Дан: 16. јануар 1904.
-
Дневне вести
Зашто се Чариков не враћа у Београд По извештају, који смо јутрос из аутентичног извора добили г. Чариков не враћа се у Београд због тога, што је приликом састанка у Мирцштегу, гроф Голуховски тражио да се он опозове. Гроф Голуховски тврдио је, да се Чариков сувише ангажовао за српску ствар у Маћедонији и да на…
-
Лов на људе
Одмарасмо се око један сат у пријатној ладовини, док нам се коњи поткрепљаваху изврсном травом, које беше у изобиљу око њих. Разговарасмо о чудној земљи, коју намеравасмо прећи; чудној по својој географији, геологији, ботаници и историји; чудној најзад у сваком погледу. Ја сам, то могу рећи, професионални путник. Јако ме је интересовало, да упознам дивље…
-
Ситнице
Цензура у Мадриду У Мадриду се полиција бацила на угушивање опозиционих листова, апшење глумаца и забрањивање политичких песама у позориштима, па јој сада ни то није доста него се баца и на заштиту морала. Ономадне је из излога једне књижаре уклоњена Рубенсова слика „Три Грације.“ Када је ту слику видео строги Катон у униформи једног…
-
Последњи дан једног непризнатог песника
Поноћ је[1] Пред „Албанијом“ је, уз багрем наслоњен, суморно стајао усамљени самар, а у „Албанији“ је за столом, су осмејком на лицу, седео последњи гост, позвати престонички носач Алимпије. С презрењем гледајући на празан чокањ пред собом, он, се с поносом сећао својих данашњих успеха. Ништа не говорећи, напрезао је обе мишице, па силовито опружао…
-
Телеграми
Цариград. 16. јануар. (Специјалан телеграм „Политици“). Синод је изабрао за скопскога митрополита Србина архимандрита Себастијана. Себастијан Дебељковић, родом с Косова, још млад човек, учио се на Халци, одличан ђак, вредан, скроман, тих, миран, добар зналац грчког и турског језика, добар познавалац прилика у Турској. – Архимандрит Себастијан је најдостојнији од свију, који су били кандидати…
-
Седамдесетпетогодишњица краља Шведске и Норвешке
У Стокхолму су јуче светковали седамдесет пети дан рођења краља Оскара Другог. Шведски народ и норвешки народ, које толика народносна питања раздвајају и који су, исто тако као Аустријанци и Мађари, два непријатељска народа принуђени силом околности да живе братски, једнодушно одају част овоме владаоцу, чија је политичка мудрост умела да спречи најопасније унутрашње заплете.…
-
Руско-аустриска реформна акција у Маћедонији
Као што знамо, Порта је у начелу примила аусторуски пројекат о организацији контроле у Маћедонији, али јављају да споразум у појединостима још није потпун. Тако, Турска тражи, противно ономе што хоће Русија и Аустрија, да страни цивилни агенти подносе извештај о народним потребама генералном инспектору, Хилми паши, кога ће они иначе свуда пратити где то…
-
Из Србије
Последице слабе жетве у прошлој години већ се у велико опажају. Многе сиромашније породице у великој су бризи јер им је храна на измаку. Једно то, а друго потраживање неплаћеног пореза за прошлу годину доводи их у врло тежак положај. За сељака је ово доба најнезгодније јер нема зашто пару да узме ни хране да…
-
Заштита радника
На дневном је реду у западним државама. Немачка се поноси што на том путу прва корача. Французи се труде да је стигну. Друге државе такође – нека мање, нека више. Хоће да заштите радника, и фабричког и другог. Да га заштите од сувишног рада, и од болести, и од гладовања у старости, и од несреће…