Париски часопис „Реви“ обратио се био француским научницима, филозофима, песницима и књижевницима са питањем: шта је то патриотизам; и да ли се он слаже са љубављу ка човечанству? Часопис је добио многе одговоре, међу којима има и одговор познатог историчара Анатола Лероја-Болијеа.
Он је овако одговорио: „Појам о отаџбини природна је основна мисао, за коју се никако не може рећи, да јој је време прошло. Ја не држим љубав према домовини за предрасуду, којој је прошло време и која само притискује ум и срце човеку. Ја велим, да је оно једно од највиших осећања, која могу облагодарити душу и узвисити људе над уским саможивим интересима. Рећи, да је љубав према домовини исто и што мржња на странце или шовинизам, значило би, не разумевати му праву суштину и искретати му природу. Мени предлажу, да се патриотизам замени космополитизмом, љубав према домовини љубављу према човечанству. Човечанство, посматрано као нешто, што све обухвата, као велико биће, велика је и племенита мисао, али је и сувише неодређена, сувише нејасна и за већину људи, сувише далека. Тај појам сувише је метафизичан. Ја не мислим, да љубав према домовини и човекољубље стоје у противречности и да сметају једно другом. Нема потребе, да се мора бирати или једно или друго. Моја савест каже ми, да ја могу љубити своју отаџбину и у исто време цело човечанство. Прави патриотизам не може желети зла другим народима. Патриотизам не искључује ни уважавање туђег права, ни дух правичности. Напротив патриота, који уме размишљати зацело ће признати у свом срцу да сваки народ има право љубити своју отаџбину и држати, да му је дужност да то чини. Патриотизам може учинити, да људска савест буде осетљива и уместо, да у души угуши појам о праву, помоћи, да се тај појам развија и да се потпуно сроди са душом сваког грађанина.“