Ознака: Јевгениј Алексејев

Руски план

Специјални извештач једног француског листа с бојног поља имао је прилике да говори с вице-краљем Манџурије Алексејевом, који му је о руском ратном плану дао врло интересантне податке. Наравно, детаљи се држе у тајности, али у главноме његов план се састоји у овоме. Руси ни у којем случају неће прелазити реку Јалу, него ће ту чекати непријатеља. И ако су у много мањем броју но Јапанци, они ће их ту прилично дуго моћи задржати, па ће се онда постепено повлачити ка Харбину. Тек кад Јапанци на тај начин буду дубоко зашли у унутрашњост Манџурије — а што дубље, тим боље по Русе — тек онда ће Руси, којима ће дотле стојати огромне трупе на расположењу, прећи у офанзиву.

То је иста тактика које се Кутузов држао против Наполеона и према мишљењу свију стручњака, та је тактика за ове прилике и најбоља. Руси неће само да победе Јапанце; они хоће да их потпуно униште, а то најбоље могу постићи ако их што више намаме у унутрашњост и одвоје од воде. Па пространим манџурским равницама моћи ће Руси изванредно да употребе своје многобројне козачке регименте. Шта ће Јапанци моћи учинити против те каваљерије не може се унапред рећи. Њихова коњица ништа не вреди; то Руси врло добро знају зато тако и поступају.

Ратно лукавство

У Токијо су стигли гласови из руских извора, по којима су ратни бродови „Севастопољ“ и „Петропавловск“ јако оштећени. Јапанци мисле да те вести нису тачне и да их Руси шире, да би обманули Јапанце.

Јапанске намере

Како јапанци сматрају животне намирнице као ратну контрабанду, то се мисли, да су ови учинили план, да руско поморско утврђење Порт-Артур глађу приморају на предају. О томе јављају из Порт-Артура: по заповести царскога намесника Алексејева образује се један добровољачки корпус за одбрану утврђења. Добровољци добијају од државе оружје, храну и, ако је потребно, одело. На хоризонту се с времена на време појављују непријатељски бродови. Према пронетим гласовима јапански бродови још се налазе у руским водама. Узима се да Јапанци све животне намирнице, што су одређене за Порт-Артур сматрају као апсолутну ратну контрабанду. После борбе од 27. пр. месеца изгледа ла су Јапанци увидели да на тај начин не могу нахудити Порт-Артуру те су ставили себи у задатак да га блокадом приморају на предају. Сумње нема, да ће Јапанци, докле још буду имали неоспорно преимућство на мору, то јест докле не приспе руска поморска убојна сила, старати се, да ништа од животних намирница не пусте у Порт-Артур. Но докле им је то могуће да учине са морске стране, дотле је потпуно искључена могућност са сува, јер би то значило онда потпун прекид манџурске железнице а тиме и потпуну потиснутост руске сувоземне силе из приморских крајева. Међутим и најпростијем лајику је јасно, да Јапан није дорастао томе. Порт-Артур је у уосталом још снабдевен животним намирницама за више месеца.

Кинески устанак

Држање Кине за сада је строго неутрално, али је у питању, да ли ће Кина моћи трајно да одржи ову неутралност, пошто се вели, да незадовољство у унутрашњости земље нагло расте. О томе јављају из Вашингтона: Овде је приспела депеша команданта азиске ескадре Сједињених Држава, адмирала Евана, у којој изјављује, да је устанак у Кини врло вероватан те саветује, да се на Филипинима држи у приправности 1.500 поморских војника. Поморски департман шаље почетком марта 600 момака, који ће се кренути из Сан Франциска. Адмирал Еван саветује, да се пошаљу и речне топовњаче, које би биле штациониране на Јанцекијангу и другим рекама у унутрашњости.

Алексејев

Према последњим вестима остаје адмирал Алексејев и даље још у Порт-Артуру где има да сачека Макарова, који ће бити заповедник Порт-Артура.

Руски двор

У царском руском двору, Зимској Палати, отворена је радионица за Црвени Крст. Госпође из највиших аристократских кругова раде под личном управом саме царице, која често и сама седа за шиваћу машину.

Манџур

Руска топовњача „Манџур“ коју је почетак рата затекао у Шангају, остаје према споразуму између представнике Русије и Јапана до краја рата у шангајском пристаништу и то разоружана. О том броду су енглески листови већ неколико пута јављали час да су га Јапанци заробили, час опет да су га потопили.

Јапанска операциона тактика

Из Токија јављају о јапанскоме ратном плану: Јапански ратни план састоји се у томе, да на првоме месту руску главну флоту једном линијом својих лађа ограничи на печилски залив, а да за то време преведе две војске на Кореју. Трећа војска стоји готова, да се у потребноме случају искрца источно од Порт-Артура, де би с бока потпомогла, напредовање оне прве две преко реке Јалу. Појединости се овде држе у највећој тајности. Кретања трупа бивају само ноћу.

Руско јунаштво

Борба код Чемулпа између читаве јапанске флоте и два руска убојна брода, није још довољно расветљена. Износе се само одломци о појединостима, а и ти стижу из енглеско-јапанских извора. Па и ти мутни извори признају, да су Руси починили код Чемулпа чуда од јунаштва. „Варјаг“ и „Корејец“ изашли су из луке уз звуке руске народне Химне, полазећи сигурној пропасти у сусрет. Борба се водила из најближе близине. Пало је 800 топовских метака, а била је жива и пушчана паљба. Кад је топовску шајку „Корејец“ њен заповедник бацио у ваздух, руски мрнари, који су се спасли на француску крстарицу „Паскал“ певали су још непрестано руску химну.

Нема забашуривања

Адмирал Абаса, који припада непосредној околини царевој и прима депеше адмирала Алексејева рекао је петроградском дописнику францускога листа „Ехо де Пари“: „Ми смо се решили да ништа не забашурујемо и објављиваћемо све вести, биле оне добре или рђаве. Кроз једно три недеље дана, кад отпочну борбе и на суву, имаћемо посведневно новости.“

Порт-Артур

Енглески листови чешће спомињу како ће Јапанци опколити Порт-Артур и приморати га глађу да се преда. Немачки стручни листови пишу сада, да је Порт-Артур снабдевен животним намирицама за шест месеци и то за 300.000 људи.

Јапански губитци

Један дописник „Дели Мела,“ који се преко Русије враћа из Порт Артура, тврди да су Јапанци у свом нападу на Порт-Артур изгубили једну велику оклопњачу, 1 крстарицу и 4 торпедњаче и један мањи бродић. А и други су им бродови толико оштећени, да су морали да се повуку у прву јапанску маринску станицу Сасехо на острву Киусиу, где ће се предузети оправка. Тиме се даје растумачити што се јапанска флота нигде не појављује.

Алексејев у Харбину

Рајтеров биро саопштава из Ниучванга, да је адмирал Алексејев, у пратњи свога штаба, отпутовао у Харбин. Друга једна вест тврди да се Алексејев у овај мах бави у Муклену.

Руска ескадра

Владивосточка руска ескадра, која се после бомбардовања Хакодате изгубила, појавила се код јапанског острва Чусиме у корејском каналу, у близини јапанског пристаништа Симоносекија с једне, а Мезамфа и Фузана у Кореји с друге стране. Енглески листови се чуде где је јапанска флота кад се ова руска ескадра тако комотно шета по јапанским водама.

Јапански бродови

Јављају из Токија, да су обе нове крстарице, које су Јапанци у Ђенови купили, — „Нишин“ и „Кашуга“ — стигле у Јакосуко, ратно пристаниште на излазу из залива токијског.

Корејски цар

Према вестима из Сеула корејски цар је примио у аудијенцију јапанског посланика Хавашија и војног аташеја, који су га обавестили о правом стању ствари. Цар је, веле, „одобрио“ поступак Јапанаца, изјавивши како се он потпуно ослања на Јапан.

Руска штампа

„Новоје времја“ пише, како је протест руске владе против енглеске експедиције у Тибет најбољи доказ, колико руска влада мирно и хладно узима ратне догађаје. Сам рат не може Русију толико заузети, да она не обраћа пажњу ближем и даљем Истоку. „Свјет“ вели да ће се рат решавати пред Сеулом и да мир неће дотле бити осигуран док Кореја не дође под руски протекторат и док Сеул, Мезанфо, Фузан, Чемулпо и Гензан не добију руске гарнизоне.

„Новости“ тврде да велике силе немају права правити сметње проласку руске флоте кроз Дарданеле, јер је у питању самоодбрани Русије.

„Петербургскија вједомости“ жале, што се гроф Голуховски није тачније изјаснио, у чему се управо састоји неутралност Аустро-Угарске. Да она неће слати војску на Далеки Исток, то је било и иначе јасно, но важно би било да је изјавила како ни сад неће без Русије никакве кораке чинити на балканском полуострву.

Ђенерал Лињевић

Као што смо већ јавили, за главног заповедника руске војске у Манџурији постављен је ђенерал Лињевић, који важи у Русији као један од најбољих и најпопуларнијих ђенерала. Родио се 1838. год. у черниговској губернији, свршио је гимназију и тек се онда посветио војној струци. Још у кримском рату одликовао се храброшћу и постао пуковник. У руско-турском рату 1878. год. рањен је тешко, брзо је оздравио и ступио опет у бојне редове. У битци на реци Кјутричи решио је, као шеф друге кавкаске батерије, борбу у корист Руса и добио је зато од цара орден св. Ђорђа и златну сабљу. Унапређен је за ђенерала 1891. године. Као одличан познавалац источне Азије постављен је 1894. год. за заповедника војске у Манџурији, водио је интернационалне трупе у походу на Пекинг и освојио га. Интересно је да му је на заузимању Пекинга честитао први јапански микадо, који га је и одликовао највећим јапанским орденом — орденом рађајућег се сунца.

Црвени крст

Француски Црвени Крст одобрио је за неговање рањеника у руско-јапанском рату суму од 250.000 дин.

Талијански Црвени Крст је решио да пошље знатну количину превијалишног материјала и руском и јапанском Црвеном Крсту.

Бугарски Црвени Крст шаље једну своју амбуланцију у Манџурију, а друштво „Славјанска Беседа“ почело је купити прилоге за руски Црвени Крст.

Чеси за Русе

У пуној седници општинскога одбора вароши Прага, саопштио је председник општине Др. Срб, да одбор треба да овласти председништво, да петроградској општини изрази симпатије у име прашког општинског представништва и целокупнога становништва града Прага, пошто је руска велика сила на нечувен начин нападнута од азијскога непријатеља; даље да протумачи, да су становници Прага одушевљени срдачном жељом, да Бог руско оружје благослови победом у интересу културе и на част и на славу целога Словенства.

Бугарска помоћ

Из Бугарске су се врло многа лица јавила, која су хтела да иду као добровољци у Русију. Према једној вести из Софије руска влада је преко свог дипломатског агента дала свима на знање, да Русији не треба војника пошто их има довољно.

Манифестација у Бечу

у Бечу је одслужено у руској цркви молебствије за победу руског оружја. После молебствија велики број словенских ђака упутио се најпре пред руско посланство, где је отпевао руску химну и више руских песама. Одатле су ђаци отишли пред француско посланство, где су певали Марсељезу.

Јапанске лажи

Према Јапану пријатељски расположени „Њујорк-Хералд“ жали се на Јапанце, да у својим ратним извештајима страховито лажу, као што су чинили и у рату с Кином. Они безобразно крију своје губитке, а у том их нико не може контролисати, пошто не пуштају ратне извештаче на место борбе: Тако — вели „Њујорк-Хералд“ — само лудак неки може веровати Јапанцима, да ови нису при нападу на флоту руску код Порт-Артура имали никакве штете, јер је доцније утврђено да су се они испред Порт-Артура журно повукли само зато, што су им тешко оштећене три крстарице и једанаест торпедских бродова. А приликом бомбардовања Порт-Артура руске обалске батерије знатно су оштетиле пет јапанских ратних бродова и девет торпедњаче, док су међутим у тој борби узела жива учешћа руски бродови „Ретвизан“ и „Цезаревић“, за које су Јапанци изнели, да су за борбу онеспособљени. Јапанска флота се испред Порт-Артура вратила у Вејхавеј у најжалоснијем стању, гоњена живо од руске флоте, која није имала никакве јаче озледе.

Тако ето представљају ствар угледне американске новине, које су иначе најпријатељскије расположене према Јапану.

Руска флота

Руска ескадра, у којој су оклопњаче. „Ослабија,“ крстарице „Дмитриј Донској“ и „Аурора“ и девет торпедских бродова прошла је кроз Црвено море и Баб-ел-Мандебски канал поред острва Перима.

Из Кронштата се крећу на крајњи исток још ови бродови: оклопњача „Император Александар Други (9.500 тона са два тешка и 12 средњих топова) ; оклопњача „Наварин“ (12.200 тона, 4 тешка и 5 средњих топова); оклопњача „Сисој Велики“ (10.400 тона, 4 тешка и 6 средњих топова); оклопњача „Импоратор Александар Трећи“ (13.500 тона, 4 тешка и 12 средњих топова); крстарица „Памјат Азова“ (6.600 тона, 2 тешка и 13 средњих топова); даље још 4 мање крстарице друге класе и 7 торпедских гониоца. Ови бродови ће стићи на место опредељења за три недеље дана.

Пропаст „Јенисеја“

Адмирал Алексејев је известио руску владу, да је брод „Јенисеј“ при распоређивању мина пред Порт-Артуром дошао у додир с једном мином која је експлодирала и „Јенисеј“ потопила. Погинуо је капетан Степанов, механичар, два мидшипмена и 92. матроза. Остали официри и 200 људи су се спасли.

„Јенисеј“ је тежио 3000 тона, носио је 12 топова, а саграђен је 1898. год. Губитак тог брода не значи никако осетну штету за руску поморску снагу.

Немачко мишљење

У Немачкој је направио велику сензацију чланак једног од најугледнијих великих трговаца немачких, који врло добро познаје прилике у Источној Азији и Јапанце. Чланак је изашао у „Берлинер Тагблату“ и у њему се вели ово: Сваки Европљанин без разлике, који је провео неко време на азијском истоку мора презирати одвратне Јапанце, те преиспољне варалице, према којима су Кинези прави џентлмени. Ко год је живео у Кини морао је солидног Кинеза заволети, док Јапанац мисли само на лаж и обману. Победивши Кинезе, Јапанци су просто памет изгубили. За рат с Русијом спремали су се од дужег времена. Сибирија и Манџурија су извесно пуне јапанских шпиона. Победа Јапанаца у овом рату значила би страховит удар за целу белу расу и ни један Европљанин не треба да је жели.

Мишљење једног француског официра

Пуковник Маршан, један од најбољих познавалаца прилика, терена, а тако исто и војске руско-јапанске, — јер је дуго провео као шеф генералштаба, интернационалних трупа у Пекингу, — пре кратког времена повратио се у Париз и овако карактерише зараћене војске:

Јапански су војници добри. Најмаркантније је код њих, жестина у боју, пожртвовање, истрајност и задовољавање са најосновнијим потребама. Као трупа јапанска је војска одлична, но има и једну врло слабу страну, а то је командовање. Њихове старешине немају вештине маневрисања на ширим теренима, и њихове регименте, по мом дубоком уверењу врло мало знају да експериментишу. Што се тиче коњице, она је са свим слаба, готово као и да не постоји.

Руска војска, према којој осећам велико пријатељство и за коју ме привезују дубоке симпатије, долази међу прве у Европи. Руски је војник храбар и одушевљен. Сибирским региментама поклоњена је највећа пажња, и у свакој од њих, има и по један батаљон стрелаца, састављен од најбољих нишанџија. Додати уз то још и козаке, о чијој се храбрости читаве легенде причају, па ћемо моћи донекле имати слику руске војске, која је у погледу брзине и сигурности у операцијама, у знатној превази над Јапанцима.

Расположење у Пекингу

Пронела се била вест из енглеских извора, како се кинески двор спрема да побегне из Пекинга. Међутим како се сад из поузданих извора сазнаје, кинески двор, не само да не мисли напуштати Пекинг, него има пуно вере у Русе, а сви Кинези без разлике чврсто су убеђени да ће Руси Јапанце сатрти.

Швајцарске симпатије

Цела швајцарска штампа је на страни Русије и чуди се, да се може наћи цивилизована Европљанина, који симпатише Јапанцима, чија је култура врло сумњиве вредности.

Холандске симпатије

И званични и незванични кругови холандски одсудно симпатишу Русима. Ове симпатије су за Русе у овом рату од највеће важности пошто Холанђани на целом путу који руски бродови преваљују из Европе на крајњи Исток, имају своје колоније, у којима ће се Руси моћи снабдевати с угљем. Холанђани су своја стоваришта угља већ ставили Русима на расположење.

Куропаткин

Неки листова јавили су даје руски војни министар Куропаткин отпутовао у Манџурију да узме тамо команду у своје руке. Из Петрограда јављају сада званично, да министар Куропаткин не само није отпутовао, него да још није било ни речи о томе хоће ли он у опште поћи у источну Азију.

Рождественски

Шеф генералног штаба руске мрнарице контрадмирал Рождественски полази сутра, у уторник, за Источну Азију.

Адмирал Того

Командант јапанске флоте, адмирал Того, напао је, као што се зна, Русе много пре него што је рат објављен. То је, како изгледа, његов нарочити манир; тиме се он прославио још 1894. године за време јапанско-кинеског рата. Тада је био капетан велике јапанске крстарице „Нанива“, и први је отпочео непријатељства против Кине, кад је пресрео и изненада отворио паљбу на један транспортан брод, који је под енглеском заставом и командом преносно кинеске трупе за Азан.

Того има сад 55 година, а школу је учио у Енглеској. Немци га хвале да је хладнокрван, одлучан и храбар.

Крв није вода

Немачки листови јављају да је око осамдесет аустријских официра (међу њима два пуковника), већином Чеха, тражило отпуст из аустро-угарске војске, пошто желе да иду у руску. Нарочито се јавило много артиљериста.

Бомбардовање Порт-Артура

Дана 27. јануара пре подне примакао се јапански адмирал Тога с две дивизије ратних бродова Порт-Артуру и отпочео је паљбу из даљине. Пред пристаништем налазили су се руски бродови „Полтава“, „Новик“. „Рурик“, „Диана“, и „Асколд“. који су заједно са утврђењима на обали одговарали на ватру Јапанаца. После борбе која је трајала сат и по отпловили су Јапанци према југу. Сви руски бродови, који су у борби узели учешћа, претрпели су незнатне повреде. Руси су у тој борби на бродовима имали рањених: три официра, 40 подофицира и 20 момака. На обалским утврђењима је рањен један подофицир и 3 војника. После подне су се вратили Јапанци поново и пуцали су 25 минута на утврђења и бродове, затим су нагло отпловили. Овај је извештај из Лондона.

Руски извештај

О борби код Порт-Артура јављају из Петрограда, де су Јапанци претрпели велике губитке. Једна оклопњача и две крстарице су им јако оштећене те су морале у пратњи једне оклопњаче ла се повуку и борбе на отворено море. Обе крстарице су потонуле још пре него што су стигле до Вајханоја но посада је с тих бродова спасена. И јапанска торпедска флотила је претрпела велике губитке. Четири торпедњаче су онеспособљене за борбу, три мала торпедска брода су потонула а два су прела у ваздух. Јапанци су изгубили 18 официра и 117 људи мртвих, а имају око 200 рањеника.

Из Владивостока

Руске крстарице „Рурик“, „Кромобој“, „Росија“ и „Богатир“ и транспортни брод „Лена“ снабделе су се свим потребама и полазе за се прикључе флоти у Порт-Артуру.

Бој код Чемулпа

У среду је (27 јануара) била морска битка код Чемулпа, која је трајала од 11 сати пре подне до 3 сата по подне. Из јапанске престонице Токија јављају да су у тој борби страдала два руска ратна брода „Корејец“ и „Ворјаг“. Први је, веле, потонуо, а други је запаљен. Посада с тих бродова се искрцала на суво и заробљена је. Јапански бродови претрпели су незнатну штету.

Из Лондона јављају о тој битци, да су се руски бродови врло добро држали и да је „Корејец“ пропао заједно с једном крстарицом, но да посада с тих бродова није заробљена, него да се спасла на француску крстарицу „Паскан.“

Искрцавање Јапанаца

Јапанско посланство у Лондону добило је извештај, да су Јапанци искрпали у Чемулпу четир батаљона војске.

Расположење у Петрограду

Неповољне вести о првим сукобима нису поколебале духове. Расположење је озбиљно, но све је пуно вере да ће Јапанци бити коначно поражени. По улицама се новине грабе на јагму. По свима црквама се држе молепствија за победу руског оружја.

Расположење у Токију

Вести о првим бојевима нису изазвале у јапанској престоници радосно расположење, и ако гласе повољно. Но улицама једва је видети света. Од одушевљења и манифестација нигде ни трага. Изгледа, да је духовима овладала од једном нека апатија и страх од будућности.

Неутрална Америка

Из Вашингтона јављају да је влада Северне Америке решила да се у руско-јапанском рату држи строге неутралности.

Црноморска флота

Руски посланик у Лондону води преговоре са енглеским министром спољних послова о пропуштању црноморске флоте кроз Дарданеле, пошто Русија жели да пошље један део те флоте на крајњи Исток. Држи се да Енглеска неће на то пристати.

Алексејев

За главног заповедника руске сувоземне поморске силе на крајњем истоку постављен је адмирал Алексејев.

Кореја и рат

Дописник енглеског „Дели Мела“ интервјуисао је кореанског министра-председника. Овај му је рекао: „Кореја је објавила своју неутралност, да осигура свој опстанак“. На питање шта ће Кореја чинити, ако Јапанци или Руси упадну у Кореју одговорио је министар хладнокрвно да не верује да ће они то учинити, а на питање о држању царевом у овој кризи избацио је Корејанац ове речи: „Његово Величанство не разбија главу себи бригом због ове свађе. А и зашто да чини то? Баш и да се баци у бригу, не може ствари на боље окренути. Ова борба се ништа не тиче нашег народа.“

У једном делу американског сенатора Беверице о улози Русије на крајњем Истоку описује се личност царског намесника, адмирала Алексејева овако: „Он чини утисак скоро абнормалне живахности. Његов је живот посвећен с младићским одушевљењем подизању моћи Русије. Има му око 50 година, а пун је нервозне енергије. Корак му је нешто журајив. Сваки покрет тог човека показује да је необично одлучан, а то му се види из говора. Држање му је, чак и кад се забавља, пуно напрегнуте пажљивости. Алексејев је у свему добро обавештен, врло је отворен човек ине устеже се да свој одговор тачно формулише и праву истину каже. Он је необично вредан човек и ради по вас дан, а често проводи и целе ноћи у раду.“

Тако га описују једни. Други, нарочито руска опозициона штампа, нападају га жестоко од како је постао вице-краљ Манџурије. Пребацују му, да је на то високо место дошао једино протекцијом дворске камариле, у којој има много пријатеља; тврде да је као адмирал неспособан, а, као политичар брзоплет.

Позитивно се дакле за сад ништа не може знати. Ток рата скоро ће нам показати, да ли је био достојан високог поверења, које му је цар указао.

Напад на руску флоту и објава рата

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Адмирал Алексијев, вице краљ Манџурије, телеграфисао је цару да се руске ратне лађе „Ретвизан“, и „Цесаревић“, обе од по 13900 тона, и крстарица „Палада“ од 6823 тона журно оправљају и да ће кроз који дан бити способне за борбу. Машине ових лађа остале су неоштећене. Јапанци су напали руску флоту са 14 торпедњача, под адмиралом Кишихо, сасвим изненада пошто претходно није ни објављен рат. Погинула су два руска војника, петоро се удавило и осам њих је рањено.

После овог мучког напада, руски цар је објавио Јапану рат јуче у 3 сата по подне.

Бомбардовање Порт-Артура

Петроград. 29. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) јуче у 8 часова пре подне упутило се из јапанског пристаништа Нагасаки једно одељење јапанске флоте од 15 оклопњача и крстарица ка Порт-Артуру. Кад су били на дометној даљини отпочну живо да бомбардују портартурско утврђење. Са утврђења су почели и руски топови да одговарају а руска ескадра изађе из пристаништа и упусти се у борбу. После жестоке битке од једнога сата јапанска флота морала је да обустави паљбу и да се повуче на југ.

С руске стране погинула су два официра и девет војника, педесет и четири војника рањено је. Тврђава је незнатно оштећена. У борби су учествовале оклопњача „Полтава“, крстарица „Дијана“, „Асколд“ и „Новик“.

Последњи телеграми

(29. јануар)

Петроград. Изашао је манифест рускога цара, у коме се види, да је јапанска влада наредила да се руска флота у Порт-Артуру изненадно нападне, поред свега тога што није известила руску владу да прекид дипломатских односа значи рат. Пошто смо добили извештај од Алексејева, вели се даље у манифесту, одмах смо наредили да се одговори оружјем на изазивање Јапанаца. Цар моли Бога за срећу рускога оружја.

---

Њујорк. Из Чифуа јављају да су Јапанци блокирали две руске ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ у пристаништу Шемулпо.

---

Лондон. „Дејли Мејлу“ јављају да су се ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ предале Јапанцима без отпора, после чега су они искрцали у Шемудпо 8000 војника који марширају ка Сеулу, престоници Кореје. И у другим главним пристаништима Јапанци су искрцали своју војску.

---

Петроград. Адмирал Алексејев телеграфисао је цару: Три оштећене лађе послане су на оправку; машине су остале читаве. Том приликом су погинула два војника, пет се утопило, осам рањено. Други телеграм Алексејева цару: Јапанци су отпочели да бомбардују Порт-Артур. Са тврђаве је одговорено из топова, а ескадра је изашла да учествује у битци. После бомбардовања од једнога сата јапанска флота је обуставила ватру и отпутовала на југ. Руски су губитци ови: 2 официра и 8 војника погинуло је, а 54 војника су рањена. Тврђава је незнатно оштећена.

---

Петроград. На основу царског указа, Алексијев је наредио мобилизацију трупа у својој губернији и прокламовао је ратно стање у Порт-Артуру и Владивостоку.

Цар се, у униформи адмирала, одвезао у мрнарску школу. Том приликом је мрнарским питомцима држао говор, рекавши да је непријатељ кукавички напао руску тврђаву без икаквих изазивања од стране Руса. „Русији треба рата, а ја вас производим у чин официра; убеђен сам да ћете све своје силе посветити нашој флоти“, завршио је цар.

---

Лондон. У Доњем Дому изјавио је министар унутрашњих дела да ће кабинет сутра прокламовати неутралност Енглеске у руско-јапанском сукобу.

---

Лондон. Јапански листови јављају, да су Јапанци ухватили два транспорта руске добровољне флоте са 2000 војника.

Нов пораз Руса

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 12 час. и 30 мин.) Јапанци заробили две руске крстарице. 10.000 Јапанаца искрцало се на Кореји.

Изненадни напад на руску флоту

Петроград, 28. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Вицекраљ Манџурије, адмирал Алексејев телеграфисао је цару да су Јапанци у поноћи између 26. и 27. о. м. изненадно торпедима напали руску флоту у Порт Артуру. Оштећене су две оклопнице и једна крстарица.

Последњи телеграми

Лондон. „Рајтеровом бироу“ јављају из Пекинга да се јуче искрцало у Шемупо неколико хиљада Јапанаца поред свега тога што су ту биле две руске ратне лађе. Јуче се код Порт-Артура наставила битка на мору на даљини од три миље. На на једној страни није било никакве штете.

---

Владивосток. Овде и у Порт-Артуру објављено је ратно стање као и дуж целе обале и железничке пруге према источној Кини.

---

Петроград. Јуче по подне служена је божја служба у катедрали зимског дворца за победу руске војске. Служби су присуствовали цар и царица, велики кнежеви и великодостојници.

Држање владе Уједињених северо-америчких Држава

Вашингтон. Влада Уједињених северо-америчких држава понова је изјавила рускоме амбасадору да ће се она, у случају руско-јапанскога рата, држати потпуно неутрално.

---

Париз. „Хавасова Агенција“ јавља из Петрограда да је јапанска флота, која је ноћу напала руске лађе пред Порт-Артуром имала седамнајест ратних Лађа. Оклопнице „Ревизион“ и „Цесаревић“ и крстарица „Палада“ озбиљно су оштећене.

---

Њујорк. Министар марине добио је телеграм од војног изасланика у Токију, да је једна дивизија јапанске флоте отпловила у Шемупо.