Ознака: Павле Карађорђевић

Краљ у Тополи

Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.

У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:

„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“

По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.

За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.

У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.

Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:

„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“

После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.

Краљев повратак

Данас у 11^1/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.

Личне ствари

У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.

У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:

✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 9^1/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.

После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.

Одговор „Самоуправи“

„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.

Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.

То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.

Нов уредник

„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.

Осигурање Милана Новаковића

Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.

Суве шљиве

До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 15^1/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.

Питомац за браварство

Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.

Бугарски универзитет

Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.

Бугарска зверства

Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.

Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.

Пооштрене мере

Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.

Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.

Баш лепи предлози

Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.

Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.

Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!

Тровање

Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.

Прослава Св. Саве на В. Школи

Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

Добили награде за темате

Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

Принц Павле

Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

Великошколска забава

На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

Аустриски цар и г. Миша Вујић

На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

Апшење г. Веље Тодоровића

На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

Апшење г. Милоша Петронијевића

Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

Интересантна посета

Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

Лопови у возу

Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

Негој

Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

Самоубиство у Београду

Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

Г. Миленко Веснић

Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

Народна Скупштина

Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

Предлог о факторима државне штампарије

Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

Народна свечаност

На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

Нова химна

Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

Ковање новца

Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 2^1/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

Осуђени официри

Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

Споменик посеченим кнезовима

У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

Г. Јоца Савић опасно оболео

Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

Изложба слика у Грађанској Касини

Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

Рибарска Бања

Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

Изложба пиротских ћилимова

Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.