Ознака: Стара Србија

Дворске вести

Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.

Молепствије у Тополи

Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.

Дуел кнеза Божидара Карађорђевића

Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“

Убрзавање и скраћивање скупштинског рада

Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.

Пост у скупштини

Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.

Осам милиона

Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.

Одиста?

У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.

Одиста?

Спрема за свечаност

У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.

Опет Аустриске припреме

Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.

Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.

Још један доказ

Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.

Наши новци

На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.

Изложба у Маршалату

Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.

Паника

Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.

Паре назад

Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.

Зашто то?

Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.

Општински избор у Нишу

Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.

Концерат Кола Српских Сестара

Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.

Мала уметница

На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.

На смрт

У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.

Ове несрећне земље имају специфичке знаке који показују да је пролеће ту. Комите, Арбанаси, интерпелације у енглеском парламенту и аустроугарским делегацијама. Устанички покрет све више показује знаке живота, и устаници су у битољском вилајету већ имали неколико крвавих сукоба с турском војском. Да ли ће ови сукоби у ово доба године остати усамљени или су они само пролог овогодишње маћедонске драме, видећемо ускоро. Онда ћемо се тек уверити о гласовима из Софије и Беча да ће комитети обуставити покрет док не виде хоће ли реформна акција имати каквих резултата или не. О томе су нам нешто јавили чак из Беча. Католички архијепископ у Софији Д-р Менини био је ономад у Бечу да реферише цару о намерама маћедонских комитета, одакле је отпутовао у Рим да реферише папи о истој ствари. Д-р Менини је чак означен као повереник маћедонских комитета. Само што његово пуномећство није изближе означено. У Софији има пуно маћедонских комита. У овом тренутку је једино меродавна Унутрашња Маћедонска Организација, и врло је сумњиво да је она Д-р Менинију поверила ма какву мисију. Како било да било, овај католички првосвештеник говорио је у име неког маћедонског комитета. По њему, комитети ће обуставити своја револуционарна ровења, да би споразумне силе имале потпуно одрешене руке у својој реформној акцији, и да Турска не би имала никаквих изговора за своју опозицију против рефорама. Ако је ово тачно, онда је одлука комитета у овоме тренутку мудра, и они могу само вршити један притисак да реформна акција иде брже.

Али кад комите престају, појављују се Арбанаси. Опозиција порези на стоку претворила се опозицију реформној акцији. Арбанаси су у Турској најефикасније оруђе против словенског елемента. У последњем тренутку њима се само да један дискретан миг из Јилдиза или са другог ког места и они су на ногама. Сав рачун редовно плаћају Срби. Ви знате шта се у овом тренутку догађа између Ђаковице и Призрена.

Нису само Арбанаси рђаво расположени према овој реформној акцији. Има и великих сила које су нерасположене али не према ономе скромном мирцштегском програму него због тога што Русија води прву реч у овој акцији. Тек што је избио руско-јапански рат, руски су га противници већ употребили као аргуменат да садашњу реформну акцију треба заменити другом коју би водила друга група сила у којој не би било Русије која од сада, како они воле да кажу, неће моћи да врши своју мисију. Једном речи, у реформној би акцији Енглеска желела да води прву реч. Али као да јој то неће испасти за руком. Руска влада је већ неколико пута, последњи пут преко „Политичке Кореспонденције“, нагласила своју чврсту одлуку да сада више него икад употреби сав свој утицај да се на Балкану одржи територијални status quo и да се убрза извршење мирцштегског реформног програма. Русија и [поред заплета] у Источној Азији, увек има довољно снаге да своје захтеве у Цариграду снажно потпомогне. У Енглеској то врло добро знају. Стога је, одговарајући на једну интерпелацију у Доњем Дому, енглески министар спољних послова, лорд Лнесдаун, изјавио да он уопште још увек одобрава мирцштегски програм. Он нарочито очекује добре резултате од реорганизације жандармерије, и поновио је, што је већ толико пута казао, да, у случају неуспеха руско-аустријске акције, Енглеска задржава право да учини нове предлоге. Али, додао је он, зато још није дошао тренутак. У Енглеској знају врло добро да на енглеску иницијативу не би пристале ни Француска, ни Италија, ни Немачка.

Изјаве графа Голуховског су нам већ и сувише познате. Њих је још потенцирао граф Тиса у угарској делегацији. Он је пре неки дан рекао да ће се рускоаустријски споразум одржати чак и у оном случају кад би обе владе биле принуђене да преузму енергичније мере.

И тако енглески „згодан тренутак“ много зависи од обрта на руско-јапанском бојишту, и изгледа да ће Енглеска тај тренутак узалуд очекивати. Али кад се утиша страховита бура на Далеком Истоку, онда ће тек Русија имати реч.

Пријепоље, 1. фебруара 1904.

Овамо је изгубљен сваки компас и човек просто не зна, на коју страну да се окрене: у страху од Аустрије претерали смо у верности Султану и саме чистокрвне Турке, и сад место да се обрадују томе и нас пригрле, они нас просто на просто даве. Разлоге за то на оваквом месту и у овакво време тешко је наћи… Сулејман-паша све то добро види и разуме, али му смета то, шта с једне стране крије у дубини душе велику мржњу према Србима, а с друге нема ни потребне енергије да ствар поведе правилним путем. То је политичар старога кова, који мисли да се све може лепим речима, забашуривањем и лажним обећањима. Та слаткоречива политика с једне, аустријско бушкарање са друге и доскорашњи несрећни односи између Србије и Црне Горе с треће стране довели су до таквог стања, које се на први поглед не да разумети: баш у овим крајевима, где би Турска требала да буде мања од макова зрна и да влада потпун ред и мир, дешавају се такве страхоте и врши такав притисак, као нигде више у турској царевини, што ће рећи као нигде више на свету, јер власт одавно није господар ситуације, него поједини зликовци.

Док аустријски агенти облећу сељаке и маме их лажним обећањима, дотле турски голаћи потпаљују и руше српске школе. Турска власт, свесно или несвесно, иде руку под руку са Аустријом и копа гроб својој сопственој царевини… Где она не сме да удари на Србе, ту намигне на зликовце, и ствар брзо иде а људи, жене, деца муче се и убијају, а мал им се односи…

… Једном речи ми вам овамо живимо у мукама: Аустрија нас мрзи, што смо јој окренули леђа; Турци нас даве, што смо им се предали на милост и немилост. Како ли ће тек бити, кад Фејзо и други зликовци дознаду да је Русија заратила с Јапаном? Замислите, још рат није ни објављен, а по варошима се већ осећа нека живост и заједљиво смешкање…

Што нам је најчудније, и Србија и Црна Гора заузимају се за Маћедонију, која је бело перје при нашим јадима, а на овај крај, од кога више зависи судбина српског народа, нико и не помишља. Откуда то, то ми не знамо. Ако Србија и Црна Гора не могу издејствовати једног заступника, звао се он консултовачки агент или како друкче, свеједно, зар не могу сажалити, да овамо пошље бар свог […]? Докле год се у том правцу штогод не учини, овамо се никад не може предвидети, шта носи дан а шта ноћ, и сваки час може букнути жар, који би и Србију и Црну Гору захватио…

Ако оне не виде важност овога краја, за цело грехота је и срамно тражити од голе душе, која се рани овсеницом и живи под турским бичем да она то увиди и да се чува од аустријских колача…

Руска опомена. Једно нетачно саопштење.

Софија. 7 фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Још у почетку рата са Јапаном, руска влада је известила бугарску владу да ће сматрати као акт непријатељства од њене стране ако буде изазивала или на ма који начин потпомагала устанак у Маћедонији; и да ће, поред свега тога што је заузета на Далеком Истоку енергично настојавати да се у Старој Србији и Маћедонији изведу реформе.

Потпуно је неистинита вест „Нове Слободне Пресе“ као да је Унутрашња Маћедонска Организација једним прогласом препоручила становништву у Старој Србији и Маћедонији да више не обрађује и не засејава своје њиве, јер ће све то тобож да уништи некакав овогодишњи рат. Та је вест бесмислена и без тога што Старосрбијанци и Маћедонци без жетве не би могли да се исхране, и што се зна да је прошле године баш у време жетве и једино због жетве устанак био обустављен да би се избегла глад.

Телеграми

(7. фебруар)

Цариград. У 7 часова увече. Према портиним саопштењима скопљански валија Шакир-паша ушао је у Ђаковицу 4. ов. месеца.

---

Петроград. 7. фебр. по подне. Командант крстарице „Варјаг,“ капетан Руднев телегравише 5. ов. месеца: „Варјаг“ и топовњача „Корејац“ имале су сукоб са јапанском ескадром од шест крстарица и осам торпедњача. Пошто је „Варјаг“ био онеспособљен за борбу, он се вратио са „Корејцем“ код Чемулпа, са њега је скинута посада на стране крстарице а команданти су сами своје лађе бацили у ваздух, да не би пале у руке Јапанцима. Према званичним констатацијама од „Варјагове“ посаде погинули су: 1 официр и 33 војника, 17 војника је тешко рањено и 2 официра су лако рањена. Губитци „Корејеца“ су још непознати.

---

Софија. 7 фебр. по подне. Полузванични „Нови Век“ излаже да је бугарској влади дужност да одржава мирољубиве односе са Турском. Турска се међутим труди да спречи извршење рефорама, чинећи за то Бугарску одговорном. Због тога је бугарска влада затворила границу, да би од себе отклонила сваку сумњу да потпомаже устанак.

Пролаз руске флоте кроз Дарданеле

Петроград. 4. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Руска влада категорички демантује глас да је од Порте тражила допуштење да један део руске црноморске флоте прође кроз Дарданеле за Далеки Исток. Она тако допуштење није тражила из простог разлога што не мисли смањивати своју флоту у Црноме Мору да би њен утицај на раформну акцију у косовском, битољском и солунском вилајету и на судбину Словена у Турској оста неокрњен.

Цариград. 4. фебруара. Порта категорички демантује глас да је руска влада тражила допуштење да један део њене црноморске флоте прође кроз Дарданеле.

Дарданелско питање у енглеском парламенту

Лондон 4. фебруара. Џибсон Болс, члан парламента, питао је владу да ли је истина да се руска влада обратила енглеској влади с молбом да ова да свој пристанак да један део њене црноморске флоте прође кроз Дарданеле. Државни секретар за унутрашње послове Дуглас одговорио је да британска влада није добила од руске владе никакво питање о томе предмету.

Крвави сукоби у Старој Србији

Цариград. 4. фебруара. Конзуларне депеше из Скопља и Призрена јављају да је било већ неколико крвавих битака између Арбанаса који се противе реформама и турских трупа. Појединости још нема. Покрет се шири и у околини Љуме, јужно од Призрена.

Телеграми

Беч. 4. фебруара. Полузванични „Бинер Абендпост“ пише: „Данас се на берзи пронео глас о неким тобожњим војним припремама Аустро-Угарске. Ми смо овлашћени из надлежног извора да изјавимо да ови гласови немају никаква основа.

Угарска делегација усвојила је буџет министарства спољних послова и изјавила је поверење Голуховском. Министар председник Тиса изјавио је да су циљеви Аустро-Угарске и Русије на Балкану идентични. Оправдана је нада да ће споразум остати у снази и у случају кад би било немогуће одржати status quo на Балкану.

---

Лондон 4. фебруара. „Дели Мејлу“ јављају из Токија да су Руси концентрисали 3700 војника у Фенхуанченфу који ће бити главна тврђава с Манџурске стране на Јали.

---

Париз. 4. фебруара. „Њу-Јорк Хералд“ јавља из Чи-Фуа да је руска флота отпутовала из Порт-Артура у правцу Кореје или јужног Јапана да бомбардује једно од најближих пристаништа.

„Пти Паризиену“ јављају из Токија да се руске ратне лађе које долазе из Владивостока приближавају јапанској обали код Чушиме.

---

Петроград. 4. фебруара. Алексејев је са ђенералштабом отпутовао у Харбин.

Из митровачког Колашина добили смо ово писмо:

Овде је допутовао непознат човек. Најпре је рекао, да је Турчин и приповедао, како је зло свему народу под турском управом и како би било боље да Шваба земљом управља, као што управља у Босни. Кад му овакав „патриотизам“ није прошао, и кад су наши људи, одсечно рекли, да су задовољни царском владом, странац је изменио своје понашање и своје разговоре: казао је да је Србин по имену Јован Церовић и да путује из Србије у Црну Гору. Овуда га није водио пут и по свој прилици неко га је упутио да Швабе хвали. И ово је неко знамење!…

---

Из Приштине нам, јављају:

До сад су аге водиле турско-арнаутску политику, досељавајући по српским селима арнаутске породице, да тиме ослабе бројно и имовно српско становништво, али сад као да су аге и бегови окренули поглед са истока на запад. Овде се пронео доста упоран глас, да аустријске агенти живо раде код Турака, косовских спахија, да ови поступно одгоне са својих чифлука Србе, а да за чифчије примају Арнауте католике из пећске и ђаковачке нахије. Веле, за ће са тај гробарски посао за наш крај отпочети још с пролећа: Па онда?…

Дворски бал

На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

Београд Русији

У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

Молепствије

Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

Господин протестује

Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

Украђена акта

На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

Из Народне Скупштине

Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

Сима Игуманов

Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

Пик Јово наново

Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

Законски предлози пред Државним Саветом

Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

Змај опасно оболео

Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

Цензор

У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

На Дну

Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.

Било је времена, када је рат, који се водио између две државе био чисто њихова ствар; други се нису мешали, нити их се шта тицало, колико ће рат да траје, како ће да се води и и ко ће на крају да победи. Данас је све то друкчије. Интереси свију држава тако су испреплетани, тако се додирују, сукобљавају и укрштају не на једном месту, већ свуда, на све стране, да сваки, ма и најмањи заплет на једној тачци земљине кугле одмах одјекне у свима земљама, повлачећи за собом читав низ других заплета и у економном и у политичком погледу. Земља је данас мања, но што је некад била.

Пре сто-двеста година рат на Крајњем Истоку никога не би много интересовао. Месеци би читави прошли, про но што би се за њега и сазнало. Данас, откако је телеграф разасуо своје мреже преко целог света, а железница опасала цео круг, растојања више нема нити даљине. Све је близу, све је на домаку. Кад пушке па једном делу освета припуцају, то одмах одјекне и у најмањем, најскривенијем кутићу; сваки се одмах журно спрема, јер зна, да и он може бити ускоро позван, да оружјем брани своје интересе и своја права.

За нас Србе много би боље било, да руско-јапанског рата нема; то већ и деца и врапци с крова знају и говоре. У тешким приликама, у којима се ми налазимо откако је маћедонско питање постало акутно, антагонизам руских и аустријских интереса на Балканском Полуострву покрај свију споразума, ипак нам је до некле бар давао гаранције, да наша права и захтеви неће бити тако олако повређени. Ангажовање Русије у рат с Јапаном покварило би ту, ма и привидну равнотежу. Аустрија, која нема колонијалне политике, нити у опште какве друге спољне политике до балканске, већ одавно ишчекује тај моменат, којим би јој потпуно одрешио руке.

Тај моменат наступиће кад први топ пукне у Јапанском мору. Аустрија само на то чека и предвиђајући још поодавно да ће до тога доћи, она већ скоро годину дана спрема све за сваки случај. Попустљивост њезина у Хрватској, Босни и Војводини, којој смо се ми радовали, наивни као што нас је Бог створио, чим се тиче питања у којима треба хладно мислити у енергично радити, та попустљивост очито показује, да се Аустрија спрема за спољну акцију и да због тога хоће да осигура позадину. Она попушта само онда, кад зна да ће у скоро бити уплетена у какво ратно предузеће; све концесије које је дала разним народностима, које живе у њој, дала их је само под притиском спољних заплета. С тим треба да смо начисто.

Тако је Аустрија ево дочекала тренутак да сама, без контроле и без обзира на друге силе, може да ради на Балкану. Маћедонско питање, које се толико повлачи, даје јој згодан изговор, да учини оно, што до сад није могла и није смела да учини. Војска, коју нагомилава у Хрватској и Босни показује, да није вољна да пропусти ову згодну прилику, на коју је тако дуго чекала. Питање је сад, шта треба да радимо ми.

Ко хоће трезвено да мисли лако ће наћи одговор. Пошто пото ми се морамо старати, да се решење маћедонског питања одуговлачи све дотле, док Русија опет но добије слободне руке у Европи. А како то неће бити одмах, то морамо гледати, да се у Маћедонија на пролеће одржи мир. Устанак, који се при свом бугарском одрицању спрема, ишао би против наших најбитнијих интереса; Аустрија бих одмах улучила прилику да уводи бајаги ред, да се и сама умеша на нашу и бугарску штету. Ми морамо стога цео наш утицај који имамо на наше сународнике у Старој Србији и Маћадонији да употребимо на то да се устанак спречи. Реформну акцију великих сила, коју је наша држава до сад званично потпомагала, мора од сад и наше јавно мњење да потпомаже. Ништа друго не треба тражити, до да Турска обећане реформе уведе. А ако их не хтедне или не могадне увести, ми ипак морамо ћутати. Ћутати морамо у сваком случају, ма шта Турска радила, све дотле, док Русија опет не буде имала времена да и на нас погледа.

Свима је још у свежој успомени, колико је српски народ у Старој Србији морао да се бори, док је пре десетак година успео, да добије првога Србина митрополита (у Рашко-Призренској епархији). Иако је по канонима и по здравом разуму српски народ у Турској имао права да тражи митрополита своје народности у оним епархијама у којима је он у већини, ипак се цариградска патријаршија тој жељи народној јако противила. Напослетку је српски народ у Старој Србији успео и добио је у Призрену свога митрополита.

Наскоро после тога почела је борба око скопске епархије; она је била огорченија и трајала је дуже но она око рашко-призренске. Годинама је цариградска патријаршија упорно одбијала праведне захтеве српскога народа и напослетку је чак, против воље и жеље српскога народа у скопској епархији, изабрала поново за скопског митрополита Грка, Амвросија. Огорчење у народу услед овога избора било је тако велико, да је било опасности, да ће доћи до великих сукоба између Гркомана и Срба. После отворенога сукоба у цркви Св. Спаса и погибије гркоманске, морала се је умешати и турска власт. Амвросије је био уклоњен из Скопља.

Ипак жеља српског народа није била испуњена. Цариградска патријаршија још се увек упорно противила, да изабере Србина за скопског митрополита. Тек после неколико година, после дугих преговора, великих издатака и много труда, изабран је за скопског митрополита покојни Фирмилијан. Али је Грцима и Гркоманима, које су потпомагали Бугари и цариградска патријаршија (два непријатеља, који су се у овој ствари сложили против Срба), пошло је за руком да омету посвећење Фирмилијаново за скопског митрополита.

Опет је трајало дуго времена и било је много трошка и много труда, док је Фирмилијан посвећен за скопског митрополита.

Смрћу Фимилијановом дошло је питање о попуњењу скопске епархије опет на дневни ред. Било је бојазни да ће цариградска патријаршија, Грци и Бугари опет ометати избор Србина за скопског митрополита. Али стечено једном право српског народа скопске епархије, право које је имало свога ослонца и у канонима и у оправданим жељама народним, није могло бити више ни ометано а камоли уништено. Као што је наскоро после смрти митрополита Дионисија, изабран за митрополита рашко-призренског Нићифор, тако је убрзо после смрти митрополита Фирмилијана, изабран за скопског митрополита, јеромонах Себастијан.

Овим избором утврђено је право српскога народа у скопској епархији, исто онако као што је избором Нићифора утврђено у рашко-призренској, по коме ће одсад и за скопског митрополита моћи бити биран само Србин.

Нови скопски митрополит биће без сумње један од најбољих црквених поглавица. То је човек особита дара, велике интелигенције, одличан говорник, добар познавалац нашега народа и прилика у Турској и велики патриота. Митрополит Себастијан син је оне земље, онога краја и онога народа; рођен у Липљану из старе и признате породице, која генерацијама већ даје одличне свештенике своме крају, а однегован у Призрену и васпитан у грчкој богословији у Халци, где је одлично свршио богословске науке, митрополит Себастијан био је без сумње најбољи кандидат за црквену поглавицу скопске епархије.

Ми желимо новоме митрополиту дуга живота и крепка здравља, а да ће он добро радити у то је уверен не само народ скопске епархије, него и народ свих других српских покрајна.