Одмарасмо се око један сат у пријатној ладовини, док нам се коњи поткрепљаваху изврсном травом, које беше у изобиљу око њих. Разговарасмо о чудној земљи, коју намеравасмо прећи; чудној по својој географији, геологији, ботаници и историји; чудној најзад у сваком погледу. Ја сам, то могу рећи, професионални путник. Јако ме је интересовало, да упознам дивље пределе, који се простираху на стотину миља око нас; а нико није био у стању да ме о томе боље обавести но мој сапутник. Мој пут низ реку слабо ме је упознао са земљом. Тада, као што рокох, бејах у грозници; и оно што сам могао видети, оставило ми је само нејасне успомене као из снова. Али сад се бејах сасвим прибрао и предели, кроз које пролазасмо, час дивни и раскошно одевени, час дивљи, неравни, романтични, силно утицаху на моју машту.
Помисао да су у овом деду земље некада живеле присталице Кортецове, како то потврђаваху рушевине; да је та земља понова постала својином дивљака, својих старих господара; представа трагичне сцене која је морала пропратити ово поновно освојење, — инспирисаху хиљаду фантистичних мисли, које дивно уоквирише стварности, које нас окружаваху Сеген је радо казива шта мисли, а био је веома интелигентан и широких погледа. Нада да ће ускоро загрлити своје дете, тако давно изгубљено, одржаваше му живот. Одавна се није осећао тако срећним.
— Истина је, рече он одговарајући ми на једно питање, де су ови предели, с оне стране мексиканских насеобина, слабо познати. Они који би их могли оцртати на географској карти, то нису учинили. Они су и сувише били занети истраживањем блага; а њихови бедни потомци, као што сте већ могли видети, и сувише се занимају узајамном крађом, да би се могли бринути о чему другом. Они не познају земљу изван граница својих имања, те пустиња с дана у дан преовлађује њима. Све што они знају то је да им непријатељи долазе с ове стране, којих се боје као деца вука и Крокмитена.
— Сад смо, настави Сеген, готово у центру континента, у средини америчке Сахаре Нова Мексика није ништа друго, до једна оаза. Пустиња је окружена појасом широким неколико стотина миља; у извесним правцима, можете проћи хиљаду миља, почев од Дел-Норта а да се не наиђе ни једно сигурно место. Оазу Нова Мексика створиле су дел-нортске велике воде. То је једино место у коме живе бели људи, између десне обале Мисисипа и обала тихог океана, у Калифорнији. Ту сте стигли пошто сте прошли кроз једну пустињу, јел’ те? Јесте. И док бе удаљавасмо од Мисипа, приближујући се рохеским брдима, земља постајаше већма неплодном. При пролазу триста последњих миља, једна могасмо наћи воде и траве, нужне нашим животињама. Али да ли је тако северно и јужно од пута којим смо ишли?
Северно и јужно на простору од више од хиљаде миља, почев од Техаских долина па до канадских језера, дуж рохеских и до пода пута насеобине које се протежу дуж Мисисипа, не можете наћи ни једнога дрвета, нити једне травчице.
— А западно од брегова?
— Пустиња се протеже на хиљаду и пет стотина у дужину и седам до осам стотина у ширину. Али западни предели имају друкчији карактер. Неравнији су, брдовитији и, ако је то могуће, још више пусти по изгледу. Вулканске ерупције силније су ту радиле и, ма да је протекло хиљадама година од како су оне угашена, вулканска брда, на више места, изгледају као да су се сасвим скоро дизала. Боја лаве и сгуре; којима је покривен простор од хиљаду миља, на неким местима не беше се ни мало изменила утицајем времена. Кажем да климатерична акција није имала никаква дејства, јер ње готово и нема у овим централним пределима.
— Ја вас не разумем.
— Ево шта хоћу да кажем: атмосферске промена неосетне су овде; ретко кад има кише или олује. Ја знам таких места где ни једна кап воде није пала у току више година.
— А можете ли себи разјаснити те феномене?
— Имам своју теорију, можда она неће задовољити зналце метереологије, али ја ћу вам је изнети…
Спремих се да пажљиво саслушам, јер знађах да ми је друг човек од искуства, зналац и да се бави расматрањем, а предмети ове врсте увек су ме јако интересовали. Он настави.
— Кише не може бити ако нема паре у ваздуху. Не може бити паре ако нема воде која је производи. Овде је вода врло ретка и то је узрок свему. Ова пуста раван је на веома великој висини. Место на коме смо готово је на 6000 стопа изнад морске површине. Отуда оскудица у изворима који, по хидраумичним законима морају узимати храну из још узвишенијег земљишта; а оно не постоји на овом континенту.
Претпоставите да могу ову земљу покрити пространим морем, које би било ограђено као неким зидом овим високим бреговима; и ја сам убеђен, да је то море постојало, у доба стварања ових басена. Предпоставите да тако удесим море, како неће и скоје стране отицати, да нема никаква поточића који би црпео воду; временом, оно би се изгубило у океану и оставило земљу у суши као што је сад видите.
— Али како то? помоћу испаравања?
— На против; испаравање биће узрок његовом нестанку. И ја мислим да је тако и било.
(Наставиће се).