Ознака: Народно позориште

  • Дневне вести

    Дворски бал

    На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

    Београд Русији

    У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

    Молепствије

    Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

    Господин протестује

    Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

    Украђена акта

    На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

    Из Народне Скупштине

    Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

    Сима Игуманов

    Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

    Пик Јово наново

    Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

    Законски предлози пред Државним Саветом

    Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

    Змај опасно оболео

    Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

    Цензор

    У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

    На Дну

    Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.

  • Репертоар Српског Краљевског Народног Позоришта

    Уторак, 27. јануара: „Краљ се забавља, драма у пет чинова“, у стиховима, од Виктора Ига, с француског превели М. Ч. и С. П.


    Четвртак, 29. јануара: „На дну живота, драмске слике у четири чина“, од Максима Горког, превод с руског, (Први пут).


    Петак, 30, јануара: „На дну живота“.


    Субота, 31. јануара: „На дну живота“.


    Недеља, 1. фебруара:

    • Дневна представа: „Севиљски берберин, шаљива игра у четири чина“, с певањем, написао Бомарше, превео с француског М. В. Петровић. Музика од Росинија.
    • Вечерња представа: „На дну живота“.
  • Дневне вести

    Самоуправа и Руски Цар

    У јучерашњем свом броју Самоуправа нам врло званичним тоном пребацује што смо донели објашњење оних речи, које је руски цар казао нашем отправнику послова на пријему у двору. Она вели, да тим царевим речима није потребан никакав коментар. Тог смо мишљења и ми; царевим речима одиста није био потребан никакав коментар, али је потребан оној Самоуправиној белешци, јер онако како их је Самоуправа донела, цареве речи не значе ништа.

    Казати да је цар рекао „да ће опет све добро бити,“ а не казати о чему је реч и шта ће то све добро бити, није било ни коректно, ни мудро. Некоректно је због тога, што се у Самоуправи могло ваљда наћи толико места, да се штампају речи рускога цара, без икаквог изостављања; није мудро због тога, што су с те нетачне стилизације била отворена врата свакојаким нагађањима и претпоставкама. Могло се мислити, као што се и мислило, да је руски цар у том тренутку говорио о нашим унутрашњим приликама, што он очевидно није хтео да чини. Јер шта је то у Србији данас рђаво „што ће опет добро бити?“

    И ако вели, да царевим речима није било потребно никаквог коментара Самоуправа их јуче и сама коментарише, па вели, да се оне односе на почетак прославе стогодишњице српског устанка. Шта сад то тек значи? Има ли то каквог смисла?

    Судско решење о притвору

    Првостепени суд београдски јуче се целога дана бавио испитивањем Негојске афере. Суд није донео никаквог решења о притвору г. г. Веље Тодоровића и М. Петронијевића, јер још није био готов са расматрањем аката.

    Трајање Скупштине

    Према броју спремљених законских а с погледом на брзину с којом Скупштина ради, посланици би имали остати на окупу најмање до Петрова-Дана. Но и ако ово можда не би било непријатно многим посланицима, осетно је за државну касу те ће, како чујемо Скупштина трајати само дотле, док не сврши буџет и оне финансиске законе који су с њим у тесној вези.

    Св. Влахо

    У среду 21. ов. мес. даваће се у Народном Позоришту „Станац“ од М. Држића с музиком од нашег даровитог композитор П. Крстића. На тај дан је у целој Далмацији велики празник Св. Влахо, те је одиста била добра мисао, што се баш на тај дан даје комад, који је још пре пет година требао да буде даван, па чак донекле и спреман.

    Оперетско позориште у Београду

    Како ће се у нашем Народном Позоришту по свој прилици укинути оперета, један немачки консорциум с капиталом од милијон и по динара намерава да сазида у Београду једно засебно позориште за оперету, наравно ако добије за то дозволу.

    Мартовске демонстрације

    На јучерашњем дневном реду Народне Скупштине била је и интерпелација о мартовским демонстрацијама. Но како јуче није дошла на ред, а данас нема скупштинске седнице, то ће можда сутра бити о њој говора у Нар. Скупштини.

    Кажњени официри

    Данас предстају официри, кажњени поводом нишке афере, министру војном који ће их упутити на дужност.

    Војна Академија

    На јучерашњој седници народне скупштине прочитан је краљевски указ, којим се одобрава министру војном, да поднесе скупштини предлог закона о изменама и допунама у закону о устројству војне академије.

    Закон о Средњим Школама и професори Богословије

    Неки професори Богословије изјавили су жалбу, што им Министар просвете не признаје плату и периодске повишице по Закону о Средњим Школама. По њиховим жалбама Државни Савет поништио је решење Министра просвете, налазећи да се прописи закона о Средњим Школама о плати и периодским повишицама односе и на професоре Богословије.

    Нов орфеум

    Од 1. фебруара имаћемо још један нов орфеум у Београду, „Елдорадо“ који ће бити у садашњој Позоришној Кафани.

    Брана путује

    Кроз кратко време кренуће се цео Бранин орфеум на пут по Србији, да у важнијим местима даје представе. На његово место код Коларца доћи ће Весело Позориште, чији би капелник онда био г. Покорни.

    Маћедонска трупа

    Маћедонска трупа глумаца под управом г. Хаџијевића, приказиваће неколико одабраних комада из живота Маћедонаца у гостионици „Таково“ као: „Крвава свадба“, „Таир Тома“, „Прилепски свеци“ и др. Данас је прва представа и даваће се „Крвава свадба“. Почетак је у 20.30 часова. Улазна цена: први ред 1.5, други ред 1 динар.

  • Дневне вести

    Зашто се Чариков не враћа у Београд

    По извештају, који смо јутрос из аутентичног извора добили г. Чариков не враћа се у Београд због тога, што је приликом састанка у Мирцштегу, гроф Голуховски тражио да се он опозове. Гроф Голуховски тврдио је, да се Чариков сувише ангажовао за српску ствар у Маћедонији и да на тај начин смета извршењу реформног програма у Турској.

    Гласови, да је он отишао због унутрашњих српских ствари неистинити су.

    Нов Митрополит

    Према телеграмима, које доносимо на првој страни, за новог митрополита у Скопљу изабран је Србин Архимандрит Себастијан.

    Митрополит Себастијан

    Митрополит Себастијан родом је из Липљана, стар је 34 године. Отац му је умро лане као стар човек и био је јако поштован у целој Старој Србији, а мати му је још и сад жива. Још од блиске родбине има брата Живана, који је такође свештеник у Липљанима. Митрополит Себастијан свршио је богословске науке у Призрену и Београду, потом се оженио и провео неко време као свештеник у Старој Србији. Како му жена ускоро умре, ожалошћен реши да се покалуђери и оде на Халку где такође сврши богословију. Међу београдским Македонцима и Старосрбијанцима поздрављен је његов избор најодушевљеније.

    Шеф прес-бироа

    Г. Жив. Балугџић вратио се синоћ из Беча где се бавио три дана.

    Г. Тодор Петковић

    Г. Тоша Петковић, Министар Привреде, поднео је Народној Скупштини Пројект Закона о Шумама, који је већ био предмет дискусије у радикалном клубу већине. Клуб је размотрио поднесени пројект и нашао да он у многим својим одредбама не одговара фактичким потребама и намени једног доброг закона о шумама. У одредби о горосечи, клуб је заступао гледиште слободне горосече, како приватних тако и манастирских шума без ичијег одобрења, док је међутим г. Петковић у свом пројекту био томе противан. Како г. министар те мисли да отступа од својих назора изнесених у пројекту, а клуб радикалне већине још мање од своје одлуке, то ће неминовна последица свега тога бити питање о самом опстанку г. Петковића.

    Отпуштен начелник

    Државни Савет поништио је решење министарског савета, по којем се г. Радоје Радојловић, бив. начелник поштанско-телеграфског оделења, отпушта из државне службе.

    Јади једног српског новинара

    Уредник „Србобрана“ г. Јован Бањанин, оптужен је и одмах узет на саслушање због чланка „Тешки часови“ који је изашао у 282, броју „Србобрана“. Државни тужилац нашао је у ставовима овога чланка увреде величанства и увреде чланова владајућег дома. Овај један пример нека послужи као доказ колико је угрожена слобода јавне речи у прекосавским крајевима, кад они налазе увреде величанства чак и онде, где она не може ни између редова да се чита.

    Полицијски указ

    Данас је потписан повећи полицијски указ. Међу осталима, постављен је за члана Управе града Београда г. М. Ж. Петровић, секретар шумарског одељења Министар. Народне Привреде.

    Нов закон

    У данашњој скупштинској седници примљен је једногласно на јутрошњој седници у начелној дебати предлог закона о устројству војске.

    Ко ће победити

    Познато је, да је Нар. Скупштина изгласала поднесени јој предлог о укидању државне помоћи г-ђама Гарашанки, Ристићки и Вучковићки, и да је њена одлука достављена и Државном Савету. Држ. Савет размотрио је поднесену одлуку и нашао, да је она по све неоправдана, јер је та држ. помоћ њихово стечене право. Исти ће се предлог изнети и по други пут, на коначно решење пред Скупштину.

    Конкурс

    За питомца за Словенско право јавило се четрнаест кандидата. Избор ће бити врло тежак, јер има више кандидата, који с правом могу да рачунају, да ће бити изабрани. Зар се за тај важан предмет, не би могла послати двојица?

    Позориште под закуп

    У буџетском одбору смањена је државна помоћ Народном Позоришту од 40 хиљ. дин. на 30 хиљ. дин. Међу члановима тог одбора нашао се чак и један, који је предлагао, да се позоришту цела државна помоћ одузме и да се оно да под закуп. Ко да више? Први, други пут!

    Царински закон

    У министарству финансија ради се на предлогу за измене и допуне у царинском закону. Како дознајемо по том предлогу за царинске чиновнике траже се не само нарочите квалификације, већ и полагање испита.

    Свечана прослава Св. Саве у Петрограду

    У Петрограду су прекјуче Српска колонија и Словенско Добротворно Друштво прославили Св. Саву на најсвечанији начин, свечаније него икада до сада, како телеграфише „Руска Телеграфска Агенција“. У казанској саборној цркви у Петрограду одслужена је свечана литургија у присуству српске колоније, чланова Словенског Добротворног Друштва, Рускога Собрања, ђенерала и државних великодостојника. Одмах затим био је велики пријем и закуска у српском посланству у Петрограду. У вече је у официрској касини био велики српски концерат, позоришна представа и бал. О вечери је било одушевљених говора и здравица Краљу Петру, кнезу Николи и напретку српског народа.

    Пут у Софију

    На заједничкој седници управе „Побратимства“ и „Обилића“ која је синоћ држана, решено је, да се великошколска омладина крене 6. фебруара за Софију, да 7. феб. „Обилић“ даје концерт, а 8. фебр. ће онда бити заједнички збор српске и бугарске омладине.

    Изабран је један ужи одбор, који ће све спремити за пут.

    Уметничка забава

    Како смо сазнали, уметничка забава, за коју се већ толике припреме чине, биће око половине месеца фебруара.

    Ондричек

    Чувени виртоуз на виолини Ондричек, који је већ познат нашој публици, доћи ће кроз две три недеље да даје концерте заједно с Београдским Певачким Друштвом.

    Ресавска улица

    Становници ове улице жале се на недовољно осветљење. Жалба им сасвим умесна, јер су електричне сијалице доиста неправилно и несразмерно распоређене тако, да у оном делу те улице од Крунске до улице Краља Александра половина нема ни једне сијалице.

    Надамо се да ће општина учинити шта треба да се у овој улици намести још која сијалица.

    Поштански указ

    Потписат је и кроз дан два обзнаниће се повећи указ по поштанско-телеграфској струци, којим се размешта известан број поштанско-телеграфских службеника.

    Велосипедска забава

    Управа Велосипедског клуба приређује једну велику забаву 20 јануара, у просторијама коларчетове пивнице.

    Немачки цар и његов син

    Париски, лист „Либерте“ сазнаје из Берлина, да немачки престолонаследник у последње доба отворено опонира своме оцу. Он се са њиме не слаже у многим стварима и због тога дошло је до оштријих речи. У последњој таквој оцени царевић је овако говорио своме оцу:

    — Ако не могу живети слободно у Немачкој, отићи ћу у Енглеску и нећу се враћати, док не будем у Немачкој добио право да слободно мислим. Као потпоручник у нашој војсци, дужан сам повиновати се Вама у свему, што се односи на војничке ствари, али као човек и као Немац ја имам права да мислим, како хоћу. Ни ви се ни сте увек клањали мислима свога оца, зашто онда иштете од мене, да ја Вас већма слушам, него што сте Ви слушали Вашега оца?

    Када је цар Виљем чуо ове речи свога сина, он се наљути и нареди, да му непокорног сина ставе у војнички затвор.

    Из Народне Скупштине

    Господин Живојин Балугџић, финансиски стражар поднео је народној скупштини молбу, да му се уваже неке поднаредничке године службе, или тако нешто. У скупштини су се мало изненадили овоме тако ретком имену и молби једнога Балугџића.


    На јучерањој седници други пут је прочитан предлог Милентија Божовића и другова, којим се тражи, да се митрополиту и епископима одузме стални додатак, који су имали по чл. 226. закона о црквеним властима.


    Посланик Таса Обрадовић поднео је предлог, да скупштина ради и од 3—6 часова по подне, како би се брже свршавали текући послови, пошто народна скупштина кошта народ 4000 дневно. Посланици нису изгледали ни најмање одушевљени овим предлогом. Поред овога и других незнатнијих предлога поднесен је и предлог, да се укину жандарми, пошто се на леђима многих грађана још познају трагови од жандарских тесака.


    Г. Министар унутрашњих дела постао је у последње време веома попустљив. Тако је јутрос на питање једнога посланика, када ступају у живот извесне законске измене и допуне одговорно: кад год хоће скупштина т. ј. ћеф јој кад краљ потпише ћеф јој кад се обнародује; или кад буде и једно и друго. У осталом само ово последње је правилно.

  • Дневне вести

    Опет криза!

    Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

    Петроградски посланик

    Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

    Утаја од 150.000 динара

    Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

    Неће бити устанка

    Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

    Двобој

    Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

    Избори на Великој Школи

    У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

    Нема седнице

    Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

    Нов начелник шумарског одељења

    За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

    Кад ће бити?

    Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

    Београдско пристаниште

    Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

    Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

    Ивањички мост

    Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

    Планови за сељачке куће

    Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

    Аустријска влада и српски војници

    Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

    Турски кордон

    Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

    Светосавска прослава на Великој Школи

    И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

    Маскен-бал

    Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

    Збор трговачких помоћника

    Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

    Народно Позориште

    Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

    Измена у репертоару

    Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.