеше адмирала Алексејева рекао је петроградском дописнику францускога листа „Ехо де Пари“: „Ми смо се решили да ништа не забашурујемо и објављиваћемо све вести, биле оне добре или рђаве. Кроз једно три недеље дана, кад отпочну борбе и на суву, имаћемо посведневно новости.“

Порт-Артур

Енглески листови чешће спомињу како ће Јапанци опколити Порт-Артур и приморати га глађу да се преда. Немачки стручни листови пишу сада, да је Порт-Артур снабдевен животним намирицама за шест месеци и то за 300.000 људи.

Јапански губитци

Један дописник „Дели Мела,“ који се преко Русије враћа из Порт Артура, тврди да су Јапанци у свом нападу на Порт-Артур изгубили једну велику оклопњачу, 1 крстарицу и 4 торпедњаче и један мањи бродић. А и други су им бродови толико оштећени, да су морали да се повуку у прву јапанску маринску станицу Сасехо на острву Киусиу, где ће се предузети оправка. Тиме се даје растумачити што се јапанска флота нигде не појављује.

Алексејев у Харбину

Рајтеров биро саопштава из Ниучванга, да је адмирал Алексејев, у пратњи свога штаба, отпутовао у Харбин. Друга једна вест тврди да се Алексејев у овај мах бави у Муклену.

Руска ескадра

Владивосточка руска ескадра, која се после бомбардовања Хакодате изгубила, појавила се код јапанског острва Чусиме у корејском каналу, у близини јапанског пристаништа Симоносекија с једне, а Мезамфа и Фузана у Кореји с друге стране. Енглески листови се чуде где је јапанска флота кад се ова руска ескадра тако комотно шета по јапанским водама.

Јапански бродови

Јављају из Токија, да су обе нове крстарице, које су Јапанци у Ђенови купили, — „Нишин“ и „Кашуга“ — стигле у Јакосуко, ратно пристаниште на излазу из залива токијског.

Корејски цар

Према вестима из Сеула корејски цар је примио у аудијенцију јапанског посланика Хавашија и војног аташеја, који су га обавестили о правом стању ствари. Цар је, веле, „одобрио“ поступак Јапанаца, изјавивши како се он потпуно ослања на Јапан.

Руска штампа

„Новоје времја“ пише, како је протест руске владе против енглеске експедиције у Тибет најбољи доказ, колико руска влада мирно и хладно узима ратне догађаје. Сам рат не може Русију толико заузети, да она не обраћа пажњу ближем и даљем Истоку. „Свјет“ вели да ће се рат решавати пред Сеулом и да мир неће дотле бити осигуран док Кореја не дође под руски протекторат и док Сеул, Мезанфо, Фузан, Чемулпо и Гензан не добију руске гарнизоне.

„Новости“ тврде да велике силе немају права правити сметње проласку руске флоте кроз Дарданеле, јер је у питању самоодбрани Русије.

„Петербургскија вједомости“ жале, што се гроф Голуховски није тачније изјаснио, у чему се управо састоји неутралност Аустро-Угарске. Да она неће слати војску на Далеки Исток, то је било и иначе јасно, но важно би било да је изјавила како ни сад неће без Русије никакве кораке чинити на балканском полуострву.

Ђенерал Лињевић

Као што смо већ јавили, за главног заповедника руске војске у Манџурији постављен је ђенерал Лињевић, који важи у Русији као један од најбољих и најпопуларнијих ђенерала. Родио се 1838. год. у черниговској губернији, свршио је гимназију и тек се онда посветио војној струци. Још у кримском рату одликовао се храброшћу и постао пуковник. У руско-турском рату 1878. год. рањен је тешко, брзо је оздравио и ступио опет у бојне редове. У битци на реци Кјутричи решио је, као шеф друге кавкаске батерије, борбу у корист Руса и добио је зато од цара орден св. Ђорђа и златну сабљу. Унапређен је за ђенерала 1891. године. Као одличан познавалац источне Азије постављен је 1894. год. за заповедника војске у Манџурији, водио је интернационалне трупе у походу на Пекинг и освојио га. Интересно је да му је на заузимању Пекинга честитао први јапански микадо, који га је и одликовао највећим јапанским орденом — орденом рађајућег се сунца.

Црвени крст

Француски Црвени Крст одобрио је за неговање рањеника у руско-јапанском рату суму од 250.000 дин.

Талијански Црвени Крст је решио да пошље знатну количину превијалишног материјала и руском и јапанском Црвеном Крсту.

Бугарски Црвени Крст шаље једну своју амбуланцију у Манџурију, а друштво „Славјанска Беседа“ почело је купити прилоге за руски Црвени Крст.

Чеси за Русе

У пуној седници општинскога одбора вароши Прага, саопштио је председник општине Др. Срб, да одбор треба да овласти председништво, да петроградској општини изрази симпатије у име прашког општинског представништва и целокупнога становништва града Прага, пошто је руска велика сила на нечувен начин нападнута од азијскога непријатеља; даље да протумачи, да су становници Прага одушевљени срдачном жељом, да Бог руско оружје благослови победом у интересу културе и на част и на славу целога Словенства.

Бугарска помоћ

Из Бугарске су се врло многа лица јавила, која су хтела да иду као добровољци у Русију. Према једној вести из Софије руска влада је преко свог дипломатског агента дала свима на знање, да Русији не треба војника пошто их има довољно.

Манифестација у Бечу

у Бечу је одслужено у руској цркви молебствије за победу руског оружја. После молебствија велики број словенских ђака упутио се најпре пред руско посланство, где је отпевао руску химну и више руских песама. Одатле су ђаци отишли пред француско посланство, где су певали Марсељезу.

Господар Кореје, око које се толика борба води, није дуго на миру уживао у свом царском достојанству у својој новој палати. Првих година после кинеско-јапанског рата био је жртва дворских интрига, којима је на челу стајала његова рођена жена, краљица. Кад су њу Јапанци у њеном рођеном дворском парку убили и сагорели, краљ је побегао са престолонаследником у руско посланство јер се с правом бојао, да га не постигне иста судбина као и његову жену. У посланству је наравно било места свега за њега и његову најближу околину. Читаве хиљаде харемских дама, играчица, евнуха, робиња, дворских чиновника, служитеља, гардиста, који су до поменуте катастрофе живели по пространим зградама старога двора, разбегли су се, у страху од Јапанаца, куд који, као војска после изгубљене битке. Али то се није могло сносити. Краљ, кога Јапанци ускоро после тога натераше да прими царску круну, врло је наклоњен лепоме полу. Он је жудио за својим дотадашњим, врло многобројним женским друштвом, а оно је жудило, наравно, за њим. А и што он, онако сујеверан, ни по коју цену није хтео да се врати у свој дотадашњи двор, сазидаше му одмах до рускога посланства нов двор, или бар оно, што се у Кореји, као и у Кини зове двор: у средини великих авлија и башта, ограђених високим зидовима, неколико ниских кућа за његову приватну употребу.

Наскоро после тога било је око цара све по старом. Само је на место убијене краљице дошла једна друга дама, госпођица Ом. И сад, кад је реч о тако моћном и у женској лепоти тако искусном господину, као што је корејски цар, сваки би помислио, да је та у госпођица Ом насигурно дама млађане лепоте и милоште, да је кћи које, од највиших племенских породица у земљи, да све друге надмашује женским дражима, духом и достојанством. Моје је очи нису виделе, али је те ретке среће био један Енглез, А. Хамилтон, и он је овако описује: Веома сам се изненадио кад сам видео, да прва дама у царству не располаже оним дражима лица и тела, које би могле објаснити њен положај. Госпођица Ом без сумње је паметна дама и свакако уме тако да влада својим царским господарем, да је у њеним рукама проста играчка. Али госпођица Ом прилично је стара и дебела. Лице јој је нагрђено богињама; зуби су јој криви, кожа жута као шафран, очи црне и мало разроке; бели се и румени само помало, а бели лук много не воли. Па ипак цар не сме да погледа ни у коју другу лепотицу, сем ако каткад не добије допуштење од госпођице Ом.

Помислио би човек, да је госпођица Ом изодавна, још као млада девојка задобила цара за себе, па се он на њу већ навикао. Али није ни то. Она је ушла у двор тек у старијим годинама. Карактеристичне су речи Хамилтонове: „Њене равне љубави ушле су у корејску историју. Од петоро њене деце само су двоје од цара, па ипак је могуће да се један од та два сина попне једанпут на корејско престо.“

Госпођица Ом личи донекле на царицу матер кинеску. Садашња царева љубимица била је у младим девојачким годинама љубавница некога Кинеза; кад се њега наситила, прешла је у руке једнога корејскога министра. Он је препоручи краљици, која је прими у дворску службу. Дотле је она и првог и другог господара обрадовала са по једним наследником. То би јој наравно сметало да уђе у дворску службу. Али Кинез је ћутао, министар је ћутао, а госпођица Ом имала је толико других врлина, да је наскоро уживала особиту милост краљичину. Она је по корејским појмовима мајсторски певала, играла је са изванредном грацијом, цртама фино и оригинално, говорила, читала и писала кинески као и корејски. Уз то се понашала тако невино и наивно, да је краљица представи и краљу. Он и није дуго оклевао, да и њу не озари светлошћу своје милости. Та ствар није могла остати у тајности, краљица нешто посумња, а госпођица Ом спаса се бегством. Скривена негде изван вароши роди она и треће дете. Кад јој је оно умрло, она се тајно стави под заштиту неког високог мандарина. Њега је тако сигурним доказима уверила о својој невиности, да ју је он подигао на ступањ конкубине и врло срећно провео с њом неколико година. Њезина вештина, да се направи невина, била је повод многим врло пакосним песмама, које су се по целом Сеулу певале, све док она поново није задобила царску наклоност. Од тога доба, те су песме строго забрањене и казне се великим казнама.

Убиство краљице у години 1895., дало јој је прилику, да се опет приближи цару, онда још краљу корејском. Чим јој је испало за руком, да добије неко место у двору, она је тако почела жалити убијену краљицу, тако је сажаљевала краља, тако је нежна и одана била, да се он понова нађе у њеним рукама, и у званичним новинама брзо после тога изађе указ, којим се госпођица Ом производи за царску конкубину. Тиме је она привремено постигла за чим је жудила. Као конкубина умела се тако понашати, да цар без ње никако није могао, и њен утицај на њега од тог доба није нимало ослабио; напротив, кад му је мало доцније опет родила сина, знало се насигурно, да је никоја жена не може више сузбити са њеног положаја. Она сад станује одмах до цара у дворској палати мотри пре свега на то, да јој нико код господара не поквари рачуне. У Сеулу су све те ствари познате, о њима се говори и у посланствима и у народу, и ни један Корејац, ма и министар био, не би се нипошто усудио да падне код ње у немилост. Пре кратког времена се уздрмао положај једног министра по имену Ким Јуенг-Чуна, и он се хтео удобрити цару, па му је представио једну даму, госпођицу Канг, несумњиво поштену и ванредно лепу. То дође до ушију госпођице Ом. Она није ништа рекла, али после две недеље министар је због неке незнатне ствари смењен, а ускоро после тога мучен и задављен!

Октобра месеца 1903. године произведена је госпођица Ом указом за царску принцезу а у центру вароши подигнут јој је по царевој наредби, велики споменик — у знак признања њених заслуга и врлина. Ако је само нешто сад у рату не омету Руси или Јапанци, госпођица Ом постаће још и царица. Ми у Србији имаћемо најмање разлога да се чудимо такој каријери једне велике жене.

⁂

Док се у његовом двору такве ствари догађају, док су му министри и чиновници највећи лопови варалице, док му је држава у непрестаном нереду и правом хаосу, док се стране силе играју Корејом као најобичнијом играчком, — дотле доброћудни, благи, али слаби цар Кореје ужива у позоришним и комедејашким преставама или у своме балету који га плаћа државним новцем; дотле он слуша, како му три астролога проричу будућност, или иде, опкољен својом многобројном, варварски велелепном свитом, да се моли Богу и приноси жртве на споменицима својих краљевских предака. Његова војска кошта десет милијона динара годишње, а не вреди ништа и није му чак ни верна. Ако би за који дан Руси или Јапанци умарширали у његову престоницу, њему неби остало ништа друго него да побегне и потражи заштите у американском посланству. Тамо је већ сад све за њега спремљено.