Ознака: Србобран

Према приликама у којима се налазимо питање о српско-хрватском споразуму је од необичне важности по све балканске Словене. Овај лепи чланак написао је уредник „Србобрана“ г. Св. Прибићевић специјално за „Политику“. И ако је подужи, ми молимо наше читаоце, да га с пажњом прочитају. — Ур. „Пол.“.

Питање о споразуму Срба и Хрвата „парадира“ још увијек у комплексу неријешених словенских конфликата. Можда је баш то фатално, што се по један и други народ отвара и сувише лијепа перспектива при самој помисли на дефинитивно ријешење српско-хрватског сукоба. Заинтересовани њемачко-мађарски политички фактори гледају у српско-хрватском споразуму пертурбацију својих циркла и појављују се увијек, код сваке споразумне акције, са својим закулисним интригама. Јер она добра, која би овај споразум донео и Србима и Хрватима одвише би била непробављива и за велики апетит њемачко-мађарски у питањима источне политике. И за то се српско-хрватски спор подржава вјештачким средствима без сумње и данас са свом оном окретношћу и спретношћу, која карактеризује бечку, и са свом безобзирношћу, која обиљежава мађарску званичну политику. Ова факта нису до душе довољна, да потпуно објасне досадашње неуспјехе у питању српско-хрватске слоге и споразума, али се свакако високо морају таксирати као препоне сређивању међусобних српско-хрватских односа. А да ова факта могу овако поразно дјеловати на споразумну акцију Срба и Хрвата, не треба доказивати српским политичарима у Краљевини, која послије преврата од 29. маја прошле године има и сувише много разлога, да се потужи на сплетке бечког „Ballplatza.“

Посљедице српско-хрватског спора од недогледне су штете по интересе Срба и Хрвата, као и по будућност њихове заједничке отаџбине. Овај је спор везао и српску и хрватску снагу за територију краљевине Хрватске и Славоније и тако је ова земља још увијек неутрализована на догледу сваке спољне акције. Ово се најбоље огледа у нашим односима према краљевини Угарској. Хрватска и Славонија осуђена је на то, да in continuo води политику граваминалну, јер су због српско-хрватског спора наши унутрашњи односи тако неконсолидовани, да Срби и Хрвати немају ни те подобности, да основни земаљски закон о државно-правној автономији своје отаџбине сачувају од мађарских повреда. Но то још није све.

Хрватска и Славонија једина је словенска земља у монархији, која по позитивном праву има какву такву државно правну автономију (самосталност просвјете, судства и унутарње управе). Али у компликованој једначини аустро-угарске политике она је исто тако negligeable свађе као каква провинција у рангу Корушке или Штајерске. У овој очајној кризи, која данас потреса основима монархије, она је управо безгласна. Њезина присутност бриљира само код делегационих ручкова. А ово све не би могло бити, да је српско-хрватски спор, бар у основним питањима, до данас био изглађен.

J’accuse, j’accuse… Но не оптужујем без сваког разлога. Хрватска и Славонија је лијепа јабука, о коју се отимају бечка и пештанска политика. Но под цијену извјесних концесија Беч је од увијек био приправан, да нашу отаџбину жртвује апетиту мађарском. Ово није самовољан закључак, него проста логика историје, која се у овом правцу развијала од цетинског избора до мађарских натписа на жељезничким станицама. Данас је Пешта неограничени господар ситуације у Загребу. А српске и хрватске народне странке због своје несагласности у српско-хрватском питању nolentes volentes морају да подносе у народном представништву већину мађаронску. И то нам објашњава и оне повреде државно правне автономије и ону активност Хрватске и Славоније у опћој политици монархије код — делегационих ручкова.

У последње вријеме много се у српској јавности говорило и дискутовало о српско-хрватском споразуму. Било је и таквих гласова, који су овај споразум приказивали као ствар свршену бар у главним, основним потезима. Нарочито су овакве вијести доносили органи јавног мнијења у Српској Краљевини, који су од увијек научени, да на положај Срба и Хрвата гледају кроз призму братске слоге. Ово је до душе много часно и похвално, јер доказује савршену чистоту њихових интенција у овом питању, али је уједно и подобно да сентименталним душама цио положај представи у сувише ружичастим сликама. А од илузије до разочарања само је један корак.

Овакви закључци нису до душе комбиновани без икаква повода и разлога. Прошле године устао је био хрватски народ en mase против бирократско-жандарске унутарње политике грофа Куена. Српски народ могао је деконцертовати овај покрет и паралисати његов утисак, да је осветољубивост у њега била јача од здравог разбора, братске љубави и словенских осећаја. Пешта је можда на то и рачунала послије септембарских догађаја, али се у рачуну до изненађења преварила, јер су српске симпатије поред свих милозвучних, сиренских гласова из Пеште биле и остале на страни хрватској. Па ако је гроф Куен поводом овога покрета пао у Хрватској, да за час и на час васкрсне у Угарској, заслужни су за то и Срби. Другу слику српско-хрватске слоге у прошлој години пружа нам борба далматинског сабора против Хандлове језичне основе, која је ишла за германизацијом земаљских уреда у Далмацији. Српска позиција против централистичких и германизаторских тежња бечких била је И радикалнија и јаснија од опозиције хрватске и може се готово као тачно узети, да је својом одлучношћу изазвала неподијељене симпатије са стране хрватских далматинских странака. Складан акорд српско-хрватски дјеловао је у Бечу као каква разорна бомба, али је уједно утврдио код родољубивих Срва и Хрвата вјеру у сретније и љепше дане. Хандл је узмакао са својом основом, а тријемови далматинске саборнице тресли су све од поздрава народној побједи.

Но ове двије слике само су момент фотографије из наше најближе прошлости. Сваки закључак о споразуму Срба и Хрвата, односно српске и хрватске политике на основи ових симпатичних, али уједно и сингуларних појава, био би одвише брз и преурањен. Оне су само изгладиле најоштрије циљеве у конфликту српско-хрватском, али их нису повадиле и почупале, тако да би они били безопасни по даљи развитак наших односа.

Подвојеност Срба и Хрвата у главном се односи на питање унутарњих српскохрватских односа у самој краљевини Хрватској и Славонији и на питање балканске политике аустроугарске монархије. Главна тежња српске политике у Хрватској и Славонији садржана је у захтјеву, да се српско питање ријеши законодавним путем на основи равноправности српскога народа с хрватским. Срби не траже као Руси у Галицији, да се земља подијели у двије одвојене законодавне и управне сфере, српску и хрватску. Они усвајају принцип цјелокупности државног законодавства и управе, али захтијевају неопозивно и енергички, да земаљски сабор узакони равноправност српскога имена с хрватским, ћирилице с латиницом, српско-православне цркве с римокатоличком, слободно и неограничено употребљавање српске заставе, и т. д. захтевају дакле, да се спољни знакови српског народног живота заштите позитивним законом у интересу слободног развитка српске народне индивидуалности. Кад ово не би тражили, потписали би сами себи као народу смртну осуду. А ипак у овим захтјевима нема никакве опасности ни по земљу, ни по зрело схваћене интересе хрватске. Опасност може бити само имагинарна и измислити је може само бујна уобразиља какве донкихотске романтике. И трпјети од оваквог ријешења српског питања може само једино и искључиво онакав шовинизам хрватски, који, по узору мађарском конфундира појам државе и народа.

Правилно и праведно ријешење српског питања баш напротив у еминентном је интересу наше отаџбине. Хрвати врло добро знају, да је Српство у Хрватској и Славонији свакидашњи плебисцит. Биће им познато и то, да се жив народ не може уништити никаквим декретима, још мање којекаквим спиралним теоријама. А научили су свакако и то, да су најљепше странице у новијој историји наше отаџбине исписане химнама српско-хрватском споразуму, као залогу љепше будућности. 1848. г. истргао је Хрватску и Славонију из чељусти мађарске само српско-хрватски споразум. Данашња државно-правна погодба између наше отаџбине и краљ. Угарске плод је заједничке уставне борбе сједињених Срба и Хрвата. Једнако је дошло и до ревизије ове погодбе. И за све, што смо постигли на државно-правном и уставном подручју можемо захвалити само снази овога споразума. А како нам је данас, гдје се о српско-хрватском споразуму може говорити једино у реминисценцијама, осјећамо сви, и гдје ријечи не стижу, то исказују болни вапаји…

Српско-хрватски спор има и своју ширу основу, која је у вези са спољном политиком монархије. Послије окупације Босне и Херцеговине ојачала је код Хрвата нада, да ће се Аустро-Угарска моћи, да преобрази на федералистичкој подлози. За право, васкрсла је код њих идеја словенске Аустрије, која је била покопана државно-правном погодбом између Угарске и Аустрије 1867. г. Анексијом Босне и Херцеговине оснажио би се утицај словенске расе у Аустро-Угарској и идеја словенске Аустрије била би ближе својој мети последњој. А куд би се Босна и Херцеговина могла анектовати, него природно Хрватској и Славонији…?!

Као антитеза овој идеји избила је мисао српска, народна. И овде је дошло до трагичног сукоба. Срби се нису могли занијети пропагандом анексије. Не само за то, што би се анексијом Босне и Херцеговине тежиште српске народне снаге пренијело у Аустро-Угарску. Нису могли ни за то, што не вјерују У идеју словенске Аустрије. Док би се мјеродавни фактори у Бечу поставили на ово гледиште, одбили би се Нијемци и Мађара као предентисте. Ту би настао лом очајан и беспримјеран… и in praxi би се доказало, да је идеја словенске Аустрије утопија.

Српско-хрватски односи далеко су још дакле од оног стадија, гдје би их жељели да виде српски родољуби из Краљевине. Хрватска политика није све до сад конкретизовала своје погледе на српско питање. Ми још ни данас не знамо, како солидни хрватски опозициони кругови мисле о српским захтјевима. Ми од свега тога не знамо ништа и ако би било од потребе, да знамо — све. Ова неодређеност, управо ова безбојност хрватске странке права у српском питању не може послужити као основа за братски споразум. А о проблематичној вриједности платонских симпатија давно смо већ на чисто.

Хрватска опозиција колеба се још увијек између реализма младе хрватске генерације и старчевићанске догматике старијих. А ова догматика буквални је хрватски превод с оригинала мађарског. Њезина је садржина основана на државно-правном гледишту, које је по свом извору аристократско, по својим средствима антикварно-политичко, а по својим циљевима ултра-шовинистичко. И као што мађарска државно-правна теорија утапа немађарске народе у јединствени политички народ мађарски, тако и хрватско државно-правно гледиште брише српски народ, да га упије у политичком народу хрватском. А ово је заблуда, заблуда бескрајна, тим прије што ни примјер мађарски није најсретније изабран. Јер ко јамчи, да ова политичка умјетност, околностима одустати од својих захтева и сачекати боље прилике, кад се растуре крвави облаци са азијског хоризонта.

Наш Црвени Крст

Наше друштво Црвеног Крста шаље од своје стране руском Црвеном Крсту једног лекара и неколико болничара.

И Талијани тако кажу

Giornale l‘ Italia доноси вест чију истинитост, вели, да може да гарантује, да Аустрија спрема 300.000 људи за мобилизацију. Крајем овога месеца, од прилике 30.000 војника биће скупљено у Трсту. У војним пограничним магацинима скупља се огромна количина брашна, пексимета и меса у конзерви; све војничке кројачке радионице раде и дању и ноћу. Пукови који требају да умарширају у Новопазарски санџак, састојаће се из самих Мађара.

Ада Циганлија

Јуче пре подне јавном лицитацијом издавана је под закуп Ада Циганлија. Поред осталих лицитаната лицитирано је и за Краљев рачун, на коме је лицитација и остала пошто је његова понуда била највећа: 15.001 динар годишње.

Аустрија и маћедонски усташи

Пре неколико дана беше приспео у Београд Чех Вимода, маћедонски усташ, који је прошло лето провео у Маћедонији. Г. Вимода био је дошао у Београд да би се склонио од гоњења бечке полиције, али ни ту није нашао мира. Аустријска полиција дознавши да је г. Вимода у Београду почела је да му прави разне непријатности код наше полиције услед чега је брат Чех отишао у Бугарску.

О Сењском руднику

Анкетна комисија за извиђај рада у Сењском руднику свршила је посао и поднела данас свој извештај Скупштини, а сутра ће се већ то питање ставити на дневни ред.

Путничке вести

Бугарски дипломатски агент Ризов допутовао је са Цетиња у Београд.

Споменик Србину

У Мађарском граду Коморану била је велика војничка свечаност. Држао се деведесетогодишњи помен од дана смрти јуначкога ђенерала (фелдцајгмајстера) барона Павла Давидовића, који је умро у Коморану 1814. године као [знаменити грађанин]. После свечаности откривен је споменик Давидовићу на српском гробљу, који му је аустријска војска… Давидовић се истиче у историји аустријске војске својим јунаштвом. У баварском наследном рату освојио је варош Хабелшверт и том приликом добио војнички највећи орден Марије Терезије и баронију. У рату са Турцима отео је 1788. год. Шабац. Као генерал ратовао је и у Холандији и Италији.

Споменик је предат на чување српској црквеној општини коморанској у чије име га је примио др Крстоношић, председник општине.

Социјалистичка побуна у Бачкој

У бачкој општини Сенти избила је социјалистичка побуна, која је стала доста труда док се угушила. Непосредни повод за побуну била је забрана збора који су социјалисти сазвали за недељу. Огорчени због те забране они се упуте домовима среског капетана, бележника и председника општине, те све прозоре на њима разлупају. Стање је било критично, због чека је послата и војска из Сомбора.

Докле ће тако?

Одговорни уредник „Србобрана“ опет је оптужен и то сад за чланак „Наша управа“, који је изашао у …..20 броју „Србобрана“. Истрага је доведена на предлог државног тужиоца.

Чиновничка задруга

Који од чиновника — акционара ове задруге — хоће да буде на петом збору 15. ов. м. треба од задруге по њеним правилима да узме улазницу за збор до 11. ов. м.

Годишњи збор

Дунавско Коло Јахача извештава све своје чланове, да редован годишњи збор, који је заказан за 25. јан. о. г. није одржан због недовољног броја присутних чланова. Исти ће се одржати накнадно у недељу 8. о. м. у 10. час. пре подне код Хајдук Вељка.

Јапански цвет

Све што је јапанско сад је у моди, па и сунцокрет, који је, као што је познато, најомиљенији јапански цвет. Наше Пољопривредно Друштво тражи да купи 100 килограма белог и 100 килограма црног семена од сунцокрета. Ко има нека му се јави.

Забава

Као што смо раније известили наше читаоце одбор фонда сиротних ђака ….. Врачару приређује ….. са игранком код ….. у корист фонда.

„Бриши!“

Рад уже конференције посланика, која је трајала до три часа изјутра, није део готово никаквих повољних резултата. Конферисало се са грозничавом упорношћу обеју радикалних фракција, јер у почетку ни једни ни други нису хтели одустати од својих захтева, но доцније се у неким тачкама сложише. Њима је стављено у задатак да кандидују погодна лица за састав кабинета, но то је овога пута ишло доста тешко. Прво је кандидован г. Стојан Протић и брзо примљен, потом г. Сава Грујић. Када се чула: ова кандидација повикаше неки: „Нећемо, бриши!“ а с друге чу се опет. „Хоћемо.“ Они који викаху „Бриши“, „Нећемо“ били су у већини, тако да на друго место, ако г. Ст. Протић не хтедне или не могадне саставити кабинет, буде стављен г. Андра Николић. У случају да ни он не успе, решено је, да се онде предложи Краљу да узме или чисте самосталце, које би онда потпомагали фузионаши, или чисте фузионаше, које би требало да потпомажу самосталци.

Код Краља

Јуче пре подне око десет часова, председништво скупштине поднело је листу кандидованих председника на ужој посланичкој конференцији. Г. Ст. Протић који је први био на листи, категорички је одбио.

„Избрисани“ г. С. Грујић

После тога г. Аца Станојевић, председник Скупштине, који је био пречуо или хтео да пречује да је већина на ужој конференцији била против г. Грујића, предложио је Краљу г. С. Грујића.

Три пут Бог помаже

Г.  С. Грујић је онда и по трећи пут откако траје ова криза, покушао да образује владу. Он је готово цело по подне конферисао са г.г. Пашићем и Протићем и другим виђенијим личностима из обе радикалне фракције. До 7 сати у вече кабинет још није био састављен, покрај свију напора. Дефинитивно решење кризе остављено је за данас пре подне.

Ужа конференција

Синоћ у 6 и по часова састали су се у Мин. Унутр. Дела ђенерал Сава Грујић и председништво народне скупштине, где су [већали] до 9 часова. У то време дошли су г.г. Никола Пашић и Стојан Протић и тада су прешли у Мин. Спољних Послова, где су продужили конференцију до 2 часа по поноћи. Резултат те конференције свакако је — данашњи кабинет.

Нова Влада

Док је стари кабинет „заступао“ пред Народном Скупштином предлог о продужењу буџета, у министарству спољних послова смо сазнали ову листу нове владе:

• Г. Сава Грујић, министар-председник без портфеља;
• Г. Никола Пашић, спољних,
• Г. Стојан Протић, унутрашњих,
• Г. Миленко Веснић, правде,
• Г. ђенерал Радомир Путник, војни,
• Г. Светолик Радовановић, привреде,
• Г. Пера Велимировић, грађевина,
• Г. Љуба Давидовић, просвете,
• Г. Лаза Пачу, финансија.

Још га нема

При закључку листа сазнасмо, да ни ова листа није још потпуно утврђена. Портфељи министра привреде, правде и просвете нису још дефинитивно раздељени. Изгледа да све зависи од држања самосталаца, који ће о томе тек данас пред вече да решавају.

Г. Пачуов програм

Г. Лаза Пачу прима се за министра финанција само под тим условом, ако клуб, пред који ће он изнети цео свој програм, закључи да га у томе безусловно потпомаже.

Клуб самосталаца

Данас у 4 сата по подне држи клуб самосталаца своју седницу код „Српског Краља“. У тој ће седници, како чујемо, учествовати и сви самосталци из радикалске заједнице.

Нов председник

Чује се да самосталци кандидују за потпредседника скупштинског Г. Милутина Станојевића на место г. Љубе Давидовића, који је отишао у министре.

Наставља рад

Народна Скупштина је данас наставила своје редовне седнице, које су биле прекинуте за време док је трајала министарска криза.

Данас је на дневном реду извештај одбора за законски предлог о продужењу буџета и за месец фебруар.

Из Народне Скупштине

Седница скупштинска заказана је за 9 сати. Но искупљени посланици имали су подуже да чекају. Питају по кафани и по одборским собама један дугог шта је с владом. Сам председник се завио у тогу мучаљивости и на питања слеже раменима. Тек после десет сати оглашује председничко звонце отварање седнице. Из министарске собе улазе у салу и седају за министарски сто — г. ђенерал Сава Грујић, г. Андра Николић, г. Љуба Стојановић и г. Влада Тодоровић. Значи стара влада још није испустила дах свој. На дневном реду је продужење буџета (а разуме се и накнадних кредита) и за месец фебруар. У начелу говори против предлога г. Воја Вељковић тражећи да се накнадни кредити специјално означе. То исто тражи и г. Милан Арсенијевић. Говорио није нико више. При поименичном гласању гласало је 86 за предлог, а 19 против. Специјалне дебате није било. И тако је и та брига пребринута, а седница закључена.

Осуђен уредник „Србобрана“

У суботу 24. јануара био је претрес г. Јовану Бањанину одговорном уреднику „Србобрана“, по тужби државног тужиоца. Покрај свих очитих доказа да је правда на страни оптуженога, ипак је суд нашао да постоји дело за које се оптужује, и г. Бањанин је осуђен на осам дана затвора или 40 круна. Ово је један доказ више како се досуђује правда тамошњим Србима.

У руском посланству

На вест о прекиду дипломатских односа између Русије и Јапана, један наш сарадник одмах је отишао у овдашње руско посланство да тражи обавештења. Тамо му је одговорено, да посланству о објави рата још ништа није познато. Важни телеграми очекују се сваког тренутка.

Рат

Синоћ су се по вароши пронели гласови, да је Јапан огласио Русији рат и да су непријатељства отпочела. Та је вест била прерана, јер до овог тренутка рат још није објављен, али може сваког тренутка бити објављен. Наши читаоци наћи ће у засебној рубрици најаутентичније вести о томе питању.