Ознака: Сима Андрејевић Игуманов

Дворске вести

Краљ, по савету свог личног лекара г. Косте Динића неће три дана излазити из собе због лаког реуматичног наступа.

Министарска седница

Краљ је лично председавао синоћној министарској седници, која је трајала до 8 часова у вече.

Тајна седница

На интерпелацију А. Ратарца о маћедонском питању одговорио је данас г. Н. Пашић у Народној Скупштини. Пре тога, на предлог г. Веснића седница је претворена у тајну.

Напишите ви то

Отправник послова у руском посланству, г. Муравјев, посетио је прекјуче г. Љубу Давидовића. Г. Муравјевљева посета код министра просвете имала је своју нарочиту сврху. Он је био дошао да се договори с министром просвете о држању молепствија по свима отачаственим црквама за победу рускога оружја. Господин министар му је на то одговорио од прилике овако: „Напишите Ви то па тако писмено поднесите мени, и ја ћу изнети пред министарски савет па да о томе решавамо, јер то је ствар, којој се мора добро размислити!“ Није нам познато шта је рекао и да ли је на ово пристао г. Муравјев, али је ово ипак нешто што је вредно прибележити.

Молепствије у Саборној Цркви

Сутра у суботу 31. ов. мес. у 10 час. пре подне биће у овдашњој Саборној Цркви молепствије за победу руског оружја. Грађани београдски треба да дођу у што већем броју. Кад не можемо на други начин да помогнемо онима, који су хиљадама гинули за нас, покажимо бар у оваквим приликама, да им искрено желимо да се овај рат што пре сврши на руску славу и корист.

Парастос Сими Игумановом

Данас у 10.30, часова одржан је свечан парастос у Саборној Цркви великом добротвору српском Сими Игумановом; на парастосу је чинодејствовао Митрополит Инокентије са 18 свештеника. Парастосу присуствовали су Министар Председник г. генерал Сава Грујић и Министар Просвете г. Љуба Давидовић, од бивших министара г. г. Живан Живановић, Сима Лозанић, Љуба Ковачевић, ректор В. Школе са колегијом, иначе професори гимназија и Богословије, официри, трговци, учитељи, врло велики број Старо-Србијанаца и Македонаца и престоничког грађанства.

После парастоса држао је г. прота Стева Димитријевић врло леп, поучан и патриотски говор, у коме је изнео заслуге и добротворни рад Симе Игуманова и истакао како је се цела породица Симе Игуманова увек одликовала патриотизмом и пожртвовањем. На крају је поменуо говорник да има много заслуге и Симе Игуманова у томе што је Призрен данас стожер српске мисли и њезиних пионира у Турској.

Народна Скупштина

Данас је у Народној Скупштини на дневном реду претрес законског предлога о задругама и извештај одбора о предлогу закона о лову.

Г. Павле Маринковић

Још пре четири дана, почео се проносити по вароши глас, да ће начелник министарства спољних послова г. Мита Поповић бити постављен за генералног конзула у Пешти, а да ће на његово место за начелника бити постављен г. Павле Маринковић, бивши министар. Ми те гласове нисмо хтели да бележимо, не знајући да ли су тачни: али како се они упорно одржавају бележимо их по дужности.

Самоубиство у Прокупљу

Ноћу између 28-ог и 29-ог овог месеца извршила је покушај самоубиства привремена телеграфискиња прокупачке телеграфске станице, Наталија Марковићева, сестричина тамошњега лекара Д-р Милића. Покушај самоубиства извршила је у кући свога ујака. Пуцала је из револвера и куршум је ударио изнад срца, пропао изнад леве плећке и зарило се патос (?). До јуче на подне, када смо ову вест добили, Наталија се налазила још у животу. Узрок самоубиству је непознат, али се о њему разно нагађа.

Српско новосадско позориште

Пре извесног времена српско позориште у Новом Саду обратило се својој општини са молбом за новчану помоћ. Неки дан је била седница на којој је о њој дебатовано. Оправданост овога захтева многи су бранили, али било их је и који су одрицали потребу давања помоћи. Дебата је вођена врло бурно, и свршила се врло малим добитком за позориште. Одређена му је помоћ од 2000 круна, док мађарско позориште има 3000 к. Жалосно је, да су ову молбу заступали и гласали за њу и неки Немци и Мађари, а нападали је и гласали против ње чак и неки Срби.

Хвала!

Родитељи пок. Милана Ф. Петровића, пешад. капетана друге класе приложила су Одбору Девојака за Војислављев споменик 10 динара за успомену на свога рано преминулог сина.

Одбор Девојака изјављује приложницима срдачну захвалност, а покојниковој млађаној души нека би Бог дао рајског насеља.

Породичне вести

Г. др Слободану Рибникару јуче се родио син. И мати и дете су у најбољем здрављу.

Лицитација

Дана 6. фебруара тек. год. држаће се у економном оделењу Суда београдске општине кратка офертална лицитација за оправку свију неисправних општинских возова.

Оферти ће се примати до дана лицитације, и на сам дан лицитације до 5 часова по подне, у које ће се време отварати у присуству кмета кога за то Суд буде одредио и присутних лицитаната.

Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења општинског суда сваког радног дана за време канцеларијско.

Забава чачанског Кола Српских Сестара

Пододбор Кола Српских Сестара у Чачку, приређује ових дана једну велику забаву, у корист своје касе.

Сима Андрејевић Игуманов рођен је равно пре сто година, управо ове по цело српство знамените 1804. године, 30. јануара. Мада је Симин отац био до овога времена доста богат и имућан трговац овде у Београду ипак када је добио сина Симу, нешто ограбљен од Турака, а нешто дајући за народну ствар на набављање оружја за устанак, који се те године спремао, беше јако посрнуо са радњом и после смрти сирочадма његовим није ништа заостало.

Сима оставши врло рано без родитеља провео је детињство у манастиру Св. Марка у близини Призрена код свога најстаријег брата Андрије који је био старешина овог манастира. По брату га доцније његови земљаци прозву Игуманов.

У манастиру је Сима од брата научио понешто читати и писати. Док су друга два старија брата Симина стекла славу у окршајима против Турака, дотле је Сима као дечко учио занат бурмутџијски у једној од многобројних радионица ове врсте у околини Призрена. Доцније ми видимо Симу као самосталног трговца и занаџију бурмуџијског и у том послу беше стекао доста капитала. У 28. години Сима се ожени Султаном девојком из породице Дрваревића у Призрену, која му је родила двоје деце: сина Манојла и кћер Магу.

Али таман је Сима почео мирно, као остали трговци, да тече себи зараду од изученог заната и таман је нешто стекао дошла је 1836. година која је била судбоносна за даљи живот овог нашег родољуба.

У Призрену, као по многима дугим кутовима Турске царевине у оно доба, беше се осилио и од цара одметнуо Махмут паша. Године 1836. дође из Стамбола везир са великом војском и са њом покори целу Стару Србију, па и Призрен. Ова војска поред осталих зулума и пустоши поруши све фабрике бурмуџијско-дуванџијске па и ону у којој је Симина крвава зарада била заложена. Сими после тога преостаде само једна мала и незнатна сума новца.

Ово је био узрок те Сими није било више места у Призрену. Остави жену и децу и пође у свет. После овога настаје један период Симиног мучења и напорног и за дуго безуспешног рада. Пуних 10 година је Сима од Београда до Битоља покушавао не би ли гдегод могао како започети какав успешнији посао, па све узалуд. Таман радња пође како треба, наиђе свакад по који паша да га оглоби, да га оштети и тако се Сима негде око 1846. нађе у Цариграду поради једне парнице против битољског гувернера Ахмет паше. Поред свих недаћа које су га сустизале, дођоше му црни гласи и из завичаја: беше му умрла жена па и ћеркица.

У таквом очајном стању оставши без игде ичега, баш кад је преживљавао најмучније и најтеже дане деси се нешто што му срећу окрене на боље.

Баш у то време у Цариграду као прогнаник у затвору налазио се неки Куртеш-ага из Призрена, велики пријатељ Симиног старијег брата Андрије. Сима га је често у тамници походио. Једнога дана он рекне Сими: „код мене, ‘попче’ (тако су Симу звали у Призрену у детињству, због његовог ђаковања у манастиру) има прилично пара, а ја не знам да ли ћу овде остати или ће ме у Андол отпратити, или једне ноћи удавити. Зато ево ти ових 1.000 мендухија (турски новац од 5,5 динара) те се с њима послужи, па ако се ослободим, да ми их натраг вратиш, а ако умрем или погинем пошљи их мојој кући.“

И збиља ових 1.000 мондухија дођоше у добри час нашем Сими. Доцније је Куртеш-ага био помилован и Сима му тај новац врати уз велике „дарове и бакшише у знак признања и захвалности“.

Овако срећно потпомогнут, радња му је одсад нагло напредовала; за кратко време он је већ трговао чак и са Енглеском. Тек после овог времена датирају Симини богати поклони народним установама Срба у Старој Србији. Иако је и сам био једва писмен, пролазећи по свету научио је да цени вредност просвете и свакад је туговао што му земљаци остадоше вечито у мраку незнања.

Године 1850. преселио се Сима из Цариграда у Одесу и одавде се свима силама старао да се његовим земљацима олакша судбина. Из неких писама која су нам се очувала види се да је стајао у преписци са чувеним Хиљфердингом¹; преко пријатеља пак радио је да се оснује у Призрену руски конзулат, који би колико-толико заштићавао ону измучену рају. Одсад је Сима обратио нарочиту пажњу и на то како да помогне просвету. У то доба чинио је велике и драгоцене поклоне српским црквама у свом родном крају.

Још већма је потпомогао просвету, кад се пресели са радњом у Кијев.

Његов стан у Кијеву био је зборно место за све Србе студенте а и за остале Србе који су се онде налазили.

Од 1862. почиње Сима да припрема што је потребно за зидање своје задужбине призренске Богословије. Ове године купи једну кућу у Призрену у вредности од 320 турских лира. Доцније је у овој згради смештена прва уређена српска основна школа у Призрену.

Године 1864. после 28 година живовања по туђини врати се Сима у Призрен на виђење, носећи собом много дарова и поклона школама, црквама и манастирима. У повратку за Русију сврати у Београд и ту, изради да се пошаљу два учитеља један за Призрен а други за село Ораовац у близини Призрена.

Али овом врлом родољубу беше суђено да усред највећег задовољства, сеченог после великих мука и напора, попије најгорчу чашу у његовом животу – да изгуби свога јединца – сина Миливоја. Његовом смрћу Симина се породица угаси по мушкој лози.

Овај удар потресао је самохраног старца дубоко. Он напусти трговину и више није живео ни за кога другога већ за онај део беднога нашега народа из кога је изашао Сима, а који је све једнако цвилео у ропству и мраку.

Управо тек после ове горке жалости Симине забележена су она дела његова, која су му име очувала потомству.

Године 1866. посла у Призрен једног свршеног студента духовне Академије и од својих му прихода одреди 800 рубаља годишње, овај професор је доцније био први управитељ призренске Богословије. Од 1866–69. године купио је Сима у Призрену шест кућа у вредности од 950 наполеона. Затим је његовим настојавањем образован одбор, који је прибрао потребан материјал за грађење Богословије, а затим Сима предаде 1.000 наполеона на трошак. Сем тога овом приликом посла у Београд на науке петорицу ђака.

Године 1869. отиде последњи пут у Русију и тамо је живео целу годину у Петрограду, радећи на томе да све своје имање пренесе у Београд – што је он урадио.

У лето, 1871. врати се у Призрен. Ове године поруши све своје куће у Призрену, па и ону у којој се и сам родио и на њиховом месту поче се зидање данашње српске богословије у Призрену. До 1875. проводио је Сима време у Призрену, а нарочито у омиљеном му месту манастиру Св. Марка. Тада због рата се склони у Београд. Но он више није могао да живи удаљен од завичаја. Он је сада живео само за онај народ тамо нарочито за Призрен и једва је чекао да се испразни Призрен од Арбанашке Лиге што је било тек 1881. Тад се понова врати у место рођења. Но пре него што је пошао из Београда Сима је написао своје завештање, у коме све своје покретно и непокретно имање намени на просветне циљеве своје браће у Турској, односно на издржавање призренске Богословије.

Радећи неуморно на подизању просвете, на буђењу народне свести, на чување народа од однарођавања. Године 1882, 10. фебруара старац Сима био је у цркви на литургији и причестивши се свратио је своме пријатељу пок. И. Јастребову, царском руском конзулу на чај. У разговору са њим изненада Сима одједанпут клону – капља га ударила.

Након 14 дана тешке болести напустио је своју родољубиву душу у 79. години свога живота.

Гроб овог великог добротвора, који је оставио све што је имао српској просвети данас означава скромна крстача. Али Призрен се буди! То нам показују свесни призренци који данас прослављају стогодишњицу свога добротвора, Сима је српство задужио много. Данас удаљени од оних ужасних времена пре 50-60 година, живећи у много измењеним приликама нама је тешко да схватимо велике заслуге неумрлог Симе А. Игуманова. Али довољно је напоменути да је призренска Богословија доскора била једини српски виши завод у целој Турској и да је тај богословско-учитељски завод за ових 30 година дао толики број народних учитеља и свештеника који су оно што имамо у Старој Србији очували у најтежим временима.

---

1. Александар Фјодорович Гиљфердинг ↩︎

Дворски бал

На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

Београд Русији

У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

Молепствије

Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

Господин протестује

Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

Украђена акта

На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

Из Народне Скупштине

Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

Сима Игуманов

Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

Пик Јово наново

Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

Законски предлози пред Државним Саветом

Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

Змај опасно оболео

Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

Цензор

У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

На Дну

Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.