Ознака: Патриотизам

Црнац на балу

У Лондонском „Cornihill Magazine“ изашао је интересантан чланак Леди Брумове, како је она играла са неким маорским поглавицом. „За мене је“, причаше она, „било велико изненађење, да видим црне људе, како играју, обучене коректно у салонска одела али са тетовираним лицем. На то ми приступи редитељ забаве и рече: — Те Хонаре радо би играо са вама у лансу. Ви бисте ме веома обвезили, ако му укажете ту љубазност. — А зна ли тај ваш Те Хонаре да игра? Запитах је изненађено.

— О, он ће то за час научити, а ви ћете добити и тумача.

Техонаре, који је посматрао сваки израз на моме лицу, приђе ми, поклони се и пружи ми руку као какав Европљанин и ми узесмо своју позицију. Поред нас је био и тумач. Од овога сазнам, да мој играч још никада није био на каквој европској забави а још мање у салону. Начин кретања и понашање научио је тек овог вечера. Наравно, да смо ћутећи играли; ја сам се, на име, дивила, како Те Хонаре брзо схваћа игру. Он је посматрао игру првога пара пажљиво и ниједаред није погрешно у игри. Заиста је сјајно играо у лансу и кад сам му изразила своје дивљење, како лепо игра, изненадила сам је, када се мој тумач на црнчев одговор грохотом насмеја. Али Те Хонаре као да навали на њ и тумач ми саопшти, да је један црначки поглавица уз дубок уздах рекао:

„Ах, када бих могао само да скинем ово одело! Онда бих тек играо. У овим ужасним крпама човек се једва креће.“ — Маори су племе у Новој Селандији у Аустрији.

Америчке „патриоте“

По свему изгледа, да су амерички пенсионари најдужа века. Сједињене државе још данас плаћају пенсије двема удовицама и петорим ћеркама ветерана из рата за ослобођење и 1115 удовицама бораца, који су погинули у војни од 1812 године. — Шта мислите, колико се у тој земљи лаже и краде?

Париски часопис „Реви“ обратио се био француским научницима, филозофима, песницима и књижевницима са питањем: шта је то патриотизам; и да ли се он слаже са љубављу ка човечанству? Часопис је добио многе одговоре, међу којима има и одговор познатог историчара Анатола Лероа Болијеа.

Он је овако одговорио:

Појам о отаџбини природна је основна мисао, за коју се никако не може рећи, да јој је време прошло. Ја не држим љубав према домовини за предрасуду, којој је прошло време и која само притискује ум и срце човеку. Ја велим, да је оно једно од највиших осећања, која могу облагодарити душу и узвисити људе над уским саможивим интересима. Рећи, да је љубав према домовини исто и што мржња на странце или шовинизам, значило би, не разумевати му праву суштину и искретати му природу. Мени предлажу, да се патриотизам замени космополитизмом, љубав према домовини љубављу према човечанству. Човечанство, посматрано као нешто, што све обухвата, као велико биће, велика је и племенита мисао, али је и сувише неодређена, сувише нејасна и за већину људи, сувише далека. Тај појам сувише је метафизичан. Ја не мислим, да љубав према домовини и човекољубље стоје у противречности и да сметају једно другом. Нема потребе, да се мора бирати или једно или друго. Моја савест каже ми, да ја могу љубити своју отаџбину и у исто време цело човечанство. Прави патриотизам не може желети зла другим народима. Патриотизам не искључује ни уважавање туђег права, ни дух правичности. Напротив патриота, који уме размишљати зацело ће признати у свом срцу да сваки народ има право љубити своју отаџбину и држати, да му је дужност да то чини. Патриотизам може учинити, да људска савест буде осетљива и уместо, да у души угуши појам о праву, помоћи, да се тај појам развија и да се потпуно сроди са душом сваког грађанина.