Ознака: Порез

Споразум између српске и бугарске владе

(Извештај „Политици“.)

Софија, 31. јула.

Српска влада усвојила је предлог бугарске владе, да се прикупљање пореза и дажбина од двовласника — бугарских поданика одложи до свршетка рата.

У прошлом чланку „Јуриш на чиновничке плате“, изнео сам и утврдио цифрама, да чиновник према сељаку плаћа врло велики порез. Узео сам сељака за пример, јер посланици из народа највећма наваљују, да се чиновничке плате што јаче оптерете. Али чиновник (грађански или војени, активни или у пензији, указни или неуказни) не плаћа велики порез једино, према сељаку. Он је, у опште, једно због цифре самога пореза, а друго с тога, што он не може да прикрије ништа од својег приноса. Кад се упореди ма с којом другом класом становништва оптерећен највећим наметима. Из тога не треба закључити, нити је моја намера била да такав закључак изведем, да је порез сељаков врло мали. И сељак је добро оптерећен. Јер, ваља имати на уму, да 2,50% износи само порез на принос земље. Такав терет не би био велики, да није уз то личног пореза (6 динара с главе на главу, и 5 пара на сваки динар непосредног пореза), и толиких државних, окружних, среских и општинских приреза. Само државни прирез у овој години износиће 117% што с другим додацима, редовним и ванредним, износи просечно на 200%, уз главни порез. Према томе, и оптерећење сељаково, без посредних пореза, може се рачунати на 7.5%. Све то треба исплатити поглавито из приноса земље, јер сељак, као и сви други, плаћа засебно порез ако издаје кућу под закуп, ако има новчаног капитала или води какву трговину.

Тих 7.5% сељаковог пореза мали су само релативно, т. ј. кад се упореде с теретом сваљеним на чиновничке плате. Тај је терет, видели смо, и по главници непосредног пореза огроман. А како тек мора тежак бити по чиновнике с додатком од 200%, који према тој главници срачунава. Ну апсолутно узев, за сељака је и порез од 7.5% осетан. Порез се плаћа у готовом новцу, а сељаку до новца није лако доћи. Осим тога, порез на земљиште је врло неравномерно ударен. Распоред појединих парцела у групе наје увек тачно извршен. Има земаља које би по својем квалитету требало да плате 2 динара од хектара, а плаћају 3 или 4 динара.^[1] А сам премер је врло аљкаво извршен. Има земаља које плаћају порез на 10 хектара, иако нису већа од 5 или 6 хектара. Сељак осећа, да је порез велики, а не зна од куда. Истина, има и супротних случајева. Многе су земље увршћене у нижу класу, а има их које плаћају порез на 7 или 8 хектара, а заузимају 20 и више хектара. И сигурно је, да су чешћи случаји, да је земља из једна од ова два разлога, оптерећена мањим порезом, но што би то по закону требало да буде. Кад би се порез на земљиште повећао они, који га и иначе много, мимо закон, плаћају, били би пре оптерећени. А према њима се, ма их и не био велики број, мора имати призрења.

Према томе, и повећање пореза на земљиште, сељачког пореза par excellence, ствар је веома деликатна. А шта да кажемо онда о порезу на чиновничке плате који је куд и камо већи и чија је подлога још осетљивија. Није никаква неправда чињена у томе, што се порез на земљу није повишавао мимо друге порезе, него у томе, што се увек највише од чиновника тражило, да они од својих плата, попуњавају буџетске празнине. Ако се већ дође до закључка, да се буџетска равнотежа не може постићи смањивањем расхода мора се, несумњиво је, прибећи повећању прихода. Али то повећање треба тако удесити, да највећим делом падне на оне, који су до сада били, релативно, највећма поштеђени. С тога се чиновничке плате могу јаче оптеретити тек онда, кад се удари порез на сеоске зграде и повећа онај који сад плаћају земљишта. Поштења мора бити свугде, па и у финансијској политици.

---

^[1]За овакве неправде нису толико криви органи који су распоред извршили, колико сам закон од 1885, по чијим је одредбама често веома тешко, чак немогућно, извести правилан распоред.

Нов извор за државне приходе

Овај тешки задатак, који мучи душу свакога министра финансије, решио је на веома прост начин, управник пошта и телеграфа у републици Панами. Он је наметно скупљачима марака порезу, коју они морају плаћати од добре воље. Издавајући нарочите марке, извукао је из њиних џепова много хиљада динара. Њу-Јоршки дописник лондонске „Дели Трибине“ описује његову методу овако: Управник пошта предвидео је, да ће и скупљачи марака дивити питањем, хоће ли Панама, која се отцепила од Колумбије, употребљавати старе марке, утискујући у њих реч „Панама“, па док их на потроши, или ће се издати нарочите серије марака. Он зато наложи штампарији, да речи „Republica de Panama“ сложи свим врстама читких слова а да их утисне у старе марке, а друштву у Њу-Јорку, које је лиферовало Колумбији марке за Панаму, нареди, да изда још једну серију марака у неколико стотина тисућа комада. Штампару објасни, да ће имати добар пазар и да се нико неће бринути за то, како су речи одштампане, право, криво, у лево, у десно и т. д. И тако су на марке уштампане горње речи у свим врстама ситних слова и то у плавој, црној и црвеној боји. […] ретке марке дошле у Њу-Јорк, а кише од долара излиле се у касе републике Панаме. Управник ће пошта, вероватно, изменути типове марке, да ће скупљачи, који су до данас само — четрдесет издања ових марака морали да набаве, набавити и нових десетак.

Кобан прстен

Кад се шпански краљ Алфонзо Дванаести венчао са својом рођаком Мерздом, поклонио јој је један леп прстен, који она није скидала с руке све до своје смрти. Пре него што су је саранили, узео је Алфонзо тај прстен натраг. Доцније га је поклонио својој баби Христини. Мало после тога умре и она, а прстен да краљ својој сестри, инфанткињи дел Питер. Неколико дана доцније умре инфанткиња, и прстен се и по трећи пут врати у краљеве руке. Он га сад поклони својој свастици Христини. После три месеца умрла је и Христина. Сад краљ није више ником давао тај кобни прстен него га је сам носио. После његове смрти поклонили су прстен једној мадридској цркви.

Последице слабе жетве у прошлој години већ се у велико опажају. Многе сиромашније породице у великој су бризи јер им је храна на измаку. Једно то, а друго потраживање неплаћеног пореза за прошлу годину доводи их у врло тежак положај. За сељака је ово доба најнезгодније јер нема зашто пару да узме ни хране да набави, а камо ли и порез да плати.

Ова незгода многима је одузела вољу за оне силне трке и јурњаве по изборима, што траје ево више од пола године. Избори међу тим и данас још нису свршени у још многим општинама. У последње време изборна је борба са свим малаксала и избори се врше са незнатним учешћем грађана.

„Све ће опет добро бити“

Самоуправа је пре неки дан донела, да је руски цар, приликом пријема страних представника, особито одликовао нашег отправника послова задржавши се подуже с њиме у разговору и рекавши му при крају, „да ће опет све добро бити“. Шта ће то бити добро? Зашто нам, Самоуправа то не каже?

Ми ћемо, ево, да кажемо, како је ствар текла. Говор је био о Маћедонији и о смрти митрополита Фирмилијана. Кад је на питање царево г. Спалајковић, наш отправник послова рекао, да се ми надамо, да ће скопску митрополитску столицу опет заузети Србин, руски цар је онда одговорио: „Да, опет ће све добро бити.“

Пореза на вино и ракију

Влада је свршила пројект закона о измени и допуни закона о државној трошарини, по коме се оптерећује државном трошарином вино и ракија. Тај пројект биће данас или сутра поднесен народној скупштини. Од ове реформе добила би држава како изгледа један вишак у приходу од близу 3 милијона динара.

Тесла, Пупин и Чокор

На синоћњој одборској седници конгреса српских лекара и природњака решено је једногласно, да се на конгрес позову од стране одбора нарочитим писмом генијални и славни српски научници Никола Тесла, Михајло Пупин из Америке и велики научник и професор на Бечком универзитету Србин Јован Чокор. Радујемо се овој лепој одлуци одборској, а још ћемо се више обрадовати вести, ако се наши славни српски научници могадну одазвати овоме позиву те конгрес својим присуством увеличају. Како чланови конгреса, тако и сво грађанство наше знаће их достојно дочекати.

Г. Љуба Новаковић отпуштен

Новопостављени начелник шумарског одељења г. Љ. Новаковић отпуштен је из државне службе. О томе отпуштању курсирају ове верзије; једни кажу, да је само због тога и био постављен за начелника шумарског одељења, да би могао бити отпуштен, јер се министри на расположењу не могу отпуштати, а други мисле, да је његово постављење наишло на сувише велики отпор у радикалној странци, та га се влада морала што пре курталисати.

Хапшење Веље Тодоровића и Милоша Петронијевића

Јутрос рано пронели су се гласови по граду, да су ухапшени г. Веља Тодоровић, бивши министар унутрашњих дела и г. Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра. Хапшењу је требало да буде повод злоупотреба новца од државног имања „Негоја“.

Да бисмо знали право стање ствари, послали смо једног свог сарадника господину Љуби Живковићу, који заступа државне интересе по тој ствари.

Захваљујући услужности и љубазности г. Живковића, дознали смо ово:

Господин Велимир Тодоровић наплатио је од тога државног добра 58.000 динара, а г. Милош Петронијевић, нешто мало мање. Господин министар председник оставио је два дана рока господи, да оправдају узимање тога новца, или да га надокнаде.

Демонстрација

Известили смо се да су апсолутно неистинити пронесени гласови о некој демонстрацији приликом пуштања оних официра нишке афере, који су осуђени на четири месеца затвора па им сад истекао рок.

Закон о штампи

Јуче је обнародован у званичним новинама закон о штампи онако како је усвојен од Народне Скупштине.

Парастос митрополиту Фирмилијану

У четвртак, 15. јануара у 10 часова пре подне, даваће се четрдесетодневни помен покојном скопском митрополиту Фирмилијану.

Чиновничка Задруга

Неки пријатељи жале нам се на непредусретљивост Чиновничке Задруге. Ми молимо управу Задруге да нам каже има ли стварних основа овим жалбама, а ако их има, какве је побуде руководе да тако ради.

Приход са забаве

На забави, коју је Женско Друштво приредило 10. ов. м. у сали код „Коларца“, пало је на каси свега 2208 динара.

Бабићева представа

Г. Ђорђе Бабић српски комичар, после дужег боловања, оздравио је и приређује данас једну занимљиву представу у сали код „Такова“. Програм ће се објавити плакатима.