Ознака: Поштанске марке

Хороскоп

Кад се кнезу Лорецу Медичију родила кћи Катарина, по народу се био пронео глас, да ће она донети срећу Италији. Кад је кнез то чуо, он нареди астрологу Мадучију, да детету прочита из звезда судбину. Мадучи изврши заповедено и одговори, да ће та кнежева ћеркица седети на једном великом престолу и да ће јој три сина бити краљеви; тринаест ће за њу бити срећан број; умреће стара, али треба да се чува Сен-Жермева. И тај се хороскоп случајно обистинио. Катарина Медичијена попела се као жена Хенрика Другог на француски Престо. Тринајест јој је година било, кад се удала, а тринајест година доцније добила је прво дете. Три њена сина, Фрања Други, Карло Девети и Хенрик Трећи, били су краљеви француски. Кад је остарила, постала је сујеверна, и клонила се свију места која бу се звала Сен Жермен. Године 1508—1509, била је веома болесна, али се није плашила смрти, јер лежала у Блоа далеко од Сен-Жермена. Тако болесна позвала је свештеника, да је исповеди, али чим је почела исповест, умрла је на његовим рукама, пошто се препала кад је чула да се он зове Сен-Жермен. И ми се још чудимо, што персијски шах зауставља воз и тера свога астролога да чита у звезде!

Ко је пронашао поштанске марке?

Обично се каже, да су их пронашли Енглези, пошто су их они 1836. год. први увели. Али није истина. Пронашао их је још пре тога шведски артиљеријски официр Трекенбер. Он је 1882. год. поднео великашкој скупштини писмен предлог, „да се изда монополисана хартија за плаћена писма“. Из скупштинских записника види се, да је тај предлог великом већином гласова одбијен!

Талма и Наполеон Први

Као млад нижи официр спријатељио се Наполеон са чувеним глумцем Талмом. Из тога доба постоји једно Наполеоново писмо Талми, које врло лепо црта младога, амбициознога потпоручника Бонопарту: „као лав тукао сам се за републику, добри пријатељу, Талма, а из захвалности то пуштају ме сад да умрем од глади. Немам више ни паре. Онај бедни Обри пушта ме да скапам на улици, а могао бу нешто да начини од мене! Ја осећам у себи снагу да тучем ђенерале Сантера и Росињола, тако да гомилама беже испред мене, а они не могу да ми нађу место ни у најмањем буџаку какве провинције… Керас ми је обећао помоћи. Хоће ли одржати реч? Сумњам; очекујући његову помоћ, дотерао сам до последње паре. Да ли имаш ти коју да ми даш? Ја ти понуду не бих одбио, а обећавам ти, да ћу ти дуг вратити из прихода прве краљевине, коју својим мачем будем освојио.“

Нов извор за државне приходе

Овај тешки задатак, који мучи душу свакога министра финансије, решио је на веома прост начин, управник пошта и телеграфа у републици Панами. Он је наметно скупљачима марака порезу, коју они морају плаћати од добре воље. Издавајући нарочите марке, извукао је из њиних џепова много хиљада динара. Њу-Јоршки дописник лондонске „Дели Трибине“ описује његову методу овако: Управник пошта предвидео је, да ће и скупљачи марака дивити питањем, хоће ли Панама, која се отцепила од Колумбије, употребљавати старе марке, утискујући у њих реч „Панама“, па док их на потроши, или ће се издати нарочите серије марака. Он зато наложи штампарији, да речи „Republica de Panama“ сложи свим врстама читких слова а да их утисне у старе марке, а друштву у Њу-Јорку, које је лиферовало Колумбији марке за Панаму, нареди, да изда још једну серију марака у неколико стотина тисућа комада. Штампару објасни, да ће имати добар пазар и да се нико неће бринути за то, како су речи одштампане, право, криво, у лево, у десно и т. д. И тако су на марке уштампане горње речи у свим врстама ситних слова и то у плавој, црној и црвеној боји. […] ретке марке дошле у Њу-Јорк, а кише од долара излиле се у касе републике Панаме. Управник ће пошта, вероватно, изменути типове марке, да ће скупљачи, који су до данас само — четрдесет издања ових марака морали да набаве, набавити и нових десетак.

Кобан прстен

Кад се шпански краљ Алфонзо Дванаести венчао са својом рођаком Мерздом, поклонио јој је један леп прстен, који она није скидала с руке све до своје смрти. Пре него што су је саранили, узео је Алфонзо тај прстен натраг. Доцније га је поклонио својој баби Христини. Мало после тога умре и она, а прстен да краљ својој сестри, инфанткињи дел Питер. Неколико дана доцније умре инфанткиња, и прстен се и по трећи пут врати у краљеве руке. Он га сад поклони својој свастици Христини. После три месеца умрла је и Христина. Сад краљ није више ником давао тај кобни прстен него га је сам носио. После његове смрти поклонили су прстен једној мадридској цркви.