Ознака: Стојан Протић

На јучерашњој скупштинској седници одговарао је Г. Стојан Протић на интерпелацију Г. А. Ратарца и другова поводом мартовских демонстрација.

Пре но што је прешао на сам одговор Г. Протић је изјавио да нема места интерпелисати поједине министре за догађаје који се нису догодили под њиховим министровањем.

Сам одговор Г. Протића састојао се у читању извештаја подручних му органа.

Прво је прочитао извештај Управе Града Београда од 20. децембра прошле године у коме се налазе тачни (?) подаци погинулих и рањених демонстраната и полицијских органа. У истом извештају вели се, да је узрок овако крвавом свршетку био упад оружаних жандарма без икакве команде у масу.

Из извештаја се не види ко је наредио да се употреби оружје па тако исто и ко га је први употребио.

У опште је овај извештај врло нејасан и не осветљава нимало саму ствар.

На питање ко је наредио да полиција на онако свиреп начин угушује демонстрацију г. Протић није могао тачно одговорити, пошто акта о тој ствари нису нађена. Нађено је само једно поверљиво наређење г. Маршићанина, у коме упућује своје чиновнике како да се управљају ако буде било каквих демонстрација. У истом акту наређује им да оружје употребе само у случају ко би демонстранти напали оружјем.

На питање А. Ратарца и другова зашто г. Протић држи у служби оне људе који су имали најактивнијег учешћа у угушивању демонстрација г. Протић није хтео да одговори пошто држи да је то ствар његова и владина, а посланици немају права у то да се мешају.

Налази да су главни кривци по овој ствари кажњени 29. маја и моли скупштину да се задовољи овим извештајима и пређе преко ове ствари на дневни ред.

Прота Ђурић захваљује министру на исцрпном извештају и одаје хвалу омладини на пожртвовању. Кад смо ми старци, вели, погнули главе и били сломљени, устала је омладина и показала да српски народ још осећа. Из њихове крви никла је данашња слобода.

Алекса Ратарац разликује 29. мај од 23. марта. 23. марта страдали су невини људи а 29. маја кажњени су зликовци. Треба пронаћи кривце и тражи да се за то образује комисија.

Пра крају говора спомиње Луја Четрнаестог и његове министре.

(Миле Радојковић то си могао отпевати уз гусле.)

Пећић такође тражи да се образује комисија за извиђај ове ствари. Налази да посланици имају права водити контролу над министрима какве чиновнике узимају у државну службу.

После говора г. Марка Петровића великом већином примљен је министров одговор.

Седница је закључена у 12 и 40.

Четврти је дан ево већ како је Србија остала без министарства. Кабинет Грујићев, који је још одмах од свога постанка врло бедно таворио дане, увидео је најпосле да се не може даље бочити са Скупштином, у којој је према огромној владиној већини стајала једна шачица непомирљивих самосталних радикала, исто толико либерала и цигло један напредњак. И сва та опозиција једва да је и у једном питању давала од себе озбиљнијега знака живота. Нарочито су се либерали сасвим ућутали.

Па од куд онда тешкоће? Шта је донело владу дотле, да је морала да се уклони с политичке позорнице баш у тренутку, кад је имала да заступа пред Скупштином свој најважнији предлог, буџет за 1904 год. који је и за целу земљу од највеће важности? Који је тај моћни непријатељ, што је владу оборио?

Знамо га сви добро. Владу је оборила њена сопствена странка — гломазна, велика „уједињена“ радикална, странка. А зашто се то тако догодило? Проста ствар. Зато што то уједињење није била искрено. Зато што се та „уједињена“ странка и на даље састојала из два табора, који су тобож заједно радили, а међутим се крвнички и с неповерењем погледали. Као што су се оне јетрве на наше народне приче биле преко свекрве, тако су се и ова два ривалска табора из „уједињене“ радикалне странке шамарисала преко Грујићевог кабинета, док овај најпосле, сав изубијан, није захвалио на тој великој почасти.

И чим се то догодило, нестало је и привидног јединства у радикалној странци. На једном се месту сашаптавају и договарају тако звани бивши „фузионаши“, а на другом опет бивши „самосталци.“ Једни другима не верују. И резултат тога међусобног неповерења је, да се ево све до овог тренутка није могло министарство саставити. А све то на велику штету не једне или друге фракције „уједињене“ радикалне странке, него целе земље, која је од ове скупштине очекивала плодна и корисна рада; а на срамоту нашу пред страним светом, који није у стању да разуме, колико је ситничарски повод овој кризи. него јој тражи неких дубоких разлога.

И што је најжалосније, ми се бојимо да ће се на крају крајева ова криза завршити и опет новим крпежом. На управу земље гурнуће и опет људе без енергије, људе који ће бити играчка обе фракције „уједињене“ странке, док се и ти опет не засите те незавидне улоге, па не ухвате пут, као што је учинио и Грујићев кабинет. А да од тога страхујемо, даје нам повода цео развој ове кризе. Господин Сава Грујић даје „дефинитивно“ оставку, јер се тврдо убедио, да он с овом скупштинском већином није кадар даље радити. Но већ сутрадан се даје г. ђенерал наговорити да се прими поново мисије да састави кабинет. И пошто се пуна 24 сата узалуд мучно, г. ђенерал одустаје од Сизифовска посла. После њега се чине покушаји с г. Стојаном Протићем. Он се у много краћем року ратосиља те части пуне мисије. Да и не помињемо сва имена, која су у току ове кризе до сад у јавности избијала као кандидати за поједине портфеље. И нико нам не каже, нико нам не уме или неће да каже какве су то огромне сметње, на које су г. г. ђенерал Сава Грујић и Стојан Протић наилазили у својим покушајима да саставе министарство. Међутим ствар је јасна. Једина сметња је образовању кабинета антагонизам између обе фракције „уједињене“ радикалне странке. Могао је тај антагонизам на јучерашњој конференцији бити нешто и притајен, но он ће кроз кратко време и опет с толико јачом сплином да избије на површину.

Међутим време лети, пролеће нам нови судбоносне дане и ми забринути за будућност ове земље с правом питамо народне оце: докле тако?

Владина оставка

Синоћ је краљевска влада званично поднела оставку Краљу. Данас се очекује састав новога министарства.

Последњи тренуци Грујићевог министарства

Скупштинска дворана веома се споро пунила народним посланицама. На њиховим лицима није се могла читати никаква туга за одласком омиљених им министара. Док је у дворани скупштинској владала потпуна тишина, прекидана задиркивањима, која су поједини посланици управљали на беседника Аљу Марковића, дотле се из министарске собе, кроз затворена врата, чула ужасна ларма, која је личила на читаву бојеву вреву. Од министара неколико пута је излазио г. В. Тодоровић, свечано обучен, прилазио председничком столу и загледао у једну хартију. У том му приђе Ал. Нешић, економ и посланик, па му рече насмејана лица и нешто саркастично: „Дошли сте да узмете збогом? — „Свечано!“ одговори министар.

Кад је председник отворио седницу за министарским столом налазили су се г. г. Андра Николић, Љуба Стојановић, пуковник Андријевић и Вл. Тодоровић који је био веома нервозан, јер је непрестано устајао и седао и гладио бркове. А. Николић и Љ. Стојановић изгледали су врло равнодушни, министар војни — насмејан.

По прочитању протокола прошле седнице и обичнога увода, председник скупштине је објавио да има скупштини да прочита „једно саопштење“ и прочита, да је краљевска влада дала оставку и да је краљ оставку уважио. Објаснивши да ће идућу седницу заказати кад буде састављена нова влада, закључи данашњу седницу и министри, посланици, публика и новинари почеше се разилазити.

Шездесет против пет

У синоћној клубској седници скупштинске већине дебатовано је о владиној оставци, да ли она да се прими или не. На крају клуб се изјаснио да има још поверења у кабинет г. Саве Грујића са шесет против пет гласова.

Нов кабинет

У посланичким круговима се држи, да ће нова влада бити још у току данашњега дана састављена, ако на искрсну какве нове тешкоће. Држи се да ће састав новог кабинета бити опет поверен г. ђенералу Сави Грујићу. У том би случају из досадашњег кабинета — веле — иступила само два члана: министар нар. привреде. г. Тодор Петковић, и министар просвете, г. Љуба Стојановић. За министра нар. привреде је у комбинацији г. Марко Трифковић, а за министра просвете г. Св. Симић. Сви остали досадашњи министри ушли би и у нови кабинет г. Грујића.

А министар финанција?

Ако се обистини она верзија, по којој би склапање новог кабинета опет било поверено г. Сави Грујићу, свакоме се намеће питање, ко би овде био министар финанција у том кабинету. Г. Пачу, као што смо већ јуче јавили, хоће да се прими. Кажу да г. А. Ратарац предлаже, да се тури оглас у новине: „Тражи се један добар министар финанција. Годишња је плата и т. д.“

Кандидат за министра народне привреде

Сви су изгледи, да ће у новоме министарству бити министар народне привреде г. Марко Трифковић, садањи начелник трговинског оделења тога министарства. Господин Трифковић био је и јуче и прекјуче у клубу скупштинске већине, куда је био позиван.

Г. Стојан Протић

Поред комбинације г. Грујића, постоји још и комбинација г. Стојана Протића. Ми смо још јуче изнели [та] нагађања, која се везују за његово име. Шта ће се обистинити може [се] тек знати, кад председник Скупштине буде поднео Краљу извештај [о] ситуацији, што ће свакако данас бити.

Залудни људи

Јутрос је у кавани један господин тврдио, да ће се ново министарство одрећи плате. Има их који тако што могу да верују! Како би било да распишу нови избори за Народну Скупштину и да се напред утврди, [да] посланици неће имати никакве дневнице? Да ли би се ко онда јавио да буде народни посланик?

Продаја Негоја

Продају имања Негоја нису одобрили Министарски и Државни савет. Решено је да се доцније распише нова ортофална лицитација.

Тодоровићева поновна жалба

Данас се у суду решава о поновном притвору и стављању под суд бив. министра Веље Тодоровића, пошто је он јуче по ново поднео суду жалбу.

Негојева афера

Како сазнајемо, један од бранилаца г. Веље Тодоровића, бив. министра, [браниће] г. Тодоровића застарелошћу. [Наиме] дело Г. Тодоровића квалификовано је као утаја по § 229 крив. законика. Г. Тодоровића кривица тужи по тужби приватног тужиоца. По [чл. 76] крив. зак. она застарева ако се у року од године дана не подигне парница. Како је г. Тодоровић још октобра 1902 године престао бити заступником, — а парница се против њега није повела то је и његова кривица самим тим застарела. Бар тако [ће] доказивати један од адвоката г. Тодоровића.

Г. Петронијевић под судом

Акта по кривици г. Петронијевића послата су данас суду, и г. Петронијевић ће још данас бити стављен [под] суд. Чим то буде пустиће се на јемство, да се брани из слободе. Колико смо дочули, г. Петронијевић ће [се] на суду бранити тим, да је он узео новац од г. Ивковића, бив. секретара посланства у Букурешту, [не] као заступник државе, већ као приватно лице, те да према том држава српска нема шта тражити од њега. Ако ко има што тражити од њега, то није српска држава већ г. Ивковић.

Пантић ослобођен

Суд вароши Београда поништио је пресуду кварта теразискога којом је казнио са тридесет дана затвора Михаила Пантића, штампара због противстајања власти.

Забава

Заузимањем добрих госпођа и госпођица, фонд за потпомагање сиромашних ученика и ученица основних школа на „Савинцу“. уз пријатељско суделовање: Београдског певачког друштва г-це Софије Ниглове и г. Ивана Грегоровића, чланова Краљ. Срп. Народног Позоришта, г. Бране Цветковића, директора 1-ог српског орфеума и г. Бранислава Ђорђевића, правника, приређује у недељу у очи Сретења 1-ог фебруара ове год. Велику Забаву са игранком у корист свога фонда у просторијама гостионице Славије. Г-ца Ниглова свираће соло на виолини и уз пратњу гласовира арију из опере „Јанек“ од Жељенског и малоруску народну песму „Козак“ од Монзошка.

Улазна је цена: за самца 3. дин. у породици од особе 1^1/2 динар.

Јавно предавање

Коло Срп. Сестара обраћа пажњу да ће д-р Војислав В. Рашић своје предавање „Срби и Балканско питање“ држати помоћу нарочитих картографских снимака, нарочито рађених за ову прилику.

Улазница стаје пола динара а могу се добити код г. Јефте Павловића и комп., књижарама: Кона, Маричића и Јанковића, Цвијановића, у канцеларији Управе Кола Срп. Сестара — Васина улица и на каси на дан предавања.

Пад кабинета

Влада је поднела синоћ оставку у клубу скупштинске већине.

Синоћна седница

Синоћна седница радикалног клуба није била бурна, али је била значајна. Што ређе бива у клубску седницу дошла су гл. министри на челу с министром-председником. Одмах у почетку седнице устао је г. ђенерал Сава Грујић, председник министарства и прочитао је доста суморним гласом владину декларацију.

Владина декларација

У декларацији, коју је г. министар председник прочитао, жали се влада како између ње и клуба скупштинске већине нема потребне једнакости. Посланици подносе своје предлоге без претходна споразума с министрима. Министарски предлози се у одборима са свим преиначују и пропадају. У опште је влада дошла до уверења, да се овако даље не може радити, те је принуђена изјавити како се решила да поднесе оставку.

Дебата у клубу

После прочитане декларације настала је дебата. У опште нико није био изненађен владином декларацијом. Многи говорници су признавали, да има кривице и до посланика, на у главном је крива влада, која је изгубила скоро сваки контакт са радикалним клубом, а држање јој је у главном шепртљанско. Влада у клубу није имала ни једног одлучног браниоца.

Дефинитивна оставка

После овако неповољних говора разних говорника устао је г. министар-председник и изјавио је у име владе, како она дефинитивно подноси оставку.

Клубско решење

На ову изјаву владину настала је опет дебата у клубу и решено је да клубски одбор преговара у данашњег дана с владом, да у седници која ће бити вечерас поднесе извештај да се тада коначно реши о министарској кризи.

Мотивација оставке

Своју оставку влада је мотивисала тиме, што су се у Скупштини појавили неки предлози, који се косе са њеним програмом рада. Клуб је примио ову владину изјаву, али по њој није донео никаку одлуку, већ је остављено да се то реши на данашњој седници свију скупштинских одбора.

Г. Никола Пашић

Поводом оне оставке владине увелико се већ распростиру разне верзије о комбинисању нове владе. По једној састав кабинета био би поверен г. Николи Пашићу. Она је без сумње нашла оправданих разлога у раније упорно проношеној вести, да ће у случају пада кабинета доћи г. Никола Пашић за председника министарства. Ова је верзија, бар за сад, са свим неоснована, пошто би његов долазак повукло распуштање Скупштине, јер пређашњи самостални радикали никако не пристају на такав избор и према томе он не би имао већину у овој Скупштини, на коју би се могао ослањати.

Г. Стојан Протић премијер

По расположењу скупштинске већине судећи, у случају, да се владина оставка прими, нов кабинет саставио би г. Стојан Протић. Ко се не би том избору зарадовао?! Нарочито српски новинари, сећајући се његовог закона о штампи, поздравиће с одушевљењем новог премијера.

Хоће — неће

Многи радикални посланици, с којима смо данас говорили, мисле, да г. Стојан Протић неће хтети да образује министарство. Не загриза му се у буџет, киселу јабуку. Они мисле, да ће г. Сава Грујић само реконструисати садашњи кабинет и наћи неку погодну личност за министра финанција. Лако је тако говорити, али тешко је наћи ту погодну личност.

Нови министри просвете и иностраних дела

О томе, ко ће бати нови министри просвете и иностраних дела, разно се комбинује у вароши.

Ако буде председник министарства Стојан Протић, биће министар спољних послова или Мих. Вујић, наш посланик у Бечу, или Свет. Симић. У том случају био би министар просвете др. Драг. Павловић, проф. Вел. Школе, или Љуб. Јовановић, такође проф. Велике Школе. Ако би се Вујић примио министарства спољних послова, било би министарство просвете понуђено Свет. Симићу. А ако министарство састави Ник. Пашић, задржаће он сам министарство Спољних послова, а министарство просвете биће понуђен Свет. Симићу. Ако га Симић одбије, биће министар просвете Драг. Павловић или Љуб. Јовановић.

Нов министар финанција

Извештени смо, да г. Лаза Пачу не би хтео да уђе у кабинет г. Ст. Протића као министар финанција, већ да једино пристаје да то учини, ако г. Никола Пашић буде шеф владе. Међутим канда г. Пашић сматра, да још није дошло његово време.

Нов Министар војни

По једној комбинацији за министра војног дошао би г. Никодије Стефановић, почасни генерал у пензији.

Још један министар војни

Пред сам закључак листа дознали смо, да у радикалним круговима желе, да портфељ министра војног прими г. М. Живковић, пуковник. Међу официрима би ова кандидација нашла свакако врло велико одобравање.

Интересантан цитат

Синоћна „Самоуправа“ овако почиње свој уводни чланак: „Гласови о сукобу између радикалне владе и клуба скупштинске већине сасвим су неосновани“. Шест сати доцније влада је због сукоба с клубом већ пала. Ако је у „Самоуправи“ свако тврђење овако тачно као ово онда… и т. д.

Поверење влади

Вечерас ће на клупској седници влади г. Саве Грујића бити исказано поверење. Да ли ће она ипак хтети остати, то је друго питање.

Г. Стојан Новаковић

Наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић полази за Петроград 31-ог ов. мес.

Из Народне Скупштине

Данас је опет на дневном реду интерпелација о мартовским демонстрацијама, али је г. Протић опет болестан, те се прешло на друге, неважне ствари.

Г. Стојан Протић покрађен

На јучерашњем скупштинском састанку на дневном реду био је одговор г. Министра Полиције на интерпелацију о мартовској демонстрацији. Преко ове тачке морало је се прећи, јер г. Министар није дошао на седницу. Како нас уверавају г. Министар није дошао зато, што није морао да да̂ тачан одговор о мартовској демонстрацији украђена.

Саветничне плате

Пред Државним Саветом налази се предлог народних посланика о измени чл. 18. закона о Уређењу државног Савета, у том смислу, да саветничке плате смање на 8.500 дин. Тако ће сад Савет имати да да̂ мишљење о плати својих чланова. Ми мислимо да Савет може дати мишљење о овом предлогу, који се на данашње саветнике не може односити, пошто су они већ стекли право на плату 10.000 динара и то им се право може одузети.

Предлог закона о набавкама војничких потреба

Државни Савет размотрио је овај законски предлог и дао своје мишљење да би га са извесним изменама и допунама ваљало усвојити.

Нови топови

Јуче пре подне држана је проба новим брзометним топовима. Наши читаоци наћи ће од нашег сарадника војне ствари, који је тим пробама присуствовао. Детаљан извештај у нарочитој рубрици.

Војислављев „Рибар“

Главни сарадник руских листова: „Куријера“ и „Руское Слово,“ господин Милан Бојовић — Србин, превео је на руски језик војислављевог „Рибара.“ Руска критика одушевљена је овим војислављевим делом. Она „Рибара“ преузноси више од Гетеовог „Фауста“, из разлога што у „Рибару“ принцип добра одржава превагу.

Г. Бојовић, није се зауставио само томе. Он је успео да једног чувеног руског композитора одушеви ово дело. Композитор — који је узгред буди речено и веома богат човек — решио се да ово дело војислављево компонује, како би се могло у Московској и Петроградској опери приказивати. У тој цељи он ће се с пролећа кренути са г. Бојовићем у Србију, да се упозна са српским традиционалним и уметничким мелодијама и композицијама, како би могао „Рибара“ приказати руској публици у духу чисто српских мотива.

Љубен Каравелов

На данашњи дан пре 25 година умро је Љубен Каравелов. Бугари су решили, да држе помен том свом великом човеку тек 25. ов. мес.

Нови владика

Новоизабрани темишварски владика, г. Георгије Летић, потврђен је од цара и отпутовао је у Беч да положи заклетву.

Београдски штампари и „Народни Лист“

Еснаф штампарско-литографски држао је 19-ог ов. мес. своју седницу, на којој су сви присутни чланови, осим г. Чеде Стефановића, изјавили, да полиција није ни на који начин на њих утицала нити их спречавала, да штампају „Народни Лист“. Ко хоће да верује, нека верује.

Буна у Банату

Ми смо пре недељу дана јавили, да су се сељаци у селу Баваништу побунили и да је војска послата да их умири. Сад јављају, да је код неког Милана Станковића нађен читав арсенал оружја и план за праву револуцију против мађарске државе, власти и свештенства.

По новом закону о штампи, увреда страних владара и њихових домова казни се затвором од једног до шест месеци. На први поглед та казна, иако велика изгледа и умесна и оправдана; кад се међутим то питање ближе размотри, види се, да је она и неумесна и неправедна. Ево зашто. Неправедна је зато, што је страна штампа све наше владаоце, и оне који су били добри, и оне који су били рђави, обасипала најодвратнијим грдњама, не бирајући никад ни речи, ни изразе; а неумесна зато, што је неостварљива. Примењивати ту законску одредбу, стално, у свакој прилици, као што би требало да се закон примењује, одвело би до таквих апсурдности, да би им се и сам г. Стојан Протић смејао, кад би умео да се смеје.

На пример: у Белгији, откако је на престолу садашњи краљ Леополд, још ниједан новинар није кажњен за увреду Величанства, и ако је, баш у радикалној белгијској штампи било страховитих испада против приватног живота краљевог. То се тамо не казни, јер не да сам краљ. Али ако неком српском новинару падне на памет да преведе један такав чланак на српски и штампа у ком листу, биће кажњен за увреду Леополда. Или: напише неко овде код нас, да је Кастро, председник Аргентинске републике био у млађим својим годинама осуђен на двадесет година робије за крађу и разбојништво – што је сушта истина – ето вам опет увреде једног главара државе и затвора од неколико месеца. Или напише неко, да је садашњи кинески цар ванбрачно дете своје матере – што је такође истина – хајде опет у затвор. У затвор због сваке саксонске принцезе, која се заљуби у каквог пробисвета, у затвор због сваког опскурног немачког кнеза, коме падне на памет да дуне у свет са каквом јахачицом из циркуса, у затвор због… и тако даље, у бесконачност. Има ли то смисла и имена?

Па ћемо онда отићи у затвор за сваку оштрију реч против Онога; у чијој држави данас леже стотинама попаљених села српских, као да је Србија још српски пашалук. Зар онда да се не бунимо?

Истина, у закону има још одредаба, да се казне само увреде оних владара у чијој се земљи и нашем краљу даје иста заштита. Али та је одредба за наше прилике илузорна. Закони готово свих земаља имају ту одредбу, па ипак пише о нашем краљу ко шта хоће и како ко хоће. Каква је то онда заштита?

Наш устав истина има један члан по којем се увреда страних владара мора казнити. На све критике у Народној Скупштини г. Стојан Протић је увек одговарао, да устав наш захтева и да се друкчије не може. Могло се, само да се хтело. Требало је само, одређујући у начелу, да се увреда страних владара казни, додати у закону ову блажу одредбу: „на изричит захтев представника те државе“ и онда би све било добро. Онда би праве увреде биле одиста кажњаване по закону и по правди. Овако пак, како данас наш закон о штампи прописује, цео члан о увредама страних владара није ништа друго, до сигурно оружје у рукама г. Стојана Протића, да казни сваког српског новинара кад год му се прохте и да запуши уста сваком ономе, који не мисли као он.