Прослава Св. Саве на В. Школи
Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.
По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.
Добили награде за темате
Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.
Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи
Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.
У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.
Принц Павле
Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.
Великошколска забава
На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.
Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.
Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.
Аустриски цар и г. Миша Вујић
На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.
Апшење г. Веље Тодоровића
На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.
Апшење г. Милоша Петронијевића
Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.
Интересантна посета
Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.
Лопови у возу
Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.
Негој
Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Тодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.
Самоубиство у Београду
Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.
Г. Миленко Веснић
Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.
Народна Скупштина
Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.
Предлог о факторима државне штампарије
Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.
Народна свечаност
На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.
Нова химна
Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.
Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.
Ковање новца
Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 21/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.
Осуђени официри
Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.
Споменик посеченим кнезовима
У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.
Г. Јоца Савић опасно оболео
Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.
Изложба слика у Грађанској Касини
Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.
Рибарска Бања
Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.
Изложба пиротских ћилимова
Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.
Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.