Ознака: Црноморска флота

Пролаз руске флоте кроз Дарданеле

Петроград. 4. фебруара. (Специјалан телеграм „Политици“). Руска влада категорички демантује глас да је од Порте тражила допуштење да један део руске црноморске флоте прође кроз Дарданеле за Далеки Исток. Она тако допуштење није тражила из простог разлога што не мисли смањивати своју флоту у Црноме Мору да би њен утицај на раформну акцију у косовском, битољском и солунском вилајету и на судбину Словена у Турској оста неокрњен.

Цариград. 4. фебруара. Порта категорички демантује глас да је руска влада тражила допуштење да један део њене црноморске флоте прође кроз Дарданеле.

Дарданелско питање у енглеском парламенту

Лондон 4. фебруара. Џибсон Болс, члан парламента, питао је владу да ли је истина да се руска влада обратила енглеској влади с молбом да ова да свој пристанак да један део њене црноморске флоте прође кроз Дарданеле. Државни секретар за унутрашње послове Дуглас одговорио је да британска влада није добила од руске владе никакво питање о томе предмету.

Крвави сукоби у Старој Србији

Цариград. 4. фебруара. Конзуларне депеше из Скопља и Призрена јављају да је било већ неколико крвавих битака између Арбанаса који се противе реформама и турских трупа. Појединости још нема. Покрет се шири и у околини Љуме, јужно од Призрена.

Телеграми

Беч. 4. фебруара. Полузванични „Бинер Абендпост“ пише: „Данас се на берзи пронео глас о неким тобожњим војним припремама Аустро-Угарске. Ми смо овлашћени из надлежног извора да изјавимо да ови гласови немају никаква основа.

Угарска делегација усвојила је буџет министарства спољних послова и изјавила је поверење Голуховском. Министар председник Тиса изјавио је да су циљеви Аустро-Угарске и Русије на Балкану идентични. Оправдана је нада да ће споразум остати у снази и у случају кад би било немогуће одржати status quo на Балкану.

---

Лондон 4. фебруара. „Дели Мејлу“ јављају из Токија да су Руси концентрисали 3700 војника у Фенхуанченфу који ће бити главна тврђава с Манџурске стране на Јали.

---

Париз. 4. фебруара. „Њу-Јорк Хералд“ јавља из Чи-Фуа да је руска флота отпутовала из Порт-Артура у правцу Кореје или јужног Јапана да бомбардује једно од најближих пристаништа.

„Пти Паризиену“ јављају из Токија да се руске ратне лађе које долазе из Владивостока приближавају јапанској обали код Чушиме.

---

Петроград. 4. фебруара. Алексејев је са ђенералштабом отпутовао у Харбин.

Бомбардовање Порт-Артура

Дана 27. јануара пре подне примакао се јапански адмирал Тога с две дивизије ратних бродова Порт-Артуру и отпочео је паљбу из даљине. Пред пристаништем налазили су се руски бродови „Полтава“, „Новик“. „Рурик“, „Диана“, и „Асколд“. који су заједно са утврђењима на обали одговарали на ватру Јапанаца. После борбе која је трајала сат и по отпловили су Јапанци према југу. Сви руски бродови, који су у борби узели учешћа, претрпели су незнатне повреде. Руси су у тој борби на бродовима имали рањених: три официра, 40 подофицира и 20 момака. На обалским утврђењима је рањен један подофицир и 3 војника. После подне су се вратили Јапанци поново и пуцали су 25 минута на утврђења и бродове, затим су нагло отпловили. Овај је извештај из Лондона.

Руски извештај

О борби код Порт-Артура јављају из Петрограда, де су Јапанци претрпели велике губитке. Једна оклопњача и две крстарице су им јако оштећене те су морале у пратњи једне оклопњаче ла се повуку и борбе на отворено море. Обе крстарице су потонуле још пре него што су стигле до Вајханоја но посада је с тих бродова спасена. И јапанска торпедска флотила је претрпела велике губитке. Четири торпедњаче су онеспособљене за борбу, три мала торпедска брода су потонула а два су прела у ваздух. Јапанци су изгубили 18 официра и 117 људи мртвих, а имају око 200 рањеника.

Из Владивостока

Руске крстарице „Рурик“, „Кромобој“, „Росија“ и „Богатир“ и транспортни брод „Лена“ снабделе су се свим потребама и полазе за се прикључе флоти у Порт-Артуру.

Бој код Чемулпа

У среду је (27 јануара) била морска битка код Чемулпа, која је трајала од 11 сати пре подне до 3 сата по подне. Из јапанске престонице Токија јављају да су у тој борби страдала два руска ратна брода „Корејец“ и „Ворјаг“. Први је, веле, потонуо, а други је запаљен. Посада с тих бродова се искрцала на суво и заробљена је. Јапански бродови претрпели су незнатну штету.

Из Лондона јављају о тој битци, да су се руски бродови врло добро држали и да је „Корејец“ пропао заједно с једном крстарицом, но да посада с тих бродова није заробљена, него да се спасла на француску крстарицу „Паскан.“

Искрцавање Јапанаца

Јапанско посланство у Лондону добило је извештај, да су Јапанци искрпали у Чемулпу четир батаљона војске.

Расположење у Петрограду

Неповољне вести о првим сукобима нису поколебале духове. Расположење је озбиљно, но све је пуно вере да ће Јапанци бити коначно поражени. По улицама се новине грабе на јагму. По свима црквама се држе молепствија за победу руског оружја.

Расположење у Токију

Вести о првим бојевима нису изазвале у јапанској престоници радосно расположење, и ако гласе повољно. Но улицама једва је видети света. Од одушевљења и манифестација нигде ни трага. Изгледа, да је духовима овладала од једном нека апатија и страх од будућности.

Неутрална Америка

Из Вашингтона јављају да је влада Северне Америке решила да се у руско-јапанском рату држи строге неутралности.

Црноморска флота

Руски посланик у Лондону води преговоре са енглеским министром спољних послова о пропуштању црноморске флоте кроз Дарданеле, пошто Русија жели да пошље један део те флоте на крајњи Исток. Држи се да Енглеска неће на то пристати.

Алексејев

За главног заповедника руске сувоземне поморске силе на крајњем истоку постављен је адмирал Алексејев.

Кореја и рат

Дописник енглеског „Дели Мела“ интервјуисао је кореанског министра-председника. Овај му је рекао: „Кореја је објавила своју неутралност, да осигура свој опстанак“. На питање шта ће Кореја чинити, ако Јапанци или Руси упадну у Кореју одговорио је министар хладнокрвно да не верује да ће они то учинити, а на питање о држању царевом у овој кризи избацио је Корејанац ове речи: „Његово Величанство не разбија главу себи бригом због ове свађе. А и зашто да чини то? Баш и да се баци у бригу, не може ствари на боље окренути. Ова борба се ништа не тиче нашег народа.“