Париски, лист „Либерте“ сазнаје из Берлина, да немачки престолонаследник у последње доба отворено опонира своме оцу. Он се са њиме не слаже у многим стварима и због тога дошло је до оштријих речи. У последњој таквој оцени царевић је овако говорио своме оцу:
— Ако не могу живети слободно у Немачкој, отићи ћу у Енглеску и нећу се враћати, док не будем у Немачкој добио право да слободно мислим. Као потпоручник у нашој војсци, дужан сам повиновати се Вама у свему, што се односи на војничке ствари, али као човек и као Немац ја имам права да мислим, како хоћу. Ни ви се ни сте увек клањали мислима свога оца, зашто онда иштете од мене, да ја Вас већма слушам, него што сте Ви слушали Вашега оца?
Када је цар Виљем чуо ове речи свога сина, он се наљути и нареди, да му непокорног сина ставе у војнички затвор.