Ознака: Лист Политика

Заменик г. Пашића

Свима нашим посланствима на страни саопштено је, да ће г. Николу Пашића, као Министра Спољних Послова — за време његовог осуствовања из места у коме је седиште Министарства Спољних Послова, — стално замењивати г. Јоца Јовановић, наш бивши посланик у Бечу.

Суд у Младеновцу

Пошто је зграда првостепеног суда за округ београдски употребљена за другу сврху, то је суд премештен у Младеновцу.

То је био један разлог а други је у томе, да би суд био у средини народа и ван ватрене зоне у којој се не може судити „хладно и са разбором“.

Измишљотине

У недостатку листова, Београд је последњих дана постао попришта којим колутају најлуђе измишљотине.

Тако је поред осталог јуче изјутра пукао глас, како је Управа Вароши наредила да сви становници Београда спреме воде и хране за три дана, па да се одмах склоне у подруме. Ко је ту лудост протурио не зна се, али су јој поверовали и многи озбиљнији људи и чак су тврдили, како жандарми иду од куће до куће саопштавајући ту наредбу.

Међутим, све је то лаж. Управник Вароши г. Лазаревић изјавио нам је, да никаква наредба у томе смислу нити је издата нити има потребе да буде издата.

„Политика“

Због извесних техничких недаћа, које су учиниле да је Београд од прошле суботе у мраку и због којих је онемогућен рад у свима предузећима која се служе електричном струјом, морала је и „Политика“ обуставити излажење за неколико дана.

Од данас „Политика“ ће снабдевена сопственом електричном инсталацијом редовно излазити.

Ратне болнице

У свим варошима Србије инсталисано су већ ратне болнице у које ће се смештати рањеници и болесници са наших ратних поља.

Коло Српских Сестара, које у прошлим ратовима нису могли одлепити од Београда, сада се сместило са својим болницама у Нишу.

Учитељска места

Министар Просвете одлучио је, да сви учитељи и учитељице, који су стечајем у 1914 години премештени из својих места учитељске службе у друго које место — по члану 85 зак. о народним школама — остану до даље наредбе у местима из којих су премештени. Плату и станарину примаће онде где су је и до сада примали.

А сви они учитељи и учитељице, чија су места заузета стечајем у 1914. години, остају такође до даље наредбе у својим досадашњим местима службе где ће и даље плату и станарину примати.

Ноћ на миру

Цео јучерашњи дан прошао је у Београду мирно; ни с једне ни с друге стране није избачен ни један топовски метак.

Ноћас су Аустријанци око поноћи избацили неколико метака који нису нанели никакве штете. Изузимајући то и испрекидана, безначајна пушкарања прошла ноћ у Београду и око Београда прошли је на миру.

„Политика“ у рату

Чим је оглашена мобилизација отпутовали су из Београда на своју војну дужност ови чланови уредништва „Политике“:

• Г. Владислав Рибникар, резервни пешадиски капетан;
• г. Дарко Рибникар, резервни пешадијски капетан;
• г. др. Слободан Рибникар, резервни санитетски мајор;
• г. Тешимир Старчевић, професор, резервни пешачки капетан;
• г. Никола Станаревић, директор Месарске Банке, резервни пешачки поручник;
• г. Јован Тановић, резервни пешачки поручник;
• г. Милош Трифуновић, резервни пешачки потпоручник.

Г. Тановића затекла је објава мобилизације у Копенхагену, у Данској, одакле је допутовао право на бојиште.

Официрска Задруга

Официрска Задруга била је за кратко време обуставила сваки рад, јер је услед изненадне мобилизације и објаве рата била остала без радне снаге.

Сад нас Официрска Задруга извештава, да су те сметње отклоњене и да сви официри могу како у Задрузи, тако и у њеним филијалама добити све потребе.

У исто време Задруга позива све оне своје чиновнике, који нису војни обвезници, да јој се одмах јаве на дужност.

Рапапортови протерани

Пре два дана тек ухапшен је познати пољски Јеврејин Рапапорт, који је помоћу Беча успео да постане холандски у конзул у Београду и о коме су нишки листови још пре две недеље јавили, де је стрељан.

Прекјуче по подне интерниране су и Рапапортова жена и кћи, а јутрос су сви троје протерани из Београда.

Нашим лаковерним Београђанима, који су тако олако пуштали у своје куће разне Рапапорте, Костовиће и Торбетине ово треби да буде за памет и да пазе којим и каквим странцима отварају своја врата.

Мародери у Београду

У овим тешким данима, кад Београд поред свих других страдања страда још и због немања воде, има још дрских и безбожних типова, који су повели једну одвратну трговину с водом.

Тако је јуче у Хаџи-Ђериној улици број 20 некакав циганско-цинцарски тип направио читав скандал, нападајући кирајџике свога кућерка, што су дале воду да се напоје неки коморџиски коњи и што дају комшилуку воду за пиће. Вода је, каже тај бедни тип, његова, и он тражи, да му се плати свака кап.

И из Баба Вишњине улице извештавају нас, да сопственик куће број 87 [или 37] наплаћује по 1 грош „за конопац“ од свакога ко дође за воду.

Г. С. М. Београд. — Није нам слободно казати вам ко је то Невесињски, чији сте силан приповедачки дар запазили и ви, као и остали читаоци „Политике“. Можемо вам само толико рећи, да је то један млад Херцеговац, који је због политичких незгода мора да оде из своје отаџбине, да је неколико месеци био комита и да живи у Београду као пука сирота, издржавајући се једино својим пером.

Уосталом чућете о њему и од њега ускоро повише.

„Да слободно претреса сва јавна питања, без гнева и пристрасности; да праведном критиком владиног рада потпомаже опозицију; да лојалношћу својом и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада опозиције; да подједнаком ревношћу дели ударце и десно и лево од себе, ето, то је задатак слободне, независне штампе“, рекао је Бисмарк једном приликом у немачком парламенту, он, који иначе није ни хтео ни умео да буде нежан спрам штампе и јавног мњења.

Наравно, тај задатак није ни прост ни лак ни у много старијим земљама, а камоли код нас. Треба много конзеквентности, много грађанске куражи, много дубоког, политичког уверења, па да се то увек могадне да изврши. Треба и много хладнокрвности.

У борби човек понеки пут и нехотице сувише јако замахне, али то још не значи, да је хтео да убије. Такви се ударци морају мирно и примати и давати, без срџбе и без јеткости. Крештавци, сви људи слабих нерава, који добијају хистеричне нападе при првом судару, треба да остану код куће. Шта траже, кад им место није ту?

Задатак независне штампе не само што је врло тежак, него је и врло незахвалан. Нарочито код нас. Нигде се тако лако не заборавља, да неко може имати и противно уверење, па да је ипак то уверење и поштено и искрено. Одмах се подмећу неке задње мисли и подмукле намере свакоме, који је другог мишљења, па се онда чудимо откуд толика огорченост. Како је не би било? И онда у тој општој омрази независна штампа пролази још понајгоре. Услуге, које она чини заборављају се брзо; памте се само ударци које с правом задаје.

Код нас се независној штампи чак и одриче свака важност. То је владин орган „Самоуправа“ пре неки дан изричито учинила. Претресајући све врсте данашње опозиције, она вели, да се независној штампи не може придавати никаква вредност, јер иза ње не стоји никаква политичка група. Пре свега, зашто „Самоуправа“ рачуна независну штампу у опозицију? Зар је непријатељ онај, који, кудећи, кад има шта да куди, без зазора и хвали све што је за похвалу? У животу се то обично зове пријатељ.

Још је погрешније њено мишљење, да независна штампа не може имати никакве вредности, пошто нема иза себе никакве политичке групе. Зар је истина мање истина, кад је каже један човек, но кад је кажу више њих? Вредност једне осуде не лежи у величини лица, која је исказују, већ у оправданости њезиној, као што је и похвала само онда похвала, кад је разложна па ма је говорио један једини човек или стотину и хиљаду њих.

Свакој парламентарној влади потребна је партијска опозиција и „Самоуправа“ има право, кад жали, што је данашња влада нема. И за владу и за радикалну странку боље би било да је има. Али чега нема, тога може бити. Дотле, нека „Самоуправа“ допусти свима онима, који нису у партијској борби огрезли, да слободно искажу своје мишљење, не с овог или оног, чисто партијског гледишта, већ по свом дубоком уверењу.