Ознака: Односи Србије и Бугарске

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

Поводом посете српских ђака у Софија доноси петроградско „Новоје Времја“ овај допис из Софије:

Српски народ је више експанзиван, док су Бугари више прибрани. То се показало и нарочито у преговорима између српских и бугарских студената о узајамној солидарности и солидарном раду у опште а посебице у маћедонском питању.

Прво су се обратили српски студенти из Београда својој сабраћи из Софијске Велике Школе с предлогом за зближење и солидаран рад „у борби с Турцима“ ради ослобођења Маћедоније. На ту посланицу одговорили су бугарски ђаци веома резервисано да су на име они у начелу сагласни да се положи основица братском зближавању, но да не сматрају да имају право узимати активна учешћа у делу ослобођења Маћедоније. То је ствар самих Маћедонаца и зато је неопходно потребно ди се сва материјална сретства, која се прибирају за ослобођење која представља македонски народ и једино је она компетентна да реши питања: како, када и с каквим сретствима да се води борба с Турцима за ослобођење Маћедоније. У том смислу је одговорено српским ђацима.

Затим је из Београда стигло у Софију пет делегата од стране укупне великошколске омладине српске да продуже преговоре. Бугарски ђаци изабрали су своје делегате и ти делегати с једне и друге стране саветовали су се неколико дана и сложили су се најпосле а свој споразум ставили су у један записник, редигован и на српском и на бугарском језику. Прво: да се пропагира и сложно ради за идеју словенске конфедерације балканских народа; да се ови штете од туђинских насртаја, нарочито са стране Русије и Аустрије, а поглавито да се штити економна и политичка независност Србије и Бугарске, радећи на склапању царинског и политичког савеза ове две земље. Друго: Маћедонско питање је дело маћедонског становништва и једини пут да се оно реши јесте — да се постигне автономија у смислу политичке свести маћедонског народа, која је револуцијом сазрела.

У исти мах су се делегати сложили још и у томе, да почетком фебруара, после свршеног зимског семестра сви српски ђаци пођу у Софију у госте Бугарима; а почетком марта, кад у Београду буде прослава стогодишњице, да сви бугарски ђаци пођу у Београд у госте Србима. Како изгледа ове демонстрације српске и бугарске омладине биће од прилично великога значаја.

(1834—1879)

Пре својих тридесет година нико од нас Срба није ни помишљао, да ће између Срба и Бугара владати такав антагонизам, као што је данас. Све, што је тада било интелигентније, и отменије у Бугарској, све је то, нарочито после бомбардовања Београда, упирало уочи на Србију. Одавде су Бугари ишчекивали велике догађаје. Бугарске патриоте нису упирали очи у Москву и Петроград, већ у Београд и Букурешт, где су српски и бугарски одбори солидарно радили на ослобађању словенскога живља у Старој Србији и Маћедонији. Бугари су из Београда изгледали своје спасење све до последњег рата са Турцима и што није отишло у Москву, Одесу, Петроград или Кијево, те се склањало у Нови Сад, Београд, Темишвар и друге наше градове, да оданде развије свој рад на ослобођењу потлачених сународника. Један од тих ретких и знаменитих људи у бугарском раду око ослобођења и ускрснућа бугарске државе био је и Љубен Каравелов, који се много борио и који је много патио.

Он се родио у Копривштици у Бугарској 1834. г. и од ране своје младости провео је свој живот у борби за бугарску књигу и име. У шесдесетим годинама прошлога века искрсне он наједаред међу Србима. Као сарадник новосадске „Заставе“, Краљевићеве „Србије“ и „Будућности“, Јовановићева „Змаја“ и Никетићева „Враголана“ оставио је осетан траг у нашем политичком животу. У Новаковићевој „Вили“ и новосадској „Српској Матици“ радио је на литерарнобелетристичком пољу. Његови политички чланци као и његове приповетке писани су простим и силним народним језиком.

И живот, као и време у ком је живео, било је пуно буре и борбе. Када је 1868 г. погинуо кнез Михајло, затворе Љубена са Владимиром Јовановићем у Каменици код Новог Сада. И моје у варадинској градској тавници које у пештанским казаматима чамио је више од шест месеци, док се није те тешке оптужбе спасао. После тога понова је прешао у Београд, где му намесничка влада стави на расположење једну штампарију, који он пресели у Букурешт и ту почне издавати лист на бугарском језику. У програму овога листа Љубен се чврсто држао Србије и она је за њ била узданица бугарскога народа; каква му се чинила пре Михајлове трагичне смрти у Топчидеру. Из Букурешта је писао Љубен своме пријатељу г. Љуби Каљевићу, уреднику „Србије“, на чијем је листу радио у рубрици о Бугарима и осталом словенству, да му лист напредује и да хвата корена у народу. Око њега тада беше окупљена сва бугарска интелигенција и богаштина, која се налазила у тадашњим кнежевинама Румунији и Молдавији.

Док је био у Србији, Каравелов се налазио у колу тадашњих младих либерала Стојана Бошковића, Љубе Каљевића, Владимира Јовановића, Панте Срећковића, Алимпија Васиљевића, Милована Јанковића и др. У Новом Саду друговао је са Милетићем, Змајем и осталим заставницима, али у борби између заставе и напретка није узимао никакво умеће.

Љубен Каравелов спада у оне ретке Бугаре, који су са потпуном искреношћу волели Србе. Све до смрти своје Љубен је веровао у духовну заједницу ова два братска народа које су и политички рачуни и себични интерес за дуги низ година расцепкано. И ко зна, да Љубен Каравелов није подлегао 1879. г. сушици, да је он са оним бројем својих старих другова, правих бораца на ослобођењу Бугарске, наставио политику првих дана, ко зна, да ли би Бугари на Брегову забадали своје зубе у српско месо и да ли би бугарска егзархија сматрала за прву своју дужност, да разорава српске споменике у Маћедонији и Тракији.

Љубен Каравелов вели за њ његов добар познаник и негдањи уредник „Србије“, и био је веома оригиналан човек. Енергичан, пун темперамента, са погледом каквог Тамерлана, чиста бела лица, пусте црне браде и коврџаве косе, изазвао је опште интересовање. А кад плане, обузме га румен од образа до врата очи му сену и човеку је тешко било издржати његов поглед. Био је плах у свему, и кад ради и кад не ради. По читаве дане радио је неуморно, а затим би по читаве ноћи проводио са друговима, веселећи се. Његов егзалтиран дух откривао је човека необичног талента и великих способности.

На дан 21. јануара 1879. г. у подне умро је у Рушчуку Љубен Каравелов у наручју своје жене и својих пријатеља. И тога дана сав Рушчук и сва Бугарска беху увијене у црнину.

Љубен Каравелов био је велики Бугарин. Та сав живот свој утрошио је на ослобођење своје домовине! Но он за то није био ни мањи Србин, јер они није појмио нити је осећао какву разлику између та два братска народа. Сродни по вери, по језику и по судбини — па да међу њима разлике? На срећу, Каравелов није доживео Сливницу. Он је видео Бугарску у њеном зачетку и умро је задовољан у помисли, да ће на Балканима владати срећан и сложан народ од Срба и Бугара. Како ће се те њине државе звати српска, бугарска, њему је било свеједно, јер он је сматрао Србе и Бугаре за један народ.

Када сам ономаде био у кући Љубена Каравелова у Београду, његова жена, осетно дирнута, показала ми је реликвије од свога мужа. Сва кућа бејаше непуњена успоменама на њега.

Љубен Каравелов оставио је за собом и једнога брата, који је наследио славу његову и побрао ове плодове са његова ловора. Заиста, жалосна је то игра судбине, када се између имена овога бугарскога патриота и имена србинова умеће један Петко Каравелов. Али доћи ће време, када ће се угасити распаљен огањ између два братска народа и тада ће се занавек заборавити имена оних, који су, служећи туђим интересима, потпиривали раздор на братскоме огњишту.

Краљев фонограф

Како дебате законских пројеката јако интересују краља, то је наручио један фонограф, који ће спајати скупштинску салу са његовом канцеларијом. Краљ ће на тај начин директно моћи да чује све, што се у скупштини говори.

Скупштински распуст

Како смо извештени, скупштинске седнице трајаће отприлике до 20. фебруара. У том међувремену поред још неких закона биће свршен и закон о буџету. Поновни сазив ове исте сесије одложиће се за јун или јул, када ће се донети и остали прешни закони, на основу којих ће онда влада израдити буџет за идућу годину.

Закон о универзитету

Поред закона о чиновницима и осталих важних закона који ће се у овом поновном сазиву донети, биће и закон о универзитету. Отварање самог универзитета извршиће се у септембру, почетком школске године.

Покварен тунел

По вароши се синоћ пронео глас, да се рипањски тунел срушио. Ми смо се одмах обратили на железничку дирекцију за обавештење и она нам је одговорила, да се тунел одиста оронио, али да ће возови ипак моћи пролазити.

Тунел је оштетио један јучерашњи теретни воз, на коме се налазила једна велика гвоздена дизалица. Кад је на то наишао обичан путнички воз није могао да прође и чекао је пуна три сата. Тек кад је на засебној локомотиви из Београда дошао персонал наше железничке дирекције, пруга је рашчишћена и саобраћај повраћен.

Српско-бугарски споразум

Изасланици наше великошколске омладине, који су ишли у Софију, да с тамошњом омладином преговарају о заједничком раду, вратили су се у Београд. Решено је, да наша великошколска друштва „Побратимство“ и „Обилић“ иду у Софију отприлике 31. јануара или првих дана месеца фебруара и да тамо све дефинитивно утврде.

Софијски споразум

Резолуција, коју је наша и бугарска омладина донела у Софију, овако гласи:

Представници Бугарске и Српске великошколске омладине, сакупљени у Софији 8. и 9. јануара 1904. године да се споразумеју по питању српско-бугарског зближења решили су:

1. Српска и Бугарска омладина пропагираће и радиће на остварењу идеје конфедерације балканских народа, у циљу заштите и одбране своје политичке и економске независности од уплетања свих страних сила, а особито од уплетања Русије и Аустрије.

Као почетак извиђања горе истакнуте идеје Омладина ће, што се нарочито наглашава, радити на успостављању царинског и политичког савеза између Србије и Бугарске.

2. Изјављује да Македонско питање није питање ни Србије ни Бугарске ни Грчке итд, већ искључиво и на првом месту питање потлачених народа, који тамо живе; да је једини правилан пут за извојевање њихове слободе у смислу аутономије Македоније, револуција политичко свесних уједињених тамошњих народа.

Борис Сарафов

По бечким листовима Борис Сарафов је синоћ требао да стигне у Београд. Како смо ми извештени, он ће стићи тек кроз три-четири дана.

Митрополит и удовички фонд

Ускоро Народна Скупштина донеће једно законодавно решење, по коме митрополит и архијереји неће ништа улагати у удовички фонд. У последње време ово је било спорно питање наше журналистике; једни су тврдили да је неправедно и незаконито ослобођавати митрополита и наше архијереје од плаћања улога у тај фонд, док су други супротног мишљења о правичности тога улога. Кад ова ствар буде изнесена пред скупштину, и кад она донесе одсудно решење, онда ћемо и ми рећи своје мишљење о њој.

Устројство војске

Пројекат закона о устројству војске прегледао је Државни савет и саопштио своје мишљење министру војном.

Отказ уговора

У Бечу се ових дана стално проносе гласови, да ће Аустрија 1. априла отказати трговински уговор Србији. Како ми сазнајемо, сви су ти гласови погрешни. Нова аустријска царинска тарифа није готова, нити ће бити готова до 1. априла. А док ње нема, Аустрија не може ни отказати уговор. Осим тога, баш и кад би, што је немогућно, уговор био отказан, он ипак остаје још читаву годину дана у важности. Наши трговци немају дакле никаквог разлога да се плаше.

Опет шала

Јуче су једне новине донеле вест, да је г. Јаша Ненадовић испросио гђицу Стану Савићеву. Нас међутим јутрос уверавају, да је то нетачно и да ће по својој прилици тај глас бити дело оног истог подвалаџије, који је пре неког времена измишљавао сличне ствари и протурао по новинама. Ако је то одиста тако, крајње би време било, да се таквим шалама једном стане на пут.

Шеф прес-бироа

Г. Живојин Балугџић, шеф нашега прес-бироа, отпутовао је у Беч, где ће се бавити три дана.

Одбачена жалба

Жалба против часника општине Београда, одбачена је од стране Државног савета. Према томе изабрани часници увешће се сутра у дужност.

Камероти и г-ђа Десанка

Чувени оперски певач Камероти, који је већ познат београдској публици, долази кроз који дан поново у Београд и то са још двојицом певача, с којима ће онда у нашем позоришту давати „Кавалерију Рустикану“. Сантуцу ће певати г-ђа Десанка Ђорђевићка.

Буна у Банату

У српском селу Баваништу и околини, у Банату, појавио се јак социјалистички покрет. Наоружани сељаци отерали су попа, учитеља и све власти. Неред је био тако велики, да се најзад морала и војска умешати. Ред је повраћен, али је стање још увек опасно.

Светосавска забава

Великошколска омладина приређује у среду, 14. о. м, у просторијама Коларчеве пивнице, велику забаву у корист фонда за потпомагање сиротних великошколаца. Како је сврха ове забаве врло хуманита, то је се надати од београдског грађанства да ће је што обилније посетити. Улазна цена за самца 6 динара, у породици 4 динара.

Пажња

Обраћа се пажња господи која би хтела посетити великошколску забаву, а случајно нису добили позивницу, да се обрате писарници Велике школе од 9 до 12 часова пре подне и од 3 до 6 часова по подне, где ће им се записати име.

Ред пловидбе

Српско бродарско друштво објавило је овај привремени ред пловидбе у мешовитој служби на линији Београд–Шабац и натраг, који ће важити од данас па до даљег наређења: из Београда за Шабац понедељком и четвртком у 7 часова пре подне, из Шапца за Београд уторком и петком у 7 часова пре подне.