Ознака: Српско бродарско друштво

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

Кнез Арсен

Његово краљевско величанство цар Никола Други примио је јуче у аудијенцију нашега кнеза Арсена, брата нашега краља. После дугог разговора, у којем се цар Никола врло љубазно изразио о жељи кнеза Арсена да поново ступи у руску војску и иде на бојиште, цар Никола је поставио кнеза Арсена за команданта првог Забајкалског козачког пука, који се сада налази на реци Јалу.

Нашим читаоцима познато је, да је руска позиција на реци Јалу тачка на којој ће бити први велики сукоб између Руса и Јапанаца. Бити постављен за команданта једног козачког пука на таквом месту, знак је великог поверења и у исто време особита част.

Ужурбаност у Народној Скупштини

Пошто је финансиски одбор готов са својим радом око буџета то би у Народној Скупштини сада требало да буде више живости и интересовања код народних посланика. Међутим то никако није случај. Код велике већине посланика нема никакве воље за рад нити какве јаче заинтересованости. Данашња седница отворена је тек у 10 часова и тада је у посланичким клупама било на окупу само шесет два посланика. На дневном су реду ствари тако рећи без икаквога значаја. Ваљада ће бити ово дана другачије. Од министара је у почетку присутан само ђенерал Грујић, но и он после кратког времена ишчезава.

Само енергично

У данашњој седници народне скупштине прочитана је „молба“ некога Живорада Ајзевштајна, Ајзенрајха, или тако нешто јеврејски — поштанскога писара у Ваљеву, којом тражи од народне скупштине да повећа плату поштанским писарима, који рукују касама, јер ће, вели, иначе бити злоупотреба. — Тај се баш не шали него прети.

Скупштински послови

За данас је у нар. скупштини истакнут овај дневни ред:

• извештај о разгруписавању општина;
• претрес предлога о размени неког државног имања;
• извештај скупштинске анкетне комисије о сењском штрајку;
• друго читање предлога „о уступању општини медвјеђској државни плац“;
• друго читање предлога да се исплате бродарској агенцији извесне суме;
• извештај одбора за молбе и жалбе;
• претрес извештаја одбора о предлогу за продају државних добара.

„Самоуправа“ и такт

У јучерашњој „Самоуправи“ има оваква белешка: „Како је Њ. В. Краљ био слабошћу спречен, да присуствује молепствију, које је овдашње руско посланство приредило у Саборној цркви то је“ итд. Како би било, да „Самоуправа“ мало боље припази кад доноси овакве белешке? Кад се другима пребацује нетактичност, треба онда бар сам имати мало такта, зар не? Нека „Самоуправа“ прочита јучерашњу нашу белешку о истој ствари.

Аустриско спремање

За још један више доказ живог спремања Аустрије за евентуалне догађаје на Балкану, нека послужи и извештај војног пододбора угарске делегације, у коме је одређена сума од 184 милиона круна за оружање аустро-угарске артиљерије.

Трећи избор без избора

Синоћ је био у управном одбору Бродарског Друштва и по трећи пут избор директора и опет нико није изабран. Чује се чак, да је предлагано, да се нико и не бира, него да благајник у споразуму с управним одбором сам врши све послове. У том случају рад друштвен одиста би био „стручно“ вођен. По истој логици могао би се онда укинути и управни одбор и благајник итд. Зар не, господо одборници?

Под суд

Кварт теразиски спровео је суду на осуду Михаила Пантића бив. чиновника, за крађу акта из Министарства Унутрашњих Дела и за саучесништво при крађи акта из теразиског кварта, и Александра Стаматовића за крађу акта из истог кварта.

Зајечарски пододбор Кола Српских Сестара

Управа зајечарског пододбора Кола Срп. Сестара, сматра за дужност, да изјави своју нарочиту захвалност команданту тимочке дивизије, пуковнику господину Михајлу Живковићу, на пријатељским услугама, које је сваком приликом указивао овоме друштву. Тако исто управа захваљује и осталим госпођама, госпођицама и господи на заузимању и прилозима, чиме су олакшали управи рад, и помогли јој, да до сада скупи и пошље своме Гл. Одбору, у Београд, први пут 350 дин. и 3 сандука ствари, и други пут 300 динара.

Руски клуб

У Руском клубу изабрана је нова управа, у којој су ови чланови: председник г. др. Миленко Веснић, п. председник г. Пера Протић, секретар г. Михаило Поповић и књижничар г-ца Олга Гавриловићева.

Палилулске новине

У „Индустријској Штампарији“ Михајла Ђокића почеће се штампати нов лист, који ће носити назив „Палилулске Новине“, а уређиваће га одбор друштва „Милошевац“ за улепшавање палилулскога краја. Први број овога журнала изаћи ће у идућу недељу.

Српском бродарском друштву, потребан је нов директор. На расписани конкурс јавило се једанаест кандидата, али до сад ниједан од пријављених није изабран, јер ниједан није добио потребан број гласова. Хоће ли на идућој седници бити ко изабран или не ми не знамо, али знамо, да би управни одбор, пре но што приступи новом избору, требао да расправи једну другу ствар, коју му и дужност и част налаже да расправи.

У питању је г. Св. Вукадиновић, некадашњи директор бродарског друштва. Он је априла месеца 1899. год. отпуштен, без икакве кривице, без потребе и ако по друштвеним правилима то није могло и није смело да буде. Цела та историја је и врло интересантна и врло жалосно, те вреди да се исприча.

Београд и ова Србија сећају се борбе, која је крајем 1898 год. отпочела између нашег бродарског друштва и аустријског дунавског друштва. Наше је друштво тада било још младо и слабо; аустријско је хтело да му скрха врат. Али г. Вукадиновић, који је тада био директор, умео је своје друштво да брани. У договору с управним одбором, он је учинио ове, што је могло да се учини у одбрану нашег предузећа. Он је учинио чак и више. Отварао је нове пруге, куповао нове бродове, организовао целу кампању. С оно мало материјала, што смо ми тада имали, он је конкурисао старом, богатом аустриском друштву, свуда, и на Дунаву и на Сави, их свакој тачци и у сваком послу. Он је приређивао зборове, слао депутације; потпомогнут целим јавним мњењем и штампом, он је од те борбе с аустријским друштвом начинио национално питање, за које се интересовао цео свет. То ваше није било питање хоће ли победити српско или аустријско паробродско друштво, — него хоће ли мала Србија, која никад дотле није смела да се упушта ни у каквом економском питању у борбу с Аустријом, успети да овога пута сачува своју независност економску и да одбрани своја позитивна права.

Леп и утешан факт је, да је тада цела Србија била скочила, да се брани. То нам можда даје права да се надамо, да ћемо у мутним приликама у којима данас живимо, ако устреба — не устребало! — сви опет бити сложни, кад општа опасност наступи. Сви, и велики и мали, били су тада уз бродарско друштво; и људи и жене и деца, сви су желели, да наше друштво победи.

Само један човек не, краљ Милан. Из разлога, које не треба ни помињати, он је хтео да се та борба с аустријским друштвом што пре прекине. Вукадиновић је водио целу ту борбу, Вукадиновића треба дакле уклонити! Позвавши га једном на ручак, краљ Милан је, пред осталим званцима, за својом трпезом, најоштријим речима стао да му пребацује цело његово држање у том питању и иначе. Но знајући за меру, као што ни у једној другој ствари није за њу знао, краљ Милан је био заборавио, да је он домаћин, а да му је Вукадиновић гост. Али то није заборавио Вукадиновић. Усред ручка, на запрепашћење свију осталих, он узе капу и оде кући, оде без збогом остај!

Пет дана доцније држан је акционарски збор друштва. Све акције које је тада имала Класна Лутрија раздана су биле по наредби краљевој чиновницима, да би се само оборио Вукадиновић. Али ни то ништа не поможе. Збор једногласно одобри дотадашњи рад директоров и захвали му чак на њему. И онда краљ Малан приступи последњем среству. Десет дана доцније, тачно 22 априла 1899 год. управни одбор друштвени отпушта г. Вукадиновића. У записнику те седнице стоје ове речи: „На личну жељу краља Александра, г. Вукадиновић се отпушта.“

Шта је даље било сви знамо. Наше бродарско друштво се одмах после неколико дана погодило с аустријским а г. Вукадиновић је отишао на други посао, да хлеб тражи. И нашао га је, као што увек вредан и спреман човек може хлеба да нађе. Он се сада није чак ни јавио за конкурс, нити треба да се јавља, баш и да иде го и бос по београдским улицама. Управни одбор, који је онда, под притиском краљевим, морао да га отпусти, мора данас ту неправду да поправи. Пре него што приступи избору, он треба да упита г. Вукадиновића хоће ли он опет да се тог места прими. То одбору дужност налаже, као што је и нама дужност била, да о овоме питању говоримо, не зато што нас личне везе с г. Вукадиновићем вежу, већ за то, што то изискује правда.

— В. Р.

Аудијенција

Данас у 11 сати пре подне Краљ је примио у аудијенцију г. Стојана Новаковића, посланика у Петрограду, који сутра путује у руску престоницу на своју дужност.

У 4. сата по подне Краљ ће примити изасланике Добровољачког Савеза који ће га позвати на забаву коју Савез приређује 7. ов. м.

Кнез Арсен

Глас, да ће кнез Арсен да ступи поново у руску војску, који смо јуче по берлинском листу „Таг-у“ донели, потврђују нам из добро обавештених кругова и овде у Београду. Кнез Арсен, који је годинама био руски официр, чим је сазнао за руско-јапански рат, решио се, да поново ступи у руску војску и да иде на бојиште. Када је за то тражио допуштење од краља Петра, као поглавице дома Карађорђевића, краљ му је одговорио овим речима: „Твоја је намера племенита; нека ти је са срећом.“ То је најбољи доказ српских симпатија за Русију. И у краљевском двору и у најсиротијој кући српској жели се, да Руси победе.

Српски официри и руско-јапански рат

„Застави“ јављају из Београда да неки официри, контра завереници, који су изашли из затвора, раде на томе да буду примљени за време рата у руску војску, а раде још и на томе да се помилују и њихови другови, који су још у затвору, те да и они оду за време рата у Русију. „Застава“ вели, како изгледа да ће им ово испасти за руком.

Тајна мобилизација

Јутрос смо добили извештај да је наређена припрема за мобилизацију темишварског корпуса, и да су сви официри добили тајну заповест да буду готови за полазак.

Српски добровољци

Овдашњем руском посланству јављају се добровољци из Србије да иду у Манџурију. Међу осталим, пријавио се г. Др. Ћира Панић, лекар, који је изјавио, да би радо ишао у какву руску војну болницу на Крајњем Истоку. Поред њега јавио је и г. Свет. Милосављевић, санитетски мајор.

Закон о продужењу Буџета

Данас је у „Српским Новинама“ штампан закон којим се продужује важење Буџета од 1903. год. и за месец фебруар 1904. год.

Директор бродарског друштва

Синоћ је управи одбор срп. бродарског друштва држао седницу, на којој је требао да изабере новог директора. Међу кандидатима су били и г. П. Бошковић, ђенерал у пензији и г. Мата Јовановић, бивши управник Управе Фондова. Како ни један кандидат није добио потребан број гласова, избор новог директора одложен је за други пут. Ми ћемо се још вратити на ову ствар.

Наш Црвени Крст

Бугарско друштво Црвеног Крста решило је, да пошље руском Црвеном Крсту три своја лекара и пет болничарки. Мисли ли наш Црвени Крст нешто да учини? Много свакако не можемо да дамо, али нека се бар види, да је добра воља ту.

Из Народне Скупштине

На интерпелацију о мартовским демонстрацијама одговорио је г. С. Протић да интерпелацији нема места, јер се дело није десило за време његовог министровања. Чита извештај управе града Београда и окружне болнице. Интерпелант Ратарац није задовољан одговором. Већина посланика јесте.

Карташка афера

Пре кратког времена мађарски листови много су писали о једној карташкој афери младог Србина Ђоке Дунђерског са мађарским саборским послаником Ђорђем Сацеларијусом. Сацеларије добије на картама младом Дунђерском 301.000 дин. но отац Дунђерсков оспори то примање Сацеларијусу тиме, што је његов син тај новац изгубио у неурачунљивом стању, а да би показао како не жали тај новац он је ту целу суму дао на добротворне цељи.

Помен Милошу Зечевићу

У четвртак 5. ов. м. у 10.30 часова пре подне, биће у цркви св. Николе на Новом Гробљу годишњи помен пок. Милошу Зечевићу пређ. професору В. Школе и великом просветном добротвору. Помен приређује старатељски одбор Зечевићевог фонда.

Предавања у Великој Школи

Предавања у В. Школи у летњем семестру ове школске године, почеће у петак 6. ов. м.

Укази

Г. Владимир Ракић, начелник ср. жичког, пензионисан је; г. Михаило Томић, писар начелства окр. рудничког, отпуштен је из државне службе.

Члан Правничког Одбора

За члана сталног правничког одбора, постављен је г. Марко Ђуричић судија касационог суда, на место г. Спасоја Радојчића, судије касационог суда.

Путничке вести

Г. Алберт Грегоар, генерални белгиски конзул, допутовао је из Беча. — Г. Марсли, директор Кредитне Банке, отпутовао је у Пешту.

Конкурс

Управи Фонда за потпомагање сиротних великошколаца потребно је 50—60 пари летњег одела, стога се позивају продавци штофова и кројачи да се јаве с понудама најдаље до 8. ов. м.

Преминула

Калина, мајка Васе Тоскића трг. преминула ја јутрос у 84 год. старости и погреб ће бити сутра у 10 часова пре подне. Бог да јој душу прости.

Притворен за крађу

Кварт варошки притворио је ноћас Војислава Павловића, калфу воскарског, који је оптужен за крађу учињену свом газди Петру Михаиловићу воскару овдашњем.

Краљев фонограф

Како дебате законских пројеката јако интересују краља, то је наручио један фонограф, који ће спајати скупштинску салу са његовом канцеларијом. Краљ ће на тај начин директно моћи да чује све, што се у скупштини говори.

Скупштински распуст

Како смо извештени, скупштинске седнице трајаће отприлике до 20. фебруара. У том међувремену поред још неких закона биће свршен и закон о буџету. Поновни сазив ове исте сесије одложиће се за јун или јул, када ће се донети и остали прешни закони, на основу којих ће онда влада израдити буџет за идућу годину.

Закон о универзитету

Поред закона о чиновницима и осталих важних закона који ће се у овом поновном сазиву донети, биће и закон о универзитету. Отварање самог универзитета извршиће се у септембру, почетком школске године.

Покварен тунел

По вароши се синоћ пронео глас, да се рипањски тунел срушио. Ми смо се одмах обратили на железничку дирекцију за обавештење и она нам је одговорила, да се тунел одиста оронио, али да ће возови ипак моћи пролазити.

Тунел је оштетио један јучерашњи теретни воз, на коме се налазила једна велика гвоздена дизалица. Кад је на то наишао обичан путнички воз није могао да прође и чекао је пуна три сата. Тек кад је на засебној локомотиви из Београда дошао персонал наше железничке дирекције, пруга је рашчишћена и саобраћај повраћен.

Српско-бугарски споразум

Изасланици наше великошколске омладине, који су ишли у Софију, да с тамошњом омладином преговарају о заједничком раду, вратили су се у Београд. Решено је, да наша великошколска друштва „Побратимство“ и „Обилић“ иду у Софију отприлике 31. јануара или првих дана месеца фебруара и да тамо све дефинитивно утврде.

Софијски споразум

Резолуција, коју је наша и бугарска омладина донела у Софију, овако гласи:

Представници Бугарске и Српске великошколске омладине, сакупљени у Софији 8. и 9. јануара 1904. године да се споразумеју по питању српско-бугарског зближења решили су:

1. Српска и Бугарска омладина пропагираће и радиће на остварењу идеје конфедерације балканских народа, у циљу заштите и одбране своје политичке и економске независности од уплетања свих страних сила, а особито од уплетања Русије и Аустрије.

Као почетак извиђања горе истакнуте идеје Омладина ће, што се нарочито наглашава, радити на успостављању царинског и политичког савеза између Србије и Бугарске.

2. Изјављује да Македонско питање није питање ни Србије ни Бугарске ни Грчке итд, већ искључиво и на првом месту питање потлачених народа, који тамо живе; да је једини правилан пут за извојевање њихове слободе у смислу аутономије Македоније, револуција политичко свесних уједињених тамошњих народа.

Борис Сарафов

По бечким листовима Борис Сарафов је синоћ требао да стигне у Београд. Како смо ми извештени, он ће стићи тек кроз три-четири дана.

Митрополит и удовички фонд

Ускоро Народна Скупштина донеће једно законодавно решење, по коме митрополит и архијереји неће ништа улагати у удовички фонд. У последње време ово је било спорно питање наше журналистике; једни су тврдили да је неправедно и незаконито ослобођавати митрополита и наше архијереје од плаћања улога у тај фонд, док су други супротног мишљења о правичности тога улога. Кад ова ствар буде изнесена пред скупштину, и кад она донесе одсудно решење, онда ћемо и ми рећи своје мишљење о њој.

Устројство војске

Пројекат закона о устројству војске прегледао је Државни савет и саопштио своје мишљење министру војном.

Отказ уговора

У Бечу се ових дана стално проносе гласови, да ће Аустрија 1. априла отказати трговински уговор Србији. Како ми сазнајемо, сви су ти гласови погрешни. Нова аустријска царинска тарифа није готова, нити ће бити готова до 1. априла. А док ње нема, Аустрија не може ни отказати уговор. Осим тога, баш и кад би, што је немогућно, уговор био отказан, он ипак остаје још читаву годину дана у важности. Наши трговци немају дакле никаквог разлога да се плаше.

Опет шала

Јуче су једне новине донеле вест, да је г. Јаша Ненадовић испросио гђицу Стану Савићеву. Нас међутим јутрос уверавају, да је то нетачно и да ће по својој прилици тај глас бити дело оног истог подвалаџије, који је пре неког времена измишљавао сличне ствари и протурао по новинама. Ако је то одиста тако, крајње би време било, да се таквим шалама једном стане на пут.

Шеф прес-бироа

Г. Живојин Балугџић, шеф нашега прес-бироа, отпутовао је у Беч, где ће се бавити три дана.

Одбачена жалба

Жалба против часника општине Београда, одбачена је од стране Државног савета. Према томе изабрани часници увешће се сутра у дужност.

Камероти и г-ђа Десанка

Чувени оперски певач Камероти, који је већ познат београдској публици, долази кроз који дан поново у Београд и то са још двојицом певача, с којима ће онда у нашем позоришту давати „Кавалерију Рустикану“. Сантуцу ће певати г-ђа Десанка Ђорђевићка.

Буна у Банату

У српском селу Баваништу и околини, у Банату, појавио се јак социјалистички покрет. Наоружани сељаци отерали су попа, учитеља и све власти. Неред је био тако велики, да се најзад морала и војска умешати. Ред је повраћен, али је стање још увек опасно.

Светосавска забава

Великошколска омладина приређује у среду, 14. о. м, у просторијама Коларчеве пивнице, велику забаву у корист фонда за потпомагање сиротних великошколаца. Како је сврха ове забаве врло хуманита, то је се надати од београдског грађанства да ће је што обилније посетити. Улазна цена за самца 6 динара, у породици 4 динара.

Пажња

Обраћа се пажња господи која би хтела посетити великошколску забаву, а случајно нису добили позивницу, да се обрате писарници Велике школе од 9 до 12 часова пре подне и од 3 до 6 часова по подне, где ће им се записати име.

Ред пловидбе

Српско бродарско друштво објавило је овај привремени ред пловидбе у мешовитој служби на линији Београд–Шабац и натраг, који ће важити од данас па до даљег наређења: из Београда за Шабац понедељком и четвртком у 7 часова пре подне, из Шапца за Београд уторком и петком у 7 часова пре подне.