Ознака: Јавно предавање

  • Живот и смрт у Београду

    Одавно се већ говори, да би Београд изумро кад се у њега не би досељавао свет са стране; изумро зато, што се у њему више умире него што се рађа. То, додуше, није сасвим тачно, — ипак се и у Београду сваке године више деце роди него што се умрлих сарани. Али та разлика врло је мала, и Београд, у овом случају, ако не би баш опустио, бар на би растао.

    Па зашто је то тако? Зашто ћете од свакога чути, да је људски век у нашој престоници много краћи него у другим, баш и већим варошима; да се код нас више болује но у другим местима; да се пре свега, туберкулоза међу нама тако одомаћила, да сваки трећи човек у Београду од ње умире? Зашто све то?

    Одговор је врло прост. Има у томе кривице и до државе и општине, може се њима у сваком моменту пребацити, да нису учиниле све што су могле и што су биле дужне да учине за здравље овога света. Да не улазимо дубоко у то питање, — доста је само неке ствари поменути: Београд нема ваљане болнице, нема довољно паркова и игралишта за децу, нема народне кујне, нема ниједне скоро зграде са добрим сиротињским становима, нема народног купатила, нема готово ниједне радионице која не би убијала онога који у њој ради. Као што рекох, и држави и општини може се с правом пребацивати, да нису обратиле довољно пажње на те потребе београдских грађана. Али њихова је кривица сразмерно мала. Много, много већи грех носимо ми сами који у Београду живимо, и то сви ми, и велики и мали, и мушки и женски. То се многоме може учинити нетачно и невероватно, али, тако је.

    Нигде у свету, апсолутно нигде, није држава сама собом била у стању да подигне здравље својих грађана, — да их за живота направи здравијим и живот да им продужи. Док се сами грађани нису подигли да се о свом здрављу старају, док сами нису почели о томе да мисле и на томе да раде, дотле никаквог успеха није било. Само њихова иницијатива, приватна иницијатива била је кадра нешто да створи. И она је, где се јавила, чуда створила.

    Крајње је време да и Београђани пођу тим путем, — Београђани, који су већ више пута доказали да су у стању израдити чека се збиљски прихвате. Тек кад они учине своју дужност, моћи ће од државе и општине с правом захтевате да озбиљније врше оно што је на њима.

    Да би им очито показало бедно стање здравствених прилика у Београду, и да би сваки увидео шта треба радити па да се тога спасемо, Друштво за чување народног здравља приређује данас у 31/2 сата по подне, у сали Велике Школе. Предавач је г. Д-р М. Јовановић — Батут, професор Хигијене на Великој Школи.

    Отидите на то предавање.

  • Дневне вести

    Владина оставка

    Синоћ је краљевска влада званично поднела оставку Краљу. Данас се очекује састав новога министарства.

    Последњи тренуци Грујићевог министарства

    Скупштинска дворана веома се споро пунила народним посланицама. На њиховим лицима није се могла читати никаква туга за одласком омиљених им министара. Док је у дворани скупштинској владала потпуна тишина, прекидана задиркивањима, која су поједини посланици управљали на беседника Аљу Марковића, дотле се из министарске собе, кроз затворена врата, чула ужасна ларма, која је личила на читаву бојеву вреву. Од министара неколико пута је излазио г. В. Тодоровић, свечано обучен, прилазио председничком столу и загледао у једну хартију. У том му приђе Ал. Нешић, економ и посланик, па му рече насмејана лица и нешто саркастично: „Дошли сте да узмете збогом? — „Свечано!“ одговори министар.

    Кад је председник отворио седницу за министарским столом налазили су се г. г. Андра Николић, Љуба Стојановић, пуковник Андријевић и Вл. Тодоровић који је био веома нервозан, јер је непрестано устајао и седао и гладио бркове. А. Николић и Љ. Стојановић изгледали су врло равнодушни, министар војни — насмејан.

    По прочитању протокола прошле седнице и обичнога увода, председник скупштине је објавио да има скупштини да прочита „једно саопштење“ и прочита, да је краљевска влада дала оставку и да је краљ оставку уважио. Објаснивши да ће идућу седницу заказати кад буде састављена нова влада, закључи данашњу седницу и министри, посланици, публика и новинари почеше се разилазити.

    Шездесет против пет

    У синоћној клубској седници скупштинске већине дебатовано је о владиној оставци, да ли она да се прими или не. На крају клуб се изјаснио да има још поверења у кабинет г. Саве Грујића са шесет против пет гласова.

    Нов кабинет

    У посланичким круговима се држи, да ће нова влада бити још у току данашњега дана састављена, ако на искрсну какве нове тешкоће. Држи се да ће састав новог кабинета бити опет поверен г. ђенералу Сави Грујићу. У том би случају из досадашњег кабинета — веле — иступила само два члана: министар нар. привреде. г. Тодор Петковић, и министар просвете, г. Љуба Стојановић. За министра нар. привреде је у комбинацији г. Марко Трифковић, а за министра просвете г. Св. Симић. Сви остали досадашњи министри ушли би и у нови кабинет г. Грујића.

    А министар финанција?

    Ако се обистини она верзија, по којој би склапање новог кабинета опет било поверено г. Сави Грујићу, свакоме се намеће питање, ко би овде био министар финанција у том кабинету. Г. Пачу, као што смо већ јуче јавили, хоће да се прими. Кажу да г. А. Ратарац предлаже, да се тури оглас у новине: „Тражи се један добар министар финанција. Годишња је плата и т. д.“

    Кандидат за министра народне привреде

    Сви су изгледи, да ће у новоме министарству бити министар народне привреде г. Марко Трифковић, садањи начелник трговинског оделења тога министарства. Господин Трифковић био је и јуче и прекјуче у клубу скупштинске већине, куда је био позиван.

    Г. Стојан Протић

    Поред комбинације г. Грујића, постоји још и комбинација г. Стојана Протића. Ми смо још јуче изнели [та] нагађања, која се везују за његово име. Шта ће се обистинити може [се] тек знати, кад председник Скупштине буде поднео Краљу извештај [о] ситуацији, што ће свакако данас бити.

    Залудни људи

    Јутрос је у кавани један господин тврдио, да ће се ново министарство одрећи плате. Има их који тако што могу да верују! Како би било да распишу нови избори за Народну Скупштину и да се напред утврди, [да] посланици неће имати никакве дневнице? Да ли би се ко онда јавио да буде народни посланик?

    Продаја Негоја

    Продају имања Негоја нису одобрили Министарски и Државни савет. Решено је да се доцније распише нова ортофална лицитација.

    Тодоровићева поновна жалба

    Данас се у суду решава о поновном притвору и стављању под суд бив. министра Веље Тодоровића, пошто је он јуче по ново поднео суду жалбу.

    Негојева афера

    Како сазнајемо, један од бранилаца г. Веље Тодоровића, бив. министра, [браниће] г. Тодоровића застарелошћу. [Наиме] дело Г. Тодоровића квалификовано је као утаја по § 229 крив. законика. Г. Тодоровића кривица тужи по тужби приватног тужиоца. По [чл. 76] крив. зак. она застарева ако се у року од године дана не подигне парница. Како је г. Тодоровић још октобра 1902 године престао бити заступником, — а парница се против њега није повела то је и његова кривица самим тим застарела. Бар тако [ће] доказивати један од адвоката г. Тодоровића.

    Г. Петронијевић под судом

    Акта по кривици г. Петронијевића послата су данас суду, и г. Петронијевић ће још данас бити стављен [под] суд. Чим то буде пустиће се на јемство, да се брани из слободе. Колико смо дочули, г. Петронијевић ће [се] на суду бранити тим, да је он узео новац од г. Ивковића, бив. секретара посланства у Букурешту, [не] као заступник државе, већ као приватно лице, те да према том држава српска нема шта тражити од њега. Ако ко има што тражити од њега, то није српска држава већ г. Ивковић.

    Пантић ослобођен

    Суд вароши Београда поништио је пресуду кварта теразискога којом је казнио са тридесет дана затвора Михаила Пантића, штампара због противстајања власти.

    Забава

    Заузимањем добрих госпођа и госпођица, фонд за потпомагање сиромашних ученика и ученица основних школа на „Савинцу“. уз пријатељско суделовање: Београдског певачког друштва г-це Софије Ниглове и г. Ивана Грегоровића, чланова Краљ. Срп. Народног Позоришта, г. Бране Цветковића, директора 1-ог српског орфеума и г. Бранислава Ђорђевића, правника, приређује у недељу у очи Сретења 1-ог фебруара ове год. Велику Забаву са игранком у корист свога фонда у просторијама гостионице Славије. Г-ца Ниглова свираће соло на виолини и уз пратњу гласовира арију из опере „Јанек“ од Жељенског и малоруску народну песму „Козак“ од Монзошка.

    Улазна је цена: за самца 3. дин. у породици од особе 11/2 динар.

    Јавно предавање

    Коло Срп. Сестара обраћа пажњу да ће д-р Војислав В. Рашић своје предавање „Срби и Балканско питање“ држати помоћу нарочитих картографских снимака, нарочито рађених за ову прилику.

    Улазница стаје пола динара а могу се добити код г. Јефте Павловића и комп., књижарама: Кона, Маричића и Јанковића, Цвијановића, у канцеларији Управе Кола Срп. Сестара — Васина улица и на каси на дан предавања.