Ознака: Саборна црква

  • Поздрав руском цару

    Данас после молепствија у Саборној Цркви за победу руског оружја, отправљен је од београдских грађана овај телеграфски поздрав руском Императору:

    Его Императорскому Величеству Государю Императору Всероссйскому.

    Царъ Православный!

    На Твой недавній великодушньій парскі призивъ всѣхъ народовъ къ братской любви и миру враги Твоей могущественной держави отвѣтили войной. Всемогущій Богъ, хранящій Тебя и Твою державу и ведущій последнюю вѣкоми къ слави и побѣдамъ, и на этоть поможеть Тебѣ сокрушитъ враговъ Твоихъ и святой православной славянской Руси. О побѣдѣ надъ врагами Царя Православнаго молитбя весь славянскій православньій міръ.

    Особенно молитви сербскаго народа искренни, глубоки и горячи. Болынею частью порабошенньій и сурово-угнетаемій врагами Славянства, сербскій народъ со всѣхъ сторонъ, шлетъ горячія молитви къ Богу, чтобы Онъ послаль побѣду надъ врагами Защитнику и Вождю всего Славянства.

    Серби из свободной Сербиій, являсъ виразителями, чувствь и стремленій семимиліоннаго сербскаго народа, благоговѣйно повторяютъ:

    Царствуй на страхъ врагамъ

    Цар Православньій!

    Текст овог поздрава не треба да преводимо; сваки Србин разумеће и осећања, која су у њему исказана и речи којима су казана. Београдски грађани поздрављају онога, који је од увек био заштитник свију Словена, а иза београђана стоји цео српски народ. Не из каквих себичних рачуна, већ из чисте љубави спрам руског народа, који је на свима нашим бојним пољима проливао и своју крв, цео српски народ жели, да Русија што пре и потпуније победи свог непријатеља.

    Осим Француске, која ће јој, ако устреба, и притећи у помоћ, Русија данас стоји потпуно сама. Величина и моћ Русије сметају свима европским силама; све са задовољством доносе вести о првим сударима, у којима су Руси, бајаги, били бијени. Да би им радост била већа, у Немачкој, Енглеској, Аустрији чак се измишљавају ти гласови о руским поразима. Прерана је та радост. Ма какав био почетак рата, свршетак рата зна се какав ће бити. Северни колос лагано се креће и постепено прелази у јарост. Тешко свима, с којима се он у коштац ухвати.

  • Дневне вести

    Молепствије

    Данас пре подне у 10 часова држано је молепствије за победу руског оружја у овдашњој Саборној Цркви. На Молепствију чинодејствовао је Митрополит са 16 свештеника. Још пре 10 часова црква је била пуна најодабранијом престоничком интелигенцијом. Осим особља руског посланства са госпођама, молепствију су још присуствовали: Престолонаследник Ђорђе у војничком оделу, са првим краљевим ађутантом г. Дамњаном Поповићем, јер је Њ. В. Краљ лако оболео и по савету лекаровом не сме два-три дана напуштати собу. [А] од министара били су: Министар Председник г. Сава Грујић, г. Никола Пашић Министар Спољних Послова, г. Пера Велимировић бив. Министар Грађевина и Љ. Давидовић Министар Просвете. Затим председништво скупштине са посланицима, г. Коста Главинић председник општине, г. Михаило Церовић Управник вароши Београда, од професора Велике Школе г. г. Милан Недељковић, Милић Радовановић и Чеда Митровић, професори гимназија, чиновници, трговци и врло велики број из осталих сталежа.

    Молепствије је вршено на врло свечан начин. Нему тишину прекидале су усрдне молбе свештеника за заштиту руске војске. Пред крај молепствија Митрополит г. Инокентије са крстом у руци држао је говор, у коме је од прилике ово рекао. Да ми према Русима немамо само човечанских симпатија, већ да нас за њих везује и сама вера и крв словенска, и да нас све то позива да отворимо своја братска срца и молимо Бога за победу руског оружја. Руски цар је дао доказа целом свету да он жели мар, а да је угазио у рат зато, што је у питању част руског народа.

    После свршеног говора руски отправник послова пришао је Престолонаследнику и захвалио му на присуству, а по том су г. г. министри и сви остали великодостојници приступили госп. Муравјеву и усмено изјавили како сви желе и како се надају да ће Руси брзо победити свог непријатеља.

    Званична Исправка

    У броју 18. новина „Политика“ од 29. јануара ове године, а у чланку под насловом: „Украђена акта“, поред осталога, изнето је и то, да су акта по ислеђењу о „Мартовској“ демонстрацији у Београду ишчезла незнатно где, те је то био повод што министар унутрашњих дела није одговорио у Народној Скупштини на интерпелацију г. Алексе Ратарца, народног посланика.

    Ово изношење неистинито је, а да је неистинито уредништво ће се најбоље уверити, ако свога уредника буде послао у Министарство унутрашњих дела, где ће акте овог предмета моћи видети.

    № 2946. Из канцеларије министарства унутрашњих дела 30. јануара 1904. године.

    Турска се спрема

    Бугарски министар председник Петров изјавио је, да Турска тражи ма какав повод да објави Бугарској рат. Она стога нарочито рђаво поступа с маћедонским бегунцима, у намери да опет изазове устанак.

    Турски комесар отпутовао је из Софије у Цариград с нарочитом тајном мисијом, која се доводи у везу с том изјавом Петровљевом.

    Ипак није

    Г. Павле Маринковић ипак неће бити постављен за начелника министарства спољних послова. На то место, као што смо поуздано извештени, долази г. Мих. Ристић, наш садашњи посланик у Софији. Ко ће на његово место у Софију ићи, још се за сада не зна. Необјашњиво нам је, зашто се сада, у овако важним тренуцима чине те промене. Ако све наше спремне заступнике на страни постепено доведемо у Београд, ко ће онда остати тамо?

    Специјални телеграми

    „Вечерње Новости“ мисле, да ниједан српски лист није у стању, да доноси специјалне телеграме, јер би то било сувише скупо. Напротив, сви српски листови, веле оне, ваде своје телеграме из бечких листова.

    „Вечерње Новости“ свакако тако раде; ми не. Нека се главни уредник њихов изволи потрудити до наше редакције, па ћемо му радо објаснити како српски листови ипак могу имати специјалне телеграме; ако жели. Ми ћемо му чак и показати све телеграме, које смо досад добили.

    Српска Краљевска Академија

    Јуче је био главни годишњи скуп Српске Краљевске Академије, и на њему је Академија изабрала ове своје нове чланове: г. Симу Матавуља, књижевника за редовног члана Академије уметности; г. г. Саву Урошевића, проф. Велике Школе и Dr. Др. Мендељева, руског научара за дописне чланове Академије природних наука; г. Алексјеја Александровића Шахматова, руског научара за дописног члана Академије философских наука; и г. г. Вацлава Томека и Лубор Нидерла, ческе научаре за дописне чланове Академије друштвених наука. — Сем тога, изабрала је секретаре стручних Академија за 1904. г, и то г. Др. Јована Цвијића за Академију природних наука, г. Јована Туромана за Академију философских наука, г. Љубомира Ковачевића за Академију друштвених наука и г. Михаила Валтровића за Академију уметности. За прегледаче рачуна за 1904. г. изабрати су: г. г. Др. Мих. Петровић, Јов. Мишковић и Љуб. Јовановић.

    Фабрика банака

    Коста Марковић абаџија из Балканске улице доставио је јутрос кварту варошком како му је неки, њему непознати сељак причао, да га је пред првостепеним београдским судом нашао један човек и позивао га да заједно праве лажне банке. У исто време нудио му је 50 лажних банака за 10 правих. Сељак тврди да је видео код „фабриканта“ читаву рпу лажних банака. Наређено је трагање, али по свој прилици ово је био само покушај да се сељак превари.

    Предавање Палилулцима

    Палилулски пододбор друштва за чување народног здравља држаће своје прво поучно предавање у понедељник, на Сретење 2. фебруара ове године, у 3 сата по подне у палилулској основној школи. Скрећемо пажњу грађанима тога краја на то предавање.

  • Дневне вести

    Дворске вести

    Краљ, по савету свог личног лекара г. Косте Динића неће три дана излазити из собе због лаког реуматичног наступа.

    Министарска седница

    Краљ је лично председавао синоћној министарској седници, која је трајала до 8 часова у вече.

    Тајна седница

    На интерпелацију А. Ратарца о маћедонском питању одговорио је данас г. Н. Пашић у Народној Скупштини. Пре тога, на предлог г. Веснића седница је претворена у тајну.

    Напишите ви то

    Отправник послова у руском посланству, г. Муравјев, посетио је прекјуче г. Љубу Давидовића. Г. Муравјевљева посета код министра просвете имала је своју нарочиту сврху. Он је био дошао да се договори с министром просвете о држању молепствија по свима отачаственим црквама за победу рускога оружја. Господин министар му је на то одговорио од прилике овако: „Напишите Ви то па тако писмено поднесите мени, и ја ћу изнети пред министарски савет па да о томе решавамо, јер то је ствар, којој се мора добро размислити!“ Није нам познато шта је рекао и да ли је на ово пристао г. Муравјев, али је ово ипак нешто што је вредно прибележити.

    Молепствије у Саборној Цркви

    Сутра у суботу 31. ов. мес. у 10 час. пре подне биће у овдашњој Саборној Цркви молепствије за победу руског оружја. Грађани београдски треба да дођу у што већем броју. Кад не можемо на други начин да помогнемо онима, који су хиљадама гинули за нас, покажимо бар у оваквим приликама, да им искрено желимо да се овај рат што пре сврши на руску славу и корист.

    Парастос Сими Игумановом

    Данас у 10.30, часова одржан је свечан парастос у Саборној Цркви великом добротвору српском Сими Игумановом; на парастосу је чинодејствовао Митрополит Инокентије са 18 свештеника. Парастосу присуствовали су Министар Председник г. генерал Сава Грујић и Министар Просвете г. Љуба Давидовић, од бивших министара г. г. Живан Живановић, Сима Лозанић, Љуба Ковачевић, ректор В. Школе са колегијом, иначе професори гимназија и Богословије, официри, трговци, учитељи, врло велики број Старо-Србијанаца и Македонаца и престоничког грађанства.

    После парастоса држао је г. прота Стева Димитријевић врло леп, поучан и патриотски говор, у коме је изнео заслуге и добротворни рад Симе Игуманова и истакао како је се цела породица Симе Игуманова увек одликовала патриотизмом и пожртвовањем. На крају је поменуо говорник да има много заслуге и Симе Игуманова у томе што је Призрен данас стожер српске мисли и њезиних пионира у Турској.

    Народна Скупштина

    Данас је у Народној Скупштини на дневном реду претрес законског предлога о задругама и извештај одбора о предлогу закона о лову.

    Г. Павле Маринковић

    Још пре четири дана, почео се проносити по вароши глас, да ће начелник министарства спољних послова г. Мита Поповић бити постављен за генералног конзула у Пешти, а да ће на његово место за начелника бити постављен г. Павле Маринковић, бивши министар. Ми те гласове нисмо хтели да бележимо, не знајући да ли су тачни: али како се они упорно одржавају бележимо их по дужности.

    Самоубиство у Прокупљу

    Ноћу између 28-ог и 29-ог овог месеца извршила је покушај самоубиства привремена телеграфискиња прокупачке телеграфске станице, Наталија Марковићева, сестричина тамошњега лекара Д-р Милића. Покушај самоубиства извршила је у кући свога ујака. Пуцала је из револвера и куршум је ударио изнад срца, пропао изнад леве плећке и зарило се патос (?). До јуче на подне, када смо ову вест добили, Наталија се налазила још у животу. Узрок самоубиству је непознат, али се о њему разно нагађа.

    Српско новосадско позориште

    Пре извесног времена српско позориште у Новом Саду обратило се својој општини са молбом за новчану помоћ. Неки дан је била седница на којој је о њој дебатовано. Оправданост овога захтева многи су бранили, али било их је и који су одрицали потребу давања помоћи. Дебата је вођена врло бурно, и свршила се врло малим добитком за позориште. Одређена му је помоћ од 2000 круна, док мађарско позориште има 3000 к. Жалосно је, да су ову молбу заступали и гласали за њу и неки Немци и Мађари, а нападали је и гласали против ње чак и неки Срби.

    Хвала!

    Родитељи пок. Милана Ф. Петровића, пешад. капетана друге класе приложила су Одбору Девојака за Војислављев споменик 10 динара за успомену на свога рано преминулог сина.

    Одбор Девојака изјављује приложницима срдачну захвалност, а покојниковој млађаној души нека би Бог дао рајског насеља.

    Породичне вести

    Г. др Слободану Рибникару јуче се родио син. И мати и дете су у најбољем здрављу.

    Лицитација

    Дана 6. фебруара тек. год. држаће се у економном оделењу Суда београдске општине кратка офертална лицитација за оправку свију неисправних општинских возова.

    Оферти ће се примати до дана лицитације, и на сам дан лицитације до 5 часова по подне, у које ће се време отварати у присуству кмета кога за то Суд буде одредио и присутних лицитаната.

    Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења општинског суда сваког радног дана за време канцеларијско.

    Забава чачанског Кола Српских Сестара

    Пододбор Кола Српских Сестара у Чачку, приређује ових дана једну велику забаву, у корист своје касе.