Ознака: Писмо

Писма Краљу

Из Немачке и Аустро-Угарске је стигло више писама Краљу, на чијој су полеђини, на кувертима, исписане најскандалозније вређајуће речи. Изгледа, да су те речи писали сами чиновници немачких и аустријских пошта при експедовању тих писама.

Још један доказ о њиховој култури!

Телеграми савезних парламената

Председништво Народне Скупштине у Нишу добило је телеграме од руског, црногорског, француског и енглеског парламента, у којима честитају Српској Народној Скупштини рад као и успех Србије у досадањим сукобима са Аустро-Угарском.

У последњој седници председништво је телеграме саопштило посланицима, који су сваки од тих телеграма поздрављали устајањем и клицањем: „Живели!“

Конкордат

Поред закона о мораторијуму Скупштина је решила и закон о Конкордату између Србије и Ватикана.

Овај закон изгласан је једногласно.

Одложене седнице

За сада су седнице Народне Скупштине у Нишу закључене.

По овлашћењу добијеном од владе, председник Скупштине г. Николић закључио је последњу скупштинску седницу изјавом да ће се прва наредна седница сазвати доцније, кад зато буде било потребе.

Извоз и увоз

Министарски Савет забранио је извоз људске и сточне хране и извоз стоке.

Другом одлуком савет је дозволио, да се може слободно, без наплате царине, увозити у Србију пшеница, кукуруз и брашно.

Шта ће она ту?

Јуче пред подне кад је Краљевић Ђорђе са својим пратиоцима ушао у апотеку Викторовића, да испере рану, била се пред вратима окупила велика група света кличући краљевићу.

Одједном кроз тај свет почела се пробијати некаква задружна млада женска. Полицајци су одмах познали у њој ћерку познатог Рапапорта, о коме се ових дана толико говори, и, разуме се, да су покушали да је задрже.

Међутим, у томе тренутку умешао се некакав непознат просед човек, ухватио је Рапапортову за руку, и заједно с њом увукао се у апотеку. Полицајци су у први мах помислили да је и тај из Краљевићеве пратње. Али се одмах затим познало, да је то нека сасвим непозната личност. Сад полиција трага за тим човеком. Чује се да је то некакав Манга [Л…] или тако некако.

Опенхајмер

Тако се зове један од типова којих је тако много у Београду и чије је бављење у нашој средини и сувише мистериозно.

Опенхајмер је аустријски резервни официр. И кад он није отишао под ратну заставу, није ни војни бегунац, онда значи да је остао у Београду са знањем бечког министарства војнога.

А шта то у време рата значи и сувише је јасно.

Последња Одбрана Стараца

Обвезници последње одбране стараца 4. чете 1. батаљона пука који нису отишли на војну дужност имају се у року од два дана јавити главној војној станици у Београду у Великој касарни. Ко се у овом року не јави предаће се ратном суду.

За послугу

Коме би од Београђана требао човек или жена за послугу или ма какав посао у кући треба да се обрати суду општине београдске.

Суд се налази у основној школи у Макензијевој улици.

Петроградски митрополит Антоније написао је цару Николи ово писмо:

Премилостиви Господару!

О светлим данима Рождества Христова поздравио сам ја Ваше Величанство с празником мира и божјег благоволења дајући израза уверењу да ће се мир одржати.

Својствено је хришћанском срцу да жели мир, но нечастиви незнабожац не зна за тај осећај. И ево је вероломни Јапанац усудио се да развије ратну заставу против руског народа. Уздрхтала је од негодовања Света Русија. Као бурни морски вали разнео се по њој убојни поклич. Русија уме мир чувати, но уме и непријатеља одбити. Крепких груди устаће она сва као један човек за цара свога, за цркву своју и за драгу отаџбину. Видела је она годинама Самозванштине, преживела је налетање Шведа и навалу Наполеонове војске. Но господ је био њен помоћник и моћан заштитник. Непријатељи су ишчезли као дим. А света Русија изашла је из ових борби у сјају величине, порасла је, раширила се на лицу земље, постала је крепка, силна, моћна, непобедима. С нами Бог, разумијејте језици и покорјајте сја, јако с нами Бог.

Храбро Господару! Кто Бог вељи, јако Бог наш. Молитва наша за тебе усрдна је, оданост наша теби силна је. Молићемо се Богу неуморно, но умећемо, као затреба, и умрети за веру, за тебе и за отаџбину. Располажи с нама и с нашим иметком. Устреба ли — цркве и манастири принеће драгоцене украсе светиња својих на олтар отаџбине. Поборника имамо у Христу Господу и у молитви појимо: Дерзајте убо, дерзајте људије Божији: ибо тој побједит врати, јако всесилен. Амин!

Теби, Господару, као државном вођу сверуског христољубивог победносног воинства спроводим из Александро-Невске Лавре у име благослова икону светога витеза руске земље, благовременога Кнеза Александра Невскога, да он помогне у борби с нечастивим. Теби и целој руској војсци. Икона је освећена над ћивотом светитељевим моштију. Нека те Господ благослови, нека те Господ храни, драгога цара нашега! Вашег Императорског Величанства најоданији слуга и богомољац Антоније митрополит петроградски.

На ово дирљиво писмо, одговорио је цар Никола:

Искрено Вам благодарим владико, и допуштам да се копија Вашег писма штампа. Икона ме је особито тронула.

Писмо једнога сеоског учитеља

Чланом 16. пројекта закона о народним школама одређено је, да у школску благајну поред осталих прихода улази „две трећине прихода од школске градине и школског винограда, који обрађује учитељ са ђацима.“ Ко познаје живот учитеља на селу, тај ће се и рукама и ногама крстити и чудити, коме паде та мисао на памет. За њих ми не бисмо ни писали ово, али ко не зна живот нашег учитеља у селу, као што га министар не зна, морамо да рекнемо неколико речи.

До сада, па и у време највећих реакција школско земљиште обрађивао је учитељ и користио се плодовима са тога земљишта за свој труд. До сада (па и у време највећих реакција) учитељи су обрађивали школске баште и тиме давали пример својим сељанима, а од министарства награђивани за тај рад новчаном наградом.

До сада (па и у време најцрњих реакција) учитељи су, на школском земљишту, поред својих школа подизали винограде и тиме упућивали и ученике и своју околину у томе послу, бивали награђивани за тај рад од министарства, а никоме не паде на ум, да су учитељи наполичари, да то није њихова земља коју обрађују но општинска, ми да су дужни дати општини две трећине од тога, да раде дакле „на трећу пару.“ Срећом, Државни Савет, који познаје живот наших школа, баш као и министар свео је то од 2/3, на половину и направио учитеље наполичарима. Благо вама српски учитељи!

И замислите ви сад овакву једну слику:

Засадио учитељ градину. Треба му за ручак мало лука, кромпира или зелени и пође да то из градине донесе. Али, тамо се испречио општински председник, или кмет, ћата или биров или ма који, кога „општина“ постави, да пази да учитељ не дигне берићет. И онај ти тек разглави вилице:

— Е, чекај учо, да ја узмем два пут толико колико ти (по министровом) или колико и ти (по саветском). Што је учитељ куповао семе, мучио се и радио, то ништа. „Општинска“ је земља.

Или друга једна слика:

Учитељ засадио и однеговао поред школе дивни виноград о свом трошку, о свом руху и круху, а тога има доста и у томе су наши вредни учитељи показали доста велика успеха, И замислите сад, виноград родио, дивно грожђе, а учитељ, не сме да откине грозд, пошто чува чувар кога општина поставља „да уча не поје грожђе.“

Има у пројекту и горих ствари и „Политика“ ће их радо доносити.