Ознака: Турска

  • Телеграми

    Пораз јапанске флоте. Скупљање руске и јапанске војске. Очекује се крвава битка.

    Лондон, 5. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Рајтеровом Бироу“ јављају из Токија да је 2 ов. мес, јапанска флотила, састављена из самих торпедњача, поново напала руску флоту код Порт-Артура. Борба ја била жестока и трајала је читав сат. Јапанци су изгубили три торпедњаче, погинуло је 5 јапанских официра и 48 војника, рањено је 40 војника. Једна руска лађа оштећена је, губитци у људима непознати су. Јапанска Флота морала је обуставити паљбу и повукла се у Чемулпо, пристаниште Сеула.

    Јапанци су сконцентрисали 60.000 људи у Гензану да упадну у Манџурију. Руси непрестано концентришу војску северно од реке Јалу, где се очекује битка с јапанском војском.

    Телеграми

    (5. фебруар)

    Лондон. Јапанско посланство потврђује све детаље о нападу торпедњача на руску флоту код Порт-Артура.

    Беч. Војно министарство је наредило да се сутра позову ови регрути који су требали да ступе тек првог јануара 1905 год.

    Цариград. Из детаљних извештаја о покрету у околини Ђаковице, види се да је он отпочео још пре неколико месеци под изговором, да је против порезе на стоку. Изасланици из Ђаковице покушали су да начине читав савез против рафорама. Позив пећског мутесарифа да Арнаути безусловно положе оружје остао је без резултата. Незадовољници су последњих дана добили и појачања из разних места и прекинули су саобраћај између Пећи и Ђаковице. Првог ов. м. био је сукоб близу Ђаковице између Арнаута и турске војске. Арнаути су ушли у Ђаковицу, починили грдну штету, па улицама је била права битка. Положај турске војске је врло критичан. И самом Призрену прети опасност. На представку амбасаде руске и аустро-угарске Порта је предузела енергичне мере да се покрет угуши. Прекјуче је послано 10 батаљона у побуњене крајеве, сем тога послаће се још војске. Операцијама управља Шемзи паша у Призрену куда се упутио и скопљански валија.

    Бугарски егзархат је протестовао против Портиног захтева да сваки бугарски учитељ нађе гаранта да неће стајати у вези с комитама. Егзархат то сматра као повреду црквене аутономије.

    Беч. „Политичка Коресподенција“ сазнаје из Софије да сви знаци показују да су бугарски комитети одлучили да се до половине априла држе мирно, да би видели хоће ли реформна акција имати какве резултате.


    При закључењу листа добили смо вест, да је у Ђаковици дошло до битке између турске војске и Арнаута. Цео један турски батаљ. изгинуо је. Шемзи паша је рањен.

  • Турска и руско-јапански рат

    Од како су прекинути дипломатски односи између Русије и Јапана, Турска друкчије говори. Непријатељства нису на Турску учинила тако тужан утисак, као у осталој Европи. У турским се круговима чак не може да прикрије потајно задовољство које осећају због руско-јапанског рата. Нису они ни на страни Јапанаца, још мање на страни Руса. За њих је главно што сада могу да живе у тој опасној илузији да је Русија у овом тренутку тако заузета на Далеком Истоку да једва може активно да учествује у догађајима на Ближем Истоку. Турска је тренутно заборавила моћ и величину Русије. Она као да неће да зна да сукоб Русије с Јапаном не може да доведе у опасност руске европске интересе нити да паралише евентуалну акцију Русије.

    Овако расположење у турским меродавним круговима већ је донело до жалосних резултата. Реформна акција је у потпуном застоју; само се преговара и преговори се одуговлаче. Дискутовало се чак о боји униформе за маћедонску жандармерију и о стотини других таквих питања. Још нису прешли на ствар. Пре неки дан су се опет цивилни агенти руски и аустро-угарски пренеразили кад им турски телеграфисти нису допустили да се с конзулима споразумевају шифрованим депешама. И тако им Турска чини стотину сметња у сувише провидној намери да свима европским реформаторима да секундарну улогу у реформној акцији. Међутим европски би помоћници могли бити од користи само тако, ако би њихова контрола над радом турских власти била потпуно независна, кад би имала дејства и била неограничена. И односи с Бугарском постају сваким даном све већма запети. Оне се међусобно само оптужују и грозничаво се оружају. У питању о амнестији Порта још једнако не попушта. Она сад рачуна и на евентуални сукоб с Бугарском и резонује да ће у случају рата Бугарска бити усамљена и да, ако буде побеђена, не може рачунати на помоћ Русије која је сада сувише ангажована да би се могла још и с Турском ухватити у коштац. Сасвим је вероватно да ће Турска употребити ову прилику и једним ратом, по њеном мишљењу, учиниће крај своме несносноме положају у Старој Србији и Маћедонији, устаничким ровењима и реформној акцији. Ако би рат испао неповољно за Турску, онда би се оне силе које су непријатељски расположене према словенскоме елементу користиле тренутним положајем Русије а успротивиле би се проширењу надмоћности Словенског елемента у Старој Србији и Маћедонији. У том случају он се руско-аустријски споразум јако компромитовао и Турска би се, као и увек, користила суревњивошћу својих суседа, да одржи status quo.

    У ствари, рат би учинио крај њеноме господству у тим покрајинама. Ма какав био резултат рата Велике Силе би отпочеле енергичнију акцију која би се, вероватно, брзо завршила тиме што би султану остало само номинално суверенство над Старом Србијом и Маћедонијом.

    Виши официри који имају да предузму команду над новом жандармеријом још нису отишли из Цариграда, поред свега тога што они имају да доведу у ред једну хетерогену и делимично разуздану гомилу од 15.000 људи. Не само то. Порта још није усвојила ни дефинитиван правилник за нову жандармерију. Пролеће иде, устаничке се прокламације шире и ми смо можда на прагу једног новог жалосног крвопролића у Старој Србији и у Маћедонији.

    Ето, такви су изгледи, такве су перспективе. То су први потмули, далеки али крвави одјеци руско-јапанскога рата.

  • Дневне вести

    Молепствије

    Данас пре подне у 10 часова држано је молепствије за победу руског оружја у овдашњој Саборној Цркви. На Молепствију чинодејствовао је Митрополит са 16 свештеника. Још пре 10 часова црква је била пуна најодабранијом престоничком интелигенцијом. Осим особља руског посланства са госпођама, молепствију су још присуствовали: Престолонаследник Ђорђе у војничком оделу, са првим краљевим ађутантом г. Дамњаном Поповићем, јер је Њ. В. Краљ лако оболео и по савету лекаровом не сме два-три дана напуштати собу. [А] од министара били су: Министар Председник г. Сава Грујић, г. Никола Пашић Министар Спољних Послова, г. Пера Велимировић бив. Министар Грађевина и Љ. Давидовић Министар Просвете. Затим председништво скупштине са посланицима, г. Коста Главинић председник општине, г. Михаило Церовић Управник вароши Београда, од професора Велике Школе г. г. Милан Недељковић, Милић Радовановић и Чеда Митровић, професори гимназија, чиновници, трговци и врло велики број из осталих сталежа.

    Молепствије је вршено на врло свечан начин. Нему тишину прекидале су усрдне молбе свештеника за заштиту руске војске. Пред крај молепствија Митрополит г. Инокентије са крстом у руци држао је говор, у коме је од прилике ово рекао. Да ми према Русима немамо само човечанских симпатија, већ да нас за њих везује и сама вера и крв словенска, и да нас све то позива да отворимо своја братска срца и молимо Бога за победу руског оружја. Руски цар је дао доказа целом свету да он жели мар, а да је угазио у рат зато, што је у питању част руског народа.

    После свршеног говора руски отправник послова пришао је Престолонаследнику и захвалио му на присуству, а по том су г. г. министри и сви остали великодостојници приступили госп. Муравјеву и усмено изјавили како сви желе и како се надају да ће Руси брзо победити свог непријатеља.

    Званична Исправка

    У броју 18. новина „Политика“ од 29. јануара ове године, а у чланку под насловом: „Украђена акта“, поред осталога, изнето је и то, да су акта по ислеђењу о „Мартовској“ демонстрацији у Београду ишчезла незнатно где, те је то био повод што министар унутрашњих дела није одговорио у Народној Скупштини на интерпелацију г. Алексе Ратарца, народног посланика.

    Ово изношење неистинито је, а да је неистинито уредништво ће се најбоље уверити, ако свога уредника буде послао у Министарство унутрашњих дела, где ће акте овог предмета моћи видети.

    № 2946. Из канцеларије министарства унутрашњих дела 30. јануара 1904. године.

    Турска се спрема

    Бугарски министар председник Петров изјавио је, да Турска тражи ма какав повод да објави Бугарској рат. Она стога нарочито рђаво поступа с маћедонским бегунцима, у намери да опет изазове устанак.

    Турски комесар отпутовао је из Софије у Цариград с нарочитом тајном мисијом, која се доводи у везу с том изјавом Петровљевом.

    Ипак није

    Г. Павле Маринковић ипак неће бити постављен за начелника министарства спољних послова. На то место, као што смо поуздано извештени, долази г. Мих. Ристић, наш садашњи посланик у Софији. Ко ће на његово место у Софију ићи, још се за сада не зна. Необјашњиво нам је, зашто се сада, у овако важним тренуцима чине те промене. Ако све наше спремне заступнике на страни постепено доведемо у Београд, ко ће онда остати тамо?

    Специјални телеграми

    „Вечерње Новости“ мисле, да ниједан српски лист није у стању, да доноси специјалне телеграме, јер би то било сувише скупо. Напротив, сви српски листови, веле оне, ваде своје телеграме из бечких листова.

    „Вечерње Новости“ свакако тако раде; ми не. Нека се главни уредник њихов изволи потрудити до наше редакције, па ћемо му радо објаснити како српски листови ипак могу имати специјалне телеграме; ако жели. Ми ћемо му чак и показати све телеграме, које смо досад добили.

    Српска Краљевска Академија

    Јуче је био главни годишњи скуп Српске Краљевске Академије, и на њему је Академија изабрала ове своје нове чланове: г. Симу Матавуља, књижевника за редовног члана Академије уметности; г. г. Саву Урошевића, проф. Велике Школе и Dr. Др. Мендељева, руског научара за дописне чланове Академије природних наука; г. Алексјеја Александровића Шахматова, руског научара за дописног члана Академије философских наука; и г. г. Вацлава Томека и Лубор Нидерла, ческе научаре за дописне чланове Академије друштвених наука. — Сем тога, изабрала је секретаре стручних Академија за 1904. г, и то г. Др. Јована Цвијића за Академију природних наука, г. Јована Туромана за Академију философских наука, г. Љубомира Ковачевића за Академију друштвених наука и г. Михаила Валтровића за Академију уметности. За прегледаче рачуна за 1904. г. изабрати су: г. г. Др. Мих. Петровић, Јов. Мишковић и Љуб. Јовановић.

    Фабрика банака

    Коста Марковић абаџија из Балканске улице доставио је јутрос кварту варошком како му је неки, њему непознати сељак причао, да га је пред првостепеним београдским судом нашао један човек и позивао га да заједно праве лажне банке. У исто време нудио му је 50 лажних банака за 10 правих. Сељак тврди да је видео код „фабриканта“ читаву рпу лажних банака. Наређено је трагање, али по свој прилици ово је био само покушај да се сељак превари.

    Предавање Палилулцима

    Палилулски пододбор друштва за чување народног здравља држаће своје прво поучно предавање у понедељник, на Сретење 2. фебруара ове године, у 3 сата по подне у палилулској основној школи. Скрећемо пажњу грађанима тога краја на то предавање.

  • Руско-аустриска реформна акција у Маћедонији

    Као што знамо, Порта је у начелу примила аусторуски пројекат о организацији контроле у Маћедонији, али јављају да споразум у појединостима још није потпун. Тако, Турска тражи, противно ономе што хоће Русија и Аустрија, да страни цивилни агенти подносе извештај о народним потребама генералном инспектору, Хилми паши, кога ће они иначе свуда пратити где то буде потребно. Тада би генерални инспектор састављао извештај и подносио Порти. Турска би хтела да секретаре и драгомане страних цивилних агената прате нарочити чиновници, који ће присуствовати њиховим анкетама. То би за Турску очевидно била као нека гарантија да они буду непристрасни. Сем тога, Турска жели да италијански ђенерал де Ђорђие шаље свој извештај, министарском савету чија решења, пре него се хоће да приведу у дело, мора да санкционише царска ирада.

    Као што се види, Порта се увек труди да спасе форму у очима становништва, тако да изгледа да султановим сувереним правима није нанесен никакав удар. У начелу тако је, али у ствари контрола таква како је разумеју Русија и Аустрија доиста значи страно мешење у унутрашње послове отоманске царевине. Турска се влада бори за сваку стопу и уступа тек кад јој се озбиљно припрети; али пошто Русија и Аустроугарска имају интереса да престиж Порте у Маћедонији сведу на најмању могућу меру; оне се труде да покажу да је султанова власт у Маћедонији само номинална и да ће цивилни агенти руски и аустријски играти тамо знатну улогу која ће бити нешто много више него обична контрола.